Старост

Уколико сте тражили демографско старење, погледајте чланак Старење становништва.

Старење представља универзалан биолошки процес, природну фазу у животном циклусу сваке јединке, која се завршава смрћу. То је процес који представља генетички програмирано отказивање механизама који одржавају хомеостазу (сталност унутрашње средине организма). Старост се односи на доба које се приближава или премашује животни век људских бића и тиме је крај људског животног циклуса. Појмови и еуфемизми укључују старци, старије особе (широм света), OAP (британска употреба која значи енгл. Old Age Pensioner), сениори (америчка употреба), старији грађани (америчка употреба), старији одрасли (у друштвеним наукама) и старији људи (у многим културама - укључујући и домородачке културе).

Старије особе често имају ограничене регенеративне способности и подложније су болестима, синдромима, повредама и обољењима од млађих одраслих особа. Органски процес старења се назива сенесценција, медицинска студија процеса старења назива се геронтологија, а проучавање болести која погађају старије особе назива се геријатрија. Старији се такође суочавају са другим социјалним питањима у вези са пензионисањем, усамљеношћу и старизмом.

Старост није дефинитивна биолошка фаза, јер хронолошко доба означено као „старост” варира културолошки и историјски.

Године 2011, Уједињене нације су предложиле конвенцију о људским правима која би посебно заштитила старије особе.

Старење различитих организама

Биста остарелог римског мушкарца, мермер 40. п. н. е., Албертинум, Дресден

Старење и размножавање

Размножавање је важна функција којој су подређени сви други животни процеси, укључујући старење и смрт. Да би се разумели процеси старења неопходно је упознати се са разликама између две основне стратегије размножања:

• размножавање које се дешава једном у току читавог живота јединки; ова стратегија карактеристична је за

једногодишње и двогодишње биљке, док међу животињама је честа код инсеката, а ретка код кичмењака;

• када се у току живота организми размножавају периодично већи број пута у току полне зрелости, која обично обухвата већи део живота.

Старење човека

Главни чланак: старење човека

Процеси старења код човека се испољавају на следеће начине:

• губитком воде из ћелија, што за последицу има задржавање токсина;
• смањањем метаболизма и постепеним снижавањем функција појединих органа, при чему је нарочито смањена хормонска активност;
• таложењем соли калцијума у међупршљенским хрскавицама, што је последица смањеног кретања; то смањује покретљивост кичме, па је стога старија особа повијена према напред;
• сужавањем крвних судова због склеротичних процеса, па се органи слабије снабдевају крвљу и то се одражава на слабљење њиховог рада;
• повећањем појаве најчешћих канцера (плућа, дојке, дебелог црева и др.).

Старење животиња

Главни чланак: старење животиња

Ефекти старења животиња се могу пратити једино у вештачким, заштићеним срединама, као што су лабораторије и зоолошки вртови. У природним условима су јединке изложене нападима грабљивица, болести или изложене недостатку хране што доводи до њихове смрти у ранијем животном добу тако да је старост ретка појава. Код највећег броја животиња постоји правило да њихова дужина живота мало превазилази достизање полне зрелости, мада има и изузетака који одступају од тог правила.

Старење биљака

Главни чланак: старење биљака

Старења биљака није тако јасно уочљиво као код животиња. Појмови као што су старење, сазревање, смрт, развиће, хлороза, некроза, исушивање нису јасно разграничени и често се преклапају. У том смислу нејасно је како се поставити када су у питању семена, која могу да мирују не показујући никакве физиолошке активности или са деловима биљака од којих у вегетативном размножавању настају нови организми. Дужине живота појединих врста у царству биљака се веома разликују. Неке дрвенасте биљке могу да живе стотинама година (секвоја, баобаб и др.), док друге зељасте биљке читав свој животни циклус завршавају за неколико недеља (нпр. ефемере).

