Пређи на садржај

Мождана синовенска тромбоза код деце

С Википедије, слободне енциклопедије
Мождана синовенска тромбоза код деце
СинонимиCerebral venous and sinus thrombosis
Мождана синовенска тромбоза на ЦТ (означено жутим крстићем)
Специјалностинеурологија
Лечењевисоке дозе хепарина

Мождана синовенска тромбоза код деце (МСВТ) један облика зачепљења тромбом која се може јавити у свим узрасним групама и обухвата три типа тромбозе: тромбозу синуса (ТС), тромбозу дубоких церебралних вена (ТДЦВ) и тромбозу кортикалних вена (ТКВ). Тромбозе вена се могу јавити изоловано или, чешће, у комбинацији са тромбозом синуса. Како клиничка слика може бити различита, то може бити од значаја за касно постављање дијагнозе.[1][2][3][4][5][6][7][8]

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Мождана синовенска тромбоза чини значајан узрок цереброваскуларне болести код деце,[9] са инциденцијом, укључујући и новорођенчад, која износи око 7 случајева на милион живорођене деце.[10][11][12][13][14][15]

Етилогија

[уреди | уреди извор]

Етилогија и фактори ризика за настанак мождане синовенске тромбоза зависе од узраста болесника,[16] тако да се разликују у неонаталном добу, одојачком и у каснијем узрасту.[17]

Класификација

[уреди | уреди извор]

Церебралне синовенске тромбозе се деле на три типа, у зависности од структуре која је захваћена. Међусобно се разликују према клиничкој и радиолошкој презентацији, као и према прогнози.

Класификација можданих синовенских томбоза
Тип Акроним Карактеристике
Тромбоза синуса.[18][19][20] ТС Настаје услед тромботичке оклузије дуралних синуса, најчешће супериорног сагиталног и трансверзалног синуса.[11]
Тромбоза дубоких церебралних вена.[21] ТДЦВ Настаје услед оклузије дубоких вена као што су: унутрашње церебралне вене, вена Галена и базалне вене и њихове гране.
Износе око 10% свих можданих синовенских тромбоза.
Ретко се јавља изоловано, већ углавном удружено са тромбозом синуса.[22]
Тромбозе кортикалних вена.[23] ТКВ Јавља се ретко изоловано и углавном су удружене са тромбозом сагиталног или других синуса.
Најчешће су захваћене фронталне и паријеталне кортикалне вене.

Фактори ризика

[уреди | уреди извор]

Код више од 40% болесника са можданом синовенском тромбоза открива се један или више фактора ризика, док се код 15-20% не открива ниједан фактор ризика.[11][24]

Фактори ризика за настанак можданих синовенских тромбоза према узрасту детета
Новорођенче Одојче и мало дете Адолесценти
  • Дехидрација
  • Инфекција ЦНС,[25]
  • Траума,[26][27]
  • Инфекције и гестациони дијабетес мајке
  • Хипоксично-исхемијска енцефалопатија
  • Превремено прснуће плодових овојака
  • Протромботички поремећаји
  • Дехидрација
  • Инфекције ЦНС,[28]
  • Инфекције главе и врата
  • Сидеропенијска анемија
  • Протромботички поремећаји.[29]
  • Системске болести:
    - системски еритемски лупус,
    - малигнитет,
    - хроничне бубрежне болести.[30][31]
  • Дехидрација
  • Инфекције ЦНС,[32]
  • Инфекције главе и врата,[28]
  • Сидеропенијска анемија,
  • Протромботички поремећаји,[33]
  • Системске болести,[34][35]
  • Орални котрацептиви.[36]

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]
Синовенски систем мозга

Клиничка слика мождане синовенске тромбозе код деце зависи од локализације и обима тромбозе, а карактерише се субакутним клиничким током, и следећим најчешћим симптомима:

  • јака главобоља која се јавља код око 75-90% оболелих и најчешће је удружена са симптомима и знацима повећаног интракранијалног притиска,
  • повраћање, мучнина,
  • поремећаји вида и едем папиле очног живца,
  • узнемиреност,
  • сомноленција,
  • фокални неуролошки испади,
  • парализа кранијалних нерава
  • епилептичким напади, који су у најранијем узрасту доминантан знак,[37]
  • иритабилност,
  • хипотонија.[38]

Клиничка слика тромбоза дубоких церебралних вена (акроним ТДЦВ) је варијабилна и најчешће обухвата главобољу (80%) и поремећај стања свести (70%).

