Subjektivno iskustvo

„Crvenost“ crvene boje je često korišćen primer subjektivnog iskustva.

U psihologiji uma, subjektivno iskustvo (engl. qualia) se definiše kao slučajevi subjektivnog, svesnog iskustva. Termin qualia potiče od latinskog srednjeg oblika množine (qualia) latinskog prideva sa značenjem „od kakvog tipa“ u kontekstu datog slučaja, kao što je „kako je ukusa specifična jabuka — ova određena jabuka sada“.

Primeri subjektivnog iskustva uključuju uočeni osećaj bola, glavobolju, ukus vina i crvenilo večernjeg neba. Kao kvalitativna karakteristika senzacije, subjektivno iskustvo stoji u suprotnosti sa propozicionim stavovima,^[1] gde je fokus na verovanjima o iskustvu, a ne na onome što se direktno doživljava.

Američki filozof Čarls Sanders Pirs uveo je termin quale u filozofiju 1866. godine, a 1929. K. I. Luis je prvi upotrebio termin „qualia“ u njegovom opšte prihvaćenom modernom smislu. Frenk Džekson je kasnije definisao subjektivno iskustvo kao „...posebno određene karakteristike telesnih senzacija, ali i određenih perceptivnih iskustava, koja nijedna količina čisto fizičkih informacija ne uključuje“. Filozof i kognitivni naučnik Danijel Denet je sugerisao da je subjektivno iskustvo „nepoznat termin za nešto što ne može biti poznatije svakom od nas: način na koji nam se stvari čine“.

Priroda i postojanje subjektivnog iskustva prema različitim definicijama ostaju kontroverzni. Veliki deo debate o važnosti subjektivnog iskustvo zavisi od definicije termina, a različiti filozofi naglašavaju ili poriču postojanje određenih karakteristika subjektivnog iskustva. Neki filozofi uma, poput Danijela Deneta, tvrde da subjektivno iskustvo ne postoji. Drugi filozofi, kao što su neuronaučnici i neurolozi, veruju da subjektivno iskustvo postoji i da je želja nekih filozofa da zanemare subjektivno iskustvo zasnovana na pogrešnom tumačenju onoga što čini nauku.^[2] U okviru uma, ili nedualizma, subjektivno iskustvo se može smatrati uporedivim i analognim konceptima đnane koji se nalaze u istočnoj filozofiji i tradicijama.

Reference

^ Kriegel, Uriah (2014). Kriegel, Uriah, ур. Current controversies in philosophy of mind. New York, NY: Routledge. стр. 201. ISBN 978-0-415-53086-6.
^
- Damasio, Antonio R. (2000). The feeling of what happens: body and emotion in the making of consciousness. A Harvest book. San Diego, CA: Harcourt. ISBN 978-0-15-601075-7.
- Edelman, Gerald M.; Gally, Joseph A.; Baars, Bernard J. (2011). „Biology of Consciousness”. Frontiers in Psychology. 2 (4): 4. ISSN 1664-1078. PMC 3111444 . PMID 21713129. doi:10.3389/fpsyg.2011.00004 .
- Edelman, Gerald Maurice (1992). Bright air, brilliant fire: on the matter of the mind. New York: BasicBooks. ISBN 978-0-465-00764-6.
- Edelman, Gerald M. (2003). „Naturalizing Consciousness: A Theoretical Framework”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 100 (9): 5520—5524. ISSN 0027-8424. JSTOR 3139744. PMID 154377. S2CID 10086119. doi:10.1111/j.1600-0536.1978.tb04573.x. Архивирано из оригинала 2023-07-19. г. Приступљено 2023-07-19.
- Koch, Christof (2020). The feeling of life itself: why consciousness is widespread but can't be computed (First MIT Press paperback edition 2020 изд.). Cambridge, MA London: The MIT Press. ISBN 978-0-262-53955-5.
- Llinás, Rodolfo Riascos; Llinás, Rodolfo R. (2002). I of the vortex: from neurons to self. A Bradford book (1 изд.). Cambridge, Mass. London: MIT Press. стр. 202—207. ISBN 978-0-262-62163-2.
- Oizumi, Masafumi; Albantakis, Larissa; Tononi, Giulio (2014-05-08). Sporns, Olaf, ур. „From the Phenomenology to the Mechanisms of Consciousness: Integrated Information Theory 3.0”. PLOS Computational Biology (на језику: енглески). 10 (5): e1003588. Bibcode:2014PLSCB..10E3588O. ISSN 1553-7358. PMC 4014402 . PMID 24811198. doi:10.1371/journal.pcbi.1003588 .
- Overgaard, M.; Mogensen, J.; Kirkeby-Hinrup, A., ур. (2021). Beyond neural correlates of consciousness. Routledge Taylor & Francis.
- Ramachandran, V.; Hirstein, W. (март 1997). „What Does Implicit Cognition Tell Us About Consciousness?”. Consciousness and Cognition. 6 (1): 148. ISSN 1053-8100. S2CID 54335111. doi:10.1006/ccog.1997.0296.
- Tononi, Giulio; Boly, Melanie; Massimini, Marcello; Koch, Christof (јул 2016). „Integrated information theory: from consciousness to its physical substrate”. Nature Reviews. Neuroscience. 17 (7): 450—461. ISSN 1471-0048. PMID 27225071. S2CID 21347087. doi:10.1038/nrn.2016.44. Архивирано из оригинала 2023-04-01. г. Приступљено 2023-07-19.

