Panterovka
Amanita pantherina | |
---|---|
Naučna klasifikacija | |
Carstvo: | |
Divizija: | |
Klasa: | |
Potklasa: | |
Red: | |
Porodica: | |
Rod: | |
Vrsta: | A. pantherina var. pantherina
|
Binomno ime | |
Amanita pantherina var. pantherina (DC.
|
Amanita pantherina var. pantherina (poznata i kao panterovka ili panterova muhara) je otrovna gljiva iz roda Amanita. Slična je muhari (Amanita muscaria). Ona ima braon šeširić i bele tačke kao muhara. Simptomi trovanja su halucinacije, nakon čega sledi pad u komu koji se ponekad može završiti smrtnim ishodom. Ova gljiva raste u šumama južne Evrope. Ona ima blag miris rotkve i rena. Poput drugih gljiva, ona se razmnožava bespolno, sporama koje se nalaze ispod šeširića.[1]
Stanište i distribucija
[уреди | уреди извор]Panterovka nije široko rasprostranjena pečurka. Nalazi se u listopadnim, pogotovo bukovim, ređe u četinarskim šumama i veoma retko na livadama širom Evrope, zapadne Azije tokom kasnog leta i u jesen.[2] Takođe je zabeležena u Južnoj Africi, gde je verovatno slučajno dospela sa drvećem uvezenim iz Evrope.[3]
Ona je ektomikorizalna gljiva, koja živi u simbiozi sa korenom drveta. Ona koristi fotosintetičke nutrijente drveta, i obezbeđivanje zemljišne hranljive materije kao naknadu.
Anatomija
[уреди | уреди извор]Šešir
[уреди | уреди извор]Šešir je veličene od 5 cm do 12 cm, u mladosti gotovo poluloptast, stariji jastučast do spljošten i tanjirasto udubljen, urezan po rubu. Kožica vlažna ili lepljiva, lako se guli. Po njoj su, većinom koncentrično, poredane bele ili sive pahulje, odnosno krpice, omanje i plitke, koje može kiša isprati, tako da bude igola. U osnovi pretežno smeđ, kao bela kafa ili karton, belo sa oker, sa sivim, ili maslinastim primesama; prema rubu nešto svetliji. Ponekad je teme gotovo crnosmeđe; često, naprotiv, tako svetle površine – bledosivkaste ili čak beličaste – da podseća Amanitu prelicu.[4]
Listići
[уреди | уреди извор]Listići beli sve do u starost, slobodni, gusti, nežno meki, širi od 7 mm, izmešani s lamellulama.[4]
Otrusina
[уреди | уреди извор]Stručak
[уреди | уреди извор]Stručak je veličine od 8 cm do 12 ili od 0,7 cm do 2 cm, valjkast, proširen pod listićima, i u dnu s okruglom ili jajolikom bulbom; gladak ili pahuljast (ponekad smeđe ili sivkasto), u osnovi beo sa, kao cigaret-papir tankom, pokožicom i trstikastim odnosno šupljikastim jezgrom. Prsten tanak i ne mnogo širok, beo, neiscrtkan i neurezan, no većinom valovit i ispresavijan. Između prstena i bulbe ponekad ima jedan ili čak nekoliko belih pojasa. Oko bulbe se nalazi opnasta bela ovojnica, kao stegnuti okovratnik, dakle neslobodna, koja, malo klinasata na dnu, daje zajedno s bulbom dojam kazana.[4]
Meso
[уреди | уреди извор]Meso sočno, belo, nedebelo (tanje od 7 mm), slatkastog ukusa (ne probati), bez mirisa ili s blažim mirisom na ren ili na zemlju; u mediteranske rase na truležili na rasvjetni plin.[4]
Biohemija
[уреди | уреди извор]Amanita pantherina sadrži psihoaktivno jedinjenje muskimol.[5] Ona se u znatno manjoj meri koristi kao enteogen u odnosu na srodnu Amanita muscaria, jer su njeni povišeni nivoi maskimola potencijalno opasni.
Hemijske reakcije
[уреди | уреди извор]Hemijske reakcije izaziva sumporna kiselina tamnosmeđa.[4]
Mikroskopija
[уреди | уреди извор]Spore hyaline, neamyloidne, ovoidne, prema literaturi 9-12/7-8 mi, no kod nas većinom kraće, ne duže od 8,9,5/6-8,5 mi.[4]
Stanište i rasprostranjenost
[уреди | уреди извор]Uspeva u svim našim krajevima i u svim tipovima šuma, ubraja se među češće gljive, a raste ili pojedinačno ili najviše po dve-tri zajedno.[4]
Doba
[уреди | уреди извор]Jedna od vrsta koje su najosjetljivije na vremenske prilike, te se može pojaviti u bilo koje doba između početka 6. do polovine 11. meseca s većim razmacima, čak i u susednim područjima.[4]
Jestivost
[уреди | уреди извор]Teško otrovna gljiva, može biti i smrtonosna. Otrovi: ibotenska kiselina, muscimol i neke psihoaktivne supstance. Prvi simptomi pojavljuju se između 15 i 120 minuta od unosa gljive u organizam, i to u obliku uznemirenosti, poremećaja vida i halucinacija. Kad trovanje već uzme maha, ne preporučuje se ispiranje želuca, nego bi trebalo izazvati povraćanje jako slanom i toplom vodom. Daju se sredstva za umirenje.[4]
Slične vrste
[уреди | уреди извор]Mogla bi se potkrasti kao krastavka, (Amanita spissa) i Biserovka (Amanita rubescens), no krastavka nema stegnutu ovojnicu niti uopšte niti celovitu vulvu na dnu stručka, nego nizove perli ili krljušti. Biserovka ima tamne fleke na klobuku, na preseku crveni i na prstenu nabore. Još sličnija velika krastavka, ima, istinita, volvu, no ona nije stegnuta i raspada se, te joj je rub šešira nije linearno urezan kao kod panterovke. Pri branju ove dve vrste nejestivih i jedne uslovno jestive gljive podreban je krajnji oprez i veće poznavanje roda Amanita.[4]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Kuo, M. (2005, March). Amanita pantherina
- ^ Jordan P & Wheeler S (2001). The Ultimate Mushroom Book. Hermes House.
- ^ Reid DA, Eicker A (1991). „South African fungi: the genus Amanita” (PDF). Mycological Research. 95: 80—95. doi:10.1016/S0953-7562(09)81364-6. Приступљено 13. 11. 2007.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Ključ za gljive; Ivan Focht; Itro "Naprijed"; Zagreb1986
- ^ Barceloux D. G. (2008). „41 (Isoxazole-containing mushrooms and pantherina syndrome)”. Medical toxicology of natural substances: foods, fungi, medicinal herbs, plants, and venomous animals (PDF). Canada: John Wiley and Sons Inc. стр. 298. ISBN 978-0-471-72761-3.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Barceloux D. G. (2008). „41 (Isoxazole-containing mushrooms and pantherina syndrome)”. Medical toxicology of natural substances: foods, fungi, medicinal herbs, plants, and venomous animals (PDF). Canada: John Wiley and Sons Inc. стр. 298. ISBN 978-0-471-72761-3.