Пређи на садржај

Брадипнеја

С Википедије, слободне енциклопедије
Брадипнеја
Латинскиbradypnoea
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностпатофизиологија

Брадипнеја (грч. βραδυς, спор, лењ, πνοη, дах, удах лат. . bradypnoea) је јако успорено дисање (мање од 10 удисаја у минути), које прати многе болести, повреде, тровања итд.[1]

Успорено дисање, се најчешће опажа код пораста интракранијалног (унутарлобањског) притиска и депресије централног нервног система (на пример након тровања наркотицима, лековима опијатима итд).[1]

Разлике између физиолошког дисања и брадипнеје[2]

[уреди | уреди извор]
Параметар Физиолошко дисање Брадипнеје
Фреквенција
12-16/минути
2-10/минути
Ритам
Уједначен
Изражено успорено
Дубина
Уједначена
Продубљено
Чујност
Тихо
Једва чујно

Етиологија[3]

[уреди | уреди извор]
Чиниоци Опис промена
Животна доб Старији људи нешто спорије дишу од младих.
Снижење телесне температуре Телесна температура често прати успорено дисање (брадипнеја). Изражено снижење телесне температуре, (нпр приликом смрзавања), може толико да успори дисање до свега 1-2 удисаја у минути. У тим условима и тако успорено дисање може да обезбеди задовољавајућу сатурацију тела кисеоника, јер се на сниженој телесној температури значајно смањују метаболизам и потреба тела за кисеоником. Зато се намерном снижењу телесне температуре подвргавају болесници у току дуготрајних оперативних захвата на срцу или на неком другом органу.
Повећан интракранијални (унутарлобањаки) притисак Поремећаји који доводе до повећаног (интракранијалног) притиска могу бити:
  • повреде мозга, праћене крварењем у мозгу,
  • тумори мозга
  • запаљењски процеси у мозгу
Унутрашњие болести Ту пре свега спадају унутрашње болести које доводе до губитка свести, нпр дијабетесна кома.
Тровања лековима Лекови који се употребљавају као средство за спавање или смирење нерава, могу изазвати брадипнеју.
Злоупотреба опијата Опијати и лекови који се добијају из опијума, (морфијум) јако успорју дисања.
Тежи облици тровање алкохолом Тровање алкохолом такође успорава дисање; па нпр. у алкохолној коми дисање може потпуно престати. Тада је вештачко дисање једини начин да се спаси живот отроване особе.

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Stegman 2006, стр. 250.
  2. ^ Armstrong, H. G. (1943). Principles and Practice of Aviation Medicine (2nd изд.). Baltimore: The Williams & Wilkins Company. 
  3. ^ Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Stegman, Julie K. (2006). Stedman, Thomas Lathrop, ур. Stedman's Medical Dictionary, 28th Edition. Baltimore, Maryland: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 250. ISBN 978-0-7817-3390-8. 
  • Hanswerner Bause, Eberhard Kochs, Jens Scholz, Jochen Schulte am Esch, Thomas Standl, Christian Werner: Duale Reihe Anästhesie: Intensivmedizin, Notfallmedizin, Schmerztherapie. Thieme. 2011. ISBN 978-3-13-152484-3. стр. 563.
  • Klaus-Peter W. Schaps, Oliver Kessler, Ulrich Fetzner (2008). Das Zweite - kompakt: Gesundheitsstörungen - GK2. Springer. стр. 146. ISBN 978-3-540-46342-9. f.
  • Lothar Ullrich: Thiemes Intensivpflege und Anästhesie. Thieme. 2005. ISBN 978-3-13-130910-5. стр. 88.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брадипнеја&oldid=28476355”