10 Years of Bulgarian architecture in the European Union

2018

Монография посвящена анализу современного состояния экономики, социальной сферы, оборонной, внешней и внутренней политики Болгарии и Румынии, а также изменений, произошедших в этих сферах за годы членства республик в Европейском союзе. Рассматриваются роль и место Болгарии и Румынии в ЕС, их значение для НАТО. Изучено влияние значимых для ЕС миграционного и украинского кризисов на внешнюю политику обеих республик. Выявлено, что социалистическое прошлое и незавершенность трансформационных процессов, особенно, в судебно-правовой сфере, во многом определяют общественное развитие обеих стран. Проанализировано отношение власти и общества в каждой из стран к России. Издание предназначено для исследователей, преподавателей, аспирантов, студентов, а так же широкого круга читателей, интересующихся современными тенденциями развития европейской политики.

проект байкал

The article compares the prerequisites of “national renaissance” in the Russian and Austro-Hungarian empires. It analyzes the similarity and difference in the development of the Russian style and the “Magyar Renaissance” are analyzed. The authors come to the conclusion that despite the different intensions of the emergence of national romanticism, in both cases the national style evolved from an overdecorated facade architecture to the most laconic “severe” style, which was more appropriate in the context of the beginning of the First World War. By 1914, integral ensembles appeared, which opened up the city-forming prospects of national romanticism.

Nasledje, 2017

Синтагмом балтичка модерна у савременој архитектонској историографији се означава специфични регионални огранак међународног ар нуво покрета с центрима у Санкт Петербургу и Хелсинкију, који се од 1900. до 1914. године проширио на Стокхолм, Ригу, Талин и друге балтичке градове. Иако је спајао нордијску и словенску уметничку компоненту, одликовао се стилском уједначеношћу заснованом на чврстим персоналним везама балтичких архитеката. То важи и за знамените руске архитекте Стјепана Кричинског (Степан Самойлович Кричинский) и Николаја Васиљева (Николай Васильевич Васильев), чији је победнички конкурсни нацрт за београдску палату Управе монопола и Министарства финансија (1908) делимично осветљен у српској историографији. Иако истицан, није потпуније сагледан у архитектонском контексту из којег је проистекао.

Cultural and Historical Heritage: Preservation, Presentation, Digitalization KIN Journal, volume 7, Issue 2, 2021, http://www.math.bas.bg/vt/kin/, 2021

The article presents the Bulgarian Revival architecture in the context of Informatics, and in particular of the Artificial Intelligence. Ontological engineering is dealing with the semantic modeling of real-world concepts and the relations between them under the influence of semantic axioms and machine-readable judgments. Ontologies that are described in the article were developed to be included in the repository with multiple ontologies for Bulgarian cultural and historical heritage.

2019

In the article, the authors focus on several objects designed in neo-Byzantine style, built in Bulgaria by Bulgarian and Russian architects, and trace the interaction of their design ideas.

2013

Abstract: The purpose of this review of the life and work of a figure that is little known in Serbia, the Russian-born architect Nikolai Vasilyevich Vasilyev – who produced a small but important output during his short residence in Belgrade in 1921–23 – is to elucidate his activity in Serbia and to point to his role on the international architecture scene. By drawing attention to Vasilyev’s hitherto marginalised Belgrade period, the paper points to the need for further historiographical interpretation of his work and its inclusion in the study of interwar architecture in Serbia. Keywords: Nikolai Vasilyevich Vasilyev, Russian émigrés, ‘Northern Modern’ movement, St. Petersburg, Chicago, Belgrade period, international competitions, architect

Nasleđe, 2023

Леонид Макшејев се у историографији убраја међу истакнуте представнике зрелог и позног модернизма. Као емигрант из Русије, Макшејев би се могао сврстати у најмлађу генерацију градитеља која се школовала у Краљевини СХС. Његов богати београдски опус обухвата махом стамбену архитектуру, али постоје и сачувани пројекти за индустријска постројења. Иако је често помињан у бројним чланцима, прилозима и монографијама посвећеним архитектима који су емигрирали из Русије, о његовом стваралаштву није много писано, нити је његов градитељски опус у целости сагледан, анализиран и валоризован. Због тога овај рад има циљ да пружи што обухватнији и детаљнији увид у живот и дело Леонида Макшејева, с посебним акцентом на његов београдски опус.

САЖЕТАК: Тематска целина обрађује једну од последица идеолошких превирања на подрчју Руског царства (1917)(1918)(1919)(1920)(1921), односно напуштање матице великог броја угледних држављана царске Русије из свих сфера друштва, у овом случају архитеката и оних који ће то постати. Приморани, или својом вољом, као поштоваоци монархије, напуштају Русију и налазе уточиште у, тада младој, Краљевини СХС, конкретно у Србији, где њихова интелигенција бива дочекана уз почасти и поверавају им се важне улоге у обликовању тадашњег друштва. Руски ствараоци учествују у подзању српске архитектуре на виши ниво, доприносе развоју нових градитељских техника и својим инвентивним идејама обликују архитектуру Београда и Србије.

Milena Georgieva, 2019

It has long been known that the notion of national identity is shaped also from the position of comparing to the ‘others’: neighbours, regions, even continents. In cartooning it assumes even a sharper edge for comparisons are made in the form of visual fights as cartoons are by nature especially related to political history, representing and commenting it through the journalistic experience of cartoonists. The remarkable hybridism of this art form allows treating it here first and foremost as a record of their time. This article deals with Bulgaran weekly’s focus on international politics in two strands: 1. How did the weekly see and portray our Balkan neighbours? and 2. What was Europe’s role in the politics of the Balkans and particularly, in that of Bulgaria? What were Bulgaran’s ideas of Europe and why was the construct of Europe in their reception uniform and usually contrasted with the Balkans or Bulgaria? How broad were the horizons of Bulgaran’s insight into the international politics? How did the Bulgaranians criticise Bulgaria’s foreign policy and why? The article provides some of the most significant cartoons published in the weekly as examples treating the answers to the questions above, with the talent of Alexander Bozhinov as a political cartoonist analysing the developments on the international scene, standing out most prominently.