Пређи на садржај

Ричард Аксел

С Википедије, слободне енциклопедије
Ричард Аксел
Ричард Аксел
Лични подаци
Датум рођења(1946-07-02)2. јул 1946. (78 год.)
Место рођењаЊујорк, САД
Пребивалиште САД
ОбразовањеУниверзитет Коламбија, Универзитет Џонс Хопкинс, Stuyvesant High School
Научни рад
ПољеНеуро-биологија
Познат поЧуло мириса
Награде Нобелова награда за физиологију или медицину (2004)

Ричард Аксел (енгл. Richard Axel; Њујорк, 2. јул 1946) је амерички неуро-биолог који је за открића мирисних рецептора и организације олфактивног (мирисног) система, заједно са Линдом Б. Бак, 2004. поделио Нобелову награду за физиологију или медицину.

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Ричард Аксел рођен је 1946. у Бруклину, Њујорк, САД ка прво дете пољских имиграната, од оца кројача и мајке домаћице, чији је боравак у Европи прекинула нацистичка инвазија Пољске. Одрастао је (како сам Ричард наводи у својој биографији)...у кући „богатој“ породичне топлини, али празне књига, уметности или музике, тако да је најранији део живота проводио и образовање стицао на улицама Бруклина, где се доста бавио и спортом. Како су у то време деца рано почињала да раде тако је и Ричард у раном детињству почео да ради прво као курир, потом тапетар, месар, кувар.

Основну школу је Ричард похађао у Бруклину, али директор његове основне школе је имао другачију визију и инсистирао да школовање настави у гимназији у Менхетну која је у то време важила као школа за даровите и интелигентне дечаке, али је имао најгори кошаркашки тим, што се Ричарду као заљубљенику у кошарку, то није свиђало. За време боравка у Менхетну Ричард је показао велику љубав за оперу и данима би, стајао у ред за карте, за стајање, у Метрополитен опери.

До 1967. Ричард је студирао на Универзитету Колумбија у Њујорку, а затим и на Медицинском факултету Универзитета Џонс Хопкинс у Балтимору, где је 1970. и докторирао. У 1978. постао је професор патологије, молекуларне биофизике и биохемије на Универзитету Колумбија, а од 1984, шеф института на Универзитету Хауард Хјуз.

Године 1991, Ричард је започео успешну сарадњу са Линдом Бак, са којом је идентификовао око 1.000 гена одговорних за олфакторни одговор мирисног система и 2004, за ова открића са њом поделио Нобелову награду за физиологију или медицину.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • 1969. Награда медицинског истраживачког друштва Универзитета Џонс Хопкинс.
  • 1983. Награда Ели Лили
  • 1983. Члан, Националне академије наука
  • 1983. Члан, Америчке академија уметности и наука
  • 1984. Награда Њујоршке академије за биолошка и медицинска истраживања
  • 1989. Награда Richard Lounsbery, Националне академије наука
  • 1996. Унилајвер научна награда заједно са Линдом Бак
  • 1997. Признање градоначелника Њујорка за науку и технологију.
  • 1998. Награда Bristol-Myers Squibb
  • 1999. Награда Alexander Hamilton, Универзитета Колумбија
  • 2001. Медаља Њујоршке академије за доприноса у биомедицинској науци
  • 2003. Међународна награда за достигнућа у неурологији Гарднер Фондације
  • 2003. Perl/UNC Neuroscience Prize, заједно са Линдом Бак
  • 2003. Члан, Филозофског друштва

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Аксел на симпозијуму 2004.
    Аксел на симпозијуму 2004.
  • Џорџ Буш са лауреатима нобелове награде 2004.
    Џорџ Буш са лауреатима нобелове награде 2004.
  • Ричард Аксел
    Ричард Аксел

