M. Nikic AMAZONS Reality of a Myth

Момир Никић, АМАЗОНКЕ–РЕАЛНОСТ ЈЕДНОГ МИТА AMAZONS: THE REALITY OF A MYTH In this paper (amended and more developed one from 15 years ago) Nikić, contrary to many layers of uncritical approaches about the "Amazons" as a bizarre, legendary tribe of women warriors from different parts of the world, finds their true origin and meaning of the name. He reveals the linguistic and historical foundations of a radicaly different interpretation. Based on a meticulous analysis (language exegesis, historical evidence and documents…), the author proves the indisputable connection between Serbs/Slavs and Amazons, proving that the history of Serbs/Slavs can be reliably moved back several millennia. The paper is an excerpt from the book ЗЛАТНО СЕМЕ [Golden Seed] ( N. Sad, 2022) in which he clarifies many etymological enigmas from Sanskrit and the Serbian languages, confirming their genetic closeness. ＠ ＠ МАЗOНКЕ Многи језикословци, филолози, историчари, бавили су се овом темом. С добрим разлогом, јер она у знатној мери може утицати на историју неких народа, посебно словенских, у најстаријем периоду. Али, иако постоји од времена старе Грчке ова језичка енигма је нерешена. Амазонке помиње још Хомер у Илијади (кад Пријам каже Хелени да их је видео у Фригији; у причи о Белерофону; кад говори о ратници Мирини као савезници Tројанаца).1 У постхомеровском циклусу (митовима из VIII–VI века п. н. е.) оне ратују с хеленским херојима (Ахил, Tезеј…). Извори наводе и поход Амазонки на Атику као и бројне градове које су основале (Амасија, Ефес, Смирна, Мирина…).2 Oне се лоцирају на неколико подручја: 1) Мала Азија (од Пропонтиде до Ликије); 2) Понт (од Синопе до Колхиде); 3) Сауроматија и Скитија (источно од језера Меотис, северно од њега, западно до Tракије); 4) Либија (Африка). Већина извора их, ипак, налази око Црног мора. По Херодоту оне су жене Сауромата (који су потомци Скита). У скитску земљу су дошле са подручја Tермодона.3 Страбон их смешта у „равницу Амазонки“, у Tемискири крај ушћа Tермодона.4 Арктин држи да је Пентесилаја (краљица Амазонки) пореклом из Tракије, Ефор да су Амазонке у близини Мисије, Карије и Лидије,5 Диодор каже да су оне пореклом из Либије (Африке).6 Али, легенде о женама-ратницама 2 М. Никић АМАЗОНКЕ нису везане само за Грчку. Њих налазимо на широком простору од Африке (Дахомеј) до Латинске Америке.7 Ништа није толико палило машту старих Грка колико Амазонке. Tоме је разлог и специфичност хеленских друштава. Oна су патријархална и почивају на вредносним разликовањима како етничке тако и родне природе. Атински етноцентризам заснован је на дистинкцији ми:они (тј. Хелени:варвари). Али, једнако је снажно дистингвирање мушко:женско, како у политици, тако и уметности, филозофији, моралу. Жена је у односу на мушкарца инфериорно биће и нема једнака права.8 Већ код Хомера жене су симбол лепоте и несреће. По Илијади и Oдисеји жене: 1) су за уживање и радост; 2) матроне, господарице дома, које надгледају све кућне послове; 3) обезбеђују пород; 4) плен и награда ратнику; 5) учествују у религиозним ритуалима, магији, врачању; 6) служе. Жене су слаба бића, „не могу да се боре“, немају мужевност, урођену храброст, него су „слабе кукавице“. Хесиод иде још даље. Жене су зло, нужно али ипак зло. „Племе жена борави на земљи као моћно проклетство за људе.“9 Ни филозофи не мисле боље о женама. Платон не само да прихвата женску инфериорност („женска природа је инфериорнија мушкој у способности за врлину“) него се залаже и за посебне законе о женама, а не прихвата међанско васпитање деце (од жена и евнуха) јер се тако стварају људи лошег карактера.10 Oн истиче и различиту етимологију грчких назива за „човека“ и „жену“. Прво (аrren, „мушкарац“ и аner, „човек“) повезује са аndreia („мужевност“) а друго (gune, „жена“) са goun („рађање“), односно thelu („женско“) с thele („бра3 М. Никић АМАЗОНКЕ давица“ на дојци).11 И Аристотел (Ỉστορια ζωων) држи да су женска створења (не само код људи) слабија од мушких, и објашњава да је чак и у зачећу деце различита улога мушкарца и жене. Мушко је активно, генеративно, обезбеђује развој и промену (форму) а женско пасивно, само прихвата (даје материју). Укратко, жена је нека врста неоствареног (некомплетног) човека, као деца и евнуси.12 Аристотел усваја ставове Платона и других који су се подсмевали Спартанцима због односа према женама (нарочито одгоју девојака) и чак сматрали да Спартом управљају жене. Oн држи да су Спартанци женама дали „неприродну“ слободу као и да „готово две петине целокупне земље припада женама, зато што постају наследнице и јер добијају велике миразе“ те је и „држава пропала зато што није имала довољно људи“.13 И Херодот, наш најважнији извор за Ските, Сауромате, Амазонке, не излази из те схеме. И за њега су, као и за његове земљаке, сауроматске Амазонке биле својеврсно „чудо“. Јер, ратништво и мужевност који „природно припадају“ само мушкарцима14, а пре свега Хеленима (према којима су сви остали варвари слабији у храбрости и тактици) никако се није могло повезати са женама и то варварским. У поређењу с Амазонкама чак су му и Скити изгледали више цивилизовани („почасни Грци“, по духовитим опаскама критичара). Све то објашњава настанак највеће античке етимолошке енигме – име Амазонки: – ζὠνη, „пас, појас“. С „појасом“ тај назив први повезује Пиндар (VI век п. н. е.) који каже да је Tеламон ратовао против Амазонке Меланипе, „рођене сестре злат4 М. Никић АМАЗОНКЕ нопојасне краљице“ (Хиполите). И један од Хераклових подвига је узимање златног појаса краљице Амазонки Хиполите. Јер, Амазонке су се дичиле „појасом“ који је симболизовао њихово девичанство15. Да је ово тумачење најстарије сведочи и податак да су у уметности тога доба представе Амазонки истицале њихов појас и нису назначавале никакво сакаћење или недостатак (као касније);16 – μαζὀς, „брадавица на дојци, сиса“. Ово касније тумачење наводи чудан обичај који су, наводно, примењивали варвари: одсецање или рано (у детињству) спаљивање једне дојке (по правилу, десне) како би ратнице могле да затежу лук и бацају стреле. Отуда им име: ά+μαζὀς („без дојке“). Tако мисли и Хипократ (око 400. ст. е.): „У Европи постоји скитски народ, зван Сауромате, који настањује крајеве око Меотског језера, а разликује се од свих других народа. Њихове жене јашу на коњима, користе лук, бацају копље са својих коња и боре се с непријатељима све док су девице; не напуштају девичанство док не убију три непријатеља нити имају односе с мушкарцима све док не поднесу жртве према закону. Која год себи узме мужа, напушта јахање сем уколико је општа потреба на то не примора. Oне немају десну дојку; јер док су још младе њихове мајке добро загреју бакарни инструмент направљен за ту сврху, и стављају га на десну дојку која се спржи, а заустављањем њеног развоја сва пуноћа и снага се преносе на десно раме и руку“;17 – μείς (μην), „месец“. Име Амазонки се повезивало с Месецом, односно богињом Месеца, Селеном, Великом 5 М. Никић АМАЗОНКЕ Мајком. Приказиване су с младим месецом на главама; са штитовима у облику младог месеца (или округлим). Лук и стреле (којима су се служиле) су амблеми Месечеве богиње лова (Астарте, Артемида, Дијана…)18. Истовремено, наводи се да су Амазонке од давнина славиле и божанство Сунца (Хорус, Аполон), биле повезане с Аресом (Марсом), Дионисом, божанствима уз која (као и уз лунарна) иде људска жртва,19 сакаћење, егзалтација и дивљи транс… Како видимо, етимологија је у служби митологије и хеленског етноцентризма. У основи је негативна конотација: одступање од (хеленске) норме; печат неприродности, варваризма. У том је тону и Хомерово схватање да су Амазонке „противнице мушкараца/људи“ (ἀντιἀνειραι). Пиндар додаје нову димензију називајући Амазонку „уништитељком људи“ (ἀνδρολέτειραν). Есхил држи да „оне мрзе све људе“ (στυγᾱ́νωρ). Tакву линију довршава Херодот ставом да су Амазонке „мужоубице“ (ἀνδροκτὀνοι) за шта налази паралелу у „скитском“: „Скити називају Амазонке Oиорпата (οιορπατα), што на хеленском језику значи мужоубица јер оиор (οιορ) значи човек, а пата (πατα) значи убити“.20 Интересантно је и да већина каснијих објашњења остаје у овим оквирима. Једино ново је да тумачи, знајући да језикословље није Херодоту јача страна, подозревају да је у питању „корупција“ од стране аутора или преписивача. Под утицајем паниранизма, који је преовладао крајем XIX и почетком XX века, неколико реномираних лингвиста (Цојс, Миленхоф, Фасмер) држе да је οιορπατα у ствари οιροπατα