Izbor u zvanje VISI NAUCNI SARADNIK

Biografski podaci o kandidatu

Obrazovanje:

Željko V. Despotović je rođen 13.12.1964. u Prijepolju. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novoj Varoši. Elektrotehnički fakultet u Beogradu-Energetski odsek je upisao juna 1983., nakon čega odlazi na odsluženje vojnog roka. Nakon odsluženja vojnog roka, oktobra 1984. započinje studije.

Sve programom predviđene ispite je položio novembra 1989. godine, a kao jedan od najboljih studenata na Energetskom odseku-smer upotreba električne energije, je angažovan u periodu oktobar 1989. -jun 1990. u Institutu ″Nikola Tesla″ u Centru za automatsko upravljanje i regulaciju, na projektu ″Trofazni tranzistorski invertor 70kVA/400Hz napajan direktno sa trofazne mreže″. Kao rezultat istraživačkog rada na ovom projektu proistekao je njegov diplomski rad.

Diplomirao je 20. 04.1990. na Energetskom odseku iz oblasti elektroenergetskih pretvarača. Diplomski rad na temu ″Uporedni pregled karakteristika bipolarnih tranzistora u Darlington sprezi i IGBT-a kao prekidača struje u naponskim invertorima″ odbranio je sa ocenom 10.

Magistrirao je 11. 12.2003. na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu -smer Energetski pretvarači i pogoni (EPP) sa tezom "Energetski pretvarači za pogon elektromagnetnih vibratora u sistemima za doziranje i transport rasutih materijala".

Istraživanje iz ove oblasti je nastavio u okviru doktorske disertacije ″Optimizacija rada elektromagnetnih rezonantnih vibracionih transportera korišćenjem strujno kontrolisanih tranzistorskih energetskih pretvarača", koju je odbranio 15.11.2007. na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, pred petočlanom komisijom u sastavu: Prof. dr Zoran Stojiljković, Prof. dr Slobodan Vukosavić, Prof. dr Borislav Jeftenić, Docent dr Miloš Nedeljković i Akademik SANU Prof. dr Antonije Đorđević.

Stručno iskustvo:

Kandidat Dr Željko Despotović je bio zaposlen u Institutu "Mihajlo Pupin"-Laboratorija za Mehatroniku, počev od 20.09.1991Mehatroniku, počev od 20.09. ., a od 20.11.2002 Matičnom preduzeću Instituta "Mihajlo Pupin", gde i sada radi na poziciji sa naučno istraživačkim zvanjem-naučni saradnik i u okviru istraživačko-razvojnih projekata Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i međunarodnih projekata.

Od svog dolaska u Institut prošao je kroz sve faze naučno-stručnog progresa i profesionalne afirmacije. U toku svog naučno-istraživačkog i stručnog rada rukovodio je i bio angažovan kao učesnik na više značajnih istraživačko-razvojnih i naučnih projekata od interesa za elektroprivredu, procesnu industriju, vodoprivredu i vojnu industriju. Bavio se istraživanjem iz oblasti upravljanja hidrauličkim i hidrodinamičkim sistemima, kontrolom vibracija, razvojem industrijskih kontrolera, energetskim pretvaračima i elektromotornim pogonima. Uža specijalnosti su mu energetska elektronika (energetski pretvarači), industrijska elektronika i mehatronika. Specijalno stručno iskustvo i kompetentnost poseduje iz oblasti energetske elektronike i njene primene u ekologiji i upravljanju elektrostatičkim izdvajačima. Trenutno radi sa punim angažovanjem na razvoju visokonaponskih visokofrekventnih pretvarača i visokonaponske visokofrekventne ekološke opreme, koja se primenjuje na postrojenjima elektrostatičkih izdvajača na blokovima termoelektrana Elektroprivrede Srbije.

Autor ili koautor je više od 60 tehničkih rešenja (novi proizvod, industrijski prototip, novo laboratorijsko postrojenje i bitno poboljšani postojeći proizvod) iz pomenutih oblasti, koja su dobila potvrdu u konkretnim praktičnim primenama u industriji i elektroprivredi. Radio

Primarni istraživački interes:

OPŠTE OBLASTI: Energetska elektronika, Industrijska elektronika, Ekologija, Mehatronika, Kontrola vibracija , Simulacija dinamičkih sistema SPECIJALNE OBLASTI: Inteligentna kontrola mehaničkih sistema, Inteligentni elektromotorni pogoni, Modeliranje i upravljanje energetskim pretvaračima, Kontrola i korekcija faktora snage Inteligentna kontrola elektrostatičkih precipitatora, Adaptivna kontrola energetskih pretvarača.

Naučna aktivnost:

Na osnovu pomenutih istraživačko-razvojnih projekta kandidat Dr Željko Despotović je u toku svog naučnog rada publikovao kao autor ili koautor preko 70 naučnih radova u vrhunskim međunarodnim časopisima, vodećim nacionalnim časopisima, međunarodnim i domaćim konferencijama i zbornicima međunarodnih i domaćih skupova iz oblasti energetike, ekologije, vodoprivrede i industrijske elektronike.

U naučno zvanje Naučni saradnik je izabran 18.06.2008. za oblast tehničko-tehnoloških nauka (elektrotehnika); broj odluke 06-00-69/526.

Aktivni je član je više međunarodnih naučnih inženjerskih udruženja: IEEE Industrial Electronics Society, IEEE Industry Applications Society, IEEE Power Electronics Society i IEEE ASME-Mechatronics Society. Recenzent je u više međunarodnih časopisa iz oblasti industrijske i energetske elektronike, od kojih su najznačajniji vrhunski međunarodni časopisi IEEE Transactions on Industrial Electronics i Journal of Power Electronics.

Aktivni je član više domaćih naučnih i stručnih udruženja: ETRAN, Društvo za Energetsku elektroniku Srbije, Društvo termičara Srbije, Savez energetičara Srbije, Srpski nacionalni komitet CIGRE.

U toku svog naučnog rada počev od 2001. do sada je bio učesnik više projekta Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. U periodu 1. 04.2008-31.03.2009. je bio rukovodilac projekta tehnološkog razvoja TR22013-"Razvoj sistema za merenje količine i kvaliteta vode u otvorenim tokovima baziranih na GPRS komunikaciji za potrebe nadzora i upravljanja".

Kandidat Dr Željko Despotović je na listi recenzenta inovacionih projekta i projekata tehnološkog razvoja pri Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj. U toku dosadašnje karijere je recenzirao osam inovacionih projekta tokom 2009. i 2012. i jedan iz oblasti Integralnih Interdisciplinarnih Istraživanja (III), tokom 2010 godine.

