Пређи на садржај

Недељко Гвозденовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Недељко Гвозденовић
Недељко Гвозденовић сликар
Лични подаци
Датум рођења(1902-02-24)24. фебруар 1902.
Место рођењаМостар, Аустроугарска монархија
Датум смрти31. јануар 1988.(1988-01-31) (85 год.)
Место смртиБеоград, СФР Југославија

Недељко Гвозденовић (Мостар, 24. фебруар 1902Београд, 31. јануар 1988) био је српски сликар и академик САНУ.[1] Мотиви којима се Гвозденовић бавио су мртве природе, предели и ентеријери.[2][1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

У Минхен одлази 1922. и уписује Интернационалну школу код професора Ханца Хофмана, а по завршеним студијама 1926. године се враћа у Београд. Био је професор на Ликовној академији у Београду и члан Српске академије наука и уметности. Са неколицином својих колега и ондашњих студената, од којих су неки данас академици, био је иницијатор оснивања Куће легата као посебне установе културе која би се старала о заоставштинама поклоњеним Музеју града Београда.

Сликар Недељко Гвозденовић је завештао Музеју велики број својих радова разних техника - уља, гвашева, темпера, акварела и цртежа, свој стан са атељеом, идеалну трећину куће у Београду и извесну суму новца за опремање галерије у којој ће бити изложена његова дела. Град Београд је поверио легат Недељка Гвозденовића на старање и јавно излагање Музеју града 1983. године, када је свечано отворена Галерија Гвозденовић.

Излагао је у Паризу, 1937, Венецији, 1952, Токију, 1957, и Бруклину, 1963. године.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Једна улица на Бежанијској коси носи његово име.

Слика под називом ”Мали предео”. Настала је 1963. године техником уље на платну. Део је збирке Историје уметности Народног музеја у Лесковцу.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 596 страна. 
  • Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533 стране. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 102. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ „РТС :: Филм и ТВ :: Победници „Потере“ посетили Факултет политичких наука”. rts.rs. Приступљено 2023-10-18.