Пређи на садржај

Перје

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили друго значење појма „перо”, погледајте чланак Перо (вишезначна одредница).
Варијације перја

Перје је облик кожне израслине које је развијено код птица и специфично је само за птице. Перје је производ рожнатог слоја коже, слично као љуске код рептила, којима морофолошки највише наликују. Сачињена су од кератина, истог протеина који чини косу и нокте код људи или рогове код других животиња. Перје се сматра најсложенијим покровним творевинама код кичмењака[1][2] и представљају прави пример комплексне еволутивне творевине.[3] Оно је једно од карактеристика које разликује постојеће птице од других живих група животиња.[4]

Иако перје покрива већи део тела птица, оно настаје само од одређених, добро дефинисаних, делова коже. Перје потпомаже лету, топлотној и хидроизолацији тела. Поред тога, обојеност перја потпомаже комуникацији и заштити птица.[5] Плумологија је наука која се бави проучавањем перја.[6][7]

Перје има бројне употребне, културне и религиозне намене. Перје је мекано и одлично задржава топлоту; стога се понекад користи у постељини високе класе, посебно у јастуцима, покривачима и душецима. Оно се користи и као пуњење за зимску одећу и постељину на отвореном, као што су прошивени капути и вреће за спавање. Доње перје од гуске и патке прижа сјајну подлогу. Оно има способност да се прошири из компримованог, ускладиштеног стања и да притом зароби велике количине издељеног, изолационог ваздуха.[8] Перје великих птица (најчешће гусака) коришћено је и користи се за прављење пера за писање. Историјски гледано, лов птица ради украсног и ораменталног перја је угрозио неке врсте и помогао да се допринесе изумирању других.[9] Данас се перје које се користи у моди и војним покривалима и одећи добија као отпадни производ живинарства, укључујући кокошке, гуске, ћурке, фазане и нојеве. Ово перје је обојено и њиме се манипулише како би се побољшао његов изглед, пошто је перје живине природно често безизразног изгледа у поређењу са перјем дивљих птица.

Грађа

[уреди | уреди извор]

Свако перо се састоји од основне гране с које полазе хиљаде малих гранчица које су међусобно повезане тако да чине глатку површину пера. Глатка површина перја птицама омогућује да се лако крећу кроз ваздух током лета. Типично птичје перо има следеће морфолошке делове: осовину пера чини батрљица (scapus), која је на дужем горњем делу пуна и назива се стручак (rachis), на краћем доњем делу чини шупљу цев (calamus). На странама батрљице се у једној равнини налази заставица (vexillum), подељена њоме на спољашњи и унутрашњи део. Састављена је од бројних исперака 1. реда (rami) који су међусобно повезани исперцима 2. реда (radii), узајамно закаченим кукицама. Широка заставица пера чини потпорну плоху погодну за лет и добро штити пред губитком телесне топлоте.

Употреба

[уреди | уреди извор]

Перје се може користити за пуњење јастука, прекривача, мадраца, врећа за спавање и сл. Такође се перје користи за украшавање, нпр. делова одећe, стрела, а у неким културама (амерички домороци) перје се користило и у религиозне сврхе. Некада се перје користило и за писање (писаћe перо). Велика пера могу користити лети и као средства за хлађење (лепезе).

Еволуција

[уреди | уреди извор]
Каснојурско фосилно перо неидентификованог диносауруса, за које се некада сматрало да је Archaeopteryx.
Перје којим доминира рахис унутар бурманског ћилибара из средине креде

Функционална разматрања

[уреди | уреди извор]