Код тромбозе кортикалних вена (акроним ТКВ) јављају се неуролошки поремећаји у виду фокалних и генерализованих епилептичких напада, хемипарезе, афазије, хемианопсије и фокалних испада, а ређе се региструју знаци повећаног интракранијалног притиска. Иако је ниво Д-димера нормалан код 25% болесника са можданон синовенском тромбоза, он има високу негативну предиктивну вредност за синовенске тромбозе. Лажно негативан резултат може бити услед релативно малог волумена тромба, нарочито код болесника са тромбозом дубоких церебралних вена.[39][40][41][42]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Како мождана синовенска тромбоза често представља хеморагични инфаркт у областима атипичним за артеријску васкуларну дистрибуцију, магнетна резонантна венографија (акроним МРВ) заједно са конвенционалном магнетном резонантном томографијом (акроним МРИ) може тачно дијагностиковати церебралну венсну тромбозу.[43][44] Уз пажљиву интерпретацију резултат снимања и висок степен клиничке сумње, компјутеризована томографија (акроним ЦТ) такође може довести до правилне дијагнозе.[45][46][47][48][49]

Компјутеризова томографија мождане синовенске тромбозе у два правца

Према подацима Европске организације за мождани удар, компјутеризована томографска венографија (акроним CTV), магнетна резонантна венографија (MRV) и дигитална субтракциона ангиографија имају сличну тачности у дијагнози мождане синовенске тромбозе. Искуство је показало да предност треба дати компјутеризованој томографској венографија јер се ради о брзом снимање слике и чињеници да није контраиндицикована код пацијената са пејсмејкером и феромагнетским уређајем. Предности МРИ / МРВ-а укључују могућност показивања самог тромба и већу осетљивост у откривању паренхимских лезија.[50][51][52]

Диференцијална дијагноза

[уреди | уреди извор]

Диференцијално дијагностички треба имати у виду следеће болести:

  • Парализа шестог кранијалног живаца)
  • Крвне дискразије и мождани удар
  • Кавернозни синдроми синуса
  • Цитомегаловирусни енцефалитис код ХИВ-а
  • Повреда главе
  • Интракранијални епидурални апсцес

Отежавајућа околност у промптном постављању дијагнозе је субакутни ток болести, нарочито ако је удружен са нормалним Д димерима.

Терапија

[уреди | уреди извор]

Терапија мождане синовенске тромбозе је слична као код пацијената са артеријским можданим ударом.[53][54][55]

Специфична терапија

Специфична терапија за мождану синовенску тромбозу укључује антикоагулацијску или тромболитичку терапију.[56][57][58] Међутим, употреба антикоагулације у можданој синовенској тромбози није најбоље прихваћена од неуролога, због изражена забринутост од могућег пораста хеморагија код пацијената лечених на овај начин. Међутим постојећи подаци подржавају употребу системске антикоагулације као почетне терапије код свих пацијената, чак и у присуству интракранијалног крварења.[59][60][61][62]

Терапија фронталног синузитиса

Фронтални синузитис треба агресивно лечити пре него што доведе до субдуралног емпиеме или цереброваскуларне тромбозе.

Терапија менталног статуса или хемиплегија

Пацијентима са измењеним менталним статусом или хемиплегијом не треба давати ништа оралним путем како би се избегла аспирација. Интравенски примењене инфузије не би требало да буду хипотонични раствори. Препоручује се уобичајена физиолошки раствор са брзином давања од око 1.000 мл за 24 сата.

Да би се смањио интракранијални притисак, пацијентова глава би требало да буде увек подигнута за 30-40°.

У лечењу болесника са можданим ударом, није доказано да је додатни кисеоник користан ако пацијентов ниво свести није смањен.

