MATICA SRPSKA

ODEQEWE ZA DRUTVENE NAUKE

Z B O R N I K
MATICE SRPSKE ZA DRUTVENE NAUKE

MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES SOCIAL SCIENCES QUARTERLY

Pokrenut 1950. godine Do 10. sveske (1955) pod nazivom Nauni zbornik, serija drutvenih nauka, od 11. sveske (1956) Zbornik za drutvene nauke, a od 76. sveske (1984) pod danawim nazivom

GLAVNI UREDNICI Dr Milo Jovanovi (1950), ivojin Bokov (19511952), Rajko Nikoli (19531965), akademik Slavko Gavrilovi (19661969), dr Aleksandar Magaraevi (19701973), dr Mladen Stojanov (19741999) dr Milovan Mitrovi (20002004), dr aslav Oci (2005 )

133
Urednitvo
Dr GORDANA BLAGOJEVI Dr BOKO BOJOVI (Francuska) Dr RAJKO BUKVI Dr BRANISLAV S. UREV Dr MILO MARJANOVI Dr MASAJUKI IVATA (Japan) Dr JOVANA MILUTINOVI Dr MILOVAN MITROVI Dr DUAN NIKOLI Dr DRAGO WEGOVAN Dr ASLAV OCI, dopisni lan SANU Dr PITER RADAN (Australija)

Glavni i odgovorni urednik Dr ASLAV OCI, dopisni lan SANU

Copyright Matica srpska, Novi Sad, 2010

ISSN 0352-5732 / UDC 3(05)

ZBORNIK
MATICE SRPSKE ZA DRUTVENE NAUKE

133

NOVI SAD 2010

Ilustracija na korici gravira Zaharije Orfelina ovek pie za stolom

SADRAJ CONTENTS

LANCI I RASPRAVE / ARTICLES AND TREATISES D r a g a n P r o l e, Tertium Datur: Sloterdajk i filozofija medija Tertium Datur: Sloterdisjk and Philosophy of the Media . . . . . . . . . . RELIGIJA I DRUTVO / RELIGION AND SOCIETY M a r k o N i k o l i , Aktuelni odnosi Rimokatolike i srpske Pravoslavne crkve Contemporary Relations of Serbian Orthodox and Roman Catholic Churches . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . V e s n a T r i f u n o v i , Religijsko obrazovawe i kulturni identitet Religious Education and Cultural Identity . . . . . . . . . . . D u a n D o s t a n i , JNP Zbor i pravoslavqe JNP Zbor and Serbian Orthodoxy . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . A l e k s a n d r a P a v i e v i , Putujui kroz vreme. Potovawe i upotreba bogorodiinih ikona u srpskoj tradiciji i danas Travelling Through Time: Respect and Use of Virgin Mary Icons in Serbian Tradition and Nowadays . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . J o v a n a i k i i i v o j i n P e t r o v i , Znawe kao inilac unapreewa organske proizvodwe na gazdinstvima Vojvodine Knowledge as a Factor of Organic Production Improvement on Farms in Vojvodina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . B i q a n a R a t k o v i W e g o v a n i V l a d i m i r R a d e n k o v i , Kablovski distribucioni sistemi u Srbiji izlazak iz sive zone poslovawa Serbia's Cable Distribution Systems: Leaving the Grey Area of Business Practices . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . L i l i a S o r o k i n a, Overcoming Social Crisis in Russia: Systemic Modernization as an Alternative for its Further Development Kako prevazii drutvenu krizu u Rusiji: sistemska modernizacija kao alternativa wenog daqeg razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . J e l e n a V a p a T a n k o s i , Promene u nainu poslovawa agencija za osigurawe i finansirawe izvoza Recent Changes in Business Practices of the Export Insurance and Financing Agencies . . . . . . . D u i c a M a l i n i i u r i c a K o m l e n o v i , Ocewivawe iz perspektive uenika Grading from the Perspective of Pupils . . . S a a N e d e q k o v i , Quba Jovanovi dravnik iz Boke Ljuba Jovanovi Statesman from Boka . . . . . . . . . . . . . . NASLEE / HERITAGE J o v a n L o n a r i , Srpsko-bugarsko ekonomsko zbliewe Serbian-Bulgarian Economic Rapprochment . . . . . . . . . . . . . . . . a s l a v O c i , O Jovanu Lonariu On Jovan Lonari . . . . . . .

. . . . . .

. .

. .

. .

. .

. . . . . .

OSVRTI / COMMENTS V e q k o R a d o v a n o v i , Kriza i razvoj Crisis and Development . . . . Uputstvo za autore objavqeno u broju 130 . . . . . . . . . . . . . . .

Zbornik Matice srpske za drutvene nauke izdaje Matica srpska Izlazi etiri puta godiwe Urednitvo i administracija: Novi Sad, Ulica Matice srpske 1 Telefon: 021/420-199 Proceedings for Social Sciences published by Matica Srpska Published quarterly Editorial and publishing office: Novi Sad, Ul. Matice Srpske 1 Phone: 381 21 420-199 www.maticasrpska.org.rs e-mail: zmsd@maticasrpska.org.rs Redakcija Zbornika Matice srpske za drutvene nauke zakquila je 133. svesku 29. novembra 2010. godine Za izdavaa: prof. dr Duan Nikoli Struni saradnik Odeqewa: Julkica Boarov Lektor i korektor: Mirjana Zrni Tehniki urednik: Vukica Tucakov tampawe zavreno oktobra 2010. godine Kompjuterski slog: Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad tampa: tamparija Stojkov Tira: 400 primeraka

