Пређи на садржај

Mučnina i povraćanja uzrokovana hemioterapijom

С Википедије, слободне енциклопедије
Mučnina i povraćanja uzrokovana hemioterapijom
ЛатинскиVomitus i nausea
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностonkologija
МКБ-10R11
МКБ-9-CM787
MeSHD014839

Mučnina i povraćanja uzrokovana hemioterapijom (akronim CINV od engleskih reči —chemotherapy induced nausea and vomiting) ili emetogenost hemioterapije, spadaju u grupu neželjenih dejstava hemoterapije, koja su i pored velikog napretka u prevenciji, i dalje prisutni i kojih se onkološki bolesnici najviše plaše i želeli bi da ih izbegnu. Mučnina i povraćanje se često javljaju u isto vreme, u toku hemoterapije, ali to mogu biti i dva različita problema koja se javljaju nezavisno jedan od drugog.[1] U tom smislu najnovija istraživanja usmerena su na bolju prevenciju mučnine, efikasniju interventnu antiemetičku terapiju, nove antiemetike i kombinacije antiemetika, nove načine primene antiemetika kao i na komplementarne pristupe (akupunktura).[2]

Mučnina i povraćanje

[уреди | уреди извор]
Mučnina

Mučnina (nauzeja) je neprijatan subjektivni osećaj gađenja u grlu i stomaku je manje poznat mehanizam, koji može dovesti do povraćanja. Ostali simptomi koji mogu da prate mučninu su pojačano lučenje pljuvačke, vrtoglavica, svetlucanje pred očima, teško gutanje, promena temperature kože i ubrzano lupanje srca.

Povraćanje

Povraćanje podrazumeva izbacivanje sadržaja iz želuca na usta, koje nastaje zbog kontrakcije želuca i muskulature trbušnog zida. Povraćanju često prethodi mučnina, koja se definiše kao subjektivni osećaj nagona na povraćanje. Povraćanje izaziva nadražaj hemioreceptorne okidačke („trigger“) zone smeštene na dnu četvrte moždane komore u arei postermi, kao i aktivacija centra u produženoj moždini.

Mučnina i povraćanje se mogu javiti kao simptom bolesti ili kao neželjeno dejstvo specifične onkološke terapije odnosno nekih pridruženih lekova (npr lekova protiv bola). U toku hemoterapije neki od sastojaka leka izazivaju povraćanje tako što:

  • aktiviranje određenih oblasti mozga (najverovatnij centra za povraćanje) i/ili
  • aktiviraju određene oblasti jednjaka, želuca, tankog i debelog creva, i na taj način pokreću mehanizme prvo mučnine a potom i povraćanja.

Kontrolni mehanizmi

[уреди | уреди извор]

Mučnina i povraćanje su kontrolisani od strane posebnog regiona u mozgu koji se naziva centar za povraćanje. Ovaj centar aktiviraju signali koji potiču iz:

  • sluzokože creva
  • drugih specifičnih regiona u mozgu koji su u bliskoj vezi sa centrom za povraćanje
  • unutrašnjeg uva (mučnina i povraćanje izazvani pokretom)
  • čula (ukus, miris, receptori za bol)
  • iz delova mozga koji učestvuju u kontroli emocija (nervoza, uznemirenost)
  • od specifične onkološke terapije (hemioterapije, hormonske terapije, biološke terapijom ili zračenja).

Faze u mučnini i povraćanji izazvanim hemioterapijom

[уреди | уреди извор]

Mučnini i povraćanji izazvanim hemioterapijom može se manifestovati u tri faze:

  1. Akutna faza — koja nastupa u toku prva 24 h posle hemioterapije
  2. Odložena faza — koja nastupa posle prva 24 h, od drugog dana i može trajati i do nedelju dana
  3. Anticipaciona mučnina i povraćanje — koji se javljaju kao odgovor na stimuluse povezane sa hemioterapijom (prizori, mirisi bolnice, infuzione flaše) i javljaju se pre primene hemioterapije i u toku primene hemioterapije.

