Ото Вагнер
Ото Вагнер | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 13. јул 1841. |
Место рођења | Пенцинг, Аустријско царство |
Датум смрти | 11. април 1918.76 год.) ( |
Место смрти | Беч, Аустроугарска |
Ото Коломан Вагнер (нем. Otto Koloman Wagner; Пенцинг, 13. јул 1841 — Беч, 11. април 1918) је био аустријски архитекта. Називали су га „оцем савремене бечке архитектуре“ и „учитељем читаве генерације“. Главни је представник бечке сецесије. Био је професор уметничке академије у Бечу.
Биографија
[уреди | уреди извор]Студирао је архитектуру на Институту политехнике у Бечу, Академију ликовних уметности у Бечу и Академију грађевинарства у Берлину. У Вагнеровим првим делима преовлађују елементи новоренесансе и уметности историцизма. После почиње да развија мисли Готфрид Земпера о рационализму у архитектури ("шта није функционално не може бити лепо"). Године 1895. издаје теоријско дело "Moderne Architektur"("Модерна архитектура") у којем захтева примењени стил који је заснован на функционалности, пригодном избору материјала и конструкцији. 1911. године издаје дело "Die Groszstadst" које се фокусира на урбано планирање. Биће веома утицајан и значајан, неки његови ученици су га сматрали „оцем модерне архитектуре“ као на пример Павел Јанак и Рудолф Шиндлер. Међу његовим ученицима су Јозеф Хофман, Јоже Плечник, Ото Шентал, Емил Хопе, Макс Фабијани и други.
Значајнија дела
[уреди | уреди извор]- Његови први познатији радови су: Берза у Амстердаму, 1884. године и Руска амбасада у Бечу, 1886. године.
- Синагога у Будимпешти
- Вила Вагнер I
- Кућа мајолика и Кућа медаљона, Беч (1899)
- Црква у Штајнхофу (1903–1907)
- Бечка подземна жељежница, станица Карлсплац
- Поштанска штедионица у Бечу (1904–1912)
- Вила Вагнер II
Од 1860 до 1890
[уреди | уреди извор]-
Синагога у Будимпешти, 1872
-
Грабенхоф, 1874
-
Schottenring 23, 1877
-
Hohenstauffengasse 3, 1883
-
Stadiongasse 6-8, 1883
-
Вила Вагнер I, 1888
-
Hosenträgerhaus, 1888
Од 1890 tдо 1918
[уреди | уреди извор]-
Rennweg 3 (Палата Хојос), 1891
-
Rennweg 5, 1891
-
Nussdorfer Wehr- und Schleusenanlage, 1894
-
Станица, 1894
-
Ankerhaus, 1895
-
Свети Јован, 1895
-
Stadtbahnstation, 1898
-
Хоф павиљон, 1898
-
Кућа медаљона, 1898
-
Кућа мајолика, 1898
-
Köstlergasse 3, 1899
-
Станица на Карловом тргу, 1899
-
Аустријска поштанска штедионица, 1906
-
Црква у Штајнхофу, 1907
-
Schützenhaus, 1908
-
Neustiftgasse 40, 1912
-
Döblergasse 4, 1912
-
Вила Вагнер II, 1913
-
Лупус павиљон, 1913
Литература
[уреди | уреди извор]- PSN ČS Akademie vied, Prag. 1963. ISBN 978-80-8085-079-1.
- Prinaová, F.- Demartiniová, E. : 1000 let architektury. Slovart 2006, 280. ISBN 978-80-7209-838-5.
- Wagner, Otto Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2009) Österreich-Lexikon, biografia
- DULLA, M. : Dejiny architektúry 20. stor. Bratislava, Skriptum 2002, 9, 10. ISBN 978-80-8085-079-1.
- Prinaová, F.- Demartiniová, E. : 1000 let architektury. Slovart 2006, 280. ISBN 978-80-7209-838-5.
- Wagner, Otto Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2009) Österreich-Lexikon, biografia