Генетика старења

Главни чланак: генетика старења

Промена генетичког материјала је значајан чинилац у процесу старења. По неким теоријама процес старења је повезан са накупљањем грешака у ДНК у соматским ћелијама, које су означене као соматске мутације. Поред генских мутација соматских ћелија, установљено је да се са старошћу повећава и учесталост хромозомских аберација, како структурних тако и нумеричких.

Генетика старења бави се проучавањем промена на генетичком материјалу као узроку старења човека и других биолошких врста. Сва досадашња испитивања указују на чињеницу да су те промене значајан фактор у процесу старења.

Физиологија старења

Главни чланак: физиологија старења

Промене које се јављају током старења најбоље су проучене код сисара, углавном из два разлога:

• најсроднији су са човеком,
• симптоми старења су код њих најизраженији.

Опште промене током старења сисара су:

• смањење основне телесне масе (живих ћелије и костију)
• снижавање базалног метаболизма у свим ткивима;
• смањење кретања.

Превремено старење

Главни чланак: Прогерија

Патогени фактори, гени и метаболички путеви који су важни за старење изучавају се различитим приступима од којих је један изучавање наследних болести преурањеног старења - прогерије, у коју спадају различити облици болести:

• Вернеров синдром
• Хатчинсон-Гилфордов синдром
• Даунов синдром
• Кокејнов синдром
• атаксија-телеангиектатика

Биолошке теорије старења

Главни чланак: биолошке теорије старења

До данас је предложено више од 300 теорија старења које покушавају да објасне овај веома комплексан процес. Биолошке теорије имају за циљ да објасне узроке и механизме старења на нивоу ћелије, органа и организма као целине. Већина савремених теорија биолошког старења су међусобно сличне и полазе од заједничких претпоставки. Главне биолошке теорије старења обухватају еволуциони, системски и ћелијски ниво.