Literatura

Various authors (19. 3. 2007). Chalmers, David, ур. „Online collection of papers on qualia”. Архивирано из оригинала 2007-03-19. г.
Dennett, Daniel (28. 3. 2023). „Quining Qualia”. Cognitive Studies. Tufts University.
Gregory, Richard (19—26. 12. 1998). „Snapshots from the Decade of the Brain: Brainy Mind”. Br. Med. J. 317 (7174): 1693—1695. JSTOR 25181353. PMC 1114483 . PMID 9857130. doi:10.1136/bmj.317.7174.1693. Qualia and the sensation of time.
Lormand, Eric. „Qualia! (Now showing at a theatre near you)” (response to D. Dennett). University of Michigan.
Ramachandran, V.S.; Hirstein, W. (1. 5. 1997). „Three Laws of Qualia: What Neurology Tells Us About the Biological Functions of Consciousness, Qualia and the Self” (PDF). Journal of Consciousness Studies. Imprint Academic. 4 (5–6): 429—58. Архивирано из оригинала 6. 8. 2003. г. Biological perspective.
Alter, Torin. „The Knowledge Argument”. A Field Guide to the Philosophy of Mind. University of Rome. Архивирано из оригинала 2012-12-03. г. Приступљено 2007-01-22.
Robinson, William. „Qualia realism”. A Field Guide to the Philosophy of Mind. University of Rome. Архивирано из оригинала 2012-12-03. г. Приступљено 2007-01-22.
Stanford Encyclopedia of Philosophy
Byrne, Alex (2020). „Inverted qualia”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Stanford University.
Nida-Rümelin, Martine (2021). „Qualia: The knowledge argument”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Stanford University.
Tye, Michael (2021). „Qualia”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Stanford University.
Mroczko-Wąsowicz, A.; Nikolić, D. (2014). „Semantic mechanisms may be responsible for developing synesthesia” (PDF). Frontiers in Human Neuroscience. 8: 509. PMC 4137691 . PMID 25191239. doi:10.3389/fnhum.2014.00509 .
„Qualia”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. 2021.

Spoljašnje veze

„Qualia”. Internet Encyclopedia of Philosophy (article). University of Tennessee. ISSN 2161-0002.

[1] Kriegel, Uriah (2014). Kriegel, Uriah, ур. Current controversies in philosophy of mind. New York, NY: Routledge. стр. 201. ISBN 978-0-415-53086-6.