Функционални поглед на еволуцију перја традиционално се фокусирао на изолацију, лет и приказ. Открића нелетећих пернатих диносауруса из касне креде у Кини,[10] међутим, сугеришу да лет није могао бити првобитна примарна функција, јер перје једноставно не би било у стању да обезбеди било какав облик подизања.[11][12] Било је сугестија да је перје можда имало своју првобитну функцију у терморегулацији, хидроизолацији, или чак као депонија за метаболички отпад као што је сумпор.[13] За недавна открића се тврди да подржавају терморегулаторну функцију, барем код мањих диносауруса.[14][15] Неки истраживачи чак тврде да је терморегулација настала од чекиња на лицу које су коришћене као тактилни сензори.[16] Иако је сугерисано да су перје еволуирале из рептилских крљушти, постоје бројне примедбе на ту идеју, а новија објашњења су произашла из парадигме еволуционе развојне биологије.[2] Теорије о пореклу перја на основу љуске сугеришу да је равна структура на љусци модификована да би се развила у перје цепањем те да би се формирала мрежа; међутим, тај развојни процес укључује цевасту структуру која произлази из фоликула и цеви које се уздужно цепају да би се формирала мрежа.[1][2] Број пера по јединици површине коже већи је код мањих птица него код већих птица, а овај тренд указује на његову важну улогу у топлотној изолацији, јер мање птице губе више топлоте због релативно веће површине сразмерно њиховој телесној тежини.[5] Минијатуризација птица такође је играла улогу у еволуцији летења.[17] Верује се да је боја перја еволуирала првенствено као одговор на полну селекцију. У фосилним примерцима паравијана Anchiornis huxleyi и птеросауруса Tupandactylus imperator, карактеристике су толико добро очуване да се може приметити структура меланозома (пигментних ћелија). Упоређивањем облика фосилних меланозома са меланосомима постојећих птица, могла би се одредити боја и шара перја на Anchiornis и Tupandactylus.[18][19] Утврђено је да Anchiornis има перје са црно-белим шарама на предњим и задњим удовима, са црвенкасто-браон гребеном. Овај образац је сличан обојености многих постојећих врста птица, које користе боју перја за приказ и комуникацију, укључујући полну селекцију и камуфлажу. Вероватно је да су нептичје врсте диносауруса користиле шаре перја за сличне функције као модерне птице пре почетка лета. У многим случајевима, физиолошко стање птица (посебно мужјака) је назначено квалитетом њиховог перја, и то (женке) користе при избору партнера.[20][21] Поред тога, када су поређени различити примерци Ornithomimus edmontonicus, утврђено је да старије јединке имају пенибрахијум (структуру налик крилу која се састоји од издуженог перја), док је млађе немају. Ово сугерише да је пенибрахијум био секундарна полна карактеристика и да је вероватно имао полну функцију.[22]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Prum, Richard O; AH Brush (2002). „The evolutionary origin and diversification of feathers” (PDF). The Quarterly Review of Biology. 77 (3): 261—295. PMID 12365352. S2CID 6344830. doi:10.1086/341993. Приступљено 7. 7. 2010. 
  2. ^ а б в Prum, R.O.; Brush, A.H (1. 3. 2003). „Which Came First, the Feather or the Bird?” (PDF). Scientific American. 288 (3): 84—93. PMID 12616863. doi:10.1038/scientificamerican0303-84. Приступљено 7. 7. 2010.  Непознати параметар |name-list-style= игнорисан (помоћ)
  3. ^ Prum, Richard O. (1999). „Development and Evolutionary Origin of Feathers” (PDF). Journal of Experimental Zoology (Molecular and Developmental Evolution). 285 (4): 291—306. PMID 10578107. doi:10.1002/(SICI)1097-010X(19991215)285:4<291::AID-JEZ1>3.0.CO;2-9. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 04. 2011. г. Приступљено 7. 7. 2010. 
  4. ^ Li, Quanguo (9. 3. 2012), „Reconstruction of Microraptor and the Evolution of Iridescent Plumage”, Science, 335 (6073): 1215—1219, Bibcode:2012Sci...335.1215L, PMID 22403389, S2CID 206537426, doi:10.1126/science.1213780 
  5. ^ а б Pettingill, OS Jr (1970). Ornithology in Laboratory and Field. Fourth edition. Burgess Publishing Company. стр. 29–58. ISBN 978-0-8087-1609-9. 
  6. ^ „Galapagos plumology” (PDF). darwinfoundation.org. Charles Darwin Collections Database by the Charles Darwin Foundation. Архивирано из оригинала 08. 02. 2017. г. Приступљено 24. 4. 2015. 