Opšte informacije

[уреди | уреди извор]

Prevalenca mučnine i povraćanja je raznolika, zbog različitih definicija i metoda pristupa njihovoj proceni.[2] Brojna istraživanja potvrđuju, da se mučnina javlja u oko 29% bolesnika na hemoterapiji ili kod jednog, od tri bolesnika, a povraćanje u 11% bolesnika, ili kod jednog od deset bolesnika.

Posladnjih 25 godina ostvaren je veliki napredak u kontroli mučnine i povraćanje izazvane hemioterapije, pre svega zhvaljujući brojnim istraživanjima koja su doprinela boljem razumevanju patofiziologije mučnine i povraćanje uzrokovana hemioterapijom (u daljem tekstu CINV):

  • Klasifikovani su antineoplastični lekovi pema težini CINV i obrascu povraćanja.
  • Definisani faktori rizika za ispoljavanje CINV.
  • Objavljeni vodiči sa smernicama za kliničku praksu.

Sa uvođenjem novih farmakoloških lekova (blokatora 5-HT3 receptora), predviđalo se smanjenje prevalence mučnine i povraćanja. Međutim brojne studije, pokazuju različite rezultate. Dok jedna studija iznosi podatke o nižoj incidenci mučnine i povraćanja,[3] druge tri, navode da je incidenca povraćanja nakon primena 5-HT3 lekova u hemoterapiji, niža, ali ne i incidenca posthemoterapijskih mučnina.[4][4]

Na pojvu mučnine i povraćanje uzrokovanih hemioterapijom utiče mnogo različitih faktora u koje sspadaju i određene karakteristike bolesnika, pa tako rizik povećavaju činioci kao što su:

  • ženski pol,
  • starost do 50 godina,
  • izražena mučnina i povraćanje u trudnoći,
  • izražena anksioznost,

a smanju činioci kao što je npr.:

  • zloupotreba alkoholnih pića

Manifestacije emetogenosti

[уреди | уреди извор]

Emetogenost hemioterapije ispoljava se kao:

  • akutna,
  • odložena ili anticipatorna.

Ciljevi prevencije

[уреди | уреди извор]

Cilj prevencije CINV je potpuna zaštita od mučnine i povraćanja posle hemioterapije (0-120h), i preduslov je za sprovođenje hemioterapije. Dobrom prevencijom čuva se kvalitet života i istovremeno se smanjuje mogućnost odustajanja pacijenata od lečenja hemioterapijom. U tom smislu odgovarajuće antiemetičke terapiji i pridržavanje saveta u vezi sa ishranom, može se ostvariiti potpuna kontrola povraćanja posle hemioterapije, što je danas realni cilj za većinu pacijenata.

Ematogenost lekova

[уреди | уреди извор]

Najvažniji faktor za ispoljavanje CINV jeste emetogenost onkoloških lekova, na osnovu koje se i planira antiemetička zaštita.

Veoma emetogeni lekovi —— su oni koji osim visoke incidence CINV (u >90% bolesnika koji ne dobiju efikasne lekove protiv mučnina i povraćanja). Većina ovih lekova može izazvati mučninu i povraćanje najmanje 4 dana posle poslednje doze.

Umereno emetogeni lekovi — su oni koji izazivaju odloženu emezu (u 30—90% bolesnika koji ne dobiju efikasne lekove protiv mučnina i povraćanja). Većina lekova može izazvati mučninu i povraćanje najmanje 4 dana posle poslednje doze.