Kandidat Dr Željko Despotović je ostvario naučnu aktivnost i dao doprinos u naučnoj međunarodnoj saradnji na više projekata: U periodu 2008.-2009. je bio učesnik je bilateralno srpsko-francuskog naučno istraživačkog projekta ″MATENG-Nove primenjene matematičke metode u rešavanju različitih inženjerskih problema″ iz "Programa Pavle Savić", odnosno "Partnerstvo Hubert Curien", finansiranog od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije i Francuskog ministarstva za nauku (agencija EGIDE kao zastupnik).

U periodu 2009.-2010. je bio učesnik Evropskog projekta iz okvirnog programa FP7 "Energy Warden-Design and Real Time Energy Sourcing Decisions in Buildings", u kome je dao doprinos u modeliranju i simulaciji solarnih, vetroenergetskih, geotermalnih i termo-solarnih sistema, akumulatora energije, kao i u formulisanju algoritmima upravljanja alternativnim izvorima energije primenjeno na kućne aplikacije i male stambene zgrade.

Član je Naučnog veća Instituta "Mihajlo Pupin" počev od 18.06.2008.

Akademska aktivnost:

Kandidat Dr Željko Despotović je bio angažovan i u razvoju mladih naučnih kadrova u zemlji i inostranstvu.

Tokom 2006-2008. je učestvovao u važnim procesima koje prethode razvoju nastavnih programa reforme srednjeg stručnog obrazovanja na samom početku Programa reforme srednjeg stručnog obrazovanja-faza 2 , projekta koji je finansirala Evropska unija, preko Evropske unije za rekonstrukciju.

Učesnik je dva TEMPUS projekta u sklopu međunarodne naučne saradnje i akademske razmene. Na projektu JEP TEMPUS 41029/2006"Interdisciplinary Engineering Education Establishment " (period 2006.-2009 je bio angažovan kao trener. U okviru ovog projekta je u periodu jul-avgust 2009 godine imao studijski boravak na univerzitetu Imperial Colledge , London, UK. Na projektu JP TEMPUS 144856-2008 "International Accreditation of Engineering Studies" (period 2009.-2012.) je angažovan kao jedan od koordinatora za oblast praktične primene mehatronike u inženjerskim studijama.

Od 2006. je angažovan je kao spoljnji saradnik Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu na Katedri za energetske pretvarače i pogone i Laboratoriji za mikroprocesorsko upravljanje energetskim pretvaračima.

U periodu od 2008. do sada je učestvovao u izvođenju i dao značajan doprinos u teorijskom i eksperimentalnom delu u dve doktorske teze, a kao rukovodilac potprojekata u okviru projekata Ministarstva nauke je bio komentor u jednoj magistarskoj tezi i više master radova. Trenuto učestvuje u izvođenju četiri doktorske teze.

Počev od marta 2010. je angažovan kao profesor na Visokoj školi elektrotehnike i računarstva strukovnih studija-VISER, u Beogradu, u okviru studijskog programa Nove energetske tehnologije, na predmetima Električni pretvarači snage, Električna vuča i Energetska elektronika, kao i na specijalističkim studijama u okviru predmeta Upravljanje energetskim pretvaračima. Iz predmeta Električni pretvarači snage i Električna vuča je bio mentor više diplomskih radova.

Relevantne reference kandidata (kvantitativni pokazatelji)

Zbirna lista naučnih referenci kandidata po kategorijama, sa izdvojenom listom referenci relevantnih za izbor u zvanje Viši naučni saradnik, daje se u nastavku izveštaja razvrstano po odeljcima 2.1-2.5. Spisak tehničkih rešenja se daje takođe u nastavku, u odeljku 2.5. sa akcentom na tehnička rešenja relevantna za izbor u zvanje Viši naučni saradnik. U Odeljku 2.6 daje se sumarni, tabelarni kvantitativni prikaz uspeha po kategorijama. U Odeljku 2.7 izdvojeno je data tabela kvantitativnih pokazatelja uspešnosti od trenutka sticanja prethodnog naučnog zvanja -Naučni saradnik. U Odeljcima 2.8 i 2.9 je data kratka analiza naučnih radova, odnosno tehničkih rešenja. Budva 4-7. 04. 1996, pp. 34-37. 4.Ž.Despotović, Z.Stojiljković, M.Jovanović, "Tiristorski pretvarač za pogon elektromagnetnih vibratora",Zbornik radova X Simpozijuma Energetska Elektronika, N.Sad 14-16.10. 1999, pp.150-156. 5. Z.Stojiljković, Ž.Despotović,"Korekcija faktora snage u pogonu elektromagnetnih vibratora", Zbornik radova X Simpozijuma Energetska Elektronika, N.Sad 14-16.10. 1999, pp. 157-164. Rešenje rađeno u periodu jun-septembar 1999. za firmu "SINDI" Novi Popovac. Rešenje koristi Fabrika Cementa "N.POPOVAC"-Paraćin počev od septembra 1999.

Radovi publikovani u naučnim

18.Ž.Despotović N.Grujić, Mikroprocesorski merač frekvencije impulsa sa ugrađenom monostabilnom funkcijom.

Rešenje rađeno u periodu septembar-oktobar 1999. za Holding Kompa niju "Andrijašević"-Ruma. Rešenje je primenjeno na mašini za izvlačenje i formiranje opružnih elemenat. Rešenje koristi Holding Kompanija "ANDRIJAŠEVIĆ" počev od 13.10.1999. 19.M.Timotijević, M.Jovanović, N.

Kratka analiza radova

Dr Željko Despotović je u svojoj naučnoj i stručnoj karijeri dao niz zapaženih naučnih i inženjerskih rezultata u oblastima energetike i ekologije, ali i u uže specijalizovanim oblastima kao što su energetska elektronika, mehatronika i kontrola vibracija. U poslednjih pet godine počev od završetka i odbrane doktorske disertacije se intenzivno bavio naučnim radom, gde je naučne radove i konkretna tehnička rešenja, uglavnom vezana za razvoj visokonaponske visokofrekventne ekološke opreme, optimizaciju i kontrolu vibracija i vibracionog transporta rasutih materijala (primenjenih na postrojenjima elektrostatičkih precipitatora na termoenergetskim blokovima EPS-a), obradio na visokom naučnom i stručnom nivou. Celokupan njegov rad je naučno i stručno dobio praktičnu potvrdu u industrijskim i energetskim postrojenjima.

