Пређи на садржај

Саобраћај у Белгији

С Википедије, слободне енциклопедије
Антверпен је једна од највећих европских лука
Карта железница у Белгији

Белгија спада у најразвијеније земље Европе са веома повољним положајем између других значајних земаља. Због тога је саобраћај у Белгији веома развијен и густ. Белгија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај. Најважније саобраћајно чвориште је главни град Брисел.

Железнички саобраћај

[уреди | уреди извор]
Главна железничка станица у Антверпену
Трамвај на улицама Гента

У Белгији постоји предузеће надлежно за железницу под називом „Народно железничко предузеће Белгије“.

Укупна дужина железничке мреже стандардног колосека у Белгији је 3.536 km (1998. године), од чега је електрификовано чак 2.950 km железнице или око 80% целокупне мреже. Такође, целокупна мрежа је стандардног колосека. Постојеће пруге двоструког или вишеструког колосека су преовлађујуће, односно њихова укупна дужина је 2.563 km. Сви ови показатељи говоре о веома развијеној и савременој железничкој мрежи са великим прометом. У складу са тим, превоз железницом је чест и јефтин.

Сматра се да је белгијска железничка мрежа најгушћа у свету, а масовни јавни превоз железницом везује се још за раздобље пре Првог светског рата. Заправо, свако место има макар малу железничкју станицу и сталну везу возом са оближњим градом. Највећа железничка чворишта су велики градови - Брисел, Антверпен и Лијеж.

Данас постоје две железничке линије великих брзина (око 300 km/h), које делом пролазе кроз Белгију. Две друге су у изградњи (завршетак - 2008. г.):

Једини град са класичним метро системом је Брисел (погледати: Бриселски метро). Лаки метро постоји у Антверпену и Шарлерои. Трамвајски превоз је присутан у свим значајнијим градовима - Брисел, Антверпен, Гент, Лијеж, Лувен, Шарлроа, Монс, Хаселт, Намир, Бриж, Остенде, ....

Железничка веза са суседним земљама:

Друмски саобраћај

[уреди | уреди извор]
Види још: Ауто-путеви у Белгији
Карта ауто-путева у Белгији
Ауто-пут А27 у источној Белгији
Ауто-пут А4, назван и „Ауто-пут св. Хуберта“

Укупна дужина друмских путева у Белгији је 149.018 km (2002. г.). Дужина магистралних путева је 12.610 km, а ауто-путева је знатна, 1.729 km, што је и особено за густо насељене земље попут Белгије. Белгија је била међу првим државама које су градиле ауто-путеве, а данас их има „у сваком кутку“ државе. Постоје и ауто-путеви са три коловозне траке у једном смеру.

Данашњи државни ауто-путеви повезују све важније градове у држави и окружењу. Многи ауто-путеви прате линије главних железница. Они се углавном пружају трасама Европских коридора, а носе двојне ознаке "А+број“. У ауто-путеве се убрајају и ауто-путни прстени око велеграда са тим што они носе двојне ознаке "R+број“. И путна мрежа нижег ранга је густа и веома савремена.

Најважнији државни ауто-путеви су они дуж европских коридора и то су:

Најважнији кружни ауто-путеви („прстени“) око значајних градова су:

Водени саобраћај

[уреди | уреди извор]
Албертов канал
Стара лука у Остендеу
Канал у језгру Брижу

Белгија је приморска земља, међутим она невеликом дужином излази на Северно море, где се налази једина значајна лука на отвореном мору, Остенде. Са друге стране, за привреду земље и европског залеђа много је важнија лука Антверпен, једна од највећих у Европи. Она се налази на ушћу реке Шелде у море и има приступ отвореном мору преко Холандије. Лука града Брижа такође се може сматрати морском, пошто се налази на пар километара од отвореног мора, са којим је повезана дубоко прокопаним каналом, погодним и за морска пловила.

Поред поморског саобраћаја Белгија се може боље похвалити веома развијеним речним и каналским саобраћајем. Свака белгијска река која је имала услове да постане пловна постала је људских радом, а тамо где то није било могуће прокопавани су вештачки канали и грађени насипи. По последњим проценама дужина унутаркопнених пловних путева у Белгији је 2.043 km, од чега око 75% може примити бродове средње величине, па је погодно за привредни саобраћај. Најпознатије пловне реке су Шелда и Меза. На првој се налази Антверпен, а на другој Лијеж и Намир.

Белгијски канали се користе много више од река за месни и међуградски превоз фериботима. Мрежа канала у Белгији повезана је и са мрежама канала у Француској и Холандији, а посебно је густа у северном делу земље, који је низијски и отворенији ка мору. Значајно је и то што канали обично пролазе кроз историјска језгра градова, па је могућ веома лак превоз из средишта једног града у средиште другог. Посебно су познати канали Гента, Брижа, Лувена, Антверпена. Најпознатији канали у држави су:

Гасоводи и нафтоводи

[уреди | уреди извор]

Нафтовод: Дужина токова је 161 km. Гасовод: Дужина токова је 3.300 km.

Ваздушни транспорт

[уреди | уреди извор]
Види још: Аеродроми у Белгији
Сателитски снимак бриселског аеродрома
Главна зграда Аеродрома Лијеж

У Белгији постоји много авио-предузећа, од којих је најпознатије државно предузеће Брисел ерлајнс.

У држави постоји и 42 званично уписана аеродрома, од тога са тврдом подлогом укупно 24. Укупно 9 аеродрома има IATA код (IATA Airport Code) и, самим тим, међународни значај. Познати аеродроми су:

Највећи и најважнији аеродром у земљи је бриселски Аеродром „Завентем“, који се налази 11 km североисточно од града. Аеродром је веома прометан, а значајан број корисника су људи повезани са установама Европске уније у граду Бриселу. Поред овог аеродрома потребно је споменути и Аеродром „Биерзе“ у Лијежу, који спада у ред првих 10 карго аеродрома у Европи по промету.

У Белгији постоји и 1 званично уписан хелиодром.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саобраћај_у_Белгији&oldid=26999095”