Петар Дељан

Петар Дељан
Петар Дељан бива проглашен за цара у Београду (Илустрована историја Јована Скилице)
Лични подаци
Датум рођења	1009.
Место рођења	Мађарска,
Датум смрти	1041.
Место смрти	Константинопољ,
Породица
Родитељи	Гаврило Радомир
Претходник	Пресијан II Бугарски
Наследник	Константин Бодин

Петар Дељан (Одељан; буг. Петър Делян) је био вођа другог словенског устанка против Византије, који је избио у лето 1040. и био у угушен 1041. године. Устаници су под његовим вођством ослободили Поморавље, целу данашњу Северну Македонију, тему Драч, области око Витоше и Осогова, север данашње Грчке (периферије Епир, Тесалију, Западну Македонију и Средишњу Македонију), заузевши градове Београд, Ниш, Скопље и Драч. Дељан се издавао за Самуиловог унука, на основу чега је у Београду 1040. проглашен за цара, настављача Самуиловог царства.

Порекло

Петар Дељан се издавао за Самуиловог унука и сина Гаврила Радомира, али је на основу постојеће историјске грађе то немогуће потврдити. Уколико је он то заиста био, вероватно је некако успео да избегне Владиславов нож или заробљеништво и стигне до Угарске у којој је одрастао у изгнанству. Претпоставља се да се прикључио устаницима када су ослободили Београд, који се налазио на граници Византије и Угарске, чиме се објашњава зашто је баш у Београду проглашен за цара.

Међутим, вероватније је да је Дељан само био способни човек из народа који се нашао на челу устанка и који је проглашен за цара у првом већем граду који је ослобођен, а то је био Београд.

Треба имати у виду да је Владислав у свом настојању да дође до престола уклонио не само свог брата и Самуиловог наследника Гаврила Радомира (Дељановог потенцијалног оца) и његову жену (Дељанову потенцијалну мајку), него и Самуиловог зета, српског кнеза Јована Владимира, због чега је тешко поверовати да би испустио из својих руку и Радомировог сина који би полагао већа права на престо од њега.

Међутим с друге стране могуће је да је избегао Владиславов напад с обзиром да је његова мајка изгнана у Угарску док је била трудна, пре него што је Владислав овладао царством. Наиме, Дељанова мајка је била изгнана у Угарску од стране цара Радомира који ју је отерао трудну.

Ток устанка

Главни чланак: Словенски устанак против византијске власти (1040—1041)

У лето 1040. године букнуо је у Поморављу устанак против Византије на чијем челу се нашао Петар Дељан. Устаници су убрзо освојили Београд, Ниш и Скопље, преневши жариште побуне у Повардарје. Убрзо је словенска побуна избила и у теми Драч и на њеном челу се нашао извесни Тихомир. Две групе устаника су се брзо повезале, а вођење је преузео Дељан, након што је Тихомир, по његовој наредби, убијен каменовањем.

У септембру се устаницима придружује Самуилов унук и бивши византијски чиновник Алусијан. Устаници ускоро освајају Драч, а побуна се проширује на северне делове данашње Грчке. Ослобођена територија тада је обухватала Поморавље, целу данашњу Северну Македонију, тему Драч, области око Витоше и Осогова, север данашње Грчке (периферије Епир, Тесалију, Западну Македонију и Средишњу Македонију). Устаници су покушали да заузму Солун, али под његовим бедемима бивају тешко потучени, након чега долази до сукоба Дељана и Алусијана. Петар ускоро бива ослепљен по Алусијановој наредби (или га је чак сам Алусијан на једној гозби напио, након чега му је одсекао нос и ослепео га), који се након тога враћа у Византију створивши опште расуло међу устаницима. Византијска војска после тога почиње да уништава разбијене устанике, заробивши ослепљеног Петра код Острова. Током 1041. устанак је у потпуности угушен.

Петрова даља судбина није позната, али се претпоставља, да је свој живот окончао у византијском заробљеништву.

Литература

• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета. 
• Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа. 
• Калић, Јованка (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.