Kandidat je po prvi put na našim prostorima dao nov i vredan doprinos u oblasti amplitudske i frekventne kontrole vibracionog doziranja i transporta rasutih materijala korišćenjem strujno kontrolisanih tranzistorskih energetskih pretvarača. Ova oblast je dobila naročiti značaj razvojem tehnologije kompozitnih materijala sa jedne strane i razvojem novih generacija poluprovodničkih prekidačkih komponenti sa druge strane. Modelling -simulation and computation for engineering and environmental systems ima naučni i teoretski doprinos, a bavi se veoma aktuelnom temom koja se odnosi na proučavanje klasa neregularnih električnih kola striktnom i rigoroznom metodologijom modelovanja pomoću preciznih matematičkih aparata iz konveksne analize i teorije varijacionih nejednakosti. U ovom radu doprinos kandidata je u formiranju matematičkih i simulacionih modela, komponenata i složenijih kola energetske elektronike, koja predstavlja njegovu primarnu istraživačku oblast. U radu je dat veoma interesantan metod kvalitativne procene efikasnosti kako prostih električnih kola, tako i složenih električnih sistema koji se mogu svesti na niz jednostavnijih električnih kola. U uvodnim glavama rada je jako dobro postavljen problem i trenutno stanje istraživanja u oblasti. U ostatku rada je detaljno izloženo matematičko modeliranje i analiza metodologije, koji su primenjeni na konkretnim kolima iz energetske elektronike (koja se odnose na sistem ispravljač-naponski stabilizator), što daje i praktični doprinos ovog rada. Ovim novim metodom se otvara mogućnost modelovanja i analize i šire klase kola u energetskoj elektronici.

Dr Željko Despotović je u okviru projekta Ministarstva nauke i zaštite životne sredine "Razvoj i primena visokonaponske visokofrekventne (VNVF) ekološke opreme za otklanjanje aerozagađenja u industriji i elektroprivredi" pod evidencionim brojem ZS 21007 (Program istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja za period 01. 04.2008.-31.12.2010.), dao izuzetan doprinos u naučnoistraživačkom radu u sklopu koga je ispoljio sve elemente samostalnosti i naučne i stručne zrelosti. Sve postavljene zadatke i potprojekte u okviru ovog istraživanja je rešavao i vodio samostalno od konceptualnog rešenja, organizacije posla, razrade detalja pa do praktične realizacije. Na osnovu datog istraživanja je kao autor ili koautor objavio više značajnih radova.

U 13] su pregledno dati problemi u radu konvencionalnih ESI sistema, kao i načini za njihovm prevazilaženjem korišćenjem savremenih VF sistema napajanja. Optimizacijom VF napajanja ESI, mogu se postići značajna poboljšanja u smislu izdvajanja čestica, energetske efikasnosti, minimiziranja dimenzija i cene samog izdvajačkog postrojenja, u odnosu na postojeće 50Hz-ne sisteme, bazirane na faznoj kontroli. U radu su predstavljeni rezultati eksploatacionih ispitivanja na postrojenju ESI na TE "Morava". Na konkretno realizovanom sistemu su uočene brojne prednosti koje nudi VF sistem napajanja u odnosu na konvencionalni 50Hz. Eksperimentalnim rezultatima je pokazano da se korišćenjem VF napajanja postiže mnogo preciznija kontrola struje i napona ESI. Pored toga kod VF napajanja je moguće ostvariti veoma brz odziv pri pojavi preskoka. Značajno poboljšanje VF sistema se ogleda i u značajno boljem faktoru snage, koji je u ovom slučaju blizak jedinici. Nakon ovoga su prikazani rezultati koji se odnose na merenje koncentracija čestica dimnih gasova (DG) u recirkulacionom vodu ESI postrojenja. U pomenutim radovima su prezentirani rezultati merenja u kojima je pokazano da se VF napajanjem postižu značajno bolji efekti u smanjenju emisije čestica.

U radovima [2.3.2.2] i [2.4.1.7] su dati teoretski i eksperimentalni rezultati razvoja ključne komponente u sistemima VF napajanja -VNVF transformatora, kako sa tehnološkog tako i sa tehno-ekonomskog aspekta, koja ima veoma veliku perspektivu korišćenja na ESI postrojenjima termo blokova u EPS-u. U radu su istaknuti problemi u radu pri povišenim učestanostima (10kHz) i pri značajnim snagama (do 60kVA). Dizajn u fazi prototipa je pokazao da je predložena konfiguracija mnogo efikasnija od VN transformatora, koji se koriste u konvencionalnim 50Hz-nim modulima transformator-ispravljač (T/I 16] su pregledno izloženi finansijski efekti razvoja VNVF pretvarača u ESI postrojenjima sa prezentiranim eksperimentalnim potvrdama. Pored ovoga prezentirani su rezultati dobijeni tokom dvogodišnje primene VNVF napajanja u TE "Morava". Prototip VNVF ispravljača snage 60kVA je po prvi put razvijen na našim prostorima i već dve godine su četiri VF jedinice u eksploataciji u TE "Morava" gde su instalirane u realnom okruženju. Na bazi iskustava dvogodišnje eksploatacije VNVF napajanja elektrostatičkih izdvajača na TE "Morava", sprovedena je tehnoekonomska analiza i procena ušteda koje se mogu ostvariti. Ispitivanjem je utvrđeno da VNVF uređaji postižu uvećanje efikasnosti otprašivanja ali daju i druge pozitivne efekte koji za posledicu imaju značajne uštede. Obzirom na ulazno trofazno napajanje VNVF uređaja i njihov veliki faktor snage, konstatovano je da oni obezbeđuju značajno umanjenja reaktivne i prividne snage u odnosu na konvencionalne T/R jedinice. Kao posledica ovoga značajno je smanjena efektivna vrednost struje u NN napojnim vodovima. Pored toga, značajno je smanjena snaga distorzije na 6 kV/ 50 Hz napajanju. U radovima su dokazana poboljšanja efikasnosti otprašivanja koja se ogledaju u značajno boljem izdvajanju čestica iz dimnog gasa, što u velikom obimu smanjuje troškove i davanja na ekološke takse i eventualne penale. Konačno, konstatovano je da primenom VNVF napajanja dolazi do smanjenog oštećenja i habanja elektroda, pošto je njegovom primenom višestruko smanjena energija električnog luka koji se javlja kao neminovna posledica procesa elektrostatičkog izdvajanja. (ESI). U ovim radovima akcenat istraživanja je na topologiji i načinu upravljanja, kao i opisu implementacije rešenja hibridnog (retrofit) napajanja ESI. Hibridnim rešenjem se zadržava jedinica transformator/ispravljač (T/I) klasičnog tiristorski regulisanog 50Hz-nog sistema, ali se umesto tiristorskog pretvarača za regulaciju sekundarnog napona ugrađuje se H-most sa IGBT prekidačima. IGBT pretvarač se upravlja iz DSP kontrolera u kojem je implementiran namenski algoritam prilagođenja 50Hz-nog transformatora radu VF pretvarača. Učestanost struje kojom se napaja primar T/I jedinice je u opsegu 10 Hz -500 Hz, dok je prekidačka učestanost IGBT prekidača 5kHz-20 kHz. Kao krajnji efekat, se dobijaju talasni oblici visokog napona na elektrodnom sistemu ESI, koji daje VF napajanje, što dovodi do značajnog uvećanja efikasnosti čišćenja postojećih elektroda. Motivacija za razvojem jednog ovakvog pretvarača je upravo nastala iz razloga što većina ESI postrojenja na TE u okviru EPS-a poseduje grupe transformator/ispravljač za 50Hz, tako da je na izlaznim elektrodama moguće postići brzo upravljiv napon male talasnosti, sa svim pozitivnim efektima koje ovo prouzrokuje. U pomenutim radovima sa tematikom retrofit napajanja su dati eksperimentalni rezultati dobijeni tokom dvogodišnje eksploatacije ovog tipa napajanja pod komercijalnim nazivom ETF-DBS180 na elektrofiltarskom postrojenju u TE "Morava" u Svilajncu. U radu [2.2.1.4] su razmatrani optimalni kontrolni algoritmi u hibridnim sistemima obnovljivih izvora energije sa stanovišta autonomije i isplativosti. U radu je razmatrana konfiguracija koja se najčešće koristi u realnim uslovima (Solarni panel-Vetrogenerator-Baterija-Mreža). U radu su predložena dva moguća scenarija koji se odnose na tri karakteristične konfiguracije sistema. U analizi su uzete u obzir realne vrednosti parametara alternativnih izvora i baterije. Simulator je zasnovan na MATLAB/Simulink platformi. Na kraju je predložena strategija za kontrolu i optimizaciju kontrolera za dati hibridni sistem. Ovaj rad predstavlja jedan od rezultata projekta "Energy Warden-Design and Real Time Energy Sourcing Decisions in Buildings" iz okvirnog programa FP7 , u okviru koga je kandidat bio učesnik tokom 2010.

