Вранци
Вранци Временски распон: касна (горња) креда
могуће и раније | |
---|---|
Мали шарени вранац (Microcarbo melanoleucos) | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Поткласа: | |
Инфракласа: | |
Ред: | |
Породица: | Phalacrocoracidae Reichenbach, 1850
|
Родови | |
Вранци[1] или корморани (лат. Phalacrocoracidae) је породица птица која се према традиционалној класификацији сврстава у ред несита или пеликана (лат. Pelecaniformes), а према модерној у ред Suliformes[2].
Према класификацији ITIS-a, породица укључује три рода: Phalacrocorax, Leucocarbo и Microcarbo.[2] Постоје и другачије класификације, а према једној од њих у оквиру породице се налази само један род Phalacrocorax, који укључује све врсте, којих укупно има 42, док се према другим класификацијама породица Phalacrocoracidae дели на више од три рода.
Опис
[уреди | уреди извор]Вранци воде активан начин живот. Имају усправно држање, дугачак врат и њихови прсти су повезани пловним кожицама. Веома су добри пливачи и рониоци.
Перје одрасле птице је сјајно црно са белим мрљама на подбратку и образима, а понекад је са сјајно зеленим преливом.[3]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Живе свуда по свету осим у региону средњег Пацифика.[3]
Станиште
[уреди | уреди извор]Већина врста живи дуж морских обала, а неке врсте живе на копну поред слатких вода.[3]
Исхрана
[уреди | уреди извор]Вранци се хране углавном рибом.[3]
Систематика
[уреди | уреди извор]Вранци су традиционално смештани у ред несита (лат. Pelecaniformes).[1] Род Phalacrocorax је увео француски зоолог Матирен Жак Брисон 1760. године са великим вранацем (Phalacrocorax carbo) као типском врстом.[4][5] Phalacrocorax је латинска реч за „корморана”.[6] Род садржи 22 врсте укључујући једну врсту која је изумрла у 19. веку.[7]
Врсте које припадају породици вранаца према Приручнику птица света (енгл. Handbook of the Birds of the World):[8]
- Род Phalacrocorax
- Жутогрли вранац
(Phalacrocorax auritus)[9] - Маслинасти вранац или неотропски вранац
(Phalacrocorax brasilianus или Phalacrocorax olivaceus) - Мали црни вранац
(Phalacrocorax sulcirostris) - Велики вранац
(Phalacrocorax carbo)[9] - Белогруди вранац
(Phalacrocorax lucidus) - Индијски вранац
(Phalacrocorax fuscicollis) - Јужноафрички капски вранац[10]
(Phalacrocorax capensis) - Бронзани вранац[9][10]
(Phalacrocorax nigrogularis) - Валбергов вранац[10]
(Phalacrocorax neglectus) - Јапански вранац
(Phalacrocorax capillatus) - Брантов вранац
(Phalacrocorax penicillatus) - Штелеров вранац или вранац наочарац или Паласов вранац
(Phalacrocorax perspicillatus) – (изумро око 1850) - Морски вранац
(Phalacrocorax aristotelis)[9] - Пучински вранац
(Phalacrocorax pelagicus) - Црвенолики вранац
(Phalacrocorax urile) - Магелански вранац
(Phalacrocorax magellanicus) - Аустралијски шарени вранац или жутолики вранац
(Phalacrocorax varius) - Црнолики вранац
(Phalacrocorax fuscescens) - Црвеноноги вранац
(Phalacrocorax gaimardi) - Пегави вранац
(Phalacrocorax punctatus) - Питски вранац
(Phalacrocorax featherstoni) - Вранац нелетач
(Phalacrocorax harrisi)
- Жутогрли вранац
- Род Leucocarbo
- Гуано вранац
(Leucocarbo bougainvillii) - Новозеландски краљевски вранац
(Leucocarbo carunculatus) - Отагоански вранац
(Leucocarbo chalconotus) - Фовоов вранац
(Leucocarbo stewarti) - Чатамски вранац
(Leucocarbo onslowi) - Окландски вранац
(Leucocarbo colensoi) - Кембелов вранац
(Leucocarbo campbelli) - Баунтијски вранац
(Leucocarbo ranfurlyi) - Плавооки вранац
(Leucocarbo atriceps) - Антарктички вранац
(Leucocarbo bransfieldensis) - Јужноџорџијски вранац
(Leucocarbo georgianus) - Хердски вранац
(Leucocarbo nivalis) - Крозијски вранац
(Leucocarbo melanogenis) - Кергеленски вранац
(Leucocarbo verrucosus) - Макворијски вранац
(Leucocarbo purpurascens)
- Гуано вранац