чему налазе објашњење 6 М. Никић АМАЗОНКЕ у иранском: vira, „муж“ и pati, „господин, господар“. Абајев предлаже да се οιροπατα „исправи“ на οιροματα иранско vīra-mārta, „мужоубице“. Слично и Згуста: οιορπατα ἀνδροκτὀνοι.21 Oслањајући се на Хесихија22 Лагеркранц име изводи из назива иранског племена *hamazan, „ратник“.23 Сва ова тумачења нису прихватљива за многе лингвисте и етимологе. Милер је држао да се име не да објаснити из иранског. За Фриска је назив етимолошки нејасан. Шантрен сматра да Лагеркранцова хипотеза „виси у ваздуху“24 упркос комбинацијама Покорног25. Мајрхофер их такође побија.26 Ни нама све то није убедљиво како са лингвистичке тако ни са историјско-антрополошке тачке гледишта. Кључни проблем је „паниранска догма“ која Ските и Сауромате веже за иранску групу народа27, уз ослонац на збивања и материјале из периода неких 500–1000 година после Хомера и Херодота.28 Мислимо да постоји адекватније, решење. Куно (Cuno) подручје на коме је налазио Амазонке (Кимеријум) сматра облашћу под утицајем Словена и њихове ономастике. Oн за основу њиховог имена узима санскртско аma, сила, снага, моћ, односно аma-vat, ведско „силан, моћан“.29 Лингвиста Херман Јакобсон је име Амазонки повезао са словенским mǫžь изводећи га из непотврђеног *a-mangjon, „без људи“30, што је Фриск сматрао „мало вероватним“31, а Фасмер одбацио32 Ми смо још пре петнаест година изнели тезу да грчком Ἀμαζόνες одговара OМУЖЕНЕ.33 У наставку истраживања открили смо да је име Амазонки из словенског давно изводио руски просветитељ В. К. Tредја7 М. Никић АМАЗОНКЕ ковски (1703–1769). Oдбацујући везу с обичајем одсецања груди (ά+μαζὀς, „без дојке“) он је устврдио: „Были oнѣ подлинно нe Aмaзoны пo Грeчeсkи, нo Oмужoны пo-Слoвeнсkи, тo eсть были oнѣ жeны мужeствeныe, и Oмужoными kakъ сeбя сaми, тak и другіи рaвнo их нaзывaли”.34 Ипак, за ту тврдњу Tредјаковски није изнео никакву лингвистичку, семантичку или историјску аргументацију и његово мишљење остало је пуко нагађање 35 Интересантно је да су и Куно и Јакобсон дошли до истог закључка као и Тредјаковски који је сматрао да је право значење имена Амазонки мужаствене (као мужеви/мушкарци) жене. Наша позиција је другачија. Ми смо закључили да је омужена девербатив од о-мужити (добити мужа, удати се)36: 1. Српски израз о-мужена значи „млада, невеста, удата жена“. Oн је изведен из о-мужити (< мŷж, пл мужеви) попут о-жењен из о-женити (< жèна)37 … Српско мужити се у потпуности је очувало старо значење: „узети мужа, удати се“.38 У другом акценту и семантичком превоју („постајати, правити се муж, мушкарац, храбар…“) паралела му је стсл мѫжати се, у руском и др. словенским језицима; 2. Почетно кратко о- је префиксни свесловенски и прасловенски предлог. Кратко о одговара грчком кратком а.39 Зато га грчки и латински документи на почетку транскрибују с а. Претпоставља се и да је словенско о првобитно затворено а које је прешло у о;40 8 М. Никић АМАЗОНКЕ 3. Oвде вокал у није прасловенско u настало од ИЕ дифтонга оu̯, аu̯ (ōu̯, āu̯) пред сугласником или на крају речи41 већ носни самогласник ѫ (мѫжь)42, прасл. назално ǫ које постоји и у другим словенским језицима. Ипак, они се од најранијег времена не ретко мешају.43 Касније је ово ѫ деназализовано и прешло у у; 4. Старословенско ж је палатализовано g (gh које је изгубило аспирацију из ИЕ периода). Њега прати полуглас (ь) у слабом положају (на крају речи) који се касније изгубио.44 Српско муж је од мѫжь < *мǫgŭ (*mangŭ) што га доводи у везу с облицима и значењима „човек“ у другим ИЕ језицима. У жена је сугласник ж такође настао од gŭ, као у ИЕ *gŭen, суфиксирано *gŭen-à; 5. Грчко ζ (зета) углавном представља комбинацију *gŭy и *dy (неки су од ПИЕ иницијалног *y-, односно *sd, или сличних комбинација). Док ови у гр. дају ζ45 у српском се рефлектују као ж (Cf. гр. *ιος, ср. иже, „који“; гр.διοπος, „управник“, ср. жупан). Грчко ζ < *gŭy и *dy (одн. гр. γι и δι)46 нас упућује и на санскритско ј (које такође потиче од g), односно dy Tако, слово по слово, глас по глас, добијамо пуну еквиваленцију словенско/српско OМУЖЕНЕ – Ἀμαζόνες. Сада можемо боље разумети и Херодотово οιορπατα. То је „скитско“ āyur (у сложеницама за ведско āyus, n „витална снага, енергија, живост, здравље, дуг живот“) + pati, f. „жена“. Њему је у самом грчком паралела οαρ, αρος, еп. ωρ, „жена, супруга“. 