Radovi

Kratka analiza tehničkih rešenja

Kandidat Dr Željko Despotović je u okviru istraživačkog tima koji je radio na projektu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine "Razvoj i primena visokonaponske visokofrekventne (VNVF) ekološke opreme za otklanjanje aerozagađenja u industriji i elektroprivredi" pod evidencionim brojem ZS 21007 (Program istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja za period 01. 04.2008.-31.12.2010.), dao značajan doprinos u kreaciji i realizaciji konkretnih tehničkih rešenjaindustrijskih prototipova, koja su već dve godine u eksploataciji na realizovanom postrojenju savremenih elektrostatičkih izdvajača na TE "Morava".

Tehničkim rešenjem [2.5.2.1] je predstavljen prototip VNVF rezonantnog energetskog IGBT pretvarača za potpunu kontrolu elektrostatičkih izdvajača. Projektovanje i izrada energetskog pretvarača koji je predmet ovog tehničkog rešenja su predstavljali tehnički i tehnološki izazov koji u svetu nije bio rešen na adekvatan način. U rešavanju problema, istraživački tim se opredelio za topologiju pretvarača, upravljačka i pobudna kola koja osiguravaju siguran rad tranzistora snage. Dizajn je optimizovan u pogledu cene, gabarita, težine, tehnoloških postupaka izrade i montaže, kao i u pogledu stepena korisnog dejstva i pouzdanosti. Višemesečna eksploatacija predstavlja verifikaciju projektovanog i izrađenog rešenja u agresivnim klimatskim i mehaničkim uslovima kakvi se sreću u termoelektranama. Detaljan opis tehničkog rešenja sa svom pratećom dokumentacijom je dat u Prilogu V.1. U tehničkom rešenju [2.5.2.2] je dat opis i praktična realizacija visokonaponskog visokofrekventnog energetskog transformatora, koji predstavlja jednu od ključnih komponenti visokofrekventnog (VF) energetskog pretvarača. Visokofrekventno napajanje elektrostatičkih izdvajača omogućava značajne uštede u površini elektroda, količini ugrađenog čelika, električnoj energiji i efikasnije izdvajanje čestica dima i pepela. Njegova realizacija je zahtevala rešavanje čitavog niza stručnih i tehničkih problema, za koje u naučnoj i stručnoj javnosti nije bilo primerenog rešenja. U radu transformatora pri VF primenama postoje problemi degradacije dielektrika usled dielektroforeze, prisutne usled velike brzine promene električnog polja. Pored ovoga, projektovanje feritnog jezgra za transformator velike snage je skopčano sa problemima usled prisustva pozitivnog temperaturnog koeficijenta gubitaka snage u jezgru. Predloženim tehničkim rešenjem su ovi problemi su na zadovoljavajući način rešeni. Detaljan opis tehničkog rešenja sa svom pratećom dokumentacijom je dat u Prilogu V.2.

Tehničkim rešenjem [2.5.2.3] se predlaže novi i efikasniji industrijski prototip visokonaponskih visokofrekventnih (VNVF) ispravljača kojima se postižu značajne prednosti i uštede u odnosu na klasične 50Hz-ne sisteme. Delovanjem visokog napona između taložnih i emisionih elektroda izdvajača se formira jako elektrostatičko polje. Predloženim ispravljačem je postignut izlazni napon blizak vrednosti probojnog napona između elektroda izdvajača. Nominalni parametri ispravljača su prilagođeni za primenu na postrojenjima elektrostatičkih izdvajača termoelektrana i toplana. Izlazni napon i struja realizovanog ispravljača su podesivi u opsegu 0-100kV, odnosno 0-1000mA. Detaljan opis tehničkog rešenja sa svom pratećom dokumentacijom je dat u Prilogu V.3.

Tehničko rešenje [2.5.2.4] predstavlja elektronski modul za merenje visokog napona na elektrodama elektrostatičkih izdvajača (ESI) i merenje trenutne vrednosti struje kojom se one napajaju. Standardni opseg promene napona na ESI je 0-100kV, dok je standardni opseg struja kojim se napajaju ESI 0-1A. Razvijeni elektronski modul je integrisan u transformatorski sud ispunjen uljem, u kojem se nalaze visokonaponski ispravljač i visokonaponski visokofrekventni (VNVF) transformator. Elektronski modul je ustvari merni pretvarač kojim se omogućava merenje struje i napona ESI pri čemu se na izlazu dobijaju naponski signali u opsegu 0-10V. Ovi signali se koriste za prikazivanje trenutnih vrednosti struje i napona ESI, ali i kao sastavni deo povratne sprege u regulacionom kolu VF pretvarača kojim se napaja ESI. Rešenje je primenjeno na elektrofiltarskom postrojenju na TE "Morava". Predložena metoda je univerzalna u tom smislu što se može primeniti za bilo koji tip VNVF ispravljača, ali i za 50Hz-ne tiristorske ispravljače. Detaljan opis tehničkog rešenja sa svom pratećom dokumentacijom je dat u Prilogu V.4.

