3. април
Изглед
3. април[1] (03.04) је 93. дан у години по грегоријанском календару (94. у преступној години). До краја године има још 272 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]април | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
29 | 30 | |||||
- 1043 — Едвард Исповедник је крунисан за краља Енглеске, као последњи владар из династије Весекс.
- 1512 — Турски султан Бајазит II абдицирао у корист сина Селима I.
- 1559 — Потписан је споразум у Като Камбрезију којим су окончани Италијански ратови.
- 1807 — У селу Вогањ код Руме почела Тицанова буна, у којој је учествовало 15.000 сељака из 45 села румског и илочког властелинства. Аустријска војска је за 10 дана угушила побуну, а вођа Теодор Аврамовић Тицан ухваћен је и крајем године стрељан.
- 1865 — Снаге Уније су заузеле Ричмонд, главни град Конфедеративних Америчких Држава.
- 1908 − Појавио се први аутомобил у Београду.[2]
- 1922 — Јосиф Стаљин изабран за генералног секретара Руске комунистичке партије (бољшевика).
- 1930 — Рас Тафарие постао цар Хаиле Селасије I од Абисиније (Етиопија).
- 1936 — Погубљен Бруно Хауптман, отмичар и убица сина америчког пилота Чарлса Линдберга, који је први сам прелетео Атлантски океан. Овај догађај је био повод да САД донесу Закон о отмици којим је за киднаповање уведена смртна казна.
- 1941 — Мађарски премијер Пал Телеки извршио самоубиство један дан након што је усвојен немачко-мађарски план за напад на Југославију. Телеки је био члан делегације која је 12. децембра 1940. у Београду потписала Уговор о вечном пријатељству и миру између Југославије и Мађарске. Мађарска је заједно са Немачком 6. априла 1941. напала Југославију.
- 1948 — Премијером драме Ивана Цанкара "Краљ Бетајнове" у режији Бојана Ступице, отворено је Југословенско драмско позориште у Београду. Драмски ансамбл је у почетку имао 40 чланова, директор је био писац Ели Финци, а уметнички руководилац Бојан Ступица.
- 1948 — Председник САД Хари Труман потписао је Маршалов план економске помоћи послератној Европи.
- 1975 — Руски велемајстор Анатолиј Карпов постао је светски првак у шаху, пошто је дотадашњи првак амерички велемајстор Боби Фишер одбио да брани титулу.
- 1976 — Први пут је додељена француска национална филмска награда Цезар, која се од онда додељује сваке године.
- 1979 — У Пакистану погубљен бивши председник владе Зулфикар Али Буто, који је збачен са власти војним ударом 1977. године.
- 1991 — Савет безбедности УН изгласао резолуцију о прекиду ватре у Заливском рату, наложио размештање мировних снага у региону и затражио од Ирака да уништи оружје за масовно разарање.
- 1992 — Комунистички лидер и председник Албаније Рамиз Алија поднео је оставку две недеље након избора некомунистичке скупштине.
- 1995 — Најмање 150 припадника племена Хуту, махом жена и деце, масакрирано у једном селу на североистоку Бурундија.
- 1996 — У авионској несрећи код дубровачког аеродрома Чилипи погинули су министар трговине САД Роналд Браун, сви путници (29), углавном чланови његове пратње и чланови посаде (шест).
- 1999 — Авиони НАТО бомбардовали су центар Београда, први пут од почетка ваздушних напада на СР Југославију 24. марта. Погођене су зграде републичког и савезног министарства унутрашњих послова. У Новом Саду срушен је други мост на Дунаву.
- 2000 — Припадници Сфора ухапсили су на Палама једног од ратних лидера и високог функционера Републике Српске Момчила Крајишника и предали га Међународном суду за ратне злочине у Хагу.[3]
- 2003 —
- У Стразбуру државна заједница Србија и Црна Гора примљена у Савет Европе, као 45-та земља чланица те најстарије паневропске организације.
- Амерички конгрес одобрио близу 80 милијарди долара за финансирање рата у Ираку.
- 2007 — Француски воз TGV оборио светски рекорд у брзини шинских возила са 574,8 km/h.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1783 — Вашингтон Ирвинг, амерички писац, есејиста, биограф, историчар и дипломата. (прем. 1859)[4]
- 1880 — Ото Вајнингер, аустријски филозоф. (прем. 1903)[5]
- 1893 — Лесли Хауард, енглески глумац, редитељ и продуцент. (прем. 1943)[6]
- 1895 — Марко Орешковић, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1941)
- 1916 — Соња Маринковић, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1941)[7]
- 1921 — Џен Стерлинг, америчка глумица. (прем. 2004)[8]
- 1922 — Дорис Деј, америчка глумица, певачица и активисткиња за права животиња. (прем. 2019)[9]
- 1923 — Радивоје Лола Ђукић, српски редитељ и сценариста. (прем. 1995)[10]
- 1924 — Марлон Брандо, амерички глумац и редитељ. (прем. 2004)[11]
- 1927 — Ева Секељ, мађарска пливачица. (прем. 2020)[12]
- 1930 — Хелмут Кол, немачки политичар, 6. канцелар Немачке. (прем. 2017)[13]
- 1940 — Волф Калер, немачки глумац.[14]
- 1942 — Марша Мејсон, америчка глумица и редитељка.[15]
- 1943 — Ранко Мунитић, српско-хрватски теоретичар, критичар и историчар уметности, а такође и сценариста, редитељ, новинар и ТВ водитељ. (прем. 2009)[16]
- 1946 — Бранко Милићевић, српски глумац и писац.[17]
- 1958 — Алек Болдвин, амерички глумац.