9 М. Никић АМАЗОНКЕ Амазонке у борби У прилог нашој претпоставци иду још и данас очувани српски синоними. Најпре, ту је млâда, f. „sponsa“, значења као и скт. аyus/àyur, „живот, виталност, снага, здравље“ (> млада, пуна снаге, здрава, нова), односно yuvan, mf. „млад(а), снажан(-на), здрав(а)“. Други израз, за кога Вук упућује на претходни је – невеста. Oва реч до сада нема прихватљиво тумачење.47 За њу се, међутим, може наћи сасвим адекватно објашњење уз помоћ санскрта: niviś/nirviś, „удомити се; узети жену; подићи/ испунити кућу“; „уселити/населити се/удомити се; постати домаћин/одомаћити се; удати се/оженити се“; niviṣṭa, ведски а. „настањен(а), насељен(а), удомљен(а), скућен(а), ожењен/удата“. Наше невеста је, без икакве сумње, истог порекла и значења и (уз синоним „млада“) сачувало је семантичку вредност негдашњег омужена 10 М. Никић АМАЗОНКЕ Tрагови жена-ратница видљиви су не само у лексици словенских народа него и у њиховој историји (женеборци у ратовима и револуцијама), у фолклору и миту. У руским поемама налазимо поленице, жене ратнице.48 Oне се боре или друже са највећим јунацима руског епоса. Са поленицом Златогорком бије се чувени епски јунак Иља Муромец. Са једном од њих (Настасјом) бори се руски херој (Дунај Иванович), с њом се жени и заједно претвара у реку. И Добриња Никитич се у боју упознаје са својом женом Марином (што асоцира на амазонку Мирину). Tо све говори о знатно повољнијем положају жена код Словена, Сауромата, Срба и других народа око и изнад Каспија, Кавказа и Црног мора, посебно у односу на Атину и јонске градове. Доказ њиховог положаја није само учешће у борбама него и осведочено постојање владарки (пример је масагетска Tомирида која је поразила персијског цара Кира Великог). Утицај жена је био повезан и с њиховом улогом у култу, али и шире, у друштву. Жрице (жене-свештенице), које су постојале поред жреца-шамана49, имале су истакнуто (по некима главно)50 место у ритуалима жртвовања. Tо нам показује погребни инвентар у могилама Сауромата (покретни олтари и др.).51 И у српској традицији постоје жене-ратнице. У народном веровању то су виле, највећма везане за јунаке, рат, бригу о херојима… Српске виле нису само нимфе или суђаје (као код Грка или Римљана), него убојите, ратнице, које се с јунацима друже али и бију, имају функцију 11 М. Никић АМАЗОНКЕ валкира, учествују у боју и брину о палима.52 Управо тај ратни облик је највише заступљен у српским народним песмама. Виле су јунакиње (имају „три срца јуначка“); оне се ничега не боје;53 нарочито воле добре коње и радо јашу („то су коњи из планине вила“; „коњи виловити које виле ноћу јашу“; траг у имену „вилин коњиц/ коњ“).54 Вила је и јунаку „посестрима“, кује или оштри оружје, прориче, предсказује смрт (Марку Краљевићу), носи стреле и гађа… На Амазонке („омужене“) указује и то да су виле: херојима љубавнице, они се њима жене (краљ Вукашин, Марко Краљевић, Љутица Богдан, Грчић Манојло, Сибињанин Јанко, Комнен барјактар…); воде љубав с младима а понекад живе с људима као и друге жене, али је доминантно њихово „амазонско“ понашање – заробљавају младиће да са њима живе; одводе их да добију децу; „немају мушкога порода него само жен- Амазонке, Срби, Ра (Волга). Птолемејева Secunda Asiae tabula, Sarmatia Asiatica55 12 М. Никић АМАЗОНКЕ скога“; крију љубав с мушкарцима; по правилу, сасвим кратко живе с мужевима (који су их присилили на брак укравши им „крила и окриља“, „кошуљу“ и сл.); воле више слободу него брачне обавезе („ја сам вила што се не удајем“)56 …Oне су и веште видарице (лече лековитим биљем али и молитвом…).57 За друштвени утицај жена код Срба још у средњем веку карактеристичан је и пример жена-поротника у Законику цара Душана (1308–1355).58 O вези Амазонке–Срби, односно Срби–Сауромати (што је у суштини исти апелатив), расправљали смо на другом месту.59 Tу блискост потврђују и најранији историчари и географи. Oни их приказују да живе на истом подручју. Страбон (64/63 пре н. е.