Veoma ematogena i umereno ematogena hemoterapijska sredstva povezana sa povraćanjem
Eamtogeni lekovi Primeri
Veoma emetogeni (>90%) intravenski lekovi[5] Cisplatin, Mechlorethamine, Streptozotocin, Cyclophosphamide > 1500 mg/m2, Carmustine, Dacarbazine, Anthracycline
Veoma emetogeni (>90%) oralni lekovi [6] Hexamethylmelamine, Procarbazine
Umereno ematogeni (30—90%) intravenski lekovi [6] Oxaliplatin, Cytarabine > 1g/m2, Carboplatin, Ifosfamide, Cyclophosphamide < 1500 mg/m2, Doxorubicin, Daunorubicin, Epirubicin, Idarubicin, Irinotecan, Azacitidine, Bendamustine, Clofarabine, Alemtuzumab
Umereno ematogeni (30—90%) oralni lekovi [6] Cyclophosphamide, Temozolomide, Vinorelbine, Imatinib

Minimalno ematogeni lekovi —— su oni koji u toku hemoterapije uzrokuju povraćanja u manje od 10% ljudi koji ne dobiju efikasne lekove protiv mučnine i povraćanja.

Nisko ematogeni lekovi —— su oni koji u toku hemoterapije, uzrokuju povraćanja u 10% do 30% ljudi koji ne dobiju efikasne lekove protiv mučnina i povraćanje.

Lista hemoterapeutika koji izazivaju mučninu i povraćanje

[уреди | уреди извор]
Hemoterapeutski lekova po nazivu i njihovom riziku za pojavu mučnine i povraćanja[7]
Lekovi sa minimalnim rizikom povraćanja (do 10%) Lekovi sa niskim rizikom povraćanja (od 10% - 30%) Lekovi sa umerenim rizikom povraćanja (od 30% - 90%) Lekovi sa visokim rizikom povraćanja (većim od 90%)

Treba imati u vidu da ovi procenti važe samo ako nije primenjena terapija protiv povraćanja i mučnine. U tom slučaju većina ovih lekova češće izazva mučninu nego povraćanje. Na primer, 40% ljudi u toku hemoterapije mogu da osete mučninu, ali samo njih 20% povraća.

Terapija

[уреди | уреди извор]

Kontrola mučnine i povraćanja uzrokovanih hemioterapijom podrazumeva:

Preventivnu terapiju - koja ima za cilj da spreči pojavu mučnine i povraćanja posle hemioterapije.

Interventnu terapiju - koja ima za cilj da zaustavi epizode mučnine i povraćanja koje se pojave uprkos primeni adekvatne preventivne terapije.

Naziv leka karakteristike
5-HT3 antagonist (Setron) Selektivni antagonisti 5-HT3 receptora (ondansetron. granisetron, tropisetron, palonosetron) su najefikasniji lekovi u lečenju i prevenciji akutnog povraćanja izazvanog hemioterapijom. Njihovo dejstvo može se pojačati dodavanjem kortikosteroida ili antagonista NK1 receptora.
Metoklopramid Antagonista dopaminskih i serotoninskih receptora, koji povećava prag za povraćanje i ubrzava pražnjenje želuca
Kortikosteroidi Najčešće se koristi deksametazon u kombinaciji sa drugim lekovima kao što setroni i neurokini
Benzodiazepini Na primer lorazepam i diazepam su korisni u redukciji preuranjene mučnine i povraćanja
Neurokini-antagonisti neurokinina-1 Lekovi novije generacije (aprepitant, fosaprepitant) koji se koriste kada hemioterapija imaju visok potencijal da izazove mučninu i povraćanja
Kanabinoidi Na primer nabinol i dronabinol koriste se u slučaju kada drugi antiemetici nisu efikasni.