[2] 
Damasio, Antonio R. (2000). The feeling of what happens: body and emotion in the making of consciousness. A Harvest book. San Diego, CA: Harcourt. ISBN 978-0-15-601075-7.
Edelman, Gerald M.; Gally, Joseph A.; Baars, Bernard J. (2011). „Biology of Consciousness”. Frontiers in Psychology. 2 (4): 4. ISSN 1664-1078. PMC 3111444 . PMID 21713129. doi:10.3389/fpsyg.2011.00004 .
Edelman, Gerald Maurice (1992). Bright air, brilliant fire: on the matter of the mind. New York: BasicBooks. ISBN 978-0-465-00764-6.
Edelman, Gerald M. (2003). „Naturalizing Consciousness: A Theoretical Framework”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 100 (9): 5520—5524. ISSN 0027-8424. JSTOR 3139744. PMID 154377. S2CID 10086119. doi:10.1111/j.1600-0536.1978.tb04573.x. Архивирано из оригинала 2023-07-19. г. Приступљено 2023-07-19.
Koch, Christof (2020). The feeling of life itself: why consciousness is widespread but can't be computed (First MIT Press paperback edition 2020 изд.). Cambridge, MA London: The MIT Press. ISBN 978-0-262-53955-5.
Llinás, Rodolfo Riascos; Llinás, Rodolfo R. (2002). I of the vortex: from neurons to self. A Bradford book (1 изд.). Cambridge, Mass. London: MIT Press. стр. 202—207. ISBN 978-0-262-62163-2.
Oizumi, Masafumi; Albantakis, Larissa; Tononi, Giulio (2014-05-08). Sporns, Olaf, ур. „From the Phenomenology to the Mechanisms of Consciousness: Integrated Information Theory 3.0”. PLOS Computational Biology (на језику: енглески). 10 (5): e1003588. Bibcode:2014PLSCB..10E3588O. ISSN 1553-7358. PMC 4014402 . PMID 24811198. doi:10.1371/journal.pcbi.1003588 .
Overgaard, M.; Mogensen, J.; Kirkeby-Hinrup, A., ур. (2021). Beyond neural correlates of consciousness. Routledge Taylor & Francis.
Ramachandran, V.; Hirstein, W. (март 1997). „What Does Implicit Cognition Tell Us About Consciousness?”. Consciousness and Cognition. 6 (1): 148. ISSN 1053-8100. S2CID 54335111. doi:10.1006/ccog.1997.0296.
Tononi, Giulio; Boly, Melanie; Massimini, Marcello; Koch, Christof (јул 2016). „Integrated information theory: from consciousness to its physical substrate”. Nature Reviews. Neuroscience. 17 (7): 450—461. ISSN 1471-0048. PMID 27225071. S2CID 21347087. doi:10.1038/nrn.2016.44. Архивирано из оригинала 2023-04-01. г. Приступљено 2023-07-19.

[3] Damasio, Antonio R. (2000). The feeling of what happens: body and emotion in the making of consciousness. A Harvest book. San Diego, CA: Harcourt. ISBN 978-0-15-601075-7.

[4] Edelman, Gerald M.; Gally, Joseph A.; Baars, Bernard J. (2011). „Biology of Consciousness”. Frontiers in Psychology. 2 (4): 4. ISSN 1664-1078. PMC 3111444 . PMID 21713129. doi:10.3389/fpsyg.2011.00004 .

[5] Edelman, Gerald Maurice (1992). Bright air, brilliant fire: on the matter of the mind. New York: BasicBooks. ISBN 978-0-465-00764-6.

[6] Edelman, Gerald M. (2003). „Naturalizing Consciousness: A Theoretical Framework”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 100 (9): 5520—5524. ISSN 0027-8424. JSTOR 3139744. PMID 154377. S2CID 10086119. doi:10.1111/j.1600-0536.1978.tb04573.x. Архивирано из оригинала 2023-07-19. г. Приступљено 2023-07-19.

[7] Koch, Christof (2020). The feeling of life itself: why consciousness is widespread but can't be computed (First MIT Press paperback edition 2020 изд.). Cambridge, MA London: The MIT Press. ISBN 978-0-262-53955-5.

[8] Llinás, Rodolfo Riascos; Llinás, Rodolfo R. (2002). I of the vortex: from neurons to self. A Bradford book (1 изд.). Cambridge, Mass. London: MIT Press. стр. 202—207. ISBN 978-0-262-62163-2.

[9] Oizumi, Masafumi; Albantakis, Larissa; Tononi, Giulio (2014-05-08). Sporns, Olaf, ур. „From the Phenomenology to the Mechanisms of Consciousness: Integrated Information Theory 3.0”. PLOS Computational Biology (на језику: енглески). 10 (5): e1003588. Bibcode:2014PLSCB..10E3588O. ISSN 1553-7358. PMC 4014402 . PMID 24811198. doi:10.1371/journal.pcbi.1003588 .

[10] Overgaard, M.; Mogensen, J.; Kirkeby-Hinrup, A., ур. (2021). Beyond neural correlates of consciousness. Routledge Taylor & Francis.

[11] Ramachandran, V.; Hirstein, W. (март 1997). „What Does Implicit Cognition Tell Us About Consciousness?”. Consciousness and Cognition. 6 (1): 148. ISSN 1053-8100. S2CID 54335111. doi:10.1006/ccog.1997.0296.

[12] Tononi, Giulio; Boly, Melanie; Massimini, Marcello; Koch, Christof (јул 2016). „Integrated information theory: from consciousness to its physical substrate”. Nature Reviews. Neuroscience. 17 (7): 450—461. ISSN 1471-0048. PMID 27225071. S2CID 21347087. doi:10.1038/nrn.2016.44. Архивирано из оригинала 2023-04-01. г. Приступљено 2023-07-19.

[1]

[2]