Савезничка окупација Немачке
Савезничка окупација Немачке Alliierte Besetzung Deutschlands Окупирана Немачка | |||
---|---|---|---|
Послератна окупациона подручја Немачке, стање из 1947: Подручја у беж-боји била су ван јурисдикције окупационих влада (подручје источно од линије Одра-Ниса припојено је Пољској и СССР-у, а на западу је формиран Сарски протекторат). | |||
Географија | |||
Престоница | Берлин (дејуре) Франкфурт на Мајни (америчка зона) Бад Оајнхаузен (британска зона) Баден-Баден (француска зона) Источни Берлин (совјетска зона) | ||
Политика | |||
Облик државе | окупација | ||
— Војни гувернер | Бернард Монтгомери (УК) | ||
Латр де Тасињи (ФР) | |||
Двајт Ајзенхауер (САД) | |||
Георгиј Жуков (СССР) | |||
Историја | |||
Постојање | |||
— Оснивање | 1945. | ||
— Укидање | 1949. (4 год.) | ||
Догађаји | |||
— Предаја Нацистичке Немачке | 8. мај 1945. | ||
— Формирање Савезничког већа | 5. јун 1945. | ||
— Проглашење Западне Немачке | 23. мај 1949. | ||
— Проглашење Источне Немачке | 7. октобар 1949. | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Валута | немачка марка | ||
Земље претходнице и наследнице Немачке | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Савезничке снаге које су победиле Нацистичку Немачку у Другом светском рату, поделиле су поражену земљу у четири окупационе зоне из административних разлога. Град Берлин био је засебно подељен на окупационе зоне. Подела на окупационе зоне одређена је још 1944. у тзв. Лондонским протоколима, а трајала је до 1949. године.
Пре упостављања контроле у окупационим зонама, сва територија коју је Немачка окупирала након 1938. враћена је обновљеним државама Аустрији, Чехословачкој, Белгији, Француској, Луксембургу, Пољској и Југославији.
Живот Немаца током послератне окупације обележио је процес денацификације.
Окупационе зоне
[уреди | уреди извор]Америчка окупациона зона
[уреди | уреди извор]Америчка зона састојала се од Баварске, Хесена и северних делова данашње савезне државе Баден-Виртемберг. Штаб америчке окупационе зоне налазио се у Франкфурту. Иако су америчке снаге 1945. стигле до реке Лабе, у јулу су се повукле са подручја предвиђеног за совјетску окупациону зону.[1] На америчко су тражење под њихову зону 1947. потпали делови севернонемачких гадова Бремена и Бремерхавена како би имали контролу и над неким деловима северне Немачке.
Британска окупациона зона
[уреди | уреди извор]Британска зона покривала је углавном северозападни део Немачке. Британци су своју зону организовали тако да су обновили немачку савезну државу Хамбург из 1937, али су формирали и сасвим нове савезне државе попут Шлезвиг-Холштајна, Доње Саксоније и Северну Рајну-Вестфалију. Из зоне је 1947. године издвојена територија града Бремена који је додељен Американцима.
Француска окупациона зона
[уреди | уреди извор]Упркос томе што је била на страни Савезника, Француској првобитно није било допуштено оснивање окупационе зоне због традиционалног непријатељства с Немцима. Осим тога, допринос француске војске победи био је далеко мањи од америчког, британског и совјетског. Будући да се Шарл де Гол још током рата залагао за важност улоге Француске после рата, Британци и Американци су напослетку признали допринос Француске током рата.
Француска је након рата добила окупациону зону на самом западу државе, оном који углавном граничи с Француском. Иако је првобитно у француској зони, Сарланд издвојен из зоне фебруара 1946. и до децембра формиран као заједничка савезничка управа.
Совјетска окупациона зона
[уреди | уреди извор]Совјетску окупациону зону чинила су подручја држава Тирингија, Саксонија-Анхалт, Бранденбург и Мекленбург-Западна Померанија. Штаб совјетске војне администрације налазио се у Берлину-Карлсхорсту.
Берлин
[уреди | уреди извор]Берлин је, као град од историјске важности за Немце и бивши центар Нацистичке Немачке, био посебно подељен на четири савезничке окупационе зоне. Био је у потпуности окружен совјетском окупационом зоном.
Историја Немачке |
---|
Портал Немачка |
Крај окупације
[уреди | уреди извор]Савезнички план за послератну Немачку био је да четири силе заједнички управљају уједињеном земљом, али је пораст хладноратовских напетости 1946-1947. докрајчио те планове. Потпуни раскид између некадашњих ратних савезника десио се по совјетској блокади Берлина од јуна 1948. до маја 1949. године. Након тога су у мају 1949. три западна савезника ујединили своје окупационе зоне од којих је формирана Савезна Република Немачка (Западна Немачка). Совјети су следили пример Западног блока и у октобру 1949. од своје окупационе зоне формирали Немачку Демократску Републику (Источна Немачка).
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ What Is to Be Done? Архивирано на сајту Wayback Machine (26. август 2013) TIME Magazine, July 9, 1945