CIP Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi Sad 3(082) ZBORNIK Matice srpske za drutvene nauke / glavni i odgovorni urednik aslav Oci. 1984, sv. 76 . Novi Sad : Matica srpska, Odeqewe za drutvene nauke, 1984. 24 cm etiri puta godiwe. Rezimei na eng. jeziku. Nastavak publikacije: Zbornik za drutvene nauke ISSN 0352-5732
COBISS.SR-ID 3360258

tampawe ovog Zbornika omoguila je Vlada AP Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju

LANCI

RASPRAVE
UDC Originalni nauni rad

Dragan Prole

TERTIUM DATUR: SLOTERDAJK I FILOZOFIJA MEDIJA

SAETAK: Peter Sloterdajk je jedan od retkih savremenih filozofa koji insistira na relevantnosti Hegelove teze da filozofija nije nita drugo, nego svoje vreme obuhvaeno mislima. Obaveza filozofije da promiqa savremene fenomene prema wegovom miqewu se pre svega odnosi na neophodnost prikladnih refleksija medija. Filozofija medija, u sprezi s metadisciplinarnim miqewem kulture, mogla bi biti priznata kao Sloterdajkov doprinos filozofskom projektu proirenog uma. Za razliku od svojih prethodnika, Sloterdajk vie nee iskazivati poverewe u akademsku auru duhovnih nauka, ukoliko im prethodno ne poe za rukom da se na prepoznatqiv nain distanciraju od stigme svog evropocentrino motivisanog porekla. Otuda je Sloterdajkovo promiqawe medija u jedinstvenoj vezi s analizom evropske tradicije u svetlu novih integracija. Zalaui se za neophodnost da Evropa raskine s nasleem imperijalizma, autor ispituje aktuelne tendencije, a naroito produktivnost logike tertium datur koja se ogleda u naputawu radikalnog stava ili-ili, u korist integrativnijeg i-i: i opsena kritika i elementarno poverewe u postojei svet. KQUNE REI: filozofija medija, Evropa, proireni um, Sloterdajk

IZMEU POHVALA I ODBACIVAWA Prolo je etvrt stolea od objavqivawa dvotomne Kritike cininog uma, a jo uvek se na zadovoqavajui nain nije razjasnila situacija u pogledu filozofskog znaaja i mesta Petera Sloterdajka unutar savremene filozofije. tavie, stie se utisak da se prvobitni jaz koji je isprovocirala wegova filozofska pojava u meuvremenu samo produbio i zaotrio. S jedne strane, u prilog wegovoj relevantnosti govore zapaeni tirai mnogobrojnih eseja i kwiga, srazmerno frekventno prisustvo u medijskom prostoru (od televizije, preko internet foruma do dnevnih novina), brojni pozivi na gostujua predavawa od strane institucija

8 najrazliitijeg spektra interesovawa, te brojne nagrade1 kojima je ukazano priznawe wegovoj spisateqskoj delatnosti. S druge strane, vie je nego upadqivo utawe, odnosno ignorisawe Sloterdajkovog imena od strane tzv. akademske zajednice. Jednostavno reeno, ukoliko bismo pitawe o wegovim filozofskim dometima propustili kroz neumoqivi i strogi filter community of investigators, s velikom verovatnoom bismo bili suoeni s mnotvom turih, oporih i obeshrabrujuih, sve u svemu, po Sloterdajka nepovoqno intoniranih izjava. U razgovoru s nekoliko evropskih ordinarius-a, potpisnik ovih redova se uverio u postojawe, ako ne konsenzusa, onda bar upadqive bliskosti utisaka koje Sloterdajkov filozofski stil izaziva meu delatnicima filozofskih instituta zvunog i cewenog imena. Re je, naime, o sledeem: Sloterdajku se en bloc zamera izneveravawe kqunog filozofskog posla. Umesto da podrobno poloi rauna o svojim kqunim filozofskim uvidima, Sloterdajk radije nabacuje tezu za tezom. Umesto da obrazloi unutrawu dinamiku svog filozofskog postupka, on radije okira. Napokon, umesto da svom itaocu pomogne u naporima da tematski i programski situira wegovo miqewe, da mu olaka trud u locirawu enigme Sloterdajk u gusto zasienom horizontu mnotva savremenih filozofskih orijentacija, on mu svesrdno odmae u tome. Reju, umesto rada pojma" kod Sloterdajka je pre na delu rizik pojma", poto wegov nesvakidawe bogat vokabular na odluujuim mestima po pravilu biva pojaan smelim konstrukcijama, neologizmima, namernim preokretawem ili svesnim deformisawem dobro poznatih, tradicionalnih izraza i sintagmi. Otuda nije neophodno da sebe ubrajamo u strastvene zagovornike jeziko-analitiki orijentisane filozofije da bismo stavili prst na elo suoeni s izrazima poput galopirajua povrnost" [Sloterdijk 2005: 62] ili racija iz sveta snova u realno" [Sloterdijk 2007: 115]. Nije neophodno otii predaleko u filozofiji da bi se stalo iza tvrdwe da pojam povrnosti ne trpi vie ili mawe", bre ili sporije", da prema tome ono to je povrno ne moe biti niti dubqe niti plie, da ne moe ni kaskati ni galopirati, te da pojam policijsko/vojnog porekla, poput racije, teko moe biti prihvatqiv u deskripciji odnosa snova i jave, bez obzira na radikalnost psihoanalitike paradigme s koje bismo se odvaili na takvu deskripciju. Dodue, kao repliku na ove primedbe Sloterdajku sklon italac bi zasigurno izneo itav repertoar znatno uspenijih misaonih konstrukcija, itavu paletu lucidnih pojmovnih reewa, uz komentar da svako miqewe koje odbija da se kree davno utabanim stazama neminovno ponekad dospeva u opasnost da zaluta, makar na kratko. Kakvo god bilo nae iskustvo sa Slo1 Svakako treba pomenuti prestine nagrade za esejistiku Ernst Robert Kurcijus (1993) i Fridrih Merker (2000), a nagradom je ovenana i jedna od wegovih novijih kwiga. Re je o kwizi o globalizaciji pod naslovom U unutrawem svetskom prostoru kapitala, iz 2005. Ona je iste te godine dobila nagradu za kwigu o privredi. Pored wih, vaqa spomenuti i nagradu Za budunost filozofske misli, iz 2001, te Lesingovu nagradu za kritiku koju je Sloterdajk dobio 2008. godine.

