Пређи на садржај

Непокретна културна добра у Србији

С Википедије, слободне енциклопедије

Непокретна културна добра у Србији су класификована и заштићена добра дефинисана законом (Закон о културним добрима, чл. 19-22) која су од општег интереса за Републику Србију.[1] У склопу система државне заштите културних добара у Србији, непокретна културна добра су дефинисана као прва од две основне категорије, док другу категорију представљају покретна културна добра.[2]

Категоризација по значају

[уреди | уреди извор]

У зависности од значаја, непокретна културна добра се разврставају у три законом дефинисане категорије:

  • непокретна културна добра од изузетног значаја,
  • непокретна културна добра од великог значаја и
  • заштићена непокретна културна добра.

Категоризација по врсти

[уреди | уреди извор]

Непокретна културна добра у Србији се по слову закона деле на четири основне врсте:

  • Споменици културе су грађевинско-архитектонски објекти од посебног културног или историјског значаја, као и његових градитељских целина, објеката народног градитељства, других непокретних објеката, делова објекта и целине са својствима везаним за одређену средину, дела монументалног и декоративног сликарства, вајарства, примењених уметности и техничке културе, као и других покретних ствар у њима од посебног културног и историјског значаја.
  • Просторно културно-историјске целине су урбана или рурална насеља или њихови делови, односно простори с више непокретних културних добара од посебног културног и историјског значаја.
  • Археолошка налазишта су делови земљишта или површина под водом које садрже остатке грађевина и других непокретних објеката, гробних и других налаза, као и покретне предмете из ранијих историјских доба, а од посебног су културног и историјског значаја.
  • Знаменита места је простор везан за догађаје од посебног значаја за историју, подручја с израженим елементима природних и радом створених вредности као јединствених целина, као и спомен гробова или гробља и других спомен обележја која су подигнута ради трајног очувања успомене на значајне догађаје, личности и места из националне историје (меморијали), од посебног културног и историјског значаја.

Централни регистар непокретних културних добара у Србији

[уреди | уреди извор]

У централном регистру, који се води при Републичком заводу за заштиту споменика културе, тренутно је уписано 2.536 непокретних културних добара, од тога 2.192 споменика културе, 77 просторно културно-историјских целина, 191 археолошких налазишта и 77 знаменитих места.[3]

Категорисаних непокретних културних добара има 782 од чега 200 од изузетног значаја а 582 од великог значаја. Међу непокретним културним добрима од изузетног значаја налази се 155 споменика културе, 11 просторно културно-историјских целина, 18 археолошких налазишта и 16 знаменитих места. Међу непокретним културним добрима од великог значаја су 512 споменика културе, 28 просторно културно-историјских целина, 25 археолошких налазишта и 17 знаменитих места.

Према упоредној категоризацији, регистар је подељен у дванаест категорија:

Изузетни значај Велики значај Заштићени
Споменици културе од изузетног значаја Споменици културе од великог значаја Заштићени споменици културе
Просторно културно-историјске целине од изузетног значаја Просторно културно-историјске целине од великог значаја Заштићене просторно културно-историјске целине
Археолошка налазишта од изузетног значаја Археолошка налазишта од великог значаја Заштићена археолошка налазишта
Знаменита места од изузетног значаја Знаменита места од великог значаја Заштићена знаменита места

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]