Deidentifikacija

Dok se osoba obično može lako identifikovati na osnovu slike snimljene direktno na njoj, zadatak da se ona identifikuje na osnovu ograničenih podataka je teži, ali ponekad moguć.

Deidentifikacija je proces koji se koristi da se spreči otkrivanje nečijeg ličnog identiteta. Na primer, podaci proizvedeni tokom istraživanja ljudi mogu biti deidentifikovani da bi se sačuvala privatnost učesnika istraživanja. Biološki podaci mogu biti deidentifikovani kako bi se uskladili sa HIPAA propisima koji definišu i propisuju zakone o privatnosti pacijenata.^[1]

Kada se primeni na metapodatke ili opšte podatke o identifikaciji, proces je poznat i kao anonimizacija podataka. Uobičajene strategije uključuju brisanje ili maskiranje ličnih identifikatora, kao što je lično ime, i potiskivanje ili generalizovanje kvazi-identifikatora, kao što je datum rođenja. Obrnuti proces korišćenja deidentifikovanih podataka za identifikaciju pojedinaca poznat je kao ponovna identifikacija podataka. Uspešne ponovne identifikacije^[2]^[3]^[4]^[5] dovode u sumnju efikasnost deidentifikacije. Sistematski pregled četrnaest različitih napada ponovne identifikacije otkrio je „visoku stopu ponovne identifikacije […] kojom dominiraju male studije o podacima koji nisu deidentifikovani prema postojećim standardima“.^[6]

Deidentifikacija je usvojena kao jedan od glavnih pristupa zaštiti privatnosti podataka.^[7] Obično se koristi u oblastima komunikacija, multimedije, biometrije, velikih podataka, računarstva u oblaku, rudarenja podataka, interneta, društvenih mreža i audio-video nadzora.^[8]

Reference

^ Rights (OCR), Office for Civil (2012-09-07). „Methods for De-identification of PHI”. HHS.gov (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-08.
^ Sweeney, L. (2000). „Simple Demographics Often Identify People Uniquely”. Data Privacy Working Paper. 3.
^ de Montjoye, Y.-A. (2013). „Unique in the crowd: The privacy bounds of human mobility”. Scientific Reports. 3: 1376. Bibcode:2013NatSR...3E1376D. PMC 3607247 . PMID 23524645. doi:10.1038/srep01376.
^ de Montjoye, Y.-A.; Radaelli, L.; Singh, V. K.; Pentland, A. S. (29. 1. 2015). „Unique in the shopping mall: On the reidentifiability of credit card metadata”. Science. 347 (6221): 536—539. Bibcode:2015Sci...347..536D. PMID 25635097. doi:10.1126/science.1256297 . hdl:1721.1/96321 .
^ Narayanan, A. (2006). „How to break anonymity of the netflix prize dataset”. arXiv:cs/0610105 .
^ El Emam, Khaled (2011). „A Systematic Review of Re-Identification Attacks on Health Data”. PLOS ONE. 10 (4): e28071. Bibcode:2011PLoSO...628071E. PMC 3229505 . PMID 22164229. doi:10.1371/journal.pone.0028071 .
^ Simson., Garfinkel. De-identification of personal information : recommendation for transitioning the use of cryptographic algorithms and key lengths. OCLC 933741839.
^ Ribaric, Slobodan; Ariyaeeinia, Aladdin; Pavesic, Nikola (септембар 2016). „De-identification for privacy protection in multimedia content: A survey”. Signal Processing: Image Communication. 47: 131—151. doi:10.1016/j.image.2016.05.020. hdl:2299/19652 .

Literatura

Simson L. Garfinkel (2015-12-16). „NISTIR 8053, De-Identification of Personal Information” (PDF). NIST. Приступљено 2016-01-03.
Ohm, Paul (2010). „Broken Promises of Privacy: Responding to the Surprising Failure of Anonymization” (PDF). UCLA Law Review. 57: 1701–77.
Padilla-López, José Ramón; Chaaraoui, Alexandros Andre; Flórez-Revuelta, Francisco (јун 2015). „Visual privacy protection methods: A survey” (PDF). Expert Systems with Applications. 42 (9): 4177—4195. S2CID 6794899. doi:10.1016/j.eswa.2015.01.041. hdl:10045/44523 .
Chaaraoui, Alexandros; Padilla-López, José; Ferrández-Pastor, Francisco; Nieto-Hidalgo, Mario; Flórez-Revuelta, Francisco (20. 5. 2014). „A Vision-Based System for Intelligent Monitoring: Human Behaviour Analysis and Privacy by Context”. Sensors. 14 (5): 8895—8925. Bibcode:2014Senso..14.8895C. PMC 4063058 . PMID 24854209. doi:10.3390/s140508895 .

Spoljašnje veze

A training series Архивирано 2015-11-13 на сајту Wayback Machine on United States government de-identification standards
Guidance Regarding Methods for De-identification of Protected Health Information Архивирано 2015-12-10 на сајту Wayback Machine

[1] Rights (OCR), Office for Civil (2012-09-07). „Methods for De-identification of PHI”. HHS.gov (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-08.

[sweeney2000-2] Sweeney, L. (2000). „Simple Demographics Often Identify People Uniquely”. Data Privacy Working Paper. 3.

[demontjoye2013-3] Montjoye, Y.-A. (2013). „Unique in the crowd: The privacy bounds of human mobility”. Scientific Reports. 3: 1376. Bibcode:2013NatSR...3E1376D. PMC 3607247 . PMID 23524645. doi:10.1038/srep01376.

[demontjoye2015-4] Montjoye, Y.-A.; Radaelli, L.; Singh, V. K.; Pentland, A. S. (29. 1. 2015). „Unique in the shopping mall: On the reidentifiability of credit card metadata”. Science. 347 (6221): 536—539. Bibcode:2015Sci...347..536D. PMID 25635097. doi:10.1126/science.1256297 . hdl:1721.1/96321 .

[narayanan2006-5] Narayanan, A. (2006). „How to break anonymity of the netflix prize dataset”. arXiv:cs/0610105 .

[Malin,_El_Emam,_et_al-6] El Emam, Khaled (2011). „A Systematic Review of Re-Identification Attacks on Health Data”. PLOS ONE. 10 (4): e28071. Bibcode:2011PLoSO...628071E. PMC 3229505 . PMID 22164229. doi:10.1371/journal.pone.0028071 .

[7] Simson., Garfinkel. De-identification of personal information : recommendation for transitioning the use of cryptographic algorithms and key lengths. OCLC 933741839.

[:0-8] Ribaric, Slobodan; Ariyaeeinia, Aladdin; Pavesic, Nikola (септембар 2016). „De-identification for privacy protection in multimedia content: A survey”. Signal Processing: Image Communication. 47: 131—151. doi:10.1016/j.image.2016.05.020. hdl:2299/19652 .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]