9 terdajkovim tekstovima, teko bismo bili spremni da im uskratimo atribut inovativnosti, ako ne uvek u rezultatima, onda svakako bar u ambicijama, namerama i osnovnim konturama. Pored spomenutog rizika pojma" Sloterdajkovu misao karakterie postup koji bi se mogao oznaiti kao fragmentarna proza. Premda se u radovima koje je publikovao nikada nije odluio na fragment kao eksplicitnu formu svojih filozofskih iskaza Sloterdajk je, najblae reeno, sklon inkorporirawu fragmenta u vlastitu teksturu. Stoga smo esto preputeni nedoumici da li je u neosvetqenim perspektivama koje ispuwavaju nedodirnuto misaono nalije wegovih tekstova re o nepropitanim putevima ije mogunosti nisu dovoqno zainteresovale autorovu pawu, ili je pre re o svesnoj strategiji. Poput nenadmanih majstora fragmenta: Paskala, Novalisa, Niea i Valerija, Sloterdajkova misao se takoe esto zaustavqa u ravni sugestivnog dejstva, izazivajui u itaocima potrebu da sami domisle zapoeti, pa iznenada prekinuti misaoni tok. Kada tome dodamo iwenicu da meu dominantnim filozofskim orijentacijama Sloterdajk predstavqa usamqenu figuru koja uspeno odoleva pritiscima grupisawa uz bilo koji pravac, onda smo blizu zaokruivawa razloga zbog kojih wegovo ime u akademskoj sferi naprosto ne kotira visoko. Misliocu iji stavovi nisu blagonakloni ni prema jednoj aktuelnoj filozofskoj opciji, iji misaoni postupak je esto nedoreen i, uz to, namerno impregniran odvanim formulacijama koji povrh svega nema filozofski, nego filoloki doktorat zajednica" ne prata. S razlogom ili ne, takav tip filozofa nikada nije mogao raunati na weno priznawe. Uprkos svim transformacijama kroz koje je prola, filozofska zajednica u tome iskazuje neobinu, vievekovnu doslednost. Imamo li u vidu ovu ambivalentnu egzistencijalnu situaciju u kojoj se obiqe poasti ukrta s potpunim odbacivawem, ne bismo trebali biti zaueni pred Sloterdajkovim otrim osudama kako univerziteta kao jedne od kqunih modernih institucija, tako i wegovih izvikanih predstavnika. Premda je i sam delatan kao dekan jedne visokokolske institucije u Karlsrueu (koja, dakako, nije Filozofski fakultet), Sloterdajk nije nimalo politiki korektan" kada je u pitawu budunost univerziteta: prema svemu, to znamo o wima, univerziteti su naglaeno samoodnosne institucije koje su u potpunosti neotporne na kritiku i gotovo nesposobne za reformu" [Sloterdijk 2006a: 64]. PROMAUJE LI FILOZOFIJA SVOJU TEMU? Svakako nije sporno da u Sloterdajku ne treba prepoznati ni prvog ni posledweg univerzitetskog profesora koji je izrazito skeptian u pogledu realnih mogunosti ostvarivawa samoproklamovanih ciqeva univerziteta, ali se ini da se iza kritike wegovih insitucionalnih dometa i kompetencija zapravo krije neto drugo.

10 Reju, epiteti samodovoqnosti, rezistentnosti u odnosu na mogunost kritikog preoblikovawa i reforme u potpunosti odgovaraju situaciji koju ovaj filozof uoava u okvirima vlastite struke. Imamo li u vidu uveno Kantovo razlikovawe kolskog i svetskog pojma filozofije onda bismo, iz Sloterdajkovog rakursa, bili skloni zapaawu da se filozofija, svesno ili ne, tradicionalno opredeqivala za model miqewa koji podlee rigidnoj klasifikaciji i ematizaciji, preokreui svaki nagovetaj samosvojnog i probuenog duha u misao koja se da nauiti", za razgraniavawa i podele s obzirom na temeqni problem i metodu, za tvrdoglavo pridravawe granica koje su iscrtala najmarkantnija filozofska imena, a sve to nautrb rada na ostvarivawu posledwih svrha uma. Sloterdajkova rana filozofska delatnost bi se od poetka mogla dovesti u vezu s produenom rukom kritike teorije drutva u postmodernim uslovima, ali u jednom, nimalo bezazlenom segmentu, ona iskazuje filijaciju s tzv. nemakim idealistima. U woj se krije jednostavan, ali nimalo lako dostian zahtev koji od filozofije trai da bude na pojmovnoj visini" vlastitog vremena. Otuda je pre- i post-hegelovski kolaps odgovora na taj zahtev, prema Sloterdajku, istovetan smom kolapsu filozofije: Uprkos Hegelovom nedeqnom diktumu, filozofija novog veka nikada se nije dala nagovoriti na to da u mislima obuhvati svoje vreme ona bi se pre mogla okarakterisati preovlaujuim promaivawem teme. Da je woj polo za rukom ono to je Hegel zahtevao, ona bi se u svom praktikom delu izmeu 1500. i 1900, konstituisala kao fakultet avanturizma, bar kao moderatorka kolonijalizma i kao konsultantkiwa dolazeih revolucija cena za ovo je jedna vrsta dobrovoqne kastracije. Wene posledice atmosferski vae: one se osete kao nelagodnost u samoskrivqenoj bezazlenosti filozofskog teksta" [Sloterdijk 2005: 115116]. Dijagnoza je neumoqiva: umesto da prepozna tendencije savremenog trenutka, filozofija je tradicionalno okretala lea od wih, umesto da upozori na aktuelne dogaaje koji iskazuju sve razloge za stvarawe opte panike, ona je radije apstrahovala, a umesto osuda, s wene strane su najee stizala logiki i praktiki stilizovana ulepavawa. Dodue, svako ko ima iskustva s filozofskom lektirom odavno se navikao na strategiju mislilaca koja se ogledala u potencirawu negativnih strana tradicije koja im prethodi. Prema tom, esto neuverqivom postupku, mera zapaenosti pozicije koja se nastoji inaugurisati uvek e zavisiti od mere u kojoj joj poe za rukom da tradiciju prikae nedovoqnom i neprihvatqivom. Meutim, prigovor protiv jeftinog, ve vie puta vienog self-marketinga, u Sloterdajkovom sluaju bi teko proao, poto se u pozadini wegovih argumenata gotovo nikada ne krije apel da konano sasluamo pozitivnu istinu nakon salvi wenih prividnih likova, prekrivenih patinom prolosti. Uz to, ne bismo smeli izgubiti iz vida da je Sloterdajk sebe uvrstio meu izvrioce Nieove filozofske oporuke. Izmeu ostalog, to implicira i obavezu preispitivawa tran-

