Пређи на садржај

Сид Шарис

С Википедије, слободне енциклопедије
Сид Шарис
Сид Шарис 2006. године
Лични подаци
Пуно имеТула Елис Финкли
Датум рођења(1922-03-08)8. март 1922.
Место рођењаАмарило, Тексас, САД
Датум смрти17. јун 2008.(2008-06-17) (86 год.)
Место смртиЛос Анђелес, САД
Породица
СупружникНико Шарис (1939—1947)
Тони Мартин (1948-)
Веза до IMDb-а

Сид Шарис (енгл. Cyd Charisse; Амарило, 8. март 1922[1] – June 17, 2008[2]) америчка је глумица и плесачица.

Након што се у детињству опоравила од дечије парализе и студирала балет, Шарис је ушла у свет филмова током 1940-их. Њене улоге су обично представљале њене способности као плесачице, а била је у пару са Фредом Астером и Џином Келијем; њени филмови су Певање на киши (1952), The Band Wagon (1953), Brigadoon са Џином Келијем и Ван Џонсоном (1954) и Свилене чарапе (1957). Она је престала је да игра у филмовима током касних 1950-их, али је наставила да глуми на филму и телевизији, а 1991. је дебитовала на Бродвеју.[3] У каснијим годинама, говорила је о историји холивудског мјузикла у документарним филмовима и била је представљена у That's Entertainment! III 1994. године. Одликована је Националном медаљом за уметност и хуманистичке науке 2006. године.

Младост

[уреди | уреди извор]

Сид Шарис је рођена као Тула Елис Финкли у Амарилу, Тексас, као ћерка Леле (рођене Норвуд) и Ернеста Еноса Финклеа, старијег, који је био златар.[4] Њен надимак „Сид“ је преузет од њеног старијег брата Ернеста Е. Финклија јр, који је покушао да каже „Сис“.[5] Артур Фрид му је касније дао правопис „Сид“.[6]

Она је била је болешљива девојка која је почела да учи плес са шест да би изградила снагу након напада дечје парализе. Са 12 је студирала балет у Лос Анђелесу код Адолфа Болма и Брониславе Нижинске, а са 14 је била на аудицији и потом играла у Балету Русе де Монте-Карло као „Фелија Сидерова“[7][8] и касније „Марија Истомина“.[8] Она је образована у Холивудској професионалној школи.[9]

Током европске турнеје, поново се сусрела са Ником Чарисом, младим плесачем са којим је неко време студирала у Лос Анђелесу. Венчали су се у Паризу 1939. године и добили сина Никија, рођеног 1942. године.[5]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Рани филмови

[уреди | уреди извор]

Појавила се без придатих заслуга у неким филмовима попут Escort Girl (1941) и била је у кратком филму за Варнер Брос, The Gay Parisian (1942).

Избијање Другог светског рата довело је до распада балетске компаније, а када се Шарис вратила у Лос Анђелес, Дејвид Личин јој је понудио плесну улогу у филму Грегорија Ратофа Something to Shout About (1943) на Колумбији. Ово јој је привукло пажњу кореографа Роберта Алтона — који је такође открио Џина Келија — и убрзо се придружила Фридовој групи у Метро-Голдвин-Мајеру, где је постала резидентна балерина МГМ-а.[7]

Ране улоге у МГМ-у

[уреди | уреди извор]

Шарис је имала неке неакредитоване наступе у Мисији у Москви (1943) (као балетска играчица) и Хиљаде поклика (1943). Њу су позајмили Ворнерсу за улогу у филму In Our Time (1944), где је играла балерину.

Шарис је била балерина у Ziegfeld Follies (произведеном 1944, и објављеном 1946.), плесала је са Фредом Астером. Повратне информације су биле позитивне и Шарис је добила свој први говорни део подржавајући Џуди Гарланд у филму The Harvey Girls из 1946. године.[10]

Томе су следиле Три мудре будале (1946) и плесала је са Гавером Чемпионом на „Smoke Gets in Your Eyes” у Till the Clouds Roll By (1946). Имала је и споредну улогу у мјузиклу Естер Вилијамс Фијеста (1947).