–cca. 24 н. е.) говори да Амазонке живе „у планинама изнад Албаније“: „Земља Амазонки“ је крај „Сиракене“ (по Сиракима) и кроз обе области протиче река Мермодас (Μερμὀδας) која се улива у Меотско језеро.60 Плиније старији (23/24–79) смешта Србе око Меотског језера: А Cimmerio accolunt Maeotici, Vali, Serbi, Serrei, Scizi, Gnissi.61 Птолемеј ( 100–170 cca.)62 налази Амазонке у суседству Срба (у Sarmatia Asiatica), између Црног мора (Pontus Euxinus), Азовског мора (Palus Maeotis) и Волге (Rha), а изнад Албаније (Аlbania), односно Кавказа. Све то даје кредибилност тврдњи да су грчке Ἀμαζόνες OМУЖЕНЕ. Oва чињеница је од изузетног значаја за Словене и Србе (прва забележена српска реч!) и њихово порекло. Oна нашу историју помера најмање један миленијум пре нове ере 63 13 М. Никић АМАЗОНКЕ Белешке 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Хомер, Илијада, III; VI; II (превод М. Н. Ђурић, Београд, 2004). SG: Strabo, Geography, Loeb Classical Library, XII, 3. 21. Херодотова историја, IV, 110–117 (Нови Сад, 1988). Тврдњу да су Сауромати од Амазонки подржавају касније и Ефор, Платон, Диодор… SG, I, 3.7, XI, 5.4. И Аполоније Рођанин налази Амазонке код Темискире и каже да оне живе одвојено у „три племена“ (Аrgonautica, Jason and Golden Fleece, B. II, Oxford, 1995). F. M. Bennett, Religious Cults Associated with the Amazons, p. 9. (NY, 1912). „Код Хомера су Амазонке бајковита створења, у епском циклусу жене романтичних легенди, а за грчке историчаре варварски народ“ (id p. 7–8). Diodorus Siculus, The Library of History, III. 1, Harvard, 2000. Жене-ратнице се помињу у индијском спеву Махабхарата (где је краљев жртвени коњ залутао на територију којом су владале жене). Калидаса (у V веку н. е.) у Сакунтали изводи на сцену владара кога штите жене. Мегастен, амбасадор Селеукида у Индији, сведочи да је Ћандрагупта био окружен женама-ратницама. У кинеској Историји северних дворова (Бејши) наводи се једно „женско царство“ (Нјуј-го). Римски легионари су се сукобљавали са женама-ратницама у Германији, Галији, Енглеској; путници помињу кавкаске банде ратница које су стигле до Бохемије у VIII веку; у арапском делу 1001 ноћ наводи се острво Еl Wak-wak којим владају жене; Марко Поло говори о постојању „мушких“ и „женских“ острва; Франсиско де Орељана (Оrellana) се сукобио с бандама наоружаних жена на реци Марањон (Мarañon) коју је преименовао у Амазон; сматра се да је Адам Бременски у XVI веку побркао назив Gwenland (Финска) са земљом жена – gwens (cf. М. Никић, Амазонке и Срби, оp. cit.). „Нигде другде у целој Хелади није грчка жена у сличној мери сузбијена и искључена из виших сфера живота људи као у Атини“ (М. Carroll, Greek Woman, Woman in all ages and all countries, Washington, 1907-1908, p. 8). Атина је била не само центар филозофије него и праксе полне дискриминације. Положај жене у њој илуструју Демостенове речи: „Ми за своје уживање узимамо хетеру, конкубину за свакодневно задовољење наших физичких жеља, супругу да нам обезбеди закониту децу и поштовани дом“. У јавном животу, одакле је избачена, жену је заменила хетера („дружбеница“). Хесиод, Теогонија, XI, 585–612… Слично каже и у Пословима и данима (XI, 373–375). За домаћинство човеку су потребни „кућа, во за орање и не жена него слушкиња“, која ће радити у кући и на њиви око вола (Id. 404–413). Човек чак „не треба ни да чисти тело водом у којој се жена 14 М. Никић АМАЗОНКЕ 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 15 прала јер је и у њој горки белај“ који ће га снаћи (Id. 750–759). (Hesiod, Theogony and Works and Days, transl. M. L. West, Oxford, 1988). „Закони“, Plato, The collected dialogs of Plato (Princeton, 1978). „Кратил“, id. „Мушко је способно да планира, оформи и ејакулира семе које садржи порекло форме (облика бића које треба да се роди)… формативно начело… Женско, с друге стране, прима семе али није у стању да га створи или ејакулира“ (Generation of Animals, London, 1953, Loeb Class. Library, 716a 4–9;765b 9–16; 784a 5–12). Аристотел, Политика, с. 57. (Београд, 1970). Cf. Крезов савет Киру да Лиђане лиши оружја, натера их да науче свирање, да се посвете трговини… и „брзо ћеш господару видети да су постали жене“ (Херодотова историја, I, 155). Аполодор каже да је Арес дао краљици Амазонки појас као „симбол власти“ (да влада над њеним народом). Но и доцније ће се Амазонке често представљати са свим женским атрибутима, уз евентуално истицање једне голе дојке (час леве, час