Tehničko rešenje [2.5.2.5] predstavlja kombinaciju VNVF pretvarača sa strujnom kontrolom i postojećeg 50Hz-nog transformatora. Motivacija za razvojem jednog ovakvog pretvarača je upravo nastala iz razloga što većina postrojenja elektrostatičkih izdvajača (ESI) na termoelektranama poseduje grupe transformator/ispravljač za 50Hz, tao da je na izlaznim elektrodama ESI moguće postići jednosmerni napon zanemarljivo male talasnosti, upravo korišćenjem ovog hibridnog rešenja tzv. retrofit napajanja elektrostatičkih izdvajača. Na izlaz VF energetskog IGBT pretvarača sa H-mostom je vezan VN 50Hz-ni transformator podizač napona. Ovaj pretvarač kombinuje dobre osobine VF i 50Hz-nog napajanja i baziran na strujnoj kontroli i daje na svom izlazu pravougaoni talasni oblik struje učestanosti 50Hz. Ovom strujom se napaja primar visokonaponskog transformatora (VNT). Na izlazu pripadajućeg visokonaponskog ispravljača (VNI) je moguće dobiti napone od 20-100kVDC veoma male talasnosti. Detaljan opis tehničkog rešenja sa svom pratećom dokumentacijom je dat u Prilogu V.5.

Kandidat Dr Željko Despotović je postigao veoma zapažene rezultate u razvoju novih laboratorijskih postrojenja koji su primenjeni u proučavanju oscilatorne udobnosti motornih vozila i uticaja vibracija ljudsko telo. Ova tehnička rešenja su već tri godine u primeni na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu na Katedri za motorna vozila.

Tehničko rešenje [2.5.3.1] predstavlja laboratorijsku elektronski kontrolisanu servohidrauličku vibracionu platformu (hidrodinamički pulzator) sa mogućnošću ostvarivanja oscilacija po dve upravne ose (vertikalna i horizontalna). Razvijena laboratorijska oprema se koristi ispitivanja uticaja vibracija na čoveka, odnosno ljudsko telo. Tehničkim rešenjem su realizovane nezavisne vibracije po svakoj od osa ponaosob, ali i složena oscilatorna kretanja u ravni, istovremenom pobudom po obe ose. Maksimalna masa koju vibracioni uređaj može da pobuđuje je 200kg, dok je ostvareni opseg učestanosti pobude 0.1-35Hz za tipove pobudnih signala: slučajna uskopojasna i širokopojasna pobuda sa mogućnošću pobuđivanja po oktavama i terc oktavama, trougaoni i sinusni harmonijski. Sa malim modifikacijama ovo rešenje je moguće primeniti u automobilskoj industriji, kao integralni deo linija za testiranje automobila na vibracije. Ovim uređajem se mogu dobiti veoma velike uštede u smislu da ispitivani automobil ili prevozno sredstvo nije potrebno voziti duž neke trase puta i analizirati uticaj vibracija. Dovoljno je snimiti datu trasu i snimljene talasne oblike u originalnoj varijanti generisati iz generatora signala koji se nalazi u sklopu ovog uređaja. Detaljan opis tehničkog rešenja sa svom pratećom dokumentacijom je dat u Prilogu VI.1.

Tehničko rešenje [2.5.3.2] predstavlja programabilni uskopojasni i širokopojasni, amplitudsko-frekventni generator referentnih talasnih oblika. U ovom tehničkom rešenju je prikazan jedan mogući način zadavanja referentnih talasnih oblika na referentne ulaze servo hidrauličkog upravljačkog sistema, kojim se ostvaruje pobuda vibracione platforme u okruženju sistema za ispitivanje oscilatorne udobnosti motornih vozila. Signal generator je implementiran u kontrolnom modulu. Signal generator je baziran na mikroprocesoru ATMEL Mega 128 i sa dva 12bitna MAX5322 D/A konvertora (jedan daje referentni signal za Z-osu, dok drugi daje referentni signal za X-osu). Parametri rada hidrauličke platforme se zadaju preko operator panela. Signalni generator ima mogućnost izbora tipa pobude i mogućnost podešavanja učestanosti i amplitude izlaznog signala, a baziran je na metodi direktne digitalne sinteze tzv. Direct Digital Synthesis (DDS). Ovim tehničkim rešenjem je obezbeđen optimalni načini generisanja harmonijskih talasnih oblika. Specifičnost ovog tehničkog rešenja je u tome što je u njemu integrisana harmonijska pobuda (sinusna, trougaona ili pravougaonom pobudom), stohastička pobuda i pobuda sa tzv. prebrisavanjem (SWEEP) ali za uskopojasni i širokopojasni opseg, pri čemu su od interesa kako one ultra niske učestanosti (0.05-0.5Hz), tako i one koje se za mehanički sistem vibracione platforme, smatraju visokim (>30Hz). Detaljan opis tehničkog rešenja sa svom pratećom dokumentacijom je dat u Prilogu VI.2.

Kvalitativni pokazatelji naučno istraživačkog rada

Kandidat Dr Željko Despotović je od sticanja akademskog zvanja doktora nauka (novembar 2007.), odnosno sticanja naučnog zvanja-naučni saradnik (2008.) , bio veoma aktivan u naučnom pogledu, te je u periodu od četiri i po godine stvorio kvalitativne uslove za sticanje zvanja Viši naučni saradnik. U pomenutom periodu, kandidat je zahvaljujući svom kompletnom obrazovanju iz oblasti elektroenergetike (diplomirani inženjer, magistar i doktor elektrotehnike za oblast Energetski pretvarači), iskustvu stečenom kroz višegodišnji rad na komercijalnim i istraživačkorazvojnim projektima i studijama, kao i svojoj stručnoj i naučnoj kreativnosti i inventivnosti, postigao značajne rezultate, valorizovane i prihvaćene kako u zemlji tako i inostranstvu. U ovom periodu, Dr Željko Despotović je ostvario zapažene rezultate kroz publikovanje naučnih saznanja i rezultata, edukaciji i formiranju mladih naučnih kadrova, organizovanju i aktivnom učešću u međunarodno-tehničkoj saradnji sa eminentnim naučno-istraživačkim institucijama u zemlji i inostranstvu i povezivanju u evropsku naučnu mrežu u okviru projekata bilateralne saradnje, TEMPUS projekata i učešća u okviru Evropskog istraživačkog programa FP7.

