Пређи на садржај

Соња Хени

С Википедије, слободне енциклопедије
Соња Хени
Соња Хени, норвешка клизачица
Лични подаци
Датум рођења(1912-04-08)8. април 1912.
Место рођењаОсло, Норвешка
Датум смрти12. октобар 1969.(1969-10-12) (57 год.)
Место смртилет Париз-Осло
ДржављанствоНорвешка
Спортске информације
СпортУметничко клизање
Награде и медаље
Освојене медаље
Представљајући  НОР
Уметничко клизање
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1928. Ст. Мориц појединачно
Златна медаља — прво место 1932. Лејк Плесид појединачно
Златна медаља — прво место 1936. Гармишпартенкирхен појединачно
Светска првенства
Златна медаља — прво место 1927 Ослво појединачно
Златна медаља — прво место 1928 Лондон појединачно
Златна медаља — прво место 1929 Будимпешта појединачно
Златна медаља — прво место 1930 Њујорк појединачно
Златна медаља — прво место 1931 Берлин појединачно
Златна медаља — прво место 1932 Монтреал појединачно
Златна медаља — прво место 1933 Стокхолм појединачно
Златна медаља — прво место 1934 Ослов појединачно
Златна медаља — прво место 1935 Беч појединачно
Златна медаља — прво место 1936 Париз појединачно
Сребрна медаља — друго место 1926 Стокхолм појединачно
Европска првенства
Златна медаља — прво место 1931 Санкт Мориц појединачно
Златна медаља — прво место 1932 Париз појединачно
Златна медаља — прво место 1933 Лондон појединачно
Златна медаља — прво место 1934 Праг појединачно
Златна медаља — прво место 1935 Санкт Мориц појединачно
Златна медаља — прво место 1936 Берлин појединачно

лет Париз-Осло

Соња Хени (норв. Sonja Henie; Осло, 8. април 1912 — лет Париз-Осло, 12. октобар 1969) била је норвешка клизачица и глумица. Освојила је три златне медаље на Зимским олимпијским играма, била је десет пута светска и шест пута европска првакиња. По броју освојених медаља нико ни до данас није успео да је стигне, тако да је Соња до данашњих дана задржала титулу најбоље клизачице света.

Већ са 11 година пласирала се на Зимске олимпијске игре 1924. у Шамонију. Тада је освојила последње место, а записано је да је током наступа била толико збуњена да је пар пута отклизала до ограде и тражила савете од тренера коју фигуру да отклиза. Четири године касније са својих 15 година по први пут је постала светска првакиња.

На следеће три олимпијаде никакви савети јој нису били потребни, јер је Хени убедљиво побеђивала све супарнице. Остала је позната по томе што је у уметничко клизање увела елементе плеса, а прилагодила је и опрему клизача скративши сукњу што је допринело лакшем извођењу фигура као и већој популарности. Данас се за Соњу сматра да је била клизачица која је одредила смер женског клизања и учврстила попуралност тог спорта. Осим клизања Соња се такође бавила и тенисом.

После Олимпијаде 1936. Хени је прешла у професионалце, па је почела да наступа по ревијама и представама. Осим у спорту била је успешна и као глумица, па је за живота а и после њега била једна од највољенијих особа у Норвешкој, а позната и вољена у целом свету.

Редитељ Душан Макавејев снимио је филм 1972. године који носи наслов Недостаје ми Соња Хени. На врхунцу своје глумачке каријере, била је једна од најплаћенијих звезда у Холивуду и глумила је у низу успешних хитова, укључујући Thin Ice (1937), Happy Landing, My Lucky Star (1938), Second Fiddle (1939) and Sun Valley Serenade (1941).[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рани живот

[уреди | уреди извор]

Хени је рођена 1912. године у Кристијанији (сада Осло) Норвешка; била је једина ћерка Вилхелма Хенија (1872–1937), просперитетног норвешког крзнара, и његове жене Селме Лохман-Нилсен (1888–1961). Поред прихода од крзна, оба Хенијена родитеља наследила су богатство. Вилхелм Хени је био једнократни светски шампион у бициклизму и Соњина деца су била подстицана да се баве разним спортовима у младости. Хени је у почетку показала таленат за скијање, а затим је пратила свог старијег брата Леифа да се бави уметничким клизањем. Као девојчица Хени је такође била тенисерка националног ранга, вешта пливачица и коњаник. Када је Хени почела озбиљно да тренира као уметничка клизачица, њено формално школовање се завршило. Школовала се код тутора, а њен отац је ангажовао најбоље светске стручњаке, међу којима и чувену руску балерину Тамару Карсавину, да своју ћерку преобрази у спортску личност.[1]

Такмичарска каријера

[уреди | уреди извор]
Хени са британском клизачицом Сесилијом Колеџ током церемоније доделе медаља на Олимпијским играма 1936. у Гармиш-Партенкирхену.