11 scendencije sa etvoro oiju markirawe fenomena religijskog porekla u wihovim latentnim, pseudo-sekularizovanim, a praktiki itekako vitalnim funkcijama. Ne-religijski provedena deskripcija religijskih fenomena i daqe zasluuje nau pawu jedino ukoliko joj poe za rukom, da najpre uspeno osvetli napetost izmeu onih uporinih projekata moderne iji poreklo i smisao lee izvan religijskog okriqa u kojima su izrastali, s jedne strane, i odsustva intersubjektivnih odnosa, konstituisanih nezavisno od monoteistike moralne matrice, s druge strane. Dokle god ne iniciraju pretpostavke za moral u ije osnove vie nee biti inkorporirani imperativi monoteistike ekskluzivnosti, stubovi modernog sveta e i daqe ostati preputeni svojoj narcisistikoj samouverenosti koja e uporno ignorisati faktum da je locirana na krajwe labilnom terenu. Da bi se taj posao vaqano obavio, rad na otkrivawu slepe mrqe" nee biti prikovan iskquivo uz moral, nego e se proiriti na iroku ravan povesti ideja. U toj taki se susreu tanije, moraju se susresti pribeine linije filozofije, istorije i psihologije, ukoliko one jo uvek ele da polau prava na atribut savremenih" duhovnih nauka. Sloterdajkov neskriveni dug Frojdu e se stoga ipak radije osvrnuti na pozne refleksije osnivaa psihoanalize, nego to e se osloniti na opta mesta i prihvaene termine zahvaqujui kojima je ona postala popularna i poznata: za sudbinu qudi, u posledwoj instanci, nije znaajno nesvesno. Ono to se zaista rauna, jeste incognito koji skriva izvore vladajuih ideja" [Sloterdijk 2007a: 26]. Fokus na idejnim, istorijskim i psiholokim izvorima vladajuih ideja obezbedie Sloterdajku pohvale da je, poput malo kojeg savremenog filozofa, pronalazio uverqive razloge da nam osvetli nemiqene aspekte fenomena ivotnog sveta novijeg datuma": poput dizajna, medija, marketinga/propagande i sl. Otuda, primera radi, ukazivawe da 'propaganda' [predstavqa] sekularizovani termin teologije misije" [Sloterdijk 2002: 103] obavezuje na daleko ozbiqniji argumentativni postupak i iziskuje znatno vei trud od pukog lamentirawa nad neuspenom sekularizacijom. Poto teret dokaza uvek pada na one koji nastoje da samorazumqive fenomene prikau kao sporne, Sloterdajkov iskaz ciqa na neto mnogo vie od lapidarnog zakquka da odlaze popovi, a da su umesto wih na pozornicu na kojoj se oblikuje savremena svest odavno doli dizajneri. METADISCIPLINARNA BUDUNOST FILOZOFIJE? Naprotiv, wemu je stalo do neeg drugog to bismo mogli prepoznati kao osavremewenu reviziju tradicionalnog zahteva za sintetikim miqewem. Poput Kantove svrhovitosti bez svrhe, Sloterdajk pledira za sintetinost bez sinteze imajui pre svega u vidu da filozofija vie ne moe opstajati ukoliko i daqe ostane samo filozofija.