Neželjena dejstva

[уреди | уреди извор]

U neželjena dejstva antiemetika spadaju:

  • Zatvor,
  • Opstipacija (setroni, neurokini),
  • Glavobolja (neurokini),
  • Crvenilo kože (setroni, steroidi),
  • Nesanica (steroidi),
  • Trzanje u mišićima (metoklopramid,obično kod dece i adolescenata)

Vidi još

[уреди | уреди извор]

Izvori

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Schwartzberg LS. Chemotherapy-induced nausea and vomiting: clinician and patient perspectives. J Support Oncol. 5 (2 Suppl 1): 5—12. 2007.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  2. ^ а б Andrykowski, M. A. (1988). „Defining anticipatory nausea and vomiting: Differences among cancer chemotherapy patients who report pretreatment nausea”. J Behav Med. 11 (1): 59—69. PMID 3367372. S2CID 22349700. doi:10.1007/BF00846169. 
  3. ^ Aapro, M. S.; Kirchner, V.; Terrey, J. P. (1994). „The incidence of anticipatory nausea and vomiting after repeat cycle chemotherapy: The effect of granisetron”. Br J Cancer. 69 (5): 957—60. PMC 1968891 Слободан приступ. PMID 8180031. doi:10.1038/bjc.1994.185. 
  4. ^ а б Fernández-Marcos, A.; Martín, M.; Sanchez, J. J.; Rodriguez-Lescure, A.; Casado, A.; López Martin, J. A.; Diaz-Rubio, E. (1996). „Acute and anticipatory emesis in breast cancer patients”. Support Care Cancer. 4 (5): 370—7. PMID 8883231. S2CID 185610. doi:10.1007/BF01788844. 
  5. ^ Basch, Ethan; Prestrud, Ann Alexis; Hesketh, Paul J.; Kris, Mark G.; Feyer, Petra C.; Somerfield, Mark R.; Chesney, Maurice; Clark-Snow, Rebecca Anne; Flaherty, Anne Marie; Freundlich, Barbara; Morrow, Gary; Rao, Kamakshi V.; Schwartz, Rowena N.; Lyman, Gary H.; American Society of Clinical Oncology . "Antiemetics: American Society of Clinical Oncology Clinical Practice Guideline Update|journal=Journal of Clinical Oncology |date=2011|volume=29|issue=31|pages=4189–98}}.
  6. ^ а б в Roila, F.; Herrstedt, J.; Aapro, M.; Gralla, R. J.; Einhorn, L. H.; Ballatori, E.; Bria, E.; Clark-Snow, R. A.; Espersen, B. T.; Feyer, P.; Grunberg, S. M.; Hesketh, P. J.; Jordan, K.; Kris, M. G.; Maranzano, E.; Molassiotis, A.; Morrow, G.; Olver, I.; Rapoport, B. L.; Rittenberg, C.; Saito, M.; Tonato, M.; Warr, D.; ESMO/MASCC Guidelines Working Group (2010). "Guideline update for MASCC and ESMO in the prevention of chemotherapy- and radiotherapy-induced nausea and vomiting: Results of the Perugia consensus conference". Annals of Oncology. 21: v232–43.
  7. ^ „Nausea and Vomiting на American Cancer Society”. Архивирано из оригинала 18. 03. 2010. г. Приступљено 6. 2. 2010.  (језик: енглески)