Rezultati višegodišnjeg naučno-istraživačkog rada kandidata Dr Željka Despotovića se ogledaju u:

o Kandidat je dao svoj doprinos kao naučni supervizor i kao član komisija za odbranu magistarskih teza i doktorskih disertacija , kao i član komisija za ocenu podobnosti tema više doktorskih disertacija. Kao rukovodilac potprojekata u okviru Projekata Ministarstva nauke Republike Srbije, učestvovao je u izvođenju tokom izrade magistarskih teza i master radova na Elektrotehničkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Takođe je učestvovao u više komisija za ocenu ispunjenosti uslova kandidata za dobijanje naučnih zvanja u Institutu "M.Pupin".

Kandidat je recenzent u više naučnih časopisa od kojih su dva iz najvišeg ranga prema SCI listi vrednovanja-IEEE Transactions on Industrial Electronics i Journal of Power Electronics.

Pokazatelji uspeha u naučnom radu

3.1.1. Naučna zvanja Dr Željko Despotović , kandidat za zvanje Viši naučni saradnik, je sticao sukcesivno svoja naučna zvanja bez reizbora i diskontinuiteta od trenutka dobijanja akademskog zvanja Magistra tehničkih nauka 2003. Kandidat je prošao kroz sve faze naučnog i stručnog sazrevanja od istraživača saradnika pa do samostalnog, kreativnog i inventivnog naučnika i istraživača. Hronologija sticanja akademsko-naučnih zvanja kao jedan od pokazatelja uspeha u naučnom radu se daje u nastavku:

Učešće na projektima Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj

Dr Željko Despotović je bio učesnik većeg broja projekata koji su finansirani od strane resornih ministarstava i fondova za nauku i tehnološki razvoj. U tekstu koji sledi je data lista projekta po hronološkom redosledu:

B) Investicioni projekti republičkog i međunarodnog značaja

Dr Željko Despotović je učestvovao i ostvario veoma zapaženu ulogu na investicionim projektima od republičkog i međunarodnog značaja, kao projektant ili odgovorni projektant, obzirom da poseduje adekvatne licence Inženjerske komore Srbije. U nastavku teksta je data lista ovih projekata na kojima je kandidat učestvovao za periode pre sticanja zvanja naučni saradnik i nakon sticanja zvanja naučni saradnik.

Od izbora u zvanje naučni saradnik

1. Projekat energetike i upravljanja segmentnim zatvaračima vodozahvatne ustave "Bezdan", Vode Vojvodine, Srbija, Maj-Septembar 2008. (Projektant) 2. Idejni projekat i studija opravdanosti izgradnje male hidroelektrane na reci Đetinji-HE "Vrutci" , Institut "J.Černi"-Beograd, Institut "M.Pupin"-Beograd. Investitor projekta JVP "Srbijavode", Beograd. Projekat rađen u periodu 15.09.200815.09. -03.12.2008 3. Elektroenergetski projekat sistema za osmatranje i obaveštavanje za brane "Vrba" i "Klinje"-Institut "M.Pupin"-Beograd, Investitor projekta: "RUDNIK I TERMOELEKTRANA" a.d. Gacko, Republika Srpska, Projekat rađen u periodu 15.12.200915.12. -08.05.2010.

Idejni projekat elektroenergetskih instalacija ustave i prevodnice "Šebešfok",

Investitor projekta: JVP "Vode Vojvodine", Novi Sad, Projekat rađen u okviru Mađarsko-Srpskog idejnog projekta rekonstrukcije kanala Baja-Bezdan, finansiranog od strane EU. Period jun-oktobar 2011. (Odgovorni projektant).

Glavni

2.TEMPUS projekat broj 144856-2008-1-RS-TEMPUS-JPGR, ″International

Accreditation of Engineering Studies″, Oblast T520-Inženjerstvo i Tehnologija. Trajanje projekta 2008.-2011. LINK: http://www.tempus.ac.rs/projects-tempus/view/764/70/ LINK: http://tempus.mas.bg.ac.rs/cons-seg.html U okviru ovog projekta kandidat je angažovan kao jedan od koordinatora za oblast praktične primene mehatronike u inženjerskim studijama (Dokazi i kompletna dokumentacija su dati u Prilogu VII.2).

3.TEMPUS projekat broj JEP-41029-2006 "Interdisciplinary Engineering Education

Organizacija naučno-istraživačkog rada

Rukovođenje i učešće u nacionalnim naučno-istraživačkim projektima, potprojektima i zadacima

Kandidat je u prethodnom periodu od deset godina je bio angažovan kroz samostalni rad i kao nosilac potprojekata i zadataka, na više nacionalnih naučno-istraživačkih projekata iz oblasti energetike i vodoprivrede. U poslednje četiri godine je intenzivno radio kao rukovodilac, ili kao nosilac konkretnih zadataka i potprojekata uglavnom u oblastima rešavanja ekoloških problema termoelektrane (unapređenje postrojenja za elektrostatičko izdvajanje čestica iz dimnih gasova) i naprednim načinima upravljanja u vodoprivredi. Najznačajniji naučno-istraživački projekti na kojima je kandidat kao rukovodilac dao značajan naučni i stručni doprinos su: Od izbora u zvanje naučni saradnik

Primenljivost tehničkih rešenja kandidata u praksi

Kandidat Dr Željko Despotović je u svojoj stručnoj karijeri ostvario više od 55 tehničkih rešenja koja su našla konkretnu primenu u procesnoj industriji, elektroprivredi, vodoprivredi. Pregled ovih tehničkih rešenja je detaljno dat u poglavlju 2.5. Ovde će biti pomenuta ona tehnička rešenja koja je kandidat realizovao u poslednje tri godine svog naučno-istraživačkog i stručnog rada, a koja su konkretno primenjena na TE "Morava" i koja bi mogla imati veliku perspektivu primene i u drugim oblastima u cilju rešavanja ekoloških problema koji se tiču zagađenja vazduha.

Najznačajnija tehnička rešenja iz ovog perioda se odnose na projekat Ministarstva nauke i zaštite životne sredine "Razvoj i primena visokonaponske visokofrekventne (VNVF) ekološke opreme za otklanjanje aerozagađenja u industriji i elektroprivredi" pod evidencionim brojem ZS 21007 (Program istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja za period 01. 04.2008.-31.12.2010.). Na ovom projektu je kandidat dao značajan doprinos u kreaciji i realizaciji konkretnih tehničkih rešenja-industrijskih prototipova , referisanih u poglavlju 2.5 ovog Izveštaja sa [2.5.2.1-2.5.2.5]. Detaljan opis ovih rešenja i kompletna dokumentacija sa potvrdama korisnika su dati u Prilozima V.1-V.5. Ova tehnička rešenje su već dve godine u eksploataciji i integralni su deo postrojenja elektrostatičkih izdvajača na TE "Morava". Realizovanim tehničkim rešenjima je kvalitativno i kvantitativno pokazano značajno bolje čišćenje dimnih gasova u odnosu na postojeći 50Hz-ni sistem, što je i verifikovano tokom eksploatacionih istraživanja.

