Пешна
| Пешна | |
|---|---|
| |
| Положај | |
| Место | |
| Одлике | |
| Дужина | 124 m |
Пешна (мкд. Пешна) једна је од пећина у Северној Македонији, која је проглашена за споменик културе. На зидовима пећини се гнезде ласте а у њеној унутрашњости живе и слепи мишеви. О лепоти пећине писао је и Њујорк Тајмс, који, у свом чланку, пећину упоређује са сценама из филма Господар прстенова.[1]
Положај и пространство
[уреди | уреди извор]Пећина Пешна, налази се на шест километра од Македонског Брода.
Висина отвора износи 40 метара а ширина 56 метара. Дужина пећине је 124 метара. Македонски спелеолози тврде да је пећина са највећим отвором на Балкану.
Опис
[уреди | уреди извор]На крајњем северном делу пећине, избија извор, у време великих киша или након отапања снега. У сушним периодима године, извор готово потпуно пресуши.
Људи који тамо живе сматрају да вода понире око села Крапа, које се налази на вишој надморској висини, и да вода формира неколико језера и водопада, што се сматра за највећи пештерски систем у Македонији, дугачак око десет километара.[2]
Историјат
[уреди | уреди извор]На улаз у Пешну, налази се средновековна тврђава и древни остатци млина. Део тврђаве који је остао неуништен, сматра се остатком некадашње „Девине куле”, што се најбоље уочава у унутрашњости пећине.
Локалне легенде кажу да су у две тврђаве живеле сестре краља Марка.
Пешна је као локалитет установљен у периоду касног античког доба у Македонији.
У близини села Слатина, испред самог улаза у пећину, откривена је античка гробница, са сводом од тугле, и спољни улаз са западне стране.[3]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Тајне древних кула и пећина
- ^ „пећина Пешна”. Архивирано из оригинала 03. 08. 2016. г. Приступљено 29. 05. 2016.
- ^ „Пећине у близини Крушева”. Архивирано из оригинала 27. 08. 2018. г. Приступљено 29. 05. 2016.