Хируршка терапија

У случајевима озбиљног неуролошког погоршања, отворена тромбектомија и локална тромболитичка терапија описани су као корисни начини терапије.[63][64][59][60]

Хернијација која се може приписати једнострано масовном дејство и појава смрти због церебралне венске тромбозе, изазвана је великим паренхимским лезијама. Декомпресивна хирургија је код ових хернијација „метода спаса” и најчешће резултује добрим функционалним исходом, чак и код пацијената са тешким клиничким стањима.[65][66]

Прогноза

[уреди | уреди извор]

Уколико се мождана синовенска тромбоза код деце дијагностикује и лечи правовремено и адекватно, прогноза је добра и опоравак је потпун код 80% оболеле деце.[16][67]

Предиктори лоше прогнозе су касни почетак лечења, хеморагија, захватање дубоких церебралних вена или трансверзалног синуса и присуство инфекције или неоплазме,[68] централног нервног система.[69][70][37]

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Магнетном резонанцом начињени снимци код болесника са МСВТ
  • Компјутеризованом томографијом начињени снимци код болесника са МСВТ

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ 1.Liang ZW, Gao WL, Feng LM. „Clinical characteristics and prognosis of cerebral venous thrombosis in Chinese women during pregnancy and puerperium”. Sci Rep. 7: 43866. март 2017. .
  2. ^ 2.Kang JH, Yun TJ, Yoo RE, Yoon BW, Lee AL, Kang KM, et al. Bright sinus appearance on arterial spin labeling MR imaging aids to identify cerebral venous thrombosis. Medicine (Baltimore). 2017 Oct. 96 (41):e8244.
  3. ^ 5.Bergui M, Bradac GB. „Clinical picture of patients with cerebral venous thrombosis and patterns of dural sinus involvement”. Cerebrovascular Diseases. 16 (3): 211—6. 2003. .
  4. ^ 6.Carpenter JS, Rosen CL, Bailes JE, Gailloud P. „Sinus pericranii: clinical and imaging findings in two cases of spontaneous partial thrombosis”. AJNR Am J Neuroradiol. 25 (1): 121—5. јануар 2004. .
  5. ^ 7.Masuhr F, Mehraein S, Einhaupl K. „Cerebral venous and sinus thrombosis”. J Neurol. 251 (1): 11—23. јануар 2004. .
  6. ^ 8.Chen JS, Mukherjee P, Dillon WP, Wintermark M. „Restricted diffusion in bilateral optic nerves and retinas as an indicator of venous ischemia caused by cavernous sinus thrombophlebitis”. AJNR Am J Neuroradiol. 27 (9): 1815—6. октобар 2006. .
  7. ^ 9.Röttger C, Trittmacher S, Gerriets T, Blaes F, Kaps M, Stolz E. „Reversible MR imaging abnormalities following cerebral venous thrombosis”. AJNR Am J Neuroradiol. 26 (3): 607—13. март 2005. .
  8. ^ 10.Stracke CP, Katoh M, Wiethoff AJ, Parsons EC, Spangenberg P, Spuntrup E. „Molecular MRI of cerebral venous sinus thrombosis using a new fibrin-specific MR contrast agent”. Stroke. 38 (5): 1476—81. мај 2007. .
  9. ^ Linn Ј, Brückmann H (2010). „Cerebral venous and dural sinus thrombosis”. Clin Neuroradiol. 20: 25—37. 
  10. ^ Stam, J. (2005). „Current concepts: Thrombosis of the cerebral veins and sinuses”. New England Journal of Medicine. 352: 1791—8. .
  11. ^ а б в Ferro ЈM, Bacelar-Nicolau H, Rodrigues T, et al, ISCVT and VENOPORTInvestigators. „Risk score to predict the outcome of patients with cerebral vein and dural sinus thrombosis”. Cerebrovascular Diseases. 28: 39—44. 2009. .
  12. ^ 3.[Guideline] Bushnell C, McCullough LD, Awad IA. „Guidelines for the prevention of stroke in women: a statement for healthcare professionals from the American Heart Association/American Stroke Association”. Stroke. 45 (5): 1545—88. мај 2014. .
  13. ^ 4.Ferro JM, Canhão P. Cerebral venous sinus thrombosis: update on diagnosis and management. Curr Cardiol Rep. 2014 Sep. 16 (9):523.