Razvijeni sistem VF napajanja elektrostatičkih izdvajača je primenljiv i u drugim industrijama koja generišu velike količine dima i čađi, kao i sitnih čestica (energane, toplane, čeličane, cementare i sl.). Pokazano je interesovanje predstavnika firme RAFAKO (referentna firma u svetu iz ove oblasti) za novi visokofrekventni sistem napajanja čiji su predstavnici u više navrata posetili postrojenje elektrostatičkih izdvajača na TE "Morava".

Aktivnosti u telima Ministarstva za nauku Republike Srbije

Dr Željko Despotović je na listi recenzenata inovacionih i naučno-tehnoloških projekata Ministarstva Republike Srbije.

Član je Naučnog veća Instituta Mihajlo Pupin od 18.06.2008. Dr Željko Despotović je aktivni učesnik u programsko-organizacionom odboru časopisa ENERGIJA i simpozijuma ENERGETIKA, koji organizuje Savez energetičara Srbije (Prilog X).

Aktivnost u međunarodnim naučnim asocijacijama i inženjerskim udruženjima

Razvoj uslova za naučni rad, obrazovanje i formiranje naučnih kadrova

U dugogodišnjoj inženjerskoj i naučno-istraživačkoj karijeri, kandidat je dao značajan doprinos u formiranju istraživačkog kadra Instituta "M.Pupin". Ovaj rezultat kandidat je ostvario kroz neposredan rad sa mlađim saradnicima na istraživačko razvojnim projektima. Kao rezultat timskog rada, koji je kandidat negovao u svojoj karijeri, realizovana su brojna tehnička rešenja navedena u poglavlju 2.5, kao i brojni investicioni projekti i studije. Pored ovoga kandidat je dao značajan doprinos u formiranju mladih naučnih kadrova na Elektrotehničkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, kroz učešće i rukovođenje tokom izrade magistarskih i master tezama koje su proistekle kao rezultati na Projektima Tehnološkog razvoja u okviru Ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Doprinos nauke u zemlji

U zreloj fazi svog naučnog rada Dr Željko Despotović je dosta vremena posvetio i sada radi sa mlađim istraživačima van Instituta "M.Pupin", i to na njihovoj edukaciji i sticanju profesionalnih iskustava. Iako kandidat nije neposredno angažovan na Univerzitetu, veoma aktivno sarađuje sa mnogim fakultetima: Elektrotehnički fakultet u Beogradu-Laboratorija za mikroprocesorsko upravljanje energetskim pretvaračima, Mašinskim fakultetom u Kragujevcu-Katedra za motorna vozila, Elektrotehničkim fakultetom u Banja Luci-Katedra za Energetiku, Fakultetom tehničkih nauka u Zrenjaninu, Visokom školom elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu i Fizičkim fakultetom u Beogradu-Katedra za fiziku plazme ). U tom smislu, pored akademskog povezivanja između Univerziteta i Instituta "Mihajlo Pupin", Dr Željko Despotović je učestvovao kao član komisija ili spoljni konsultant u izradi i odbrani magistarskih, doktorskih i specijalističkih radova studenata (mladih istraživača). U nastavku se daje spisak magistarskih teza i doktorskih disertacija u kojima je Dr Željko Despotović dao svoj neposredan naučni i stručni doprinos.

Učešće u komisijama za ocenu, pregled i odbranu magistarskih teza, doktorskih disertacija i specijalističkih radova

Kandidat je dao značajan doprinos u komisijama za odbranu magistarskih teza i komisijama za ocenu uslova i prihvatanje doktorskih disertacija. Na ovoj školi je učestvovao u formiranju kurseva (predavanja, laboratorijskih i računskih vežbi) iz predmeta Električni pretvarači snage-EPS i Električna vuča-EV). Na ovoj školi je aktivno učestvovao kao mentor na više diplomskih radova , kao član više komisija za odbranu diplomskih radova. Pored ovoga dao je značajan doprinos i aktivno je učestvovao u akreditaciji i formiranju programa specijalističkih studija studijskog programa Nove Energetske Tehnologije-NET.

A) Učešće u komisijama za odbranu magistarskih teza

Kvalitet naučnih rezultata

Uticajnost kandidatovih naučnih radova

Kandidat je u poslednjih deset godina ostvario značajne naučne rezultate u dve različite stručne oblasti : a) kontroli vibracija sa primenom na vibraciono doziranje i transport rasutih materijala b) energetskoj elektronici (energetskim pretvaračima) i njihovoj primeni u rešavanju ekoloških problema aerozagađenja i prečišćavanja dimnih gasova na termoelektranama i toplanama Tokom realizacije pomenutih naučno istraživačkih projekata TR6610 i ZS21007 Ministarstva nauke i zaštite životne sredine kandidat je na najbolji mogući način uspostavio korelaciju i povezao ove dve oblasti. Naime, usklađivanjem otresanja taložnih i emisionih elektroda (koje u osnovi pripadaju oblastima kontrole vibracija i vibracionog transporta) sa radom VNVF energetskih pretvarača za elektrostatičko izdvajanje čestica iz dimnih gasova (oblast energetske elektronike) na termoelektranama su postignuti značajni rezultati u zadovoljenju evropskih normi o graničnim vrednostima emisija (GVE) čvrstih čestica.

Za oblast navedenu pod a) od posebnog značaja su originalni naučni radovi Pored pomenute dve oblasti, kandidat je u poslednjoj godini istraživanja u okviru projekta bilatelarne srpsko-francuske saradnje MATENG publikovao rad [2.1.1.2] u vrhunskom međunarodnom časopisu Applied Mathematical Modelling -simulation and computation for engineering and environmental systems. Rad se odnosi na veoma aktuelnu temu proučavanja i modelovanje klasa neregularnih električnih kola pomoću preciznih matematičkih aparata iz konveksne analize i teorije varijacionih nejednakosti. Novim metodom predloženim u ovom radu se otvara mogućnost modelovanja i analize i šire klase kola u energetskoj elektronici. Rad je publikovan maja 2011 godine i u narednim godinama treba očekivati značajniju uticajnost ovog rada, kao i njegovo citiranje.

Citiranost kandidatovih naučnih radova

Kandidat Dr Željko Despotović je dao sada bio citiran više puta , a broj citata se razlikuje zavisno od toga koja od baza podataka citata se uzme kao relevantna. U ovom Izveštaju je dat pregled citata kandidata prema sledećim bazama podataka Scopus, WEB of Science i Google Academic. Takođe u ovom delu je dat pregled citata u Srpskom Citatnom Indeksu-izvor KOBSON Srbija.