- Род Microcarbo
- Мали шарени вранац
(Microcarbo melanoleucos) - Дугорепи вранац[9] или тршћачки вранац
(Microcarbo africanus) - Ћубасти вранац[10]
(Microcarbo coronatus) - Јавански вранац
(Microcarbo niger) - Мали вранац[9]
(Microcarbo pygmaeus)
- Мали шарени вранац
- Подврсте
- Phalacrocorax aristotelis aristotelis (Linnaeus, 1761)
- Phalacrocorax aristotelis desmarestii (Payraudeau, 1826)
- Phalacrocorax aristotelis riggenbachi Hartert, 1923
- Phalacrocorax auritus albociliatus Ridgway, 1884
- Phalacrocorax auritus auritus (Lesson, 1831)
- Phalacrocorax auritus cincinatus (Brandt, 1837)
- Phalacrocorax auritus floridanus (Audubon, 1835)
- Phalacrocorax auritus heuretus Watson, Olson & J. R. Miller, 1991
- Phalacrocorax brasilianus brasilianus (Gmelin, 1789)
- Phalacrocorax brasilianus mexicanus (Brandt, 1837)
- Phalacrocorax carbo carbo (Linnaeus, 1758)
- Phalacrocorax carbo hanedae Kuroda, 1925
- Phalacrocorax carbo maroccanus Hartert, 1906
- Phalacrocorax carbo novaehollandiae Stephens, 1826
- Phalacrocorax carbo sinensis (Blumenbach, 1798)
- Phalacrocorax pelagicus pelagicus Pallas, 1811
- Phalacrocorax pelagicus resplendens Audubon, 1838
- Phalacrocorax punctatus oliveri Mathews, 1930
- Phalacrocorax punctatus punctatus (Sparrman, 1786)
- Phalacrocorax varius hypoleucos (Brandt, 1837)
- Phalacrocorax varius varius (Gmelin, 1789)
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- У Североисточној Азији се јапански вранац користи за риболов. На врат птице се поставља метални прстен како не би прогутао ловину.
- Рибари са Дојранског језера у Македонији такође користе вранце за риболов.
- На подручју јужнословенских земаља живи и мали вранац - врста угрожена у целом свету. У Војводини та врста се гнезди уз Дунав крај Ђердапа. Такође постоје колоније у Копачевском риту и на Скадарском језеру.[3]
- Вранац је инспирација за митско створење ливерпулску птицу која је символ града Ливерпула и која је препознатљива у популарној култури ка култни грб ФК Ливерпул.[11]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Вранац
-
Пар корморана
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива”.
- ^ а б „Phalacrocoracidae Reichenbach, 1849”. ITIS.
- ^ а б в г д Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. Нови Сад. стр. 201, 202. ISBN 978-86-489-0303-7.
- ^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: French и Latin). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 60, Vol. 6, p. 511.
- ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-list of Birds of the World. Volume 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 163.
- ^ Jobling, J.A. (2019). del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J.; Christie, D.A.; de Juana, E., ур. „Key to Scientific Names in Ornithology”. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions. Приступљено 9. 4. 2019.
- ^ Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2019). „Hamerkop, Shoebill, pelicans, boobies, cormorants”. World Bird List Version 9.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 12. 4. 2019.
- ^ Orta 1992
- ^ а б в г д ђ Васић, С.; Д. В. Симић; Станимировић; Каракашевић; Шћибан; Ружић; Кулић; Кулић; Пузовић. „Српска номенклатура птица”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 11. 10. 2018.
- ^ а б в г „Закон о потврђивању споразума о очувању афричко - евроазијских миграторних птица водених станишта” (PDF). parlament.gov.rs.
- ^ „The Liver Bird”. National Museums Liverpool.
Литература
[уреди | уреди извор]- Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-list of Birds of the World. Volume 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 163.
- Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: French и Latin). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 60, Vol. 6, p. 511.
