Пређи на садржај

Срп

С Википедије, слободне енциклопедије

Срп је пољопривредна алатка, сачињена од челика, којом се жање жито и друге житарице и траве. Полукружног је облика и оштра је са унутрашње стране. Има дрвену дршку.[1]

Историјски развој

[уреди | уреди извор]
Споменик на гробљу - крст и срп? Ђурићи - Заовине, планина Тара
Различити српови изложени у Пољопривредном музеју у Кулпину

Срп је једна од најстаријих и најједноставнијих пољопривредних алатки. Развио се из лучно савијених каменова, рогова, костију (животињских вилица у Египту) и сличних оруђа које је човек користио у неолиту. У бронзано доба јављају су ливени плитки српови, а у гвоздено доба железни. Касније се диференцирају срп и коса и многа слична оруђа (на пример, косир за сечење трња). У археолошким налазима из прасловенске ере срп је чест, а коса ретка. Танак је и мање савијен него данашњи, обично уназад повијеног врха. Постепено се све више заокружује, има дрвену дршку, а са унутрашње стране оштрицу, често и назубљену.[2]

Служио је и као оружје. У старом веку њиме су се оружали Картагињани и Дачани, а у доба феудализма кметови.[2]

Преднеолит

[уреди | уреди извор]
Врло рани срп, в. 7000. п. н. е., кремен и смола, тахунска култура, пећина Нахал Хемар, сада у Музеју Израела.

Развој српа у Месопотамији може се пратити уназад до времена које претходи неолиту. Велике количине сечива српова су ископане на локалитетима око Израела који су датирани у еру епипалеолита (18000-8000. п. н. е.).[3] Свечана ископавања у Вади Зиклабу у Јордану открила су различите облике раних оштрица српа. Пронађени артефакти били су дуги од 10 до 20 cm и имали су назубљену ивицу. Овај замршени дизајн „налик зубу“ показао је већи степен веродостојности дизајна и производње од већине других откривених артефаката. Оштрице српа које су пронађене у то време биле су направљене од кремена, равне и коришћене су више у покрету тестерисања него као код модернијег закривљеног дизајна. Кремени са ових српова откривени су у близини планине Кармел, што указује на жетву житарица са тог подручја пре око 10.000 година.[4]

Неолит

[уреди | уреди извор]
Неолитски срп

Срп је имао дубок утицај на пољопривредну револуцију помажући у преласку на пољопривреду и начин живота заснован на усеву. Сада је прихваћено да је употреба српова директно довела до припитомљавања блискоисточних дивљих трава.[3] Истраживање о стопи припитомљавања дивљих житарица у примитивном узгоју открило је да је употреба српа у жетви била кључна за људе ране Месопотамије. Релативно уска сезона раста у овој области и критична улога житарица у касном неолиту подстакли су веће инвестиције у дизајн и производњу српа у односу на друге алате. Димензије српа су донекле стандардизоване да би замена или поправка била што бржа. Било је важно да се жито пожње у одговарајуће време на датој надморској висини како би се на следећој коти могло пожњети у кореспондирајућем временском периоду.[4] Срп је пружио ефикаснију опцију у прикупљању жита и знатно убрзао развој ране пољопривреде.[5]

Бронзано доба

[уреди | уреди извор]

У археолошкој терминологији, српови из бронзаног доба се класификују по начину причвршћивања дршке. На пример, дршка-срп (нем. Knopfsichel) је тако назван због избочене дршке на дну сечива које је очигледно служило за стабилизацију причвршћивања сечива за дршку.[6]

Гвоздено доба

[уреди | уреди извор]
Старогрчки гвоздени срп, Археолошки музеј Керамеикос, Атина.