A) Pregled citata prema bazi podataka Scopus

Kandidat Dr Željko Despotović je prema ovoj bazi podataka do sada bio citiran sa 13 citata od toga je 8 heterocitata, 3 kocitata i 2 autocitata. Od ovih 13 citata rad "Power Converter Control Circuits for Two-Mass Vibratory Conveying System with Electromagnetic Drive: Simulations and Experimental Results", objavljen u vrhunskom međunarodnom časopisu IEEE Transactions on Industrial Electronics je bio citiran 9 puta (7 citata, 1 kocitat i 1 autocitat), rad "High Performance Feedback Control of Electromagnetic Vibratory Feeder" , objavljen u vrhunskom međunarodnom časopisu IEEE Transactions on Industrial Electronics je bio citiran 1 put (1 autocitat

Efektivni broj radova i kandidatov doprinos u njima

Dr Željko Despotović je u svojoj karijeri objavio kao autor ili koautor ukupno 70 naučnih radova. Od toga, 17 naučnih radova je publikovao u časopisima (3 u vrhunskim međunarodnim časopisima, 2 u međunarodnim časopisima, 6 u vodećim nacionalnim časopisima, 4 u nacionalnim časopisima i 2 u naučnim časopisima), 20 naučnih radova je objavio na međunarodnim konferencijama i skupovima, dok je 33 naučna rada publikovao na domaćim naučnim konferencijama i naučnim skupovima.

U periodu posle izbora u zvanje Naučni saradnik kandidat je objavio 54 naučna rada. Od toga, 12 naučnih radova je publikovao u časopisima ( 2 u vrhunskim međunarodnim časopisima, 2 u međunarodnim časopisima, 6 u vodećim nacionalnim časopisima, 2 u nacionalnim časopisima i 2 u naučnim časopisima), 11 naučnih radova je objavio na međunarodnim konferencijama i skupovima, dok je 21 naučni rad objavio na domaćim naučnim konferencijama i naučnim skupovima.

U radu [2.1.1.1] kandidat je kao koautor dao podjednako isti doprinos kao i sam autor. U ovom radu je dat potpuno novi i originalni način kontrole vibracionog doziranja visokih performansi. Dokaz za ovo je rad objavljen u vrhunskom međunarodnom časopisu iz oblasti industrijske elektronike sa visokim impakt faktorom (IF=4.67). U radu [2.1.1.2] kandidat je, kao drugi autor, zajedno sa prvim autorom, dao suštinski doprinos, obzirom se rad praktičnom smislu odnosi na jednu sofisticiranu metodu rešavanja kola iz energetske elektronike, koja je primarna istraživačka oblast kandidata. I ovaj rad je objavljen u vrhunskom međunarodnom časopisu iz oblasti primenjene matematike i inženjerstva. U radovima sa međunarodnih konferencija [2.2.1.1-2.2.1.6] kandidat je u većini radova dao izuzetno značajan doprinos kao autor ili kao prvi od koautora. U radovima publikovanim u vodećim nacionalnim časopisima kandidat je takođe pokazao veoma veliku inventivnost i dao veoma veliki doprinos. Tako je značajan njegov autorski udeo u radovima [2.3.1.1] i [2.3.1.3]. U periodu od 2008. do sada kandidat Dr Željko Despotović je bio deo istraživačkog tima (ETF-Beograd, Institut "Mihajlo Pupin), koji se bavio razvojem i primenom VNVF ekološke opreme za otklanjanje aerozagađenja u industriji i elektroprivredi. U radovima [2.3.1.4-2.3.1.5], koji su direktna posledica ovog razvoja, kandidat je dao najznačajniji doprinos od svih ostalih koautora na radovima. U radu [2.3.1.6] doprinos kandidata je suštinski, pri čemu se ni u kom slučaju umanjuje doprinos ostalih kandidata.

Kandidat je u rešavanju pomenutih problema rukovodio potprojektima, samostalno obavljao sve naučne i stručne zadatke i to od koncepta, razrade pa do realizacije. Najbolji pokazatelj prethodno rečenog su pomenuti publikovani naučni radovi, ali paralelno sa tim i razvoj odgovarajućih tehničkih rešenja, koja su zasnovana na originalnim istraživačkim saznanjima i publikovanim naučnim rezultatima.

Efektivni broj tehničkih rešenja i kandidatov doprinos u njima

Dr Željko Despotović je u svojoj karijeri kao autor ili koautor realizovao više od 60 tehnički rešenja koja su dobila konkretnu potvrdu u praksi (industriji, elektroprivredi, vodoprivredi i vojnoj industriji) i u laboratorijama akademskih institucija. Od toga su 2 tehnička rešenja realizovana na međunarodnom nivou, 45 tehnička rešenja su realizovana kao industrijski prototipovi, 12 tehničkih rešenja kao bitno poboljšan postojeći proizvod i 2 tehnička rešenja kao nova laboratorijska postrojenja.

U periodu posle izbora u zvanje Naučni saradnik kandidat je realizovao 7 tehničkih rešenja. Od toga su 5 tehničkih rešenja realizovana kao industrijski prototipovi, dok su 2 tehnička rešenja realizovana kao nova laboratorijska postrojenja. U tehničkim rešenjima [2.5.2.1-2.5.2.5] kandidat je dao najznačajniji i najzapaženiji doprinos u odnosu na ostale koautore. Za tehnička rešenja [2.5.3.1] i [2.5.3.2] kandidat je dao suštinski doprinos .

Stepen samostalnosti u naučnoistraživačkom radu i uloga u realizaciji radova

U naučnoistraživačkom radu kandidat je ispoljio sve elemente samostalnosti i naučne zrelosti. Sve postavljene naučno-istraživačke zadatke je rešavao samostalno, od konceptualnog rešenja, organizacije posla, razrade detalja pa do praktične realizacije. U okviru nacionalnih projekata TR6610 i ZS21007, gde je uključena i eksperimentalna baza u istraživanjima, kandidat je pokazao visoku inventivnost, pedantnost i preciznost u pripremi eksperimentalnih zadataka i osmišljavanju scenarija. U tom poslu, Dr Željko Despotović je uspešno sarađivao sa kolegama iz drugih akademskih institucija (ETF-Beograd, Institut "N.Tesla"-Beograd, Mašinski fakultet-Kragujevac, Fizički fakultet-Beograd). Rezultate zajedničkog rada, kandidat je samostalno interpretirao u formi pomenutih naučnih publikacija i tehničkih rešenja. Osnovni algoritmi i metodologija rada su dominantno definisani i sprovedeni od strane kandidata. Posebno je značajno napomenuti da je kandidat na bazi istraživačkih rezultata samostalno razvijao pojedine module u okviru tehničkih rešenja, ali i kompleksnije istraživačke sisteme koji su kasnije primenjivani u industriji i elektroprivredi.