Извори

[уреди | уреди извор]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Axel R, Schlom J, Spiegelman S (1972). „Presence in human breast cancer of RNA homologous to mouse mammary tumour virus RNA”. Nature. 235 (5332): 32—6. PMID 4332799. doi:10.1038/235032a0. 
  • Weinstein IB, Gebert R, Stadler UC, Orenstein JM, Axel R (1972). „Type C virus from cell cultures of chemically induced rat hepatomas”. Science. 178 (65): 1098—100. PMID 4343844. doi:10.1126/science.178.4065.1098. 
  • McAllister LB, Scheller RH, Kandel ER, Axel R (1983). „In situ hybridization to study the origin and fate of identified neurons”. Science. 222 (4625): 800—8. PMID 6356362. doi:10.1126/science.6356362. 
  • D, Gay; Maddon P; Sekaly R (1987). „Functional interaction between human T-cell protein CD4 and the major histocompatibility complex HLA-DR antigen”. Nature. 328 (6131): 626—9. PMID 3112582. doi:10.1038/328626a0. 
  • Julius D, MacDermott AB, Axel R, Jessell TM (1988). „Molecular characterization of a functional cDNA encoding the serotonin 1c receptor”. Science. 241 (4865): 558—64. PMID 3399891. doi:10.1126/science.3399891. 
  • KC, Deen; McDougal JS; Inacker R (1988). „A soluble form of CD4 (T4) protein inhibits AIDS virus infection”. Nature. 331 (6151): 82—4. PMID 3257544. doi:10.1038/331082a0. 
  • Julius D, Livelli TJ, Jessell TM, Axel R (1989). „Ectopic expression of the serotonin 1c receptor and the triggering of malignant transformation”. Science. 244 (4908): 1057—62. PMID 2727693. doi:10.1126/science.2727693. 
  • SE, Ryu; Kwong PD; Truneh A (1990). „Crystal structure of an HIV-binding recombinant fragment of human CD4”. Nature. 348 (6300): 419—26. PMID 2247146. doi:10.1038/348419a0. 
  • EA, Robey; Ramsdell F; Kioussis D (1992). „The level of CD8 expression can determine the outcome of thymic selection”. Cell. 69 (7): 1089—96. PMID 1617724. doi:10.1016/0092-8674(92)90631-L. 
  • Ngai J, Dowling MM, Buck L, Axel R, Chess A (1993). „The family of genes encoding odorant receptors in the channel catfish”. Cell. 72 (5): 657—66. PMID 7916654. doi:10.1016/0092-8674(93)90395-7. 
  • Ngai J, Chess A, Dowling MM, Necles N, Macagno ER, Axel R (1993). „Coding of olfactory information: topography of odorant receptor expression in the catfish olfactory epithelium”. Cell. 72 (5): 667—80. PMID 8453662. doi:10.1016/0092-8674(93)90396-8. 
  • Vassar R, Ngai J, Axel R (1993). „Spatial segregation of odorant receptor expression in the mammalian olfactory epithelium”. Cell. 74 (2): 309—18. PMID 8343958. doi:10.1016/0092-8674(93)90422-M. 
  • Chess A, Simon I, Cedar H, Axel R (1994). „Allelic inactivation regulates olfactory receptor gene expression”. Cell. 78 (5): 823—34. PMID 8087849. doi:10.1016/S0092-8674(94)90562-2. 
  • Vassar R, Chao SK, Sitcheran R, Nuñez JM, Vosshall LB, Axel R (1994). „Topographic organization of sensory projections to the olfactory bulb”. Cell. 79 (6): 981—91. PMID 8001145. doi:10.1016/0092-8674(94)90029-9. 
  • Dulac C, Axel R (1995). „A novel family of genes encoding putative pheromone receptors in mammals”. Cell. 83 (2): 195—206. PMID 7585937. doi:10.1016/0092-8674(95)90161-2. 
  • P, Mombaerts; Wang F; Dulac C (1996). „Visualizing an olfactory sensory map”. Cell. 87 (4): 675—86. PMID 8929536. doi:10.1016/S0092-8674(00)81387-2. 
  • Amrein H, Axel R (1997). „Genes expressed in neurons of adult male Drosophila”. Cell. 88 (4): 459—69. PMID 9038337. doi:10.1016/S0092-8674(00)81886-3. 
  • Wang F, Nemes A, Mendelsohn M, Axel R (1998). „Odorant receptors govern the formation of a precise topographic map”. Cell. 93 (1): 47—60. PMID 9546391. doi:10.1016/S0092-8674(00)81145-9. 
  • Vosshall LB, Amrein H, Morozov PS, Rzhetsky A, Axel R (1999). „A spatial map of olfactory receptor expression in the Drosophila antenna”. Cell. 96 (5): 725—36. PMID 10089887. doi:10.1016/S0092-8674(00)80582-6. 
  • Belluscio L, Koentges G, Axel R, Dulac C (1999). „A map of pheromone receptor activation in the mammalian brain”. Cell. 97 (2): 209—20. PMID 10219242. doi:10.1016/S0092-8674(00)80731-X. 
  • Vosshall LB, Wong AM, Axel R (2000). „An olfactory sensory map in the fly brain”. Cell. 102 (2): 147—59. PMID 10943836. doi:10.1016/S0092-8674(00)00021-0. 
  • Gogos JA, Osborne J, Nemes A, Mendelsohn M, Axel R (2000). „Genetic ablation and restoration of the olfactory topographic map”. Cell. 103 (4): 609—20. PMID 11106731. doi:10.1016/S0092-8674(00)00164-1. 
  • K, Scott; Brady R; Cravchik A (2001). „A chemosensory gene family encoding candidate gustatory and olfactory receptors in Drosophila”. Cell. 104 (5): 661—73. PMID 11257221. doi:10.1016/S0092-8674(01)00263-X. 
  • Wong AM, Wang JW, Axel R (2002). „Spatial representation of the glomerular map in the Drosophila protocerebrum”. Cell. 109 (2): 229—41. PMID 12007409. doi:10.1016/S0092-8674(02)00707-9. 
  • Wang JW, Wong AM, Flores J, Vosshall LB, Axel R (2003). „Two-photon calcium imaging reveals an odor-evoked map of activity in the fly brain”. Cell. 112 (2): 271—82. PMID 12553914. doi:10.1016/S0092-8674(03)00004-7. 
  • T, Cutforth; Moring L; Mendelsohn M (2003). „Axonal ephrin-As and odorant receptors: coordinate determination of the olfactory sensory map”. Cell. 114 (3): 311—22. PMID 12914696. doi:10.1016/S0092-8674(03)00568-3. 
  • K, Eggan; Baldwin K; Tackett M (2004). „Mice cloned from olfactory sensory neurons”. Nature. 428 (6978): 44—9. PMID 14990966. doi:10.1038/nature02375. 
  • G, Barnea; O'Donnell S; Mancia F (2004). „Odorant receptors on axon termini in the brain”. Science. 304 (5676): 1468. PMID 15178793. doi:10.1126/science.1096146. 
  • BM, Shykind; Rohani SC; O'Donnell S (2004). „Gene switching and the stability of odorant receptor gene choice”. Cell. 117 (6): 801—15. PMID 15186780. doi:10.1016/j.cell.2004.05.015. 
  • Lomvardas S, Barnea G, Pisapia DJ, Mendelsohn M, Kirkland J, Axel R (2006). „Interchromosomal interactions and olfactory receptor choice”. Cell. 126 (2): 403—13. PMID 16873069. doi:10.1016/j.cell.2006.06.035. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ричард_Аксел&oldid=28767621”