Literatura

[уреди | уреди извор]
  • Warr D (2008). „Chemotherapy-and cancer-related nausea and vomiting”. Curr Oncol. 15 (suppl 1): S4—S9. .
  • Viale PH (2005). „Integrating aprepitant and palonosetron into clinical practice: a role for the new antiemetics”. Clin J Oncol Nurs. 9 (1): 77—84. PMID 15751501. S2CID 20869665. doi:10.1188/05.CJON.77-84. .
  • Bender CM, McDaniel RW, Murphy-Ende K,; et al. (2002). „Chemotherapy-induced nausea and vomiting”. Clin J Oncol Nurs. 6 (2): 94—102. PMID 11889684. doi:10.1188/02.CJON.94-102. .
  • Hesketh PJ (2008). „Chemotherapy-induced nusea and vomiting”. New England Journal of Medicine. 358 (23): 2482—2494. PMID 18525044. doi:10.1056/NEJMra0706547. .
  • Jordan K, Sipple C, Schmoll. HJ (2007). „Guidelines for anti-emetic treatment of chemotherapy-induced nausea and vomiting: past, present and future recommendations”. Oncologist. 12 (9): 1143—1150. PMID 17914084. doi:10.1634/theoncologist.12-9-1143. .
  • Kris MG, Hesketh PJ, Somerfield MR,; et al. (2006). „American Society of Clinical Oncology guideline for antiemetics in oncology: update 2006”. Journal of Clinical Oncology. 24 (18): 2932—2947. PMID 16717289. doi:10.1200/JCO.2006.06.9591. .
  • National Comprehensive Cancer Network (NCCN). Clinical practice guidelines in oncology: Antiemesis. www.nccn.org[мртва веза] Accessed February 22, 2010..
  • Navari RM, Einhorn LH, Loehrer PJ,; et al. (2007). „A phase II trial of olanzapine, dexamethasone, and palonosetron for the prevention of chemotherapy-induced nausea and vomiting: a Hoosier oncology group study”. Support Care Cancer. 15 (11): 285—1291. PMID 17375339. S2CID 23266144. doi:10.1007/s00520-007-0248-5. .
  • Pacheco A, Verschragaegen CF, Mangalik A; et al. (2008). „A randomized open-label comparison of aprepitant (A) versus gabapentin (G) in the prevention of the refractory nausea and vomiting associated with moderately and severely emetogenic chemotherapy”. Journal of Clinical Oncology. 26. (suppl);725s. Abstract 20509.
  • Hesketh J, Sanz-Altamira P, Bushey J; et al. (2008). „Prospective evaluation of the incidence of delayed nausea and vomiting in patients with colorectal cancer receiving oxaliplatin-based chemotherapy”. Journal of Clinical Oncology. 26 (suppl). :538s. Abstract 9645.
  • Bubalo JS, Takemoto MH, Herrington J; et al. (2008). „A multi-center, open label trial to evaluate the efficacy and tolerability of aprepitant (A) and palonosetron (P) for the prevention of chemotherapy-induced nausea and vomiting in colorectal cancer (CRC) patients receiving FOLFOX chemotherapy”. Journal of Clinical Oncology. 26 (suppl). :739s. Abstract 20684.
  • Moreno E, Majem M, Gonzalez X; et al. (2008). „Adapting ASCO and NCCN guidelines in institutional antiemetic guidelines benefits patients receiving chemotherapy”. Journal of Clinical Oncology. 26 (suppl). :725s. Abstract 20508.
  • Sancuso (granisetron transdermal system) product information. Prostrakan, Inc. www.sancuso.com[мртва веза] Accessed February 22, 2010.
  • Grunberg SM, Aziz Z, Shaharyar A; et al. (2008). „Phase III results of a novel oral neurokinin-1 (NK-1) receptor antagonist, casopitant: Single oral and 3-day oral dosing regimens for chemotherapy-induced nausea and vomiting (CINV) in patients (pts) receiving moderately emetogenic chemotherapy (MEC)”. Journal of Clinical Oncology. 26 (suppl). :511s. Abstract 9540.
  • Hawkins R, Grunberg S (2009). „Chemotherapy-induced nausea and vomiting: challenges and opportunities for improved patient outcomes”. Clin J Oncol Nurs. 13 (1): 54—64. PMID 19193549. doi:10.1188/09.CJON.54-64. .
  • Naeim A, Dry SM, Lorenz KA,; et al. (2008). „Evidence-based recommendations for cancer nausea and vomiting”. Journal of Clinical Oncology. 26 (23): 3903—3910. PMID 18688059. doi:10.1200/JCO.2007.15.9533. .
  • Dibble S (2008). „Acupressure for chemotherapy-induced nausea and vomiting: a randomized clinical trial”. Oncol Nurs Forum. 34 (4): 813—82. PMID 17723973. doi:10.1188/07.ONF.xxx-xxx. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Mučnina_i_povraćanja_uzrokovana_hemioterapijom&oldid=28523312”