Пређи на садржај

Njujorška javna biblioteka

С Википедије, слободне енциклопедије
Njujorška javna biblioteka
New York Public Library
Logo Njujorške javne biblioteke
Glavni ogranak Njujorkške javne biblioteke u Brajant parku u Menhetnu
Osnivanje1895
LokacijaNjujork Siti
Njujork
Vrstajavna, 92 ogranka[1]
Obim53 miliona kniga i drugih stavki[2]; budžet: US $302.208.000 (2017)[3]
Doprinos: $1.448.838.000[3]
Članovi3,5 miliona (Bronks, Menhetn, i Staten Ajland)
DirektorAntoni Marks, predsednik i CEO
Vilijam P. Keli, Endru V. Melon, direktor istraživačkih biblioteka[4]
Zaposleni3.150
Veb-sajtwww.nypl.org

Njujorška javna biblioteka (NYPL) sistem je javnih biblioteka u Njujork Sitiju. Sa skoro 53 miliona stavki i 92 lokacije, Njujorkška javna biblioteka je druga po veličini javna biblioteka u Sjedinjenim Državama (iza Kongresne biblioteke) i treća po veličini na svetu (iza Britanske biblioteke).[5] To je privatna, nevladina, neprofitna korporacija kojom se samostalno upravlja, a posluje učešćem privatnog i sa javnog finansiranja.[6]

Biblioteka ima ogranke u opštinama Bronks, Menhetn i Staten Ajland, i povezana je sa akademskim i profesionalnim bibliotekama u Metropolitskoj objasti Njujorka. Preostale dve gradske opštine, Bruklin i Kvins, ne opslužuje sistem javne biblioteke Njujorka, već sistem njihovih biblioteka: Bruklinska javna biblioteka i Kvinska javna biblioteka. Bibliotečki ogranci su otvoreni za širu javnost i sastoje se od cirkulacionih biblioteka. Njujorška javna biblioteka takođe ima četiri istraživačke biblioteke, koje su takođe otvorene za širu javnost.

Biblioteka, zvanično uspostavljena kao Njujorška javna biblioteka, Astor, Lenoks i Tilden fondacije, razvijena je u 19. veku, osnovana udruživanjem osnovnih biblioteka i socijalnih biblioteka bibliofila i bogatih, potpomognutih filantropijom najbogatijih Amerikanca tog doba.

Naziv „Njujorška javna biblioteka” takođe se može odnositi na njen glavni ogranak, koji je lako prepoznatljiv po kipovima lavova po imenima Strpljenje and Čvrstoća koji stoje sa obe strane ulaza. Ogranak je proglašen Nacionalnim istorijskim monumentom 1965. godine,[7] naveden u Nacionalnom registru istorijskih mesta 1966,[8] i imenovan je Njujorškim monumentom 1967. godine.[9]

Istorija

[уреди | уреди извор]
Glavni ogranak Njujorške javne biblioteke tokom svoje kasne izgradnje 1908. sa statuama lavova koji još nisu postavljeni na ulazu
Lenoksova kopija Gutenbergove Biblije u Njujorškoj javnoj biblioteci
Unakrsni pogled na klasične detalje u ulaznom tremu Glavnog ogranka

Po nalogu Džozefa Kogsvela, Džon Džejkob Astor je stavio kodicil u svoj testament da zavešta 400.000 dolara (ekvivalentno $11,6 miliona 2023.) za stvaranje javne biblioteke.[10] Nakon Astorove smrti 1848. godine, upravni odbor je izvršio uslove testamenta i izgradio Astorovu biblioteku 1854. u Ist Vilidžu.[11]

Novootvorena biblioteka je bila besplatna referentna biblioteka, koja nije dozvoljavala da njene knjige kruže.[12] Do 1872. godine, biblioteka Astor je opisana u uvodniku Njujork Tajmsa kao „glavni referentni i istraživački resurs“,[13] ali „popularna svakako nije, i u velikoj meri joj nedostaju esencijalne javne biblioteke, da bi njeni ogranci gotovo mogli da budu pod ključem, imajući u vidu koliki pristup masama ljudi pružaju."[14]