  14. ^ Ruiz-Sandoval JL, Chiquete E, Bañuelos-Becerra LJ, Torres-Anguiano C, González-Padilla C, Arauz A. „Cerebral venous thrombosis in a Mexican multicenter registry of acute cerebrovascular disease: The RENAMEVASC study”. J Stroke Cerebrovascular Diseases. 21: 395—400. 2012. 
  15. ^ Banerjee, A. K.; Varma, M; Vasista, R. K.; Chopra, J. S. (1989). „Cerebrovascular disease in north-west India: A study of necropsy material”. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 52: 512—5. .
  16. ^ а б Ferro, J. M.; Canhão, P; Stam, J.; Bousser, M. G.; Barinagarrementeria, F. (2004). „Prognosis of cerebral vein and dural sinus thrombosis: Results of the International Study on Cerebral Vein and Dural Sinus Thrombosis (ISCVT)”. Stroke. 35: 664—70. 
  17. ^ Hedlund, G. (2013). „Cerebral sinovenous thrombosis in pediatric practice”. Pediatr Radiol. 43: 173—88. .
  18. ^ Xu H, Chen K, Lin D, Dai L, Chen H, Xu Z (2010). „Cerebral venous sinus thrombosis in adult nephrotic syndrome”. Clin Nephrol. 74: 144—9. 
  19. ^ Stam, J. (2005). „Thrombosis of the cerebral veins and sinuses”. New England Journal of Medicine. 352: 1791—8. 
  20. ^ Yoon, K. W.; Cho MK; Kim, Y. J.; Lee, S. K. (2011). „Sinus thrombosis in a patient with intracranial hypotension: A suggested hypothesis of venous stasis. a case report”. Interv Neuroradiol. 17: 248—51. 
  21. ^ Bousser, M. G.; Ferro, J. M. (2007). „Cerebral venous thrombosis: An update”. Lancet Neurol. 6: 162—70. .
  22. ^ Jia, L. Y.; Hua, Y; Ji, X. M.; Liu, J. T. (2012). „Correlation analysis of internal jugular vein abnormalities and cerebral venous sinus thrombosis”. Chin Med J (Engl). 125: 3671—4. 
  23. ^ Sanz Gallego I, Fuentes B, Martínez-Sánchez P, Díez Tejedor E (2011). „Do cerebral venous thrombosis risk factors influence the development of an associated venous infarction?”. Neurologia. 26: 13—9. 
  24. ^ Kenet G, Kirkham F, Niederstadt T, Heinecke A, Saunders D, Stoll M; et al. (2007). „Risk factors for recurrent venous thromboembolism in the European collaborative paediatric database on cerebral venous thrombosis: A multicentre cohort study”. Lancet Neurol. 6: 595—603. 
  25. ^ Krishnan A, Karnad DR, Limaye U, Siddharth W (2004). „Cerebral venous and dural sinus thrombosis in severe falciparum malaria”. J Infect. 48: 86—90. 
  26. ^ Lanska, D. J.; Kryscio, R. J. (2000). „Risk factors for peripartum and postpartum stroke and intracranial venous thrombosis”. Stroke. 31: 1274—82. 
  27. ^ Dobbs, T. D.; Barber ZE; Squier, W. L.; Green, A. L. (2012). „Cerebral venous sinus thrombosis complicating traumatic head injury”. J Clin Neurosci. 19: 1058—9. 
  28. ^ а б Jia M, Xiong N, Huang J, Wang Y, Zhang X, Zhang Z; et al. (2012). „Japanese encephalitis accompanied by cerebral venous sinus thrombosis: A case report”. BMC Neurol. 12: 43. 
  29. ^ Wysokinska, E. M.; Wysokinski WE; Brown, R. D.; Karnicki, K; Gosk-Beirska I, Grill D; et al. (2008). „Thrombophilia differences in cerebral venous sinus and lower extremity deep venous thrombosis”. Neurology. 70: 627—33. 
  30. ^ Friemel, S. P.; Mackey DW; Fenves, A. Z.; Hise, J. H.; Cheung EH, Stone MJ (2002). „Nephrotic syndrome presenting as dural sinus thrombosis”. The American Journal of Medicine. 113: 258—60. 
  31. ^ Al Fakeeh KN, Al Rasheed SA (2000). „Cerebral venous thrombosis in the nephrotic syndrome”. Saudi J Kidney Dis Transpl. 11: 59—63. 
  32. ^ Price, K.; Wilson, L.; Tsegaye, M. (2012). „A case of craniocervical abscess with sinus thrombosis in Lemierre's syndrome”. British Journal of Neurosurgery. 26: 426—8. 
  33. ^ De Freitas GR, Bogousslavsky J (2008). „Risk factors of cerebral vein and sinus thrombosis”. Front Neurol Neurosci. 23: 23—54. 
