Софрон
Софрон из Сиракузе (Грчки: Σώφρων ὁ Συρακούσιος, fk. 430. пре нове ере) био је старогрчки писац прозних драма (μιμος).[1]
Софрон је био аутор прозних дијалога на дорском дијалекту, који су садржали и мушке и женске ликове, неке озбиљне, а друге духовитог типа, и који су приказивали сцене из свакодневног живота сицилијанских Грка. Иако написана у прози, сматрани су песмама и нису биле намењене сценском постављању. Писани су језгровитим и народним језиком, пуним пословица и колоквијализама.
Утицај
[уреди | уреди извор]За Платона се каже да је Софронова дела унео у Атину и да их је користио у својим дијалозима; према Диогену Лаертију, Платон се није одвајао од ових дела па је чак и спавао са њима под јастуком;[2] Суда каже за Софронове радове: „Платон их је филозоф увек читао, да би повремено задремао.[1]
Опште идеје о врсти дела може се стећи из 2. и 15. Теокритове идиле, за које се каже да су имитирале Akestriai и Isthmiazousai његовог претходника из Сиракузе. Њихов утицај се такође може пратити у сатирима Персија.
Издања
[уреди | уреди извор]Фрагменти дела сакупљени су у:
- Ahrens, H. L., De graecae linguae dialectis (1843), ii. (app.), and C. J. Botzon (1867); see also his De Sophrone et Xenarcho mimographis (1856).[3]
Најновије издање је:
- Hordern, J. H. (2004). Sophron's Mimes: Text, Translation, and Commentary. ISBN 9780199266135., Oxford. .
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Sophron (σ 893)”. Suda.
- ^ Diogenes Laërtius. Lives of the Eminent Philosophers. 3.18.
- ^ Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Sophron”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 25 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 429.