Zakonodavna skupština države Njujork je inkorporirala Lenoksovu biblioteku 1870. godine.[15][16] Biblioteka je izgrađena na Petoj aveniji, između 70. i 71. ulice, 1877 godine. Bibliofil i filantrop Džejms Lenoks je poklonio ogromnu kolekciju svoje amerikane, umetničkih dela, rukopisa i retkih knjiga,[17] uključujući prvu Gutenbergovu Bibliju u Novom Svetu.[13] Na svom početku, biblioteka je naplaćivala ulaz i nije dozvoljavala fizički pristup nijednom književnom delu.[18]

Bivši guverner Njujorka i predsednički kandidat Semjuel Dž. Tilden verovao je da je potrebna biblioteka sa dometom širom celog grada, a nakon njegove smrti 1886. godine, zaveštao je najveći deo svog bogatstva — oko 2,4 miliona dolara (ekvivalentno $67 miliona dolara u 2023.) da se „uspostavi i održava besplatna biblioteka i čitaonica u gradu Njujorku“.[13] Ovaj novac će ostati netaknut u fondu nekoliko godina, sve dok Džon Bigelou, njujorški advokat, i Endru Hasvel Grin, obojica poverenika Tildenovog bogatstva, nisu došli na ideju da spoje dve najveće gradske biblioteke.[19]

Biblioteke Astor i Lenoks bile su u finansijskim poteškoćama. Iako je Njujork već imao brojne biblioteke u 19. veku, skoro sve su bile privatno finansirane i mnoge su naplaćivale ulaz ili korišćenje (primetni izuzetak je bio Kuper Junion, koji je svoju besplatnu čitaonicu otvorio za javnost 1859. godine)..[20] Bigelou, najistaknutiji pristalica plana za spajanje dve biblioteke, naišao je na podršku Luisa Kasa Ledijarda, člana Tildenovog odbora, kao i Džona Kadvaladera, u odboru Astora. Na kraju je Džon Stjuart Kenedi, predsednik odbora Lenoksa, takođe podržao plan.

Dana 23. maja 1895. Bigelou, Kadvalader i Džordž L. Rajvs su se složili da stvore „Njujoršku javnu biblioteku, fondacije Astor, Lenoks i Tilden“.[19] Plan je pozdravljen kao primer privatne filantropije za javno dobro.[13] Dana 11. decembra, Džon Šo Bilings je imenovan za prvog direktora biblioteke.[19] Novoosnovana biblioteka konsolidovala se sa Bibliotekom njujorške slobodne cirkulacije u februaru 1901. godine.[21]

U martu, Endru Karnegi je provizorno pristao da donira 5,2 miliona dolara (ekvivalentno $157 miliona dolara 2023. godine) za izgradnju šezdeset pet bibliotečkih ogranaka u gradu, uz uslov da njima upravlja i održava ih grad Njujork.[22][23] Sistemi javnih biblioteka u Bruklinu i Kvinsu, koji su prethodili konsolidaciji Njujorka, izbegavali su grantove koji su im bili ponuđeni i nisu se pridružili NYPL sistemu; oni su verovali da neće dobiti tretman jednak onima na Menhetnu i Bronksu.[24][25]

Kasnije, 1901. godine, Karnegi je formalno potpisao ugovor sa gradom Njujorkom da prenese svoju donaciju gradu kako bi mu omogućio da opravda kupovinu zemljišta za izgradnju biblioteka ogranaka.[26] Upravni odbor NYPL angažovao je konsultante za planiranje i prihvatio njihovu preporuku da se angažuje ograničen broj arhitektonskih firmi za izgradnju Karnegijevih biblioteka; ovo bi obezbedilo uniformnost izgleda i minimiziralo troškove. Poverenici su angažovali McKim, Mead & White, Carrère and Hastings i Valtera Kuka da dizajniraju sve bibliotečke ogranke.[27]