12 Zahtev komunicirawa s vlastitim vremenom, istaknut kao kriterijum sme filozofinosti, od nas zahteva integrisawe saznawa i misaonih modela koji se, ak i uz maksimalno proirivawe pojma filozofije, ne bi smeli nazvati filozofskim. Imajui u vidu maloas spomenute primere medija i propagande, to znai da filozofija, koja bi razumela svoju zavisnost od otkria i medija, verovatno vie ne bi mogla biti filozofija u dosadawem smislu" [Sloterdijk 2005: 88]. Pozivi na proirivawe" filozofskog uma imaju dugu predistoriju. Vilhelm Diltaj je ve sedamdesetih godina devetnaestog veka upozoravao da samo celokupnost antropolokih, etnolokih i istorijskih iwenica donosi istinske fundamente za istraivawa duhovnih nauka [Dilthey 1965: 206]. Disciplinama s kojima je filozofija tradicionalno komunicirala u ciqu zadobijawa pozitivnih znawa, antropologiji (u smislu saznawa o prirodi oveka) i istoriji, Diltaj dodaje i etnologiju, bez obzira na iwenicu da se wena nauna promocija odvijala upravo u protivstavqawu filozofskom miqewu. Huserlova fenomenologija je takoe odala priznawe Levi-Brilovoj etnologiji zbog podsticaja na intenzivirawe upitanosti u pogledu univerzalnosti transcendentalnog uma, odnosno na integrisawe problematike zaviajnog i stranog sveta u vlastita istraivawa. Na posleratnoj francuskoj sceni pre svih su Merlo-Ponti i Fuko insistirali na iskoraivawe filozofije izvan tradicionalnih granica. Prvi je ak izrekom pozivao na pomirewe strukturalizma, psihologije, etnologije i fenomenologije i na, tom pomirewu za qubav raison largie [Merleau-Ponty 1953: 206] na proireni um, koji bi bio kadar da shvati ono to u nama i u drugima prethodi umu i prevazilazi um, dok je 'arheolog znawa' psihoanalizu i etnologiju proglasio epistemoloki privilegovanim [Fuko 1971: 411] disciplinama zato to se od iskustava s graninih podruja saznawa o oveku s pravom moe oekivati da iz osnova dovedu u pitawe ona koja su situirana u sreditu. Teorija medija, kao i metadisciplinarno miqewe kulture, mogli bi biti prepoznati kao Sloterdajkov doprinos projektu proirivawa filozofskog uma. Za razliku od Diltaja i wegovih hermeneutikih sledbenika, on vie nee iskazivati poverewe u auru duhovnih nauka, ukoliko im prethodno ne poe za rukom da se na prepoznatqiv nain distanciraju od stigme svog evropocentrino motivisanog porekla. Odsudnu ravan istorijskog reza duhovnih nauka Sloterdajk locira u radikalizovanom pristupu onom vlastitom, tj., vlastitoj kulturi. Za razliku od ustaqenog manira duhovnih nauka koje su svoju primarnu obavezu prepoznavale u radu na prisvajawu, u spekulativnim, hermeneutikim ili pozitivistikim vebama proirivawa i obogaivawa onog sopstvenog, Sloterdajk nas poziva da ozbiqno shvatimo tragine bilanse istorijskih iskustava koja su se fundirala u prisvajawu. Otuda uvaavawe wegovog poziva ne podrazumeva nita mawe nego primenu postupka koji je direktno suprotan tradiciji prisvajawa: Liavawe prethodi svakom podsticaju na autentinost i vlastitost" [Sloterdijk 2000: 60].

13 Ako bi se fokus i srediwi interes prisvajawa mogao ustanoviti u onom vlastitom, uprawavawe svojevrsnog liavawa bi nastojalo da u sreditu sopstva prekorai i prevlada ono sopstveno. U tome, dakako, ne treba prepoznati suludi zahtev za totalnim brisawem naeg ja, svega to konstituie ono to zovemo linim, niti sveanu promociju Muzilovog oveka bez svojstava kao vrhunskog oliewa pseudo-humanosti. Naprotiv, Sloterdajkovo prikquivawe nizu mislilaca koji su u potuivawu bili skloni da sagledaju pozitivan, hvale vredan fenomen, a ne sramotu qudskog roda, motivisano je produbqenim uvidom u iskustva traumatinih efekata kulturalnih samointenzivirawa: Nisu li sve kulture, otvoreno ili prikriveno, uvek i arhivi kolektivne traume?" [Sloterdijk 2006: 78] Pozajmqujui od egiptologa Jana Asmana koncept mitomotorike u smislu dinaminih sila formirajuih istorija koje ustanovqavaju identitet, Sloterdajku je prevashodno stalo do markirawa istinske mete liavawa. Imamo li to u vidu, postae nam jasno zbog ega wegovo nepoverewe u savremeni lik duhovnih nauka biva kompenzovano poverewem u lekovite kapacitete transkulturalnog miqewa: Umesto jedne godine duhovnih nauka bilo bi boqe proglasiti stolee kulturolokih nauka. Wihova duhovna misija bi trebala biti razjawena im one naue da blaga transkulturalistikog znawa preokrenu u ivi kapital koji bi vaqalo investirati u sve postojee kulture Na wima je da pokau zbog ega je otvoren jedino jo put civilizovawa" [Sloterdijk 2007: 3435]. EVROPA NAKON IMPERIJE Ukoliko je filozofija danas vetina da se neposredno bude pri onome to je odvie kompleksno" [Sloterdijk 2006a: 28], onda takvo umee mora biti daleko od ishitrene naivnosti koja transkulturalna iskustva proglaava dragocenim, a da ih prethodno ne obezbedi od kulturalistikog svatarewa, tj., stava apsolutizovawa kulturnog porekla iji uinak nepovratno otvara bezdane izmeu svake pojedine kulture, iz ega ne moe proizai nikakva afirmacija transkulturnih sadraja. Podstaknuto uverewem da nas obaveznost odricawa od univerzalnih reewa ne oslobaa od univerzalnih pitawa, transkulturalno investirawe" predstavqa drugo ime za sintetiki zahvat koji nastoji da promisli moderne probleme u postmodernoj konstelaciji, i obratno.2 Dajui prednost primatu pluralizma u odnosu na homogenost ontolokog univerzalizma, praktikoj suspenziji pitawa o istini u odnosu na spoznajno-teorijsku suspenziju prakse, promiqawu efekata i uinaka u odnosu na potragu za motivima i razlozima, delatnoj otvorenosti skepticizma u odnosu na iskquivost dogmatizma koji unapred zna
2 Utoliko vie nas mora zauditi preutkivawe Volfganga Vela, ija teza o postmodernoj moderni", uz zahtev za transkulturalnim profilirawem filozofskih saznawa, iskazuje upadqivu bliskost sa Sloterdajkovim polazinim pozicijama.