Растућа слава

[уреди | уреди извор]

Шарис је била друга наплаћена у филму Недовршени плес (1947) са Маргарет О'Брајен, али је филм пропао на благајни.[11] Имала је добру споредну улогу у На острву с тобом (1948) са Вилијамсом и плесала у The Kissing Bandit (1948). Имала је споредну улогу у Words and Music (1948).

Шарис је добила још једну прилику у „Б” филму, Tension (1950), где је била трећа по плаћености, али је то остварење било разочаравајуће на благајнама. Била је пета по плаћености на престижном East Side, West Side (1949) и позајмио ју је Универсал да игра главну женску улогу у The Mark of the Renegade (1951).

Вративши се у МГМ Шарис је била главна дама у филму Дивљи север (1951) са Стјуартом Грејнџером, што је био велики хит. Пошто Деби Рејнолдс није била обучена плесачица, Кели је одабрао Шарис да му буде партнер у прослављеном финалу балета „Броадвај Мелоди” из филма Певање на киши (1952), који је убрзо након објављивања проглашен једним од највећих мјузикла свих времена.

Стеларни успех

[уреди | уреди извор]

Шарис је имала значајну улогу у Сомбреру (1953), као и главну женску улогу у The Band Wagon (1953), где је плесала са Астером у хваљеним рутинама „Dancing in the Dark” и „Girl Hunt Ballet” у режији Винсента Минелија. Критичарка Полин Кејл је изјавила да „када разбацана Шарис обмота своје феноменалне ноге око Астера, може јој се опростити све, чак и њена три минута ’класичног’ балета и чињеница да чита своје реплике као да их је фонетски научила“.[12] Филм је био још један класик, али је изгубио новац за МГМ.[11]

Шарис је глумила у филму Easy to Love (1953), а затим је играла са Келијем у музичком филму Бригадун са шкотском тематиком (1954), у Минелијевој режији. Тај филм је био разочарење на благајни. Поново је преузела главну женску улогу (поред Кели) у његовом МГМ мјузиклу It's Always Fair Weather (1955), који је изгубио новац.[13] Између тога, појавила се у филму Дубоко у мом срцу (1954).

Шарис је глумила са Даном Дејлијем у филму Meet Me in Las Vegas (1956), који је такође изгубио новац. Поново се придружила Астеру у филмској верзији Свилених чарапа (1957), музичком римејку Ниночке из 1939. године, а Шарис је преузела улогу Грете Гарбо. Астер је одао почаст Шарис у својој аутобиографији, називајући је „прелепим динамитом“ и написавши: „Та Сид! Када сте плесали са њом, остајете са њом.“[14][15] Филм је био добро примљен, али није остварио приход за МГМ.[16]

У својој аутобиографији, Шарис се осврнула на своје искуство са Астером и Кели:

Као једна од неколицине девојака које су радиле са оба та плесна генија, мислим да могу да дам искрено поређење. По мом мишљењу, Кели је инвентивнији кореограф од њих двоје. Астер, уз помоћ Хермеса Пана, ствара фантастичне нумере — за себе и свог партнера. Али Кели може да створи целу нумеру за неког другог ... Мислим, међутим, да је Астерова координација боља од Келијеве ... његов осећај за ритам је необичан. Кели је, с друге стране, јачи од њих двоје. Кад те подиже, диже те! ... Да сумирам, рекла бих да су то биле две највеће плесачке личности које су икада биле на екрану. Али то је као да поредите јабуке и поморанџе. Обоје су укусни.[17]

Шарис је имала помало необичну озбиљну глумачку улогу у Party Girl (1958), где је играла глумицу која се уплела са гангстерима и непоштеним адвокатом, иако је укључивала две плесне рутине. За МГМ је то било далеко исплативије од њених мјузикла.[11]

Отишла је у Универзал да би играла са Роком Хадсоном у Сумраку за богове (1958).