  7. ^ Eichhorn, hrsg. von Manfred (2005). Langenscheidt Fachwörterbuch Biologie Englisch : englisch - deutsch, deutsch - englisch (1. Aufl. изд.). Berlin [u.a.]: Langenscheidt. стр. 537. ISBN 978-3-86117-228-4. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 24. 4. 2015. 
  8. ^ Bonser, R.H.C.; Dawson, C. (1999). „The structural mechanical properties of down feathers and biomimicking natural insulation materials”. Journal of Materials Science Letters. 18 (21): 1769—1770. S2CID 135061282. doi:10.1023/A:1006631328233. 
  9. ^ Johnston, Nicole; Parsons, Jean (20. 9. 2018). „Feathers: Endangered – Fauna and Fashion”. University of Missouri's Historic Costume and Textiles Collection. 
  10. ^ St. Fleur, Nicholas (8. 12. 2016). „That Thing With Feathers Trapped in Amber? It Was a Dinosaur Tail”. The New York Times. Архивирано из оригинала 8. 12. 2016. г. Приступљено 8. 12. 2016. 
  11. ^ Sumida, SS; CA Brochu (2000). „Phylogenetic context for the origin of feathers”. American Zoologist. 40 (4): 486—503. doi:10.1093/icb/40.4.486 Слободан приступ. 
  12. ^ Dimond, C. C.; R. J. Cabin; J. S. Brooks (2011). „Feathers, Dinosaurs, and Behavioral Cues: Defining the Visual Display Hypothesis for the Adaptive Function of Feathers in Non-Avian Theropods”. BIOS. 82 (3): 58—63. S2CID 98221211. doi:10.1893/011.082.0302. 
  13. ^ Bock, WJ (2000). „Explanatory History of the Origin of Feathers”. Am. Zool. 40 (4): 478—485. doi:10.1093/icb/40.4.478 Слободан приступ. 
  14. ^ Whitfield, John (4. 4. 2012). „Largest feathered dinosaur yet discovered in China”. Nature News Blog. Архивирано из оригинала 6. 4. 2012. г. Приступљено 4. 4. 2012. 
  15. ^ Xu X.; Wang K.; Zhang K.; Ma Q.; Xing L.; Sullivan C.; Hu D.; Cheng S.; Wang S.; et al. (2012). „A gigantic feathered dinosaur from the Lower Cretaceous of China” (PDF). Nature. 484 (7392): 92—95. Bibcode:2012Natur.484...92X. PMID 22481363. S2CID 29689629. doi:10.1038/nature10906. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 4. 2012. г. 
  16. ^ Persons, Walter S.; Currie, Philip J. (2015). „Bristles before down: A new perspective on the functional origin of feathers”. Evolution (на језику: енглески). 69 (4): 857—862. ISSN 1558-5646. PMID 25756292. S2CID 24319963. doi:10.1111/evo.12634. 
  17. ^ De Ricqles; A. J.; K. Padian; J. R. Horner; E. T. Lamm; N. Myhrvold (2003). „Osteohistology of confuciusornis sanctus (theropoda: Aves)”. Journal of Vertebrate Paleontology. 23 (2): 373—386. S2CID 84936431. doi:10.1671/0272-4634(2003)023[0373:oocsta]2.0.co;2. 
  18. ^ Li, Quanguo; Gao, Ke-Qin; Vinther, Jakob; Shawkey, Matthew; Clarke, Julia; D'Alba, Liliana; Meng, Qingjin; Briggs, Derek; Prum, Richard (12. 3. 2010). „Plumage Color Patterns of an Extinct Dinosaur” (PDF). Science. 327 (5971): 1369—1372. Bibcode:2010Sci...327.1369L. PMID 20133521. S2CID 206525132. doi:10.1126/science.1186290. 
  19. ^ Cincotta, Aude; Nicolaï, Michaël; Campos, Hebert Bruno Nascimento; McNamara, Maria; d'Alba, Liliana; Shawkey, Matthew D.; Kischlat, Edio-Ernst; Yans, Johan; Carleer, Robert; Escuillié, François; Godefroit, Pascal (2022). „Pterosaur melanosomes support signalling functions for early feathers”. Nature. 604 (7907): 684—688. PMID 35444275. S2CID 248298392. doi:10.1038/s41586-022-04622-3. 
  20. ^ Saino, Nicola; Riccardo Stradi (1999). „Carotenoid Plasma Concentration, Immune Profile, and Plumage Ornamentation of Male Barn Swallows”. American Naturalist. 154 (4): 441—448. PMID 10523490. S2CID 4400888. doi:10.1086/303246. 
  21. ^ Endler, John A.; David A. Westcott; Joah R. Madden; Tim Robson; Patrick Phillips (2005). „Animal visual systems and the evolution of color patterns: Sensory processing illumiates signal evolution”. Evolution. 59 (8): 1795—1818. PMID 16329248. S2CID 25683790. doi:10.1111/j.0014-3820.2005.tb01827.x Слободан приступ. 
  22. ^ Zelenitsky, D. K.; Therrien, F.; Erickson, G. M.; DeBuhr, C. L.; Kobayashi, Y.; Eberth, D. A.; Hadfield, F. (2012-10-26). „Feathered Non-Avian Dinosaurs from North America Provide Insight into Wing Origins”. Science (на језику: енглески). 338 (6106): 510—514. Bibcode:2012Sci...338..510Z. ISSN 0036-8075. PMID 23112330. S2CID 2057698. doi:10.1126/science.1225376. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Перје на Викимедијиној остави.
Потражите calamus у Викиречнику, слободном речнику.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Перје&oldid=27674251”