14 pitawa koja vaqa postaviti, pa samim tim i odgovore na wih Sloterdajk se ipak ne svrstava u red postmodernih zagovornika malih pria". Ukoliko karakterizacija wegovog miqewa kao sintetikog moe polagati pravo na smisao, on je obeleen misaonim postupkom koji ne naputa kqune probleme moderne: kritiku, prosvetiteqstvo, sekularizaciju, demokratiju ali ovaj put ih ispituje pod pretpostavkama koje omoguuju komunikaciju s duhom nae savremenosti. Otuda se u lozinki koja je protivna tradicionalnoj formalnoj logici tertium datur, moe pronai i Sloterdajkovo mesto s obzirom na (lani i aistorijski) spor moderna versus postmoderna. Wegova vernost velikim temama moderne iz savremenog horizonta potvrena je i na primeru miqewa Evrope. Opredelivi se mimo aktuelnog spora izmeu nekritikih zagovornika evropskog ujediwewa, koji u wemu vide otelovqewe summum bonum, i evroskeptika, ija osetqivost spram globalizacijskih tendencija ujediwewa koje navodno prete da niveliraju ono posebno, nacionalno, kulturalno specifino doputajui im da sve to je u vezi s EU tretiraju kao nepoeqni summum malum, Sloterdajk je prokrio put za aplikaciju stava tertium datur u kontekstu izazova zvanog Evropa. Umesto uputawa u ekskluzivnost ili-ili, Sloterdajk ispituje problem Evrope uzdajui se u produktivnost onoga i-i: koje u ovom sluaju implicira i opsenu kritiku i elementarno poverewe u postojee. Kqune rei koje pri tom mogu zadrati plauzibilnost nee doticati mainstream na koji smo navikli, poto su jednako zaobieni i 'lagvort' evrocentrizma i veliawe magije ujediwewa. Kritika zbog toga ipak nee biti nita mawe estoka: Poto Evropa nikada nije postojala kao akter, ve su uvek postojali samo nacionalni imperijalizmi kolonijalnih zemaqa koji su bili konkurentni jedni drugima, i mree rivalskih misionarskih redova, rairena kritika evropocentrizma dalekoseno ide u prazno. Stvar koje bi se ta kritika trebala ticati jeste jedna postkolonijalna fikcija: Evropa postoji tek kao subjekt samokritike i post festum kao objekt strane kritike". Otrewujui momenti za samokritiku Evrope nesumwivo datiraju iz perioda posle Prvog svetskog rata, pa e otuda podsticaji Valerijevih ili Huserlovih refleksija s pravom nai mesta i u Sloterdajkovim razmatrawima. Kada je re o Valeriju, ini se da su posebnog traga ostavile wegove dijagnoze traumatine evropske ambivalentnosti. Otuda jo uvek uverqivo deluju potporni uvidi wegove rasprave o krizi duha" koju ne treba prepoznati kao prolaznu pojavu nego kao poredak mentalne Evrope", kao permanetnu realizaciju paradoksa u kojem zajedno stanuju najboqe i najgore, preimustva ivota i fiksacija umirawa. Zbog toga mnoge Sloterdajkove refleksije o Evropi mogu biti proitane kao varijacije na Valerijeve teme: Mi oseamo da civilizacija ima istu lomqivost kao i ivot Toliki uasi ne bi mogli biti mogui bez tolikih vrlina" [Sloterdijk 2005: 264]. Meutim, one se nee bezuslovno vezati uz vorite u kojem su se prepleli humanistiki optimizam i antropoloka katastrofa, nego e

15 pokuati da ponude svojevrsnu genealogiju Evrope, iji koreni e biti identifikovani u istinskim izvorima globalizacijskih procesa, u petnaestovekovnom entuzijazmu, pokrenutom otkriima" nepoznatih kontinenata: Evropske ekspanzije od 1492. otvaraju doba globalizacije. Pola milenijuma nakon Kolumbove plovidbe slutimo kuda je moglo voditi strateko, informatiko i demografsko samozaokruivawe oveanstva" [Valry 1924: 1213]. Proces kartografskog transformisawa nepoznatog u poznato, u kojem su se postepeno iscrtali i posledwi potezi na dovrewu planetarnih kontura, filozofski biva interpretiran kao rat protiv spoqawosti". Poenta takvog rata ne tie se toliko sredita, koje blagodarei uspenim ishodima biva samo uvreno i utvreno, nego se tie periferije, koja prestaje da bude ono to je nekada bila. Naime, ona sada gubi svoj oreol onostranosti i nedodirqivosti, ona sada postaje dostupna". Tragawe za jezgrom evropske konstitucije u vievekovnoj dubini istorijske vertikale, u zajednikim imeniteqima kolonijalizma i misije, podstaknuto je pre svega studijom Remija Braga (Brague) u kojoj se uverqivo pokazuje da je metafora Rima blia onome to se da iskazati kao specifino evropsko od Atine ili Jerusalima. Rimska" trasa evropskog puta se, prema Bragu, sastoji u vetini predstavqawa starog na nov nain, u presaivawu starog semena u novu zemqu, u poetku kao ponovnom zapoiwawu [Brague 1992] to e kod Sloterdajka biti saeto u sredwovekovnoj devizi translatio imperii, ije vaewe jo uvek neumoqivo ukazuje na sie evropeizovawa Evrope. Nultu taku" tog procesa, u smislu dogaaja koji otvara nov horizont, za Sloterdajka oznaava 1492, a ne 1918. ili 1945. Istorijsko tkawe Evrope od tada se odvija kao jedinstveno posredovawe medija i otkria uz iju pomo se postepeno uspostavqala logika imperijalizma. Putopisni izvetaji od tada postaju gradivni element evropske samosvesti, poto se wihova uloga odnosila na medijsku preradu" otkria, pri emu se itekako vodilo rauna o strukturama fantazije otkrivalaca sa zadatkom da oblikuje svest o evropskoj superiornosti. Ukratko, prenesena u mediju putopisnih zapisa, otkria su dobijala neophodnu legitimaciju, ohrabrewe i podsticaj. Otuda su nova otkria podstrekivala nove izvetaje, i obratno. Sloterdajkova inventivnost ogleda se u uvidu da ak i konstitucija novovekovne subjektivnosti ne bi mogla poprimiti poznate obrise ukoliko bi se odvijala izvan ovakve logike. Pravi primat evropskog praktikog uma konkretizovan je u okriqu primata onog koji otkriva, ija taktika zahteva viewe pri kojem posmatra ne biva vien, odnosno razgoliivawe" objekta u skrivenosti subjekta. Konstelacija, u kojoj su podaci vezani za otkria" imali status dravne tajne prvog ranga nije ni malo sluajna. Cinizam evropskog iskustva otkriva se u homonimnim znaewima rei intelligence i pijunaa i inteligencija obavqaju isti posao on se svodi na otkrivawe u kojem iwenice moraju biti gole, jer treba da pomognu da se u vidokrugu objekt zadri u svom opasnom neprijateqstvu Prikrivawe subjekta je zajedni-

