Ронци
| Ронци | |
|---|---|
| |
| Арлекинка (Histrionicus histrionicus) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | Merginae
|
| Родови | |
|
Polysticta | |
Ронци (лат. Merginae) су потпородица породице пловке (лат. Anatidae) из реда пловуша (лат. Anseriformes). Све врсте сем две насељавају станишта на далеком северу, неке врсте радије бирају речна станишта, док друге бирају слановодна станишта, а већина врста зиме проводи у близини морске обале.
Опис
[уреди | уреди извор]Многе врсте су развиле соне жлезде за излучивање вишка соли, које им омогућавају опстанак у морској води. Међутим, оне су слабо развијене код младих.
Врсте које се хране рибом, као што су врсте из родова Mergus и Mergellus, имају назубљене ивице кљунова које им помажу при хватању плена. Остале врсте, као на пример врсте из рода Bucephala, се хране мекушцима и рачићима, тако што зарањају испод површине воде и хватају их са морског дна. Због чега имају кљунове сличне типичним паткама.[1] Ронци крајем лета митаре и добијају своје једнолично перје (које имају ван сезоне парења), а затим поново митаре током зиме када добијају своје шарено перје (које имају у време сезоне парења). Родови Mergus, Lophodytes, Mergellus и Bucephala су веома слични и јединствени међу пловушама (Anseriformes), по томе што немају зарезе на ивицама задње стране грудне кости, већ рупе око којих је кост.[2]
Родови и врсте
[уреди | уреди извор]Постоји десет живућих родова и двадесет врста ронаца:
- Род Polysticta
- Штелерова гавка
(Polysticta stelleri)
- Штелерова гавка
- Род Somateria
- Гавка
(Somateria mollissima) - Гавка наочарка
(Somateria fischeri) - Краљевска гавка
(Somateria spectabilis)
- Гавка
- Род Histrionicus
- Арлекинка
(Histrionicus histrionicus)
- Арлекинка
- Род Melanitta
- Црни турпан
(Melanitta nigra) - Амерички турпан
(Melanitta americana)[3] - Баршунасти турпан
(Melanitta fusca) - Белокрили турпан
(Melanitta deglandi)[4] - Шаренокљуни турпан
(Melanitta perspicillata)
- Црни турпан
- Род Clangula
- Ледењарка
(Clangula hyemalis)
- Ледењарка
- Род Bucephala
- Патка дупљашица
(Bucephala clangula)[5] - Исландска патка дупљашица
(Bucephala islandica)[5] - Америчка батоглава дупљашица
(Bucephala albeola)[5]
- Патка дупљашица
- Род Mergellus[6]
- Мали ронац
(Mergellus albellus)
- Мали ронац
- Род Lophodytes[6]
- Ћубасти ронац
(Lophodytes cucullatus)
- Ћубасти ронац
- Род Mergus
- Бразилски ронац
(Mergus octosetaceus) - Окландски ронац
(Mergus australis) †[7] - Средњи ронац
(Mergus serrator) - Велики ронац
(Mergus merganser) - Кинески ронац или крљуштасти ронац
(Mergus squamatus)
- Бразилски ронац
- Род Camptorhynchus †
- Лабрадорска патка
(Camptorhynchus labradorius) †[8]
- Лабрадорска патка
- Род Chendytes †[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Common Goldeneye". Seattle Audubon Society.
- ^ Livezey, Bradley C. (1986). "A phylogenetic analysis of recent anseriform genera using morphological characters".
- ^ Напомена: некад сматран за подврсту Melanitta nigra.
- ^ Напомена: некад сматран за подврсту Melanitta fusca.
- ^ а б в В. Ф. Васић; Д. В. Симић; Ж. Станимировић; М. Каракашевић; М. Шћибан; М. Ружић; С. Кулић; М. Кулић и С. Пузовић. „Српска номенклатура птица”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 11. 10. 2018.
- ^ а б Напомена: некад укључиван у род Mergus.
- ^ Напомена: изумрла око 1902.
- ^ Напомена: изумрла око 1878.
- ^ Напомена: гусколики ронци. Род је изумро у праисторији. То су биле велике гусколике патке нелетачице, са закржљалим крилима, која су им служила као пераја при роњењу. Најмање једна врста је преживела до холоцена.
Литература
[уреди | уреди извор]- Livezey, Bradley C. (1986). "A phylogenetic analysis of recent anseriform genera using morphological characters" (PDF). Auk. 103 (4): 737–754.
