Пређи на садржај

Natrijum hipohlorit

С Википедије, слободне енциклопедије
Natrijum hipohlorit
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.028.790
KEGG[1]
UNII
  • [Na+].[O-]Cl
Svojstva
ClNaO
Molarna masa 74,442
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Natrijum hipohlorit je hemijsko jedinjenje sa formulom NaClO. On se sastoji od natrijumskog katjona (Na+
) i hipohloritnog anjona (ClO
). Na ovo jedinjenje se može gledati kao na natrijumsku so hipohloraste kiseline. Kad se rastvori u vodi on se obično naziva varikina (engl. bleach).[4] Natrijum hopohlorit se praktično i hemijski razlikuje od hlora.[5] Natrijum hipohlorit se često koristi kao dezinfektant ili agens za izbeljavanje.

Natrijum hipohlorit je hemijsko jedinjenje, koje ima molekulsku masu od 74,442 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 1
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[6] (ALogP) -0,3
Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) 0,5
Polarna površina[8] (PSA, Å2) 87,8
  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ „OxyChem Sodium Hypochlorite Handbook” (PDF). oxy.com. OxyChem. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 04. 2018. г. Приступљено 07. 01. 2017. 
  5. ^ „Pamphlet 96, The Sodium Hypochorite Manual”. www.chlorineinstitute.org. The Chlorine Institute. Архивирано из оригинала 04. 04. 2020. г. Приступљено 07. 01. 2017. 
  6. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  8. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]