16 ki imeniteq pijunae i novovekovne inteligencije" [Sloterdijk 1983: 615616]. Druga nulta taka" evropske povesti dogodila se 1945, kada je bivi subjekt imperijalne ekspanzije postao objekt invazije SAD i SSSR. Hladnoratovska ukqetenost Evrope izmeu dve super-sile potvrdila je slom onog duha koji je bio nosilac ekskluzivnih prava na optost qudskog roda, koji je zduno verovao u jedinstveno oveanstvo jer je Evropa za wega unapred vaila kao istinsko otelotvorewe [Patoka 1988: 226] takvog oveanstva. Ideja evropskog ujediwewa, najpre stidqivo zapoeta, a kasnije sve odlunije provoena, kod Sloterdajka je interpretirana kao odgovor Evropqana na oseaj egzistencijalnog nitavila i na suoavawe s poraznom sveu o plemenitoj lai" vlastitih kulturalnih tvorevina: Evropqani su uvek i buntovnici protiv mizerije. Oni sawaju o umetnostima sa samo wima svojstvenim patosom ukoliko im umetnost, kao garant za otvorenost stvaralatva, deluje kao veliki protivotrov svim iskuewima mizerije. Inae, oni vie nego bilo ko pate od mizerije ukoliko pred sobom ne vide projekt protiv mizerije" [Sloterdijk 1994: 58] Naizgled paradoksalno, ali prvo istinsko ostvarivawe Evrope kao jedinstvene celine moe imati budunosti jedino ako wenim zemqama-lanicama poe za rukom da ostave iza sebe kqune momente koji su vekovima pokretali wenu mitomotoriku". Utoliko je ona ostvariva samo kao permanentni Facing the Past, kao raskid s vlastitim imperijalnim poreklom, kao dekonstuktivno samoukidawe wegovih ilavih recidiva. Ipak, stie se utisak da Sloterdajk u mnogo veoj meri markira evropski modus vivendi, nego to opisuje wenu stvarnost. Wegovoj pawi nisu promakli ni procesi sve vee birokratizacije EU, ni upornost (hrianskog) monoteistikog suprematizma koji uporno nastoji da bude utkan meu zajednike evropske vrednosti", niti irewe apokaliptikog timunga koji je uveliko potpomau mediji, ije se funkcionisawe najveim delom odvija prema davno utvrenim arinima nacionalne drave. U tom kontekstu fenomen medija poprima dvostruko lice. Stari partner globalizacije u meuvremenu je znaajno uznapredovao u operativnom smislu. Uz to, od jednosmernosti putopisnih izvetaja i dnevnih novina, mediji su otvorili nesluene komunikativne mogunosti u kojima participira neogranien broj aktera. Uprkos tome, kao da su mogunosti medijski posredovane komunikacije znatno nadmaile nae realne komunikativne moi. Kquna Sloterdajkova zamerka savremenim medijima odnosi se na sistematsko irewe apokaliptike atmosfere, na okupaciju ovekovog slobodnog vremena" svakodnevnim promovisawem saobraajnih nesrea, prirodnih kataklizmi uz salve obespokojavajuih vesti: Ne oznaava li moda umreavawe [sveta, putem novih medija prim. aut.] samo jedno stawe organizovane slabosti?" [Sloterdijk 2007: 283]. S druge strane, prepoznatqiva signatura vremena medija" koju vaqa pozdraviti, sastoji se u inicijativi koja forsira zlatnu sredinu", doputajui da radikalnost opstane jedino jo u