Срп је играо истакнуту улогу у Друидском ритуалу храста и имеле како је описано у једном одломку у Природној историји Плинија Старијег:

Америке

[уреди | уреди извор]
Конгоански срп, или Трумбаш, (лево) и реплика ножа за бацање (десно) у Музеју Манчестера

Аутохтони српови су откривени на југозападу Северне Америке са јединственим дизајном. Постоје докази да су становници острва Кодијак за кошење траве користили „српове направљене од наоштрене животињске лопатице“.[8] Артефакти пронађени у данашњој Аризони и Новом Мексику подсећају на закривљене алате направљене од рогова планинских оваца. Слично налазиште открило је српове направљене од другог материјала као што је срп Кадо, који је направљен од јеленске чељусти. Свети списи раних староседелаца документују употребу ових српова за кошење траве. Инструменти су се кретали у распону од 13 до 16 инча од врха до дршке. Неколико других ископина у источној Аризони открило је дрвене српове који су били обликовани на сличан начин. Дршке алата помажу да се опише како је алат држан на такав начин да унутрашњи део који је садржао резну површину може послужити и као површина за сакупљање зрна. Српови су оштрили грубим алатом стругањем закошене ивице. Ова акција је оставила трагове на пронађеним артефактима. Процес оштрења је био неопходан да се резна ивица не би отупила након дуже употребе. Види се да је ивица прилично углачана, што делимично доказује да је инструмент коришћен за кошење траве. Након сакупљања, трава је коришћена као материјал за израду простирки и креветнине.[8] Срп је генерално пружао погодност кошења траве као и сакупљања у једном кораку. У Јужној Америци, срп се користи као оруђе за жетву пиринча. Пиринчани откоси се збирају помоћу овог алата и остављају да се суше на сунцу.[9]

Употреба

[уреди | уреди извор]

Жање се тако што се једном руком захвата бусен, а другом се одсеца српом. Положај тела косача при томе је погнут и веома напоран, а сам рад овом алатком се у модерно време сматра превазиђеним.[10]

Симболика

[уреди | уреди извор]
Српови у српњачи

Срп представља симбол сељаштва. Комунистички симбол српа и чекића представља две покретачке снаге овог покрета: сељака и радника.[11] У античко доба срп је уз косу атрибут различитих божанстава (Сатурна, Деметре), а у средњовековним народним приказима симбол смрти.[2] У грчкој митологији срп је оружје које је користио Хрон када се побунио против свог оца Урана кога је збацио с престола и преузео власт међу боговима. Мач у облику српа добио је и Персеј од бога Хермеса, како би убио страшну Горгону.[12]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Група аутора, 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.
  2. ^ а б в Опћа енциклопедија ЈЛЗ Загреб 1981 pp. 640.
  3. ^ а б Unger-Hamilton, Romana (јул 1985). „Microscopic Striations on Flint Sickle-Blades as an Indication of Plant Cultivation: Preliminary Results”. World Archaeology. 17 (1): 121—6. doi:10.1080/00438243.1985.9979955. 
  4. ^ а б Banning, E.B. (1998). „The Neolithic Period: Triumphs of Architecture, Agriculture, and Art”. Near Eastern Archaeology. 61 (4): 188—237. JSTOR 3210656. S2CID 164006022. doi:10.2307/3210656. 
  5. ^ Unger-Hamilton, Romana (1989). „The Epi-Palaeolithic Southern Levant and the Origins of Cultivation”. Current Anthropology. 30 (1): 88—103. S2CID 143186819. doi:10.1086/203718. 
  6. ^ Christoph Sommerfeld (1994). Gerätegeld Sichel. Studien zur monetären Struktur bronzezeitlicher Horte im nördlichen Mitteleuropa (Vorgeschichtliche Forschungen Bd. 19). Berlin/New York. стр. 157. ISBN 3-11-012928-0. 
  7. ^ Pliny the Elder. Natural History XVI, 95.
  8. ^ а б Heizer, Robert F. (1951). „The Sickle in Aboriginal Western North America”. American Antiquity. 16 (3): 247—252. JSTOR 276785. S2CID 161405622. doi:10.2307/276785. 
  9. ^ Works, Martha A. (1987). „Aguaruna Agriculture in Eastern Peru”. Geographical Review. 77 (3): 343—358. JSTOR 214125. doi:10.2307/214125. 
  10. ^ Историја Крњеуше, према Српском етничком зборнику Петра Рађеновића; књига 25. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. април 2009), Приступљено 25. 4. 2013.
  11. ^ David Lempert, Daily Life in a Crumbling Empire: The Absorption of Russia into the World Economy, Columbia University Press/ Eastern European Monographs, 1996.
  12. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Срп на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Срп&oldid=28390507”