Мирођија
| Мирођија | |
|---|---|
| |
Припитомљен
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Asterids |
| Ред: | Apiales |
| Породица: | Apiaceae |
| Род: | Anethum |
| Врста: | A. graveolens
|
| Биномно име | |
| Anethum graveolens | |
Мирођија или копар (лат. Anethum graveolens) позната је зачинска мирисна биљка која се гаји, а и сама се размножава по вртовима.
Мирођија је једногодишња биљка која нарасте до око метар. Листови су вишеструко перасти, цветићи мали и жути, док су плодови јајолики.
Потиче из средње Азије и најбоље успева на сунчаним местима. Сади се у неколико наврата целе године. Најјачу арому има пре него што процвета.
Цела биљка и плод имају својствен пријатан зачински и ароматичан мирис и зачински укус. Дрога је зрео плод, ређе врхови гранчица у цвету (Anethi fructus et summitas).
Састав
[уреди | уреди извор]У зрелим плодовима има:
- 3—4% етарског уља, масног уља;
- око 6% пектина.
Главни лековити састојак је етарско уље (Anethi aetheroleum), које се производи дестилацијом с воденом паром самлевених зрелих плодова. Свеже уље је скоро безбојна, лако покретљива течност пријатног и јаког мириса на мирођију. Главни састојак уља је лимонен (до 70%), а затим карвон (најмање 30%).
Станиште
[уреди | уреди извор]Мирођија је пореклом из средње Азије, узгаја се у јужној Европи. Расте у шумама и шикарама у нижим и брдовитим пределима.
Употреба
[уреди | уреди извор]Свежи и осушени листови мирођије користе се као биље у Европи и Азији. Као и ким, листови мирођије су ароматични и мешају се у многе намирнице, јела од рибе, супе, зелену салату, краставаца и парадајза, а прикладна је и за салату од кромпира. Користи се кад је свеж, брзо губи арому ако се осуши, међутим ако се замрзне задржи свој укус релативно добро, неколико месеци.
У народној медицини мирођија је позната као средство за бољи апетит и варење, код надимања, повраћања и несанице.
Мирођија је уз першун и листове целера, најчешћа свежа зачинска биљка на нашим пијацама. У продаји се могу наћи сушени листићи мирођије, у свежњевима окаченим надоле или замрзнути.[1][2]
Уље мирођије се извлачи из лишћа, стабљика и семена биљке, а користи се у производњи сапуна.[3]
Култура
[уреди | уреди извор]Међу српским народним умотворинама постоји и изрека[4]:
Он је у свакој чорби мирођија
Народно име
[уреди | уреди извор]Мирођија је у народу попримила многобројна имена. У зависности од регије и области мирођија се назива још и анита, дил, копар (Вук), копер, копра, копр, копрић, ми родија, миродија (Волни), мирудија, сладки јанеж, смрдиљ
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Kains, M. G. (1912). American Agriculturist, ур. Culinary Herbs: Their Cultivation Harvesting Curing and Uses (English). Orange Judd Company.
- ^ Kelly, Scott (2017). Endurance: A Year in Space, a Lifetime of Discovery. Alfred A. Knopf. ISBN 978-1524731595.
- ^ The Cultural History of Plants (Routledge, 2005: eds. Sir Ghillean Prance & Mark Nesbitt), pp. 102-03.
- ^ О Србији Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2008), Приступљено 13. 4. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Kelly, Scott (2017). Endurance: A Year in Space, a Lifetime of Discovery. Alfred A. Knopf. ISBN 978-1524731595.
- Kains, M. G. (1912). American Agriculturist, ур. Culinary Herbs: Their Cultivation Harvesting Curing and Uses (English). Orange Judd Company.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Anethum graveolens
- Dill
- Pregled zdravlje
- Хербатека Архивирано на сајту Wayback Machine (21. март 2008)