  34. ^ Fabricius J, Klotz JM, Hofmann E, Behr R, Neumann-Haefelin T (2012). „Cerebral venous thrombosis and subdural haematoma: Complications of spontaneous intracranial hypotension”. Fortschr Neurol Psychiatr. 80: 599—601. 
  35. ^ Godfrey, A. L.; Higgins JN; Beer, P. A.; Craig JIO; Vassiliou, G. S. (2011). „In situ thrombolysis for cerebral venous thrombosis complicating anti-leukemic therapy”. Leuk Res. 35: 1127—9. 
  36. ^ Bousser, M. G.; Crassard, I. (2012). „Cerebral venous thrombosis, pregnancy and oral contraceptives”. Thromb Res. 130 (Suppl): S19—22. .
  37. ^ а б Ferro JM, Canhão P, Stam J; et al. (2004). „ISCVT Investigators. Prognosis of cerebral vein and dural sinus thrombosis: results of the International Study on Cerebral Vein and Dural Sinus Thrombosis (ISCVT)”. Stroke. 35: 664—70. .
  38. ^ Beslow, L. A.; Abend, N. S.; Smith, S. E. (2009). „Cerebral sinus venous thrombosis complicated by cerebellar hemorrhage in a child with acute promyelocytic leukemia”. Journal of Child Neurology. 24: 110—4. 
  39. ^ Jacobs, K.; Moulin, T.; Bogousslavsky, J.; et al. (1996). „The stroke syndrome of cortical vein thrombosis”. Neurology. 47: 376—82. .
  40. ^ Boukobza, M.; Crassard, I.; Bousser, M. G.; et al. (2009). „MR imaging features of isolated cortical vein thrombosis: diagnosis and follow-up”. AJNR Am J Neuroradiol. 30: 344—8. .
  41. ^ Sagduyu, A.; Sirin, H.; Mulayim, S.; et al. (2006). „Cerebral cortical and deep venous thrombosis without sinus thrombosis: clinical MRI correlates”. Acta Neurol Scand. 114: 254—60. .
  42. ^ Renowden S (2004). „Cerebral venous sinus thrombosis”. Eur Radiol. 14: 215—2. 
  43. ^ Corvol JC, Oppenheim C, Manaï R, Logak M, Dormont D, Samson Y; et al. (1998). „Diffusion-weighted magnetic resonance imaging in a case of cerebral venous thrombosis”. Stroke. 29: 2649—52. 
  44. ^ Guenther, G.; Arauz, A. (2011). „Cerebral venous thrombosis: A diagnostic and treatment update”. Neurologia. 26: 488—98. 
  45. ^ 11.Koopman K, Uyttenboogaart M, Vroomen PC, van der Meer J, De Keyser J, Luijckx GJ. Development and validation of a predictive outcome score of cerebral venous thrombosis. J Neurol Sci. 2009 Jan 15. 276(1-2):66-8. [Medline].
  46. ^ 12.Caso V, Billeci AM, Leys D. „Interventional neuroradiology in the treatment of cerebral venous thrombosis”. Front Neurol Neurosci. 23: 144—60. 2008. .
  47. ^ 13.Masuhr F, Einhaupl K. „Treatment of cerebral venous and sinus thrombosis”. Front Neurol Neurosci. 23: 132—43. 2008. .
  48. ^ 14.Yager JY, Black K, Bauman M, Massicotte P. „Cerebral venous thrombosis in newborns, infants and children”. Front Neurol Neurosci. 23: 122—31. 2008. 
  49. ^ 15.Selim M, Caplan LR. „Radiological diagnosis of cerebral venous thrombosis”. Front Neurol Neurosci. 23: 96—111. 2008. 
  50. ^ 16.Guideline] Ferro JM, Bousser MG, Canhão P, Coutinho JM, Crassard I, Dentali F. „European Stroke Organization guideline for the diagnosis and treatment of cerebral venous thrombosis - endorsed by the European Academy of Neurology”. European Journal of Neurology. 24 (10): 1203—1213. октобар 2017. .
  51. ^ Yoshikawa T, Abe O, Tsuchiya K, Okubo T, Tobe K, Masumoto T; et al. (2002). „Diffusion-weighted magnetic resonance imaging of dural sinus thrombosis”. Neuroradiology. 44: 481—8. 
  52. ^ Saposnik G, Barinagarrementeria F, Brown RD, Bushnell CD, Cucchiara B, Cushman M; et al. (2011). „Diagnosis and management of cerebral venous thrombosis: A statement for healthcare professionals from the American Heart Association/American Stroke Association”. Stroke. 42: 1158—92. 
  53. ^ 41.Leys D, Cordonnier C. „Cerebral venous thrombosis: Update on clinical manifestations, diagnosis and management”. Ann Indian Acad Neurol. 11: 79—87. 2008. 
