Марко Бабац
Марко Бабац | |
|---|---|
 Марко Бабац | |
| Датум рођења | 9. март 1935. |
| Место рођења | Земун, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 12. јул 2014. (79 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
Марко Бабац (Земун, 9. март 1935 — Београд, 12. јул 2014) био је српски и југословенски теоретичар филма, режисер и универзитетски професор. Бабац је био оснивач катедре и вишедеценијски професор филмске монтаже на академијама у Београду, Љубљани, Сарајеву и Новом Саду.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен у Земуну 9. марта 1935. године од оца Павла Бабца, официра Југословенске војске.[1]
Основну и средњу школу завршио је у Београду. Дипломирао на Медицинском факултету 1962. године.
Један је од оснивача Филмског клуба „Београд“ који се од 1951. године успешно бавио аматерским филмом, у којем су учили Душан Макавејев, Живојин Павловић и Александар Саша Петровић. Од 1961. године Бабац се професионално бави филмом као монтажер, сценариста и режисер. У времену од 1963. до 1973. године ради на телевизији као независни новинар, камерман, режисер и монтажер.
Режирао је преко 80 кратких и ТВ филмова, три кратка документарца, две ТВ драме, монтирао 13 дугометражних и више од сто кратких филмова. Радио је и као предавач на бројним универзитетима и филмским школама у бившој Југославији.
Предавао је на Факултету драмских уметности у Београду, на коме је 1971. основао катедру монтаже, као и катедре у Љубљани, Сарајеву и Бањалуци.
Реконструисао је најраније српске и југословенске филмове који су чувани у Југословенској кинотеци, као што су: Крунисање краља Петра Вилсона и Метершоа, из 1904, Рударева срећа Јосипа Новака, из 1926. и Са вером у Бога Михајла Ал. Поповића, из 1931. и многе друге. Аутор је и низа књига и уџбеника о филмској монтажи и филму, као и „Лексикона филмских и телевизијских појмова“ у два тома. Аутор је и телевизијске емисије „Визуелна природа филма“.[2]
Рад на филму
[уреди | уреди извор]Познат је по филмовима: „Кавез“, „Браћа“, „Чежња“, Ко пуца отвориће му се и другим. За филм Капи, воде, ратници 1962. године добио је награду за режију на пулском фестивалу. Филм Град му је 1963. судском одлуком забрањен за јавно приказивање и дистрибуцију. Тек ће одлуком суда у Сарајеву 1990. године бити укинута забрана која је важила пуних 27 година. О НАТО бомбардовању је снимио документарни филм „Србија у пролеће 99“.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Бабац, Душан (2013). Војне Ознаке у Србији 1845–1945. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-1809-7. COBISS.SR 206149644
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Марко Бабац на сајту IMDb (језик: енглески)
- Живот и рад Марка Бапца
- Vorkapiću: Prof. Marko Babac (montažer i reditelj)
- Marko Babac - Bergmanova metafizika на сајту YouTube