десне) (Cf. F. M. Bennett, op. cit.). „О ваздуху, водама и местима“, 17. Ово је прихватио А. Лизлов (Лызлов) који у Скитској историји (завршеној 1692. г.), каже да су „им сагоревали десну дојку“ и да их треба звати „маммазоны, а не амазоны“ јер се „на грчком Персијанци називају мамма“ (Лызлов А. Скифская история, Москва, 1990, с. 11). Уз Богињу Месеца мистика веже оружје у облику месечевог српа (стреле са таквим врхом су сматране изузетно моћнима – Рамини подвизи, Арђунина смрт од такве стреле…). „Месечеве жене“, свештенице богиње Месец на ји. обалама Црног мора, носиле су оружје. Свештенице либијске богиње Неит, једном годишње су се оружјем бориле за место високе свештенице. Кримски Боспор је био средиште култа Артемиде чије су свештенице жртвовале мушкарце (cf. Р. Гревс, Грчки митови, Београд, 1969, с. 43, 292). Херодотова историја, op. cit. IV, 110. А. И. Доватур, Д. П. Каллистов, И. А. Шишова, Народы нашей страны в „Истории“ Геродота (Москва, 1982, с. 366–367). Hesychius, ἁμασακάραν, πολεμεĩν. Περσαι (персијски, „ратовати“) – Hesychii Alexandrini Lexicon. Ed. Minorem curavit Mauricius Schmidt. (Ienae, 1863) Lagercrantz, Xenia Lidéniana (1912, 270 ff) – Griechisches Etymologisches Wörterbuch von Hjalmar Frisk (Heidelberg, 1954–1972). P. Chantraine, Dictionnaire Etymologique de la Langue Grecque, Paris, 1968. Наводно из староперсијског *maz-(борба), одакле име племена *hamazan „ратник“ (J. Pokorny, Indogermanisches etymologisches Wörterbuch, Bern, I, p. 1959). М. Никић АМАЗОНКЕ 26 27 28 29 30 31 32 33 34 М. Mayrhofer, „Das angebliche iranische Etyman des Amazonen-Namens“, Studi linguistici in onore di Vittore Pisani, II, Brescia, 1969, p. 66l–66. Cf. В. И. Абаев, Осетинский язык и фольклор, I., Москва–Ленинград, 1949. одељак „Скифский язык“, По њему, спорови о иранству или неиранству Скита и Сармата, засновани на случајним и појединачним чињеницама и тумачењима, „припадају прошлости“ (с. 147). „Све што није објашњено из иранског, већином се уопште и не да објаснити“ (id., с. 37). За мишљење да Скити нису припадали иранским народима cf. М. Nikic, Real Scythians (op. cit.). Нажалост, доминантна „паниранска догма“ угушила је сваку критику и аутор је остао усамљен у свом ставу. Ипак, потврда за његово мишљење стигла је са другог подручја. На основу митохондријалне ДНК (мitochondrial DNA – mtDNA) научници су утврдили да Скити не припадају иранској породици. Код њих су најзаступљеније: хаплогрупа H/H5 (најчешћа на западном Кавказу са подгрупом H5а у Европи), U5a (U5 најчешћа у мезолитској Европи), A (најчешћа међу америчким Индијанцима и можда из источне Азије), D/D4 (из централне и североисточне Азије, а D4 једна од пет најчешћих међу урођеницима Америке), и F1/F2 (F најчешћа у источној и југоисточној Азији): Cf. А. Juras, M. Krzewińska, A. G. Nikitin, еt. al. Diverse origin of mitochondrial lineages in Iron Age Black Sea Scythians, Sci Rep 7, 43950 (2017). Други истраживачи су (комплетно проучивши хаплогрупе Р2, N3, U1, U3, U5a1g, U7, H13, HV2, HV12, M5a и C5c) утврдили да око 90% свих узорака у Ирану потврђује митохондријалну ДНК сличност са зап. евроазијском компонентом (Арабијом, Блиским Истоком), уз делимични удео источне Евроазије (Европе), јужне Азије (Индије) и Африке (Derenko M., Malyarchuk B., Bahmanimehr A., Denisova G., Perkova M., Farjadian S., et al. [2013] Complete Mitochondrial DNA Diversity in Iranians. PLoS ONE 8[11]: e80673.). Без обзира на још увек ограничене захвате, генетика се у овом случају поклапа са нашим лингвистичким и историјско-антрополошким истраживањима која су пресудна за разумевање културе једног народа. Johann Gustav Cuno, Die Skythen (Forschungen im Gebiete der Alten Wölkerkunde, Berlin,1871. п. 282). H. Jacobsohn, Σκυθικά, Zeitschrift für vergleichende Sprachforschung auf dem Gebiete der Indogermanischen Sprachen, 54, 1927. (254–286, p. 280). Griechisches Etymologisches Wörterbuch von Hjalmar Frisk (Heidelberg, 1954– 1972= Мax Vasmer, Russisches Etymologisches Wörterbuch, II. с.v. „муж“ (Heidelberg, 1955). Cf. Порекло Срба, Словена и Скита (Београд, 2006) и Амазонке и Срби, оp. cit Тредиаковский Василий Кириллович, Сочинения, т. 1-3 (Санкт-Петербург, 1849. т. 3. О первенстве словенского языка пред тевтоническим, с. 351). 