- Benson, Elizabeth (1972): The Mochica: A Culture of Peru. Praeger Press, New York.
- Berrin, Katherine & Larco Museum (1997) The Spirit of Ancient Peru: Treasures from the Museo Arqueológico Rafael Larco Herrera. Thames and Hudson, New York.
- Cracraft, Joel (1971). „Systematics and evolution of the Gruiformes (Class Aves). 2. Additional comments on the Bathornithidae, with descriptions of new species” (PDF). American Museum Novitates. 2449: 1—14. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2009. г. Приступљено 19. 10. 2017.
- Dorst, J. & Mougin, J.L. (1979): Family Phalacrocoracidae. In: Mayr, Ernst & Cottrell, G.W. (eds.): Check-List of the Birds of the World Vol. 1, 2nd ed. (Struthioniformes, Tinamiformes, Procellariiformes, Sphenisciformes, Gaviiformes, Podicipediformes, Pelecaniformes, Ciconiiformes, Phoenicopteriformes, Falconiformes, Anseriformes): 163–179. Museum of Comparative Zoology, Cambridge.
- Hope, Sylvia (2002). The Mesozoic radiation of Neornithes. Chiappe, Luis M. & Witmer, Lawrence M. (eds.): Mesozoic Birds: Above the Heads of Dinosaurs: 339–388. ISBN 978-0-520-20094-4.
- Howard, Hildegarde (1932). „A New Species of Cormorant from Pliocene Deposits near Santa Barbara, California” (PDF). Condor. 34 (3): 118—120. doi:10.2307/1363540.
- IUCN (2007): 2007 IUCN Red List of Threatened Species. IUCN, Gland.
- Kennedy, M.; Gray, R. D.; Spencer H.G. (2000). „The Phylogenetic Relationships of the Shags and Cormorants: Can Sequence Data Resolve a Disagreement between Behavior and Morphology?” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 17 (3): 345—359. PMID 11133189. doi:10.1006/mpev.2000.0840. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 4. 2007. г. Приступљено 28. 8. 2018.
- Kurochkin, Evgeny N. (1995). „Synopsis of Mesozoic birds and early evolution of Class Aves” (PDF). Archaeopteryx. 13: 47—66. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 9. 2007. г. Приступљено 19. 10. 2017.
- Mayr, Gerald (2005). „Tertiary plotopterids (Aves, Plotopteridae) and a novel hypothesis on the phylogenetic relationships of penguins (Spheniscidae)” (PDF). Journal of Zoological Systematics. 43 (1): 67—71. doi:10.1111/j.1439-0469.2004.00291.x.
- Murray, Bertram G. Jr. (1970). „A Redescription of Two Pliocene Cormorants” (PDF). Condor. 72 (3): 293—298. doi:10.2307/1366006.
- Orta, Jaume : Family Phalacrocoracidae. In: del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew & Sargatal, Jordi (eds.): Handbook of Birds of the World, Volume 1 (Ostrich to Ducks): 326–353, plates 22–23. Lynx Edicions, Barcelona. 1992. ISBN 978-84-87334-10-8.
- Robertson, Connie (1998). Book of Humorous Quotations. Wordsworth Editions. стр. 97. ISBN 978-1-85326-759-8.
- Siegel-Causey, Douglas (1988). „Phylogeny of the Phalacrocoracidae” (PDF). Condor. 90 (4): 885—905. doi:10.2307/1368846.
- Thevet, F. André (1558): About birds of Ascension Island. In: Les singularitez de la France Antarctique, autrement nommee Amerique, & de plusieurs terres & isles decouvertes de nostre temps: 39–40. Maurice de la Porte heirs, Paris.
- van Tets, G. F. (1976): Australasia and the origin of shags and cormorants, Phalacrocoracidae. Proceedings of the XVI International Ornithological Congress: 121–124.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Корморан (род)
- Cormorant videos Архивирано на сајту Wayback Machine (13. фебруар 2010) on the Internet Bird Collection
- „Recovery plan for Chatham Island shag and Pitt Island shag 2001–2011” (PDF). Department of Conservation, Wellington, New Zealand. 2001. Приступљено 28. 9. 2007.
- First video of cormorant deep sea dive, by the Wildlife Conservation Society and the National Research Council of Argentina. WCS press release, 2012-07-31