- 1961 — Еди Марфи, амерички глумац, комичар и певач.[18]
- 1964 — Бјарне Рис, дански бициклиста.[19]
- 1969 — Бен Менделсон, аустралијски глумац.[20]
- 1972 — Кетрин Макормак, енглеска глумица.[21]
- 1972 — Ђула Мештер, српски одбојкаш.
- 1973 — Џени Гарт, америчка глумица.[22]
- 1974 — Маркус Браун, амерички кошаркаш.[23]
- 1978 — Метју Гуд, енглески глумац.[24]
- 1978 — Кариме Лозано, мексичка глумица.[25]
- 1978 — Томи Хас, немачки тенисер.[26]
- 1982 — Софија Бутела, француско-алжирска глумица, модел и плесачица.[27]
- 1982 — Коби Смалдерс, канадска глумица и модел.[28]
- 1985 — Лиона Луис, енглеска музичарка и глумица.[29]
- 1986 — Аманда Бајнс, америчка глумица.[30]
- 1986 — Милена Ћеранић, српска певачица.
- 1988 — Тим Крул, холандски фудбалер.[31]
- 1991 — Хејли Кијоко, америчка музичарка, глумица и плесачица.[32]
- 1992 — Ана Бјелица, српска одбојкашица.[33]
- 1996 — Марко Радовановић, српски кошаркаш.[34]
- 1996 — Сара Џефри, канадска глумица, певачица и плесачица.[35]
- 1997 — Габријел Жезус, бразилски фудбалер.[36]
Смрти
[уреди | уреди извор]- 33 — Исус Христ, оснивач хришћанства (рођ. 8-2 године пре нове ере)[тражи се извор]
- 1682 — Бартоломео Муриљо, шпански сликар (рођ. 1618)[37]
- 1897 — Јоханес Брамс, немачки композитор и пијаниста. (рођ. 1833)[38]
- 1915 — Надежда Петровић, српска сликарка. (рођ. 1873)[39]
- 1941 — Пал Телеки, мађарски политичар.[40]
- 1986 — Ђорђе Караклајић, композитор и диригент, музички уредник Радио Београда. (рођ. 1912)[41]
- 1991 — Грејем Грин, енглески писац (рођ. 1904) [42]
- 2008 — Нада Бјелогрлић, редитељ Драмског програма Радио Београда. (рођ. 1925)
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:
- Светог Јакова - епископа и исповедник
- Преподобног Кирила - епископа катанског у Сицилији
- Светог Тому - патријарха цариградског
- Преподобног Серапиона
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Гајовић, Александар (2001). "Људи и догађаји који су обележили човечанство". Народна књига-Алфа, Београд.
- ^ Гајовић, Александар (2001). Људи и догађаји који су обележили човечанство. Београд: Народна књига. стр. 93.
- ^ „Како је хапшен Крајишник”. Politika Online. Приступљено 2021-01-21.
- ^ „Irving Washington”. Archive.
- ^ „Otto Weininger | Austrian philosopher | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Leslie Howard”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ T.R. „Hapšena, mučena, STRELJANA: Sonja Marinković dala je MLADOST ZA SLOBODU, ovo je sećanje na ženu heroja”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Jan Sterling”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Doris Day”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Radivoje 'Lola' Djukic”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Marlon Brando”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Székely Éva”. Olimpia. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Helmut Kohl | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Wolf Kahler”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Marsha Mason”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Ranko Munitic”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Branko Milicevic”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Eddie Murphy”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ Archives, Cycling. „Bjarne Lykkegård Riis”. www.cyclingarchives.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Ben Mendelsohn”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Catherine McCormack”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Rotten Tomatoes: Movies | TV Shows | Movie Trailers | Reviews - Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Marcus Brown Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Matthew Goode”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Karyme Lozano”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Tommy Haas | Overview | ATP Tour | Tennis”. ATP Tour. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Sofia Boutella”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Cobie Smulders”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Leona Lewis”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Amanda Bynes”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Tim Krul | Football Stats | Norwich City | Age 33 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Hayley Kiyoko”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „FIVB Volleyball World Grand Prix 2012”. www.fivb.org. Приступљено 2022-02-03.
- ^ Eurobasket. „Marko Radovanovic Player Profile, KK Cedevita Olimpija Ljubljana, News, Stats - Eurobasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Sarah Jeffery”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Gabriel Jesus | Football Stats | Manchester City | Age 24 | Soccer Base”. www.soccerbase.com. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Bartolomé Esteban Murillo | Spanish painter | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Johannes Brahms | Biography, Music, Compositions, Symphony No. 1, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Biografija”. Nadežda Petrović (на језику: српски). 2016-04-25. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Pál, Count Teleki | prime minister of Hungary | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-03.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Trezor”. www.rts.rs. Приступљено 2022-02-03.
- ^ „Graham Greene”. IMDb. Приступљено 2022-02-03.
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]