16 М. Никић АМАЗОНКЕ 35 36 37 38 39 40 41 42 17 Истини за вољу, неко прихватљивије решење он није ни могао да понуди с обзиром на ондашње стање науке. Тек после више од једног века од његове смрти развила се модерна лингвистика и компаративна теорија (Боп, Бругман и др.). Разлика је, наравно, битна. Али, она је занимљива из још два разлога. Први је да интелектуална честитост захтева да се не заборављају ранији прегаоци. Некада су се трагаоци спорили о првенству (Њутн и Лајбниц око инфинитезималног рачуна), данас је уобичајенији манир пренебрегавање. Други разлог је што и ово иде у прилог ставу антрополога А. Кребера да су независна, разновременска али и симултана, открића не пуки инциденти него обрасци у развоју културе (cf. А. L. Kroeber, „Тhe meaning of simultaneous inventions“, у: Аnthropology: culture patterns and processes, New York–London, 1963). По нама, сличне идеје, када су аутентичне, никада нису идентичне. Посебно оне које раздвајају векови. Јер, по правилу, у једном (ранијем) случају реч је о спекулацији (без доказа) а у другом о демонстрацији (с доказима). Такви су примери античког и модерног хелиоцентризма (Аристарх vs. Коперник), атомизма (Демокрит vs. Бор), „парадокс близанаца“ (Епименид vs. Ајнштајн), антиципатора Дарвинове теорије еволуције (нека схватања су скоро идентична Дарвиновим али су махом остала у оквиру теорије док је Дарвин понудио конкретне доказе…). Трубачов словенске изразе за жену, младу жену, жену за удају – мужатица, męžatka изводи од муж али држи да жених (рус.), женик (срп.) ženich (пољ.), sponsus, „младожења“ не треба доводити у везу са жена него с глаголом женити јер је девербални n. agentis (О. Н. Трубачëв, История славянских терминов родства…, Москва, 1959, с. 95–112). Омужити (nubire) постоји у повељи краља Стефана Дечанског из 1326. г.: ако се ѥгова жена ѡмоужи по ѥговѣ сьмрьти… ако ли се не ѡмоужи… У Душановом законику (год. 1349; 1354) налазимо мужити: ни да се кто ѡть нихь ни моужи ни жени… (Ђ. Даничић, Рјечник из књижевних старина српских, II, Београд, 1863–64, с. 96 и 216). На српско мужити се у значењу „удати се, узети мужа“ указује и Вајан (А. Vaillant, Grammaire comparée des langues slaves, III, Paris, 1966, p. 369). Он држи да је стслов. глагол у другом значењу „правити се муж, мушкарац“ можда итератив од неког глагола на -ити (id.) Стслов. поган, лат. paganus, гр. παγανος… „Иако богат, вокални систем старословенског има чудни недостатак: нема кратко а и у, ни дуго е и о“ (А. Vaillant, Мanuel du vieux slave, Paris, 1948, § 17.) Id. § 16, 2. Р. Бошковић, Основи упоредне граматике словенских језика, I, (Београд, 1968), с 24 Cf. С. Николић, Старословенски језик, I (Београд, 1991). М. Никић АМАЗОНКЕ 43 44 45 46 47 48 49 50 О карактеру овог назала постоје спорови. По Вајану, то је назализовани дифтонг оu. Његова паралела у другим словенским језицима (ą – Cf. пољ. мąž) је само „далека представа“ о томе како се оно изговарало (оp. cit., § 16, 6). Бошковић „не верује да је прасловенски језик имао дифтоншке назале уопште“ (оp. cit., с. 61). По њему, прасловенско назално ǫ води порекло од: 1) ИЕ група оn, an, om, am+cons. (који није крајње s); 2) ИЕ àn, ōn на крају речи; 3) (можда) од балтичко-словенских група un, um = слов ъn, ъm< n̥, m̥ , + cons. (id. с. 57). Већ у најстаријем времену (у старословенским канонским споменицима) постоје примери одступања од првобитног стања – колебање између назала и обичних самогласника (ѫ и оу или о, ѧ и ԑ или ѣ или и), односно мешање – ѧ уместо ѫ и обрнуто (С. Николић, оp. cit. с. 56. и даље). Словенски полугласови ъ и ь постали су од ПИЕ кратких вокала ŭ и ĭ А. L. Sihler, New Comparative Grammar of Greek and Latin, § 201 (Oxford, 1995); М. Будимир, Љ. Cрепајац, Στοιχεια ελληνικα, p. 31. (Beograd, 1979); Cf. и рефлекс gŭ > z у персијском. Cf. скт. dyū (основа div и dyo), „небо“, > Dyaus, гр. Ζευς (*Διευς/Διφος), лат. Iupiter (Dyu-pitar). Скок (op. cit.) указује да је то свеславенска и праславенска реч „без паралела у балтичким и осталим ИЕ језицима“ и износи разна неубедљива тумачења. „Поленица, ж. у руским епским билинама – јунак (богатыръ), мушкарац или жена“ (Толковий словарь русского языка, III, под ред. Д. Н. Ушакова, Москва, 1939). И наше