Пређи на садржај

Trombocit faktor 4

С Википедије, слободне енциклопедије
Trombocit faktor 4 (hemokin (C-X-C motif) ligand 4)
PDB prikaz baziran na 1f9q​.
Dostupne strukture
1f9q​, 1f9r​, 1f9s​, 1pfm​, 1pfn​, 1rhp
Identifikatori
Simboli PF4; CXCL4; MGC138298; SCYB4
Vanjski ID OMIM173460 MGI1888711 HomoloGene87791 GeneCards: PF4 Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 5196 56744
Ensembl ENSG00000163737 ENSMUSG00000029373
UniProt P02776 Q3TVN6
RefSeq (mRNA) NM_002619 NM_019932
RefSeq (protein) NP_002610 NP_064316
Lokacija (UCSC) Chr 4:
75.07 - 75.07 Mb
Chr 5:
91.85 - 91.85 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Trombocit faktor 4 (PF4), ili hemokin (C-X-C motiv) ligand 4 (CXCL4), je mali citokin iz CXC hemokin familije. Ovaj hemokin se oslobađa iz alfa-granula aktiviranih trombocita u toku trombocit agregacije. On promoviše koagulaciju krvi putem dejstva na heparin-slične molekula. Iz tog razloga, za njega je predviđeno da igra ulogu in zarastanju rana i inflamacija.[1] Njegova glavna fiziološka uloga je neutralizacija heparin-sličnih molekula na endotelnoj površini krvnih sudova, čime se inhibira lokalna antitrombin III aktivnost i promoviše koagulacija.[2] On se obično nalazi u kompleksu sa proteoglikanom.[3]

PF4 je izaziva hemotaksu neutrofila, fibroblasta i monocita, i interaguje sa varijantom hemokin receptora CXCR3, poznatom kao CXCR3B.[4] Gen za ljudski PF4 je lociran na ljudskom hromozomu 4.[5]

Heparin:PF4 kompleks je antigen u heparin-indukovanoj trombocitopeniji, idiosinkratičnoj autoimunoj reakciji na administraciju antikoagulanta heparina.[6] PF4 autoantitela su bila nađena kod pacijenata sa trombozom i osobinama poput HIT ali ne pre administracije heparina.[7]

  1. ^ Eisman R, Surrey S, Ramachandran B, Schwartz E, Poncz M (1990). „Structural and functional comparison of the genes for human platelet factor 4 and PF4alt”. Blood. 76 (2): 336—44. PMID 1695112. 
  2. ^ „Entrez Gene: PF4 platelet factor 4 (chemokine (C-X-C motif) ligand 4)”. 
  3. ^ Mire-Sluis, Anthony R.; Thorpe, Robin, ур. (1998). Cytokines (Handbook of Immunopharmacology). Boston: Academic Press. ISBN 0-12-498340-5. 
  4. ^ Lasagni L, Francalanci M, Annunziato F, Lazzeri E, Giannini S, Cosmi L, Sagrinati C, Mazzinghi B, Orlando C, Maggi E, Marra F, Romagnani S, Serio M, Romagnani P (2003). „An alternatively spliced variant of CXCR3 mediates the inhibition of endothelial cell growth induced by IP-10, Mig, and I-TAC, and acts as functional receptor for platelet factor 4”. J Exp Med. 197 (11): 1537—49. PMC 2193908Слободан приступ. PMID 12782716. doi:10.1084/jem.20021897. 
  5. ^ O'Donovan N, Galvin M, Morgan J (1999). „Physical mapping of the CXC chemokine locus on human chromosome 4”. Cytogenet Cell Genet. 84 (1-2): 39—42. PMID 10343098. doi:10.1159/000015209. 
  6. ^ Warkentin TE (2007). „Drug-induced immune-mediated thrombocytopenia--from purpura to thrombosis”. N. Engl. J. Med. 356 (9): 891—3. PMID 17329695. doi:10.1056/NEJMp068309. Архивирано из оригинала 28. 03. 2007. г. Приступљено 16. 07. 2010. 
  7. ^ Warkentin TE, Makris M, Jay RM, Kelton JG (2008). „A spontaneous prothrombotic disorder resembling heparin-induced thrombocytopenia”. Am. J. Med. 121 (7): 632—6. PMID 18589060. doi:10.1016/j.amjmed.2008.03.012. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]