Njujorški pisac Vašington Irving bio je blizak Astorov prijatelj decenijama i pomogao je filantropu da dizajnira Astorovu biblioteku. Irving je bio predsednik Upravnog odbora biblioteke od 1848. do svoje smrti 1859. godine, oblikujući politiku prikupljanja podataka u biblioteci svojim snažnim senzibilitetom za evropski intelektualni život.[28] Nakon toga, biblioteka je angažovala nacionalno istaknute stručnjake da usmeravaju njenu politiku prikupljanja; oni su bili pod direktnim nadzorom direktora Džona Šou Bilingsa (koji je takođe razvio Nacionalnu medicinsku biblioteku), Edvina H. Andersona, Harija M. Lidenberga, Frenklina F. Hopera, Ralfa A. Bilsa i Edvarda Frihafera (1954–1970).[29] Oni su naglasili stručnost, objektivnost i veoma širok spektar znanja širom sveta u sticanju, očuvanju, organizovanju i stavljanju na raspolaganje opštoj populaciji skoro 12 miliona knjiga i 26,5 miliona dodatnih jedinica.[30] Direktori su zauzvrat podnosili izveštaje elitnom odboru poverenika, uglavnom starijim, dobro obrazovanim, filantropskim, pretežno protestantskim, belcima iz više klase sa komandnim pozicijama u američkom društvu. Oni su svoju ulogu videli u zaštiti autonomije biblioteke od političara, kao i u davanju statusa, resursa i opreznog staranja.[31]

Predstavnik mnogih važnih odluka odbora bila je kupovina 1931. privatne biblioteke velikog kneza Vladimira Aleksandroviča (1847–1909), strica poslednjeg cara. Ovo je bila jedna od najvećih nabavki ruskih knjiga i fotografskog materijala; u to vreme, sovjetska vlada je vodila politiku prodaje svojih kulturnih kolekcija u inostranstvu za zlato.[32] Povezane kolekcije obuhvataju značajan broj važnih radova ruskih fotografa, kao i fotografije vezane za kuću Romanovih i stručnjaka za Rusiju Džordža Kenana.[33]