Види још

• Генетика старења

Литература

• Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
• Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, Научна књига, Београд
• Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
• Ридли, М: Геном - аутобиографија врсте у 23 поглавља, Плато, Београд, 2001.
• Думановић, Ј, маринковић, Д, Денић, М: Генетички речник, Београд, 1985.
• Косановић, М, Диклић, В: Одабрана поглавља из хумане генетике, Београд, 1986.
• Швоб, Т. и срадници: Основи опће и хумане генетике, Школска књига, Загреб, 1990.
• McDonald, Roger B. (7. 6. 2019), „Basic Concepts in the Biology of Aging”, Biology of Aging, Garland Science, стр. 1—36, ISBN 978-0-429-03064-2 
• Mortimer RK, Johnston JR (1959). „Life Span of Individual Yeast Cells”. Nature. 183 (4677): 1751—1752. Bibcode:1959Natur.183.1751M. PMID 13666896. doi:10.1038/1831751a0. hdl:2027/mdp.39015078535278. 
• Nutman AP, Bennett VC, Friend CR, Van Kranendonk MJ, Chivas AR (2016). „Rapid emergence of life shown by discovery of 3,700-million-year-old microbial structures”. Nature (Submitted manuscript). 537 (7621): 535—38. Bibcode:2016Natur.537..535N. PMID 27580034. doi:10.1038/nature19355. 
• Rose MR (1991). Evolutionary Biology of Aging. New York: Oxford University Press. 
• Partridge L, Barton NH (1993). „Optimality, mutation and the evolution of ageing”. Nature. 362 (6418): 305—11. Bibcode:1993Natur.362..305P. PMID 8455716. doi:10.1038/362305a0. 
• Williams, George C. (1957). „Pleiotropy, Natural Selection, and the Evolution of Senescence”. Evolution. 11 (4): 398—411. JSTOR 2406060. doi:10.2307/2406060. Генерални сажетак. 
• Stewart EJ, Madden R, Paul G, Taddei F (2005). „Aging and death in an organism that reproduces by morphologically symmetric division”. PLOS Biology. 3 (2): e45. PMC 546039 . PMID 15685293. doi:10.1371/journal.pbio.0030045. 
• Pereira-Smith OM, Ning Y (1992). „Molecular genetic studies of cellular senescence”. Exp Gerontol. 27 (5–6): 519—22. PMID 1426085. doi:10.1016/0531-5565(92)90006-L. 
• Forster P, Hohoff C, Dunkelmann B, Schürenkamp M, Pfeiffer H, Neuhuber F, Brinkmann B (2015). „Elevated germline mutation rate in teenage fathers”. Proc R Soc B. 282 (1803): 1—6. PMC 4345458 . PMID 25694621. doi:10.1098/rspb.2014.2898. 
• Wakayama S, Kohda T, Obokata H, Tokoro M, Li C, Terashita Y, Mizutani E, Nguyen VT, Kishigami S, Ishino F, Wakayama T (2013). „Successful serial recloning in the mouse over multiple generations”. Cell Stem Cell. 12 (3): 293—297. PMID 23472871. doi:10.1016/j.stem.2013.01.005 . 
• Stephen Moss (јул 2013). „Big ears: they really do grow as we age”. The Guardian. MeshID:D000375; OMIM:502000. Приступљено 9. 9. 2016. 
• Gerasimov, I.G.; Ignatov, D.Yu. (2004). „Age Dynamics of Body Mass and Human Lifespan”. Journal of Evolutionary Biochemistry and Physiology. 40 (3): 343—349. doi:10.1023/B:JOEY.0000042639.72529.e1. 
• Rodriguez Valiente A, Trinidad A, Garcia Berrocal JR, Gorriz C, Ramirez Camacho R (април 2014). „Review: Extended high-frequency (9–20 kHz) audiometry reference thresholds in healthy subjects”. Int J Audiol. 53 (8): 531—45. PMID 24749665. doi:10.3109/14992027.2014.893375. 
• Thurstan SA, Gibbs NK, Langton AK, Griffiths CE, Watson RE, Sherratt MJ (2012). „Chemical consequences of cutaneous photoageing”. Chem Cent J. 6 (1): 34. PMC 3410765 . PMID 22534143. doi:10.1186/1752-153X-6-34. 
• pmhdev (25. 3. 2015). „Infertility: Overview”. Institute for Quality and Efficiency in Health Care (IQWiG) — преко www.ncbi.nlm.nih.gov. 
• Ryall, James G.; Schertzer, Jonathan D.; Lynch, Gordon S. (август 2008). „Cellular and molecular mechanisms underlying age-related skeletal muscle wasting and weakness”. Biogerontology. 9 (4): 213—228. ISSN 1389-5729. PMID 18299960. doi:10.1007/s10522-008-9131-0. 
• Betik, Andrew C.; Hepple, Russell T. (2008). „Determinants of V O 2 max decline with aging: an integrated perspective”. Applied Physiology, Nutrition, and Metabolism (на језику: енглески). 33 (1): 130—140. ISSN 1715-5312. PMID 18347663. doi:10.1139/H07-174. 
• Weale RA (2003). „Epidemiology of refractive errors and presbyopia”. Surv Ophthalmol. 48 (5): 515—43. PMID 14499819. doi:10.1016/S0039-6257(03)00086-9. 
• Truscott RJ (2009). „Presbyopia. Emerging from a blur towards an understanding of the molecular basis for this most common eye condition”. Exp Eye Res. 88 (2): 241—47. PMID 18675268. doi:10.1016/j.exer.2008.07.003. 

Спољашње везе

• Бионет школа
• AgeLab
• Aging Research Centre (ARC)
• American Academy of Anti-Aging Medicine
• American Federation for Aging Research
• Cellular Senescence Information Center
• Evolutionary Theories of Aging and Longevity
• Gerontology Research Group Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2011)
• Longevity Meme (Longevity Activism)
• Mechanisms of Aging
• New Books on Aging and Longevity Studies
• Ouroboros Anti-Aging Research News
• Reliability Theory of Aging and Longevity
• Resourses and Articles on the Biology of Aging and Life-Extension Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2006)
• 54 Scientists' Open Letter on Aging Research Архивирано на сајту Wayback Machine (19. новембар 2007)
• Scientific American: Loss of Anticancer Gene Retards Aging in Stem Cells
• senescence.info