Пређи на садржај

Сеизмограф

С Википедије, слободне енциклопедије
Сеизмограф

Сеизмограф (грч. seismós - потрес, gráphō - писати, бележити) или сеизмометар (грч. seismós - потрес, métron - мерило, мера) је инструмент за праћење потреса у литосфери и на њеној површини. У стању је да детектује откуцаје, вибрације и њихање терена, као и њихову јачину и временски интервал у којем су се десили.[1]

Термини сеизмограф и сеизмометар често се користе као синоними,[2][3] мада термин сеизмограф више одговара старијим инструментима код којих је праћење и снимање покрета у литосфери било спојено, док се термин сеизмометар више користи за новије инструменте код којих су ове функције одвојене.

Класични сеизмограф се састоји од висећег металног тега, магнетних уређаја и игле којом се бележи линија њихања тега, док је код модерних сеизмометара овај механизам дигитализован.[1]

Први инструмент који се може сматрати претечом сеизмографа конструисан је у Кини, а направио га је Чанг Хенг, кинески астроном, математичар и географ.[1] Први модерни сеизмограф изградио је физичар Луиђи Палмијери 1855. године.

Савремени сеизмометри се могу поделити у три групе према опсегу фреквенција у оквиру кога могу да мере сеизмичке сигнале:[4]

  • SP-краткопериодични (0.5-50Hz);
  • BB-широкопојасни (0.008-50Hz);
  • VBB-широко-широкопојасни (0.003-50Hz).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Ђерчан, Бојан; Ристановић, Бранко; Миљковић, Ђурђа (2009). „Појава земљотреса и њихов утицај на преображај географског простора” (PDF). Зборник радова Департмана за географију, туризам и хотелијерство. Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за географију, туризам и хотелијерство. 
  2. ^ „Seizmometar”. geologija.org. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 1. 9. 2013. 
  3. ^ „Seizmometar”. Vokabular. Приступљено 1. 9. 2013. 
  4. ^ Радовановић, Славица (јануар 2013). „Мерни информациони системи у Републичком сеизмолошком заводу” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 03. 2015. г. Приступљено 1. 9. 2013.