  54. ^ Roach, E. S.; Golomb MR; Adams, R; Biller, J.; Daniels S, Deveber G; et al. (2008). „Management of stroke in infants and children: A scientific statement from a Special Writing Group of the American Heart Association Stroke Council and the Council on Cardiovascular Disease in the Young”. Stroke. 39: 2644—91. .
  55. ^ Karam, C.; Koussa, S. (2008). „Cerebral dural sinus thrombosis following cisplatin chemotherapy”. J Clin Neurosci. 15: 1274—5. 
  56. ^ 25Medel R, Monteith SJ, Crowley RW, Dumont AS. A review of therapeutic strategies for the management of cerebral venous sinus thrombosis. Neurosurg Focus. 2009 Nov. 27(5):E6.
  57. ^ 26.Bentley JN, Figueroa RE, Vender JR. From presentation to follow-up: diagnosis and treatment of cerebral venous thrombosis. Neurosurg Focus. 2009 Nov. 27(5):E4.
  58. ^ Ferro JM, Bousser MG, Canhão P, Coutinho JM, Crassard I, Dentali F; et al. (октобар 2017). „European Stroke Organization guideline for the diagnosis and treatment of cerebral venous thrombosis - endorsed by the European Academy of Neurology”. European Journal of Neurology. 24 (10): 1203—1213. .
  59. ^ а б Medel R, Monteith SJ, Crowley RW, Dumont AS. A review of therapeutic strategies for the management of cerebral venous sinus thrombosis. Neurosurg Focus. 2009 Nov. 27(5):E6.
  60. ^ а б Bentley JN, Figueroa RE, Vender JR. From presentation to follow-up: diagnosis and treatment of cerebral venous thrombosis. Neurosurg Focus. 2009 Nov. 27(5):E4.
  61. ^ 27.Einhaupl KM, Villringer A, Meister W. „Heparin treatment in sinus venous thrombosis”. Lancet. 338 (8767): 597—600. септембар 1991. .
  62. ^ 28.de Bruijn SF, Stam J, Vandenbroucke JP. „Increased risk of cerebral venous sinus thrombosis with third- generation oral contraceptives”. Cerebral Venous Sinus Thrombosis Study Group. Lancet. 351 (9113): 1404. мај 1998. .
  63. ^ 30.Ekseth K, Bostrom S, Vegfors M. „Reversibility of severe sagittal sinus thrombosis with open surgical thrombectomy combined with local infusion of tissue plasminogen activator: technical case report”. Neurosurgery. 43 (4): 960—5. октобар 1998. .
  64. ^ 29.Rahman M, Velat GJ, Hoh BL, Mocco J. Direct thrombolysis for cerebral venous sinus thrombosis. Neurosurg Focus. 2009 Nov. 27(5):E7.
  65. ^ 11.Ferro JM, Crassard I, Coutinho JM, Canhão P, Barinagarrementeria F, Cucchiara B. „Decompressive surgery in cerebrovenous thrombosis: a multicenter registry and a systematic review of individual patient data”. Stroke. 42 (10): 2825—31. октобар 2011. .
  66. ^ Rajan Vivakaran TT, Srinivas D, Kulkarni GB, Somanna S (2012). „The role of decompressive craniectomy in cerebral venous sinus thrombosis”. Journal of Neurosurgery. 117: 738—44. 
  67. ^ De Bruijn SF, De Haan RJ, Stam J (2001). „Clinical features and prognostic factors of cerebral venous sinus thrombosis in a prospective series of 59 patients”. For The Cerebral Venous Sinus Thrombosis Study Group. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 70: 105—8. 
  68. ^ Brown, A. (2012). „Preventing venous thromboembolism in hospitalized patients with cancer: Improving compliance with clinical practice guidelines”. Am J Health Syst Pharm. 69: 469—81. 
  69. ^ Linn Ј, Brückmann H (2010). „Cerebral venous and dural sinus thrombosis”. Clin Neuroradiol. 20: 25—37. .
  70. ^ Ferro ЈM, Bacelar-Nicolau H, Rodrigues T, et al, ISCVT and VENOPORT Investigators. „Risk score to predict the outcome of patients with cerebral vein and dural sinus thrombosis”. Cerebrovascular Diseases. 28: 39—44. 2009. .

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мождана_синовенска_тромбоза_код_деце&oldid=28315936”