Пређи на садржај

Olovo(II) sulfat

С Википедије, слободне енциклопедије
Olovo(II) sulfat
sample of lead(II) sulfate
Nazivi
IUPAC naziv
olovo(II) sulfat
Drugi nazivi
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.028.362
  • [O-]S(=O)(=O)[O-].[PbH4+2]
Svojstva
PbSO4
Molarna masa 303,26 g/mol
Agregatno stanje Bela čvrsta materija
Gustina 6,29 g/cm3[3]
Tačka topljenja 1.087 °C (1.989 °F; 1.360 K)
0,032 g/100 mL (15 °C)
0,0425 g/100 mL (25 °C)
Rastvorljivost nerastvoran u alkoholu
Indeks refrakcije (nD) 1,877
Struktura
Kristalna rešetka/struktura ortorombičan, baritna
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet, C 103 J/degree mol
Standardna molarna entropija So298 149 J·mol−1·K−1[4]
−920 kJ·mol−1[4]
Opasnosti
Repr. Cat. 1/3
Toksičan (T)
Štetan (Xn)
Opasan po životnu sredinu (N)
R-oznake R61, R20/22, R33, R62, R50/53
S-oznake S53, S45, S60, S61
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
3
0
Tačka paljenja Nezapaljiv
0,15 mg/m3
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
Olovo(II) hlorid, Olovo(II) bromid, Olovo(II) jodid, Olovo(II) fluorid
Drugi katjoni
Kalaj(II) sulfat, Natrijum sulfat, Bakar(II) sulfat
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Olovo(II) sulfat (PbSO4) je bela kristalna materija. On je takože poznat mlečno belo, olovna so sumporne kiseline ili anglezit.

On je često prisutan na pločama/elektrodama automobilskih baterija, jer se formira ka se baterija prazni (kad se baterija puni onda se olovo sulfat transformiše nazad u metalno olovo i sumpornu kiselinu na negativnom kraju ili olovo dioksid i sumpornu kiselinu na pozitivnom kraju). Olovo sulfat je slabo rastvoran u vodi.

Olovo(II) sulfat se priprema tretiranjem olovo oksida, hidroksida ili karbonata sa vrućom sumpornom kiselinom, ili tretiranjem rastvorene olovne soli sa sumpornom kiselinom.

Alternativno, on se može formirati interakcijom rastvora olovo nitrata i natrijum sulfata.

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ "CRC Handbook of Chemistry and Physics", 83rd Edition, CRC Press, 2002.
  4. ^ а б Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed. Houghton Mifflin Company. стр. A22. ISBN 0-618-94690-X. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]