Филмографија

[уреди | уреди извор]

Филмови:

Кратке улоге:

  • Rhumba Serenade (1941)
  • Poeme (1941)
  • I Knew It Would Be This Way (1941)
  • Did Anyone Call? (1941)
  • Magic of Magnolias (1942)
  • This Love of Mine (1942)
  • 1955 Motion Picture Theatre Celebration (1955) као она сама (некредитована)

Телевизија:

  • What's My Line? – Епизода посвећења Фреду Алену, емитована 18. марта 1956.[18]
  • Medical Center – Сезона 6, епизода 16, „Нема пута кући“ (1975) као Валери
  • Hawaii Five-O – Сезона 11, Епизода 7, „Маска смрти“ (1978) као Алиша Ворен
  • Murder, She Wrote – сезона 2, епизода 1, "Widow, Weep for Me" (1985) као Мирна Монтклер Лерој
  • Frasier – сезона 3, епизода 7, "The Adventures of Bad Boy and Dirty Girl" (1995) као Поли (глас)

Позориште

[уреди | уреди извор]

Музички спотови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ronald Bergan (2008-06-18). „Obituary: Cyd Charisse”. The Guardian. Приступљено 29. 6. 2021. 
  2. ^ „Cyd C. Martin”. Social Security Death Index. New England Historic Genealogical Society. Приступљено 9. 3. 2011. 
  3. ^ „Cyd Charisse – Broadway Cast & Staff | IBDB”. www.ibdb.com. Приступљено 2021-10-20. 
  4. ^ Profile, The New York Times; accessed November 4, 2014.
  5. ^ а б [https://www.pasadenastarnews.com/2008/06/17/cyd-charisse-dies-in-la-at-86/ "Cyd Charisse dies in LA at 86";accessed April 11, 2021.
  6. ^ Marmar (2014-06-12), Cyd Charisse Interview, Приступљено 2016-02-15 
  7. ^ а б Wollen, Peter (1992). Singin' in the Rain. London: British Film Institute. стр. 42. ISBN 0-85170-351-8. 
  8. ^ а б Missiaen, Jean-Claude (1978). Cyd Charisse, du ballet classique à la comédie musicale. Paris: Henri Veyrier. стр. 38. ISBN 2-85199-186-8. 
  9. ^ John Willis, ур. (1969). Screen World. 20. Crown Publishers. стр. 221. ISBN 9780819603104. 
  10. ^ Frank Miller. „The Harvey Girls – Articles”. Turner Classic Movies. Приступљено 4. 11. 2014. 
  11. ^ а б в The Eddie Mannix Ledger, Los Angeles: Margaret Herrick Library, Center for Motion Picture Study .
  12. ^ Kael, Pauline (2011). 5001 Nights at the Movies. New York: Macmillan. стр. 49. ISBN 978-1250033574. 
  13. ^ Charisse's singing voice was usually dubbed in her musical film appearances, most often by India Adams.
  14. ^ Astaire, Fred (1959). Steps in Time. London: Heinemann. стр. 319. ISBN 0-241-11749-6. 
  15. ^ In a documentary on the making of The Band Wagon (included in that film's 2006 DVD release), Charisse cites Astaire's tribute as: "When you dance with Cyd Charisse, you've been danced with". Profile, Findarticles.com; accessed November 4, 2014.
  16. ^ H. Mark Glancy, 'MGM Film Grosses, 1924–28: The Eddie Mannix Ledger', Historical Journal of Film, Radio and Television, Vol 12 No. 2 1992 pp. 127–144 [140]
  17. ^ Charisse, Cyd; Martin, Tony; Kleiner, Dick (1976). The Two of Us. New York: Mason/Charter. ISBN 0-88405-363-6. 
  18. ^ "Fred Allen tribute episode, part 3/4" – March 18, 1956 broadcast of "What's My Line?" на сајту YouTube. Retrieved 2016-10-25.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Сид Шарис на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сид_Шарис&oldid=28781093”