Никшићки партизански одред
| Никшићки партизански одред | |
|---|---|
 Југословенска партизанска застава | |
| Постојање | 29. новембар 1941 — 19. новембар 1944. Место формирања: околина Никшића |
| Формација | десет батаљона |
| Део | Народноослободилачке војске Југославије |
| Команданти | |
| Командант | Сава Ковачевић |
| Политички комесар | Милинко Ђуровић |
Никшићки народноослободилачки партизански одред формиран је 29. новембра 1941. године одлуком Главног штаба НОП одреда Црне Горе о подели дотадашњег Дурмиторског партизанског одреда на два одреда — Дурмиторски и Никшићки одред. У састав новоформираног одреда тада су ушле партизанске јединице са подручја никшићког и херцегновског среза. За првог команданта одреда био је именова Сава Ковачевић, а за политичког комесара Милинко Ђуровић.
Након повлачења партизанских снага из Црне Горе, од бораца Никшићког одреда је јуна 1942. године формирана Пета пролетерска црногорска ударна бригада, а део људства је био упућен у Четврту пролетерску црногорску бригаду, па је одред био расформиран. Након капитулације Италије, септембра 1943. године, одред је био поново формиран, а расформиран је 19. новембра 1944. године након ослобођења никшићког краја.
Ратни пут Никшићког одреда
[уреди | уреди извор]Народни хероји Никшићког одреда
[уреди | уреди извор]Укупно 39 бораца Никшићког партизанског одреда је проглашено за народне хероје, а неки од њих су:
- Душан Бојовић, борац
- Саво Брковић, политички комесар Првог батаљона
- Василије Вујачић, борац
- Душан Вујовић, заменик командира чете
- Милица Вучинић, борац
- Вељко Зековић, заменик политичког комесара одреда
- Милинко Ђуровић, први политички комесар одреда
- Божидар Јовановић, заменик командира Никшићке чете
- Петар Јовановић, командант Трећег ударног батаљона
- Сава Ковачевић, први командант одреда
- Никола Љешковић, борац
- Мирко Матковић, командант Орјенског батаљона
- Вељко Милатовић, политички комесар чете
- Војин Николић, заменик политичког комесара одреда
- Ђоко Павићевић, заменик команданта Требјешког батаљона
- Вељко Радуловић, политички комесар Ударног батаљона
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија том VI. Београд. 1973.
- Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941—1945 том II. Београд: Народна књига. 1980.