жрец, жрица је из корена сродног скт. gṝ √, „славити, узносити…“ Смирнов је држао да су жрице код Сауромата имале „монопол“. Граков је на тој чињеници засновао тезу о матрилинеалном друштву. Каснији тумачи нешто другачије виде ствари: „монопол“ у култу не може се изједначити с „влашћу“ јер су у друштву одлучујућу улогу имали мушкарци. У том друштву жене свакако имају утицаја, али то је „пре морални ауторитет него реална власт“ (А. М. Хазанов, Материнский род у савроматов, Вестник древней истории, 1970, бр. 2, с. 139). Други истраживачи мисле да религиозни ритуали нису били друштвено регулисани, сем што их је обављало племство. Од првог века ст. е. прекида се с матрилинеалном традицијом. Предмети култа налазе се једнако у женским као и у мушким гробовима. Од тог времена превладава позиција ратника-племенског главара-шамана. Може се рећи да код Сармата није постојала посебна „каста“ свештеника, попут енареја у Скита или друида у Келта (Н. Ф. Шевченко, „Сарматские жрицы или ещё раз к вопросу о материнском роде у сарматов“ („Вестник древней истории“, 2006, бр. 1, с. 141–154). 18 М. Никић АМАЗОНКЕ 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 19 Неки истраживачи идентификују Сауромате и Сармате, што није оправдано. М. И. Ростовцев је с правом упозоравао да Сауромати и Сармати нису исто. Он, додуше не објашњава назив Сауромате и држи да је разлика са Сарматима у другачијем третману жена, и закључује да Сармате грчки историчари запажају тек када су у другој половини IV века продрли на средњи Дон. „Како се у то време мало знало о придошлицама и пошто је њихово име личило на Сауромате, који су већ дуго живели на доњем Дону и на обалама азовског мора, грчки историчари и географи су били заведени сличношћу назива да идентификују два народа, што је конфузија која је изнедрила многе неспоразуме“ (М. Rostovtzeff, Iranians and Greeks in South Russia, Oxford, 1922 p. 113). Cf. Косовка девојка која обилази „крваво разбојиште“ и крепи рањене. Т. Р. Ђорђевић, Вештица и вила у нашем народном веровању и предању (Београд, 1953), с 61 Id., с. 108–110. P. Jacopo, Claudii Ptholemaei Alexandrini Liber geographiae…, (Venetiis, 1511). Т. Р. Ђорђевић, Вештица и вила…, оp. cit., с. 72–81. Виле су господариле разним областима и носиле такве епитете („приморкиња“, „нагоркиња“, „језеркиња“, „бродарица“, „облакиња“, „планинкиња“, „биљарица“, „самовила“, итд.). Нека њихова имена су налик „амазонским“: Анде-сила (Б. Петрановић, Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине, I–III; Т. Р. Ђорђевић, оp. cit., с. 85) – скт. аdhi-śīla, „виша врлина/карактер/лепота/побожност/оданост…“; „Равијојла“ (скт. ravi, „сунце; планина“) „вила седмакиња“… (cf. Πενθεσίλεια, пето-). У чл. 154 Душановог законика запрећена је казна за поротнике који су заклетвом оправдали ноторног злочинца: „а веће по том да нису тизи поротници веровани ни да се кто од њих ни мужи ни жени…“ Овим је био збуњен чак и такав зналац као што је С. Новаковић (који је у преводу избацио „ни мужи“ иако управо тај израз постоји у најпоузданијим рукописима – Струшком и Призренском). Прихватајући став Б. Марковића да оваква порота није била пресудна (Gerichtsjury) него доказна (Beweisjury), Соловјев утврђује да су „жене могле да буду поротници исто као мушкарци и да је према томе Душанова порота још чувала облик доказног средства“ (А. Соловјев, Жене као поротници у Душановом законику, Архив за правне и друштвене науке, књ. XXXVIII /LV, бр. 5-6, Београд, 1939). Таква институција постоји и у другим јужнословенским правним споменицима Средњег века (Винодолски статут; Врбански статут; Будвански статут…). М. Никић: Језички корени Срба (Београд, 2004); Порекло Срба, Словена и Скита (Београд, 2006); Амазонке и Срби (Београд, 2016). SG, XI. М. Никић АМАЗОНКЕ 61 62 63 Од Кимерија станују Меотици, Вали, Срби, Сери, Скизи, Гниси. (Naturalis Historia. Lipsiae. Teubner, 1906). Secunda Asiae tabula, Claudius Ptolemy, The Geography (NY, 1932). P. Jacopo, Claudii Ptholemaei Alexandrini Liber geographiae… (Venetiis, 1511). Има мишљења да је име Амазонки још раније, „вероватно из хетитског доба ако не и хетитског порекла“ (G. W. Elderkin, Оitosyros and Oiorpata, Тhe American Journal of Philology, Vol. 56. No4, 1935, p. 346). 20