Vojska je u svetskim ratovima u velikoj meri koristila bibliotečke mape i zbirke knjiga, uključujući i angažovanje njihovog osoblja. Na primer, šef Odseka za karte Volter Ristou bio je imenovan za šefa geografskog odeljenja njujorške kancelarije vojne obaveštajne službe u Njujorku od 1942. do 1945. Ristou i njegovo osoblje otkrili su, kopirali i pozajmili hiljade strateških, retkih ili jedinstvenih mapa ratnim agencijama kojima su bile potrebne informacije koje nisu bile dostupne preko drugih izvora.[34]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ About The New York Public Library
  2. ^ „New York Public Library General Fact Sheet” (PDF). Nypl.org. Приступљено 24. 11. 2012. 
  3. ^ а б „New York Public Library Annual Report 2017” (PDF). Nypl.org. Приступљено 19. 9. 2018. 
  4. ^ „President and Leadership”. Nypl.org. Приступљено 29. 12. 2016. 
  5. ^ Burke, Pat (2. 7. 2015). „CTO Takes the New York Public Library Digital”. CIO Insight. Quinstreet Enterprise. Приступљено 12. 7. 2015. 
  6. ^ The New York Public Library, Astor, Lenox and Tilden Foundations. Financial Statements and Supplemental Schedules, June 2016, page 8.
  7. ^ „New York Public Library”. National Historic Landmark summary listing. National Park Service. 16. 9. 2007. Архивирано из оригинала 5. 12. 2007. г. 
  8. ^ „National Register Information System”. National Register of Historic Places. National Park Service. 23. 1. 2007. Архивирано из оригинала 2. 10. 2007. г. 
  9. ^ „New York Public Library” (PDF). New York City Landmarks Preservation Commission. 11. 1. 1967. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 1. 2017. г. Приступљено 24. 6. 2016. 
  10. ^ Lydenberg 1916a, стр. 556–563.
  11. ^ Lydenberg 1916a, стр. 563–573.
  12. ^ Lydenberg 1916a, стр. 573–574.
  13. ^ а б в г „History of the New York Public Library”. nypl.org. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г. Приступљено 12. 6. 2011. 
  14. ^ „Editorial: Free Public Libraries”. The New York Times. 14. 1. 1872. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 19. 5. 2011. 
  15. ^ An Act to Incorporate the Trustees of the Lenox Library (L. 1870, ch. 2; L. 1892, ch. 166).
  16. ^ Lydenberg 1916b, стр. 688; A Superb Gift Архивирано јул 17, 2011 на сајту Wayback Machine
  17. ^ Lydenberg 1916b, стр. 685–689.
  18. ^ Lydenberg 1916b, стр. 690, 694–695.
  19. ^ а б в Reed 2011, стр. 1–10.
  20. ^ Holleran, Sam (мај 2019). „Free as air and water”. Places Journal. бр. 2019. S2CID 189736575. doi:10.22269/190507. Архивирано из оригинала 25. 1. 2021. г. Приступљено 21. 2. 2021. 
  21. ^ „Lent Eleven Million Books”. New-York Tribune. 14. 4. 1901. стр. 16. Архивирано из оригинала 13. 5. 2014. г. Приступљено 8. 1. 2012. 
  22. ^ „City Will Accept Mr. Carnegie's Libraries; Formal Action by the Board of Estimate to Be Taken To-morrow.”. The New York Times (на језику: енглески). 17. 3. 1901. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 15. 3. 2020. г. Приступљено 25. 7. 2017. 
  23. ^ „Carnegie Offers City Big Gift”. New-York Tribune. 16. 3. 1901. стр. 1—2. Архивирано из оригинала 10. 10. 2012. г. Приступљено 8. 1. 2012. 
  24. ^ „Say Special Act Is Needed to Accept Carnegie Gift”. The Brooklyn Daily Eagle. 17. 3. 1901. стр. 1. Приступљено 13. 6. 2024 — преко Newspapers.com. 
  25. ^ „The Carnegie Libraries”. The Standard Union. 18. 7. 1901. стр. 6. Приступљено 13. 6. 2024 — преко Newspapers.com. 
  26. ^ „Library Plans All Right Now: Carnegie Approves Controller Coler Contracts”. The Evening World. 9. 9. 1901. стр. 3. Архивирано из оригинала 4. 7. 2013. г. Приступљено 9. 1. 2012. ; Carnegie Approves the Contracts Архивирано јул 4, 2013 на сајту Wayback Machine, Mr. Carnegie's Libraries (New York Times September 10, 1901).
  27. ^ Van Slyck (1995), pp. 113–114.
  28. ^ Myers, Andrew (1968). „Washington Irving and the Astor Library”. Bulletin of the New York Public Library. св. 72 бр. 6. стр. 378—399. 
  29. ^ Chapman, Gilbert W. (1970). „Edward G. Freehafer: An Appreciation”. Bulletin of the New York Public Library. св. 74 бр. 10. стр. 625—628. 
  30. ^ Dain, Phyllis (1995). „'A Coral Island': A Century of Collection Development in the Research Libraries of the New York Public Library”. Biblion. св. 3 бр. 2. стр. 5—75. 
  31. ^ Dain, Phyllis (март 1991). „Public Library Governance and a Changing New York City”. Libraries & Culture. св. 26 бр. 2. стр. 219—250. 
  32. ^ Kasinec, Edward; Davis, Robert H. Jr. (1990). „Grand Duke Vladimir Alexandrovich (1847–1909) and His Library”. Journal of the History of Collections. св. 2 бр. 2. стр. 135—142. doi:10.1093/jhc/2.2.135. 
  33. ^ Smith-Peter, Susan; Yoo, Hee-Gwone (2019). „Pre-Revolutionary Russian Photography at the New York Public Library: An Introduction”. Slavic & East European Information Resources. 19 (3–4): 263—368. S2CID 151273591. doi:10.1080/15228886.2018.1538864. 
  34. ^ Hudson, Alice C. (1995). „The Library's Map Division Goes to War, 1941–45”. Biblion. св. 3 бр. 2. стр. 126—147. 

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Njujorška javna biblioteka на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Njujorška_javna_biblioteka&oldid=28523606”