Пређи на садржај

Добросав М. Ружић

С Википедије, слободне енциклопедије
Добросав М. Ружић
Пуно имеДобросав М. Ружић
Датум рођења(1854-07-13)13. јул 1854.
Место рођењаЧачакКнежевина Србија
Датум смрти26. октобар 1918.(1918-10-26) (64 год.)
Место смртиКрушевацКраљевина Србија
ДецаВидосава Црњански

Добросав М. Ружић (Чачак, 1/13. јул 1854Крушевац, 13/26. октобар 1918) био је српски професор, књижевник и политичар. За професора у ужичкој Гимназији је постављен 1878. г до 1895. г. Боравећи у Ужицу наставља да се бави научним радом, оснива прву природњачку збирку и кабинет за антропологију. Објавио је уџбеник Зоологија 1885. године у Гласнику је објавио докторску тезу О амфиоксусу.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну и средњу школу је похађао у Ужицу и Ваљеву, гимназију у Београду, Сремским Карловцима и Новом Саду, студије природних наука изучавао је је у Јени и Минхену. Био је под великим утицајем учења природњака Ернста Хекела и Чарлса Дарвина.[1]

Као европејац у ужичку паланку доноси научни дух Европе. Своје радове објављује у часописима Видело, Побратимство, Дело, Српски књиђевни гласник а 1991. г. заједно са Ранком Петровићем и Љубомиром Ћирићем уређује Службени лист Српске народне Скупштине.[2]

Био је председник Српске књижевне задруге и Задужбине "Никола Чупић", надзирао је изградњу цркве "Светог Ђорђа на Опленцу"

Његова ћерка Вида удата је 1921. за Милоша Црњанског.[3]

Сачуван је рукопис „Успомена на краља Петра” који је писао од 1903. до 1915.[4]

Kњиге
  • Ђердани: намењено једној госпођици, Београд, Штампарија Задруге штамп. радника, 1882.
  • О библиотекама, Београд, Државна штампарија Краљевине Србије, 1901.
  • Пчела: живот и развиће њено, Београд, Парна штампарија Народне радикалне странке, 1890.
Чланци

Прештамоано из "Просветног гласника"

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Библиографски лексикон Златиборског округа, Београд, Удружење Ужичана, 2006.. стр. 657.
  2. ^ Слободан Радовић. Краљев библиотекар, Чачак, 2014.. стр. 181-186.
  3. ^ Вида Црњански (28. септембар 2016)
  4. ^ Краљ Петар Први је волео шах („Политика”, 25. март 2019)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Библиографски лексикон Златоборског округа, Београд, Удружење Ужичана, 2006.
  • Радовић, Слободан, Краљев библиотекар, Чачак, Градска библиотека "Владислав Петковић Дис" 2014.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]