Хени је освојила своје прво велико такмичење у уметничком клизању, сениорско првенство Норвешке, са 10 година. Затим је освојила осмо место у пољу од осам на Зимским олимпијским играма 1924, са једанаест година.[2] Хени је освојила прво од десет узастопних светских првенстава у уметничком клизању 1927. са четрнаест година. Резултати Светског првенства 1927. године, где је Хени победилс одлуком 3–2 (или 7 према 8 редних поена) над браниоцем олимпијским и светским шампионом Хермом Сабо из Аустрије, били су контроверзни, јер су три од пет судија које су Хени дале прво место били Норвежанини (1 + 1 + 1 + 2 + 2 = 7 бодова), док је Сабо добила првопласирану позицију од аустријског и немачког судије (1 + 1 + 2 + 2 + 2 = 8 поена). Хени је следеће године освојила прву од своје три златне олимпијске медаље, поставши једна од најмлађих олимпијских шампионки у уметничком клизању. Своје олимпијске титуле бранила је 1932. и 1936. године, а светске титуле годишње до 1936. године.[2] Такође је освојила шест узастопних европских првенстава од 1931. до 1936. године.

Резултати

[уреди | уреди извор]

Женске појединачно

[уреди | уреди извор]
Хенијева златна олимпијска медаља, Сент Морис 1928
Догађај 1923 1924 1925 1926 1927 1928 1929 1930 1931 1932 1933 1934 1935 1936
Зимске олимпијске игре 8. 1. 1. 1.
Светско првенство 5. 2. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1.
Европско првенство 1. 1. 1. 1. 1. 1.
Норвешко првенство 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1.

Парови

[уреди | уреди извор]

(парови Анијем Лијем)

Догађај 1926 1927 1928
Светска првенства 5.
Норвешка првенства 1. 1. 1.

Награде

[уреди | уреди извор]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Година Наслов Улога
1927 Seven Days for Elizabeth Skater
1929 Se Norge Herself
1936 One in a Million Greta "Gretchen" Muller
1937 Thin Ice Lili Heiser
Ali Baba Goes to Town Herself
1938 Happy Landing Trudy Ericksen
My Lucky Star Krista Nielsen
1939 Second Fiddle Trudi Hovland
Everything Happens at Night Louise
1941 Sun Valley Serenade Karen Benson
1942 Iceland Katina Jonsdottir
1943 Wintertime Nora
1945 It's a Pleasure Chris Linden
1948 The Countess of Monte Cristo Karen Kirsten
1958 Hello London Herself

Друге појаве

[уреди | уреди извор]
Норвешки дуголинијски Боинг 787 обележен сликом Соње Хени
  • Слика Соње Хени је једно време красила реп Боинга 737-300 авио-компаније Норвешки Ер Шатл. Док се Боеинг 737-300 постепено гасио, њена слика је постављена на реп Боинга 737-800 исте авиокомпаније и 2013. на реп првог Боинга 787 Дримлајнера Норвешко Ер Шатла.[6] Један од заштитних знакова авиокомпаније су портрети познатих преминулих Норвежана на реповима авиона.[7]
  • Постен Норге (норвешка поштанска служба) је 2012. године издала две марке са Соњом Хени.[8]

Радови

[уреди | уреди извор]
  • Henie, Sonja (1955). Wings on My Feet (revised изд.). New York: Prentice-Hall. OCLC 952642135. 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Bryhn, Rolf. „Sonja Henie”. Store norske leksikon (на језику: норвешки). Архивирано из оригинала 8. 10. 2012. г. Приступљено 19. 8. 2015. 
  2. ^ а б „Sonja Henie”. sports-reference.com. Sports Reference LLC. Архивирано из оригинала 9. 3. 2010. г. 
  3. ^ „World Hall of Fame Members”. World Figure Skating Museum and Hall of Fame. Архивирано из оригинала 7. 12. 2017. г. 
  4. ^ „International Women's Sports Hall of Fame”. Women's Sports Foundation. Архивирано из оригинала 27. 11. 2014. г. 
  5. ^ „Sonja Henie Joins 508th Regt. As Honorary Jumper”. 508th Parachute Infantry Regiment. Family and Friends of The 508th Parachute Infantry Regiment Association. 
  6. ^ „Photo Norwegian Air Shuttle Boeing 787-8 Dreamliner EI-LNA”. Архивирано из оригинала 4. 9. 2015. г. Приступљено 19. 8. 2015. 
  7. ^ „Cheap flights to Oslo, Copenhagen, Stockholm – Norwegian”. Архивирано из оригинала 11. 9. 2012. г. Приступљено 27. 4. 2012. 
  8. ^ „13. april 2012 - Personjubileer”. Posten. 13. 4. 2012. Архивирано из оригинала 25. 7. 2012. г. Приступљено 19. 8. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Соња Хени на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Соња_Хени&oldid=28784566”