Пређи на садржај

Kolostrum

С Википедије, слободне енциклопедије
Na levoj slici nalazi se kolostrum izlučen četiri dana nakon porođaja, a na desnoj slici nalazi se mleko izlučeno osam dana nakon porođaja.

Mlezivo ili gruševina, lat. kolostrum (koristi se i izraz prvo mleko), oblik је mleka koji stvaraju mlečne žlezde sisara u kasnoj trudnoći. Kod ženki većine vrsta kolostrum se stvara neposredno pre porođaja. Sadrži veću količinu belančevina nego obično mleko.[1] Takođe, sadrži antitela koja štite novorođenče od bolesti.

Čovečji kolostrum

[уреди | уреди извор]

Kolostrum ima blag laksativni učinak, pa pomaže novorođenčetu da ima česte stolice. Tako se iz tela izbacuje višak žutog pigmenta bilirubina, proizvoda razgradnje eritrocita s fetalnim hemoglobinom, te se time sprečava žutica. Kolostrum sadrži velik broj imunosnih ćelija (npr. limfocita)[2] i antitela poput IgA, IgG i IgM, koji su među glavnim komponentiama imunskog sistema. Tu su i druge komponente imunskog sistema, kao što su laktoferin,[3] lizozim,[4] laktoperoksidaza[5] i razne belančevine. U kolostrumu su i citokini (hemijske materije koje omogućuju komunikaciju između ćelija),[6] uključujući interleukine,[6] faktori tumorske nekroze,[7] hemokine[8] i druge.

Kolostrum je bogat belančevinama, vitaminom A, magnezijumom i natrijum hloridom, ali je od zrelog mleka siromašniji ugljeni hidratima, mastima, glukozom i kalijumom. Također sadrži vitamin E, mlečni šećer laktozu i pigment β-karoten koji mu daje žutu boju. Zbog velike količine belančevina jako je gust. Najvažnije bioaktivne komponente jesu faktori rasta i antimikrobni faktori. Antitela u kolostrumu su nositelji pasivne imunosti, dok faktori rasta podstiču rast creva.

Izlučuje se u vrlo malim količinama, 2-20 mL (od pola do četiri čajne kašike) po podoju, prilagođeno detetovom kapacitetu probavnog sistema. Prosečna dnevna doza je oko 100 mL. Nakon nekoliko dana izgled i količina mleka se menjaju, te se izlučuje prelazno mleko. Prelazno je mleko svetlije boje, izlučuje se u većim količinama i sadrži više masti nego kolostrum. Pretvaranje prelaznog u zrelo mleko traje 7-14 dana. Zrelo je mleko belje boje i ima oko 88% vode.[9] Sadrži mnogo korisnih materija, ali manje nego kolostrum. Energijska vrednost kolostruma iznosi 67 kcal/dL, dok je energijska vrednost zrelog mleka 72 kcal/dL.

Kolostrum u ostalih životinja

[уреди | уреди извор]

Kolostrum je od presudne važnosti za novorođenčad životinja zato što one ne primaju antitela preko posteljice. Kolostrum varira u količini i kvalitetu. U mlečnoj industriji kvalitet kolostruma meri se količinom imunoglobulina G po litri. Novorođeno tele mora dnevno konzumirati 4 litre, s tim da svaki kolostrum mora sadržavati barem 50 IgG/L. Količina imunoglobulina G može se meriti različitim uređajima, kao što su kolostrometar, optički refraktometar i digitalni refraktometar. Kod uzgoja većine muznih krava, tele se odvaja od majke odmah nakon rođenja i hrani se kolostrumom iz bočice.

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ L. Saint; Smith, Margret; P. E. Hartmann (1984). „The yield and nutrient content of colostrum and milk of women from giving birth to 1 month post-partum”. British Journal of Nutrition. 52: 91. 
  2. ^ ncbi.nlm.nih.gov, ур. (1990). „Lymphocytes bearing the T cell receptor gamma delta in human breast milk”. 
  3. ^ Groves, ML (1960). „The isolation of a red protein from milk”. Journal of the American Chemical Society. 82 (13): 3345—3360. doi:10.1021/ja01498a029. 
  4. ^ S, Paulík; L, Slanina; M, Polácek (1985). „[Lysozyme in the colostrum and blood of calves and dairy cows]”. Vet Med (Praha) (на језику: Slovak). 30 (1): 21—8. PMID 3918380. 
  5. ^ B, Reiter (1978). „The lactoperoxidase-thiocyanate-hydrogen peroxide antibacterium system”. Ciba Found. Symp. (65): 285—94. PMID 225143. 
  6. ^ а б K, Hagiwara; S, Kataoka; H, Yamanaka; R, Kirisawa; H, Iwai (2000). „Detection of cytokines in bovine colostrum”. Vet. Immunol. Immunopathol. 76 (3–4): 183—90. PMID 11044552. doi:10.1016/S0165-2427(00)00213-0. 
  7. ^ Rudloff HE, Schmalstieg FC, Mushtaha AA, Palkowetz KH, Liu SK, Goldman AS (1992). „Tumor necrosis factor-alpha in human milk”. Pediatr. Res. 31 (1): 29—33. PMID 1375729. doi:10.1203/00006450-199201000-00005. 
  8. ^ Maheshwari A, Christensen RD, Calhoun DA (2003). „ELR+ CXC chemokines in human milk”. Cytokine. 24 (3): 91—102. PMID 14581003. doi:10.1016/j.cyto.2003.07.002. 
  9. ^ „Milk Production Overview”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2017. г. Приступљено 13. 01. 2018. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kolostrum&oldid=26756878”