Пролаз Вериге
Вериге су најужи (250 m) део (мореуз) бококоторског залива и налазе се на споју Тиватског са Рисанским и Которским заливом, између ртова Ђиновић и Ђурић, брда Свети Илија. Назив Вериге је добио из времена владавине краља Лајоша, који је 1381. године мореуз запречио ланцима (вериге = синџир, ланац) како би онемогућио продор венецијанским галијама у Которски залив и напад на град Котор, који је био под мађарским протекторатом. Са обе стране залива, на рту Ђиновић и Ђурић, још увек постоје остаци зидина, кула – стражара. Лазар Томановић је записао да су се у старо доба, али и у најновије (1859) у вријеме рата простирале вериге, да непријатељски бродови не иду даље ка Котору.[1]
Овим мореузом саобраћа трајект између Каменара и Лепетана.
Галерија слика
[уреди | уреди извор]-
Поглед преко мореуза -
Поглед са друге стране мореуза -
Светионик на левој страни мореуза -
Црква Госпа од Анђела са светиоником на левој страни мореуза -
Терминал трајектне линије у Каменарима
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Томановић 2007, стр. 55.
Литература
[уреди | уреди извор]- Dr Koch Nándor Boka Kotorska (Путопис објављен у броју 1 часописа „Tenger“ („Море“) 1915. године у издању Мађарског друштва „Adria“ („Јадран“) из Будимпеште)
- Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.