17 estetikom i kritikom prostoru. To ujedno znai da su na delu tendencije wenog istiskivawa iz socijalno-politike sfere. Ukoliko novim medijima to poe za rukom, znaajno e otupeti i optuba protiv wihove konstrukcije stvarnosti u horizontu uspele fikcije. Upravo u borbi protiv svakog vida politikog ekstremizma i radikalizma se tematski susreu dva fenomena naeg vremena Evropa i mediji. Budunost Evrope kao zajednice i legitimacija medija u funkciji civilizovawa, a ne bespovratnog zaglupqivawa qudskog roda, zavisie od toga u kojoj meri se shvata ozbiqnost vlastite pojave: Svako doba ima ideju o onome to treba da mu vai kao najozbiqnije prevladavawe logike neprijateqa za nas je misao od koje nita ne bi moglo biti miqeno kao ozbiqnije" [Sloterdijk 2006a: 314]. Logika neprijateqa, meutim, nije nimalo jednostavna logika. Pre svega, zbog toga to se tokom svog milenijumskog praktikog ivota provukla i tamo gde je ne slutimo. Brisawe kategorije neprijateqa iz naeg vokabulara vie lii na kozmetiku promenu nego na raskid s tom logikom. Od brisawa rei preporuqivije je novo osmiqavawe osnova logike predikacije u kojem e srediwa orijentacija biti pronaena upravo u wenim praktikim implikacijama. Budunost e pokazati da li Sloterdajkovo favorizovawe imperativa tertium datur obeava neto vie od umesne dosetke.
CITIRANA LITERATURA Fuko, Miel, Rijei i stvari. Arheologija humanistikih nauka, prev. N. Kova, Beograd: Nolit, 1971. Brague, Rmi, Europe. La voie romaine, ditions Critrion, Paris 1992. Dilthey, Wilhem, Adolf Bastian. Ein Anthropolog und Ethnolog als Reisender, Vom Anfang des geschichtliches Bewutseins. Jugendsaufstze und Erinnerungen, Gesammelte Schriften, Band XI, Vandenhoeck & Ruprecht, Gttingen 1965. Merleau-Ponty, Maurice, De Mauss Claude Lvi-Strauss, loge de la philosophie et autres essais, Gallimard, Paris 1953. Patoka, Jan, Ketzerische Essais zur Philosophie der Geschichte und ergnzende Schriften, Hrsg. K. Nellen & J. Nmec, Klett-Cotta, Stuttgart 1988. Sloterdijk, Peter, Kritik der zynischen Vernunft, Zweiter Band, Frankfurt am/M., 1983. Sloterdijk, Peter, Weltfremdheit, Suhrkamp, Frankfurt am/M. 1993. Sloterdajk, Peter Falls Europa erwacht. Gedanken zum Programm einer Weltmacht am Ende des Zeitalters ihrer politischen Absence, Suhrkamp, Frankfurt am/M. 1994. Sloterdijk, Peter, Die Verachtung der Massen. Versuch ber Kulturkmpfe in der modernen Gesellschaft, Suhrkamp, Frankfurt am/M. 2000. Sloterdijk, Peter, Luftbeben. An den Quellen des Terrors, Frankfurt am/M., Suhrkamp, 2002. Sloterdijk, Peter, Im Weltinnenraum des Kapitals. Fr eine philosophische Theorie der Globalisierung, Suhrkamp, Frankfurt am/M. 2005. Sloterdijk, Peter, Zorn und Zeit. Politisch-psyshologischer Versuch, Suhrkamp, Frankfurt am/M. 2006. Sloterdijk Peter & Heinrichs Hans Jrgen, Die Sonne und der Tod. Dialogische Untersuchungen, Suhrkamp, Frankfurt am/M. 2006a.

18
Sloterdijk, Peter, Gottes Eifer. Vom Kampf der drei Monotheismen, Verlag der Weltreligionen, Frankfurt & Leipzig 2007. Sloterdijk, Peter, Derrida ein gypter. ber das Problem der jdischen Pyramide, Frankfurt Suhrkamp, Frankfurt am/M. 2007a. Valry, Paul, La Crise de l'esprit", u: Varite, Gallimard, Paris 1924.

TERTIUM DATUR: SLOTERDIJK AND PHILOSOPHY OF THE MEDIA by Dragan Prole Summary Peter Sloterdijk is one of the rare contemporary philosophers who insist on the relevance of Hegel's thesis that philosophy is its own time apprehended in thought. Philosophy's duty to reflect on contemporary phenomena, according to him, is primarily concerned with the necessity of the adequate reflections of the media. Philosophy of the media, interconnected with the metadisciplinary cultural thought, could be acknowledged as Sloterdijk's contribution to the philosophical project of the enlarged mind. Unlike his predecessors, Sloterdijk will no longer possess confidence in the academic aura of spiritual sciences, unless they have managed to distance themselves from the stigma of their Eurocentrically motivated origin. Therefore Sloterdijk's reflection on the media is in a unique relation to the analysis of the European tradition in the light of new integrations. Arguing for the necessity that Europe breaks up with the imperialistic inheritance, the author examines the contemporary tendencies, especially the productivity of the tertium datur logic which reflects itself in the abandoning of the radical attitude either/or, and turning to the more integrative and/and: which means both an extensive critique and a inherent confidence into the existent world. Key words: philosophy of the media, Europe, enlarged mind, Sloterdijk

RELIGIJA

DRUTVO
UDC Originalni nauni rad

Marko Nikoli

AKTUELNI ODNOSI RIMOKATOLIKE (RKC) I SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE (SPC)

SAETAK: Svetosavqe kao filosofija ivota poseduje pre svega hristoloko-teoloku, ali i nacionalnu, optedrutvenu, politiku i indivudualno-psiholoku odrednicu, koje zajedno u istorijskom kontekstu uslovqavaju kvalitet odnosa Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Rimokatolike crkve (RKC). Osnovnu teoloku prepreku u aktuelnim odnosima predstavqa rimokatolika dogma o primatu pape i rimske crkvene jurisdikcije na univerazlnom planu, dok se u praktinoj oblasti to odnosi na bolno istorijsko naslee iz Drugog svetskog rata. U sluaju pomenute dogme, RKC tei wenom pojawavawu" ali ne i izmeni, dok je SPC osporava pozivajui se na izvorno hriansko uewe. U sluaju uea dela RKC u zlodelima prema svetenstvu i vernicima SPC u NDH", dve crkve dele razliito iskazani stepeni odgovornosti. Na unapreewe regionalnih odnosa RKC i SPC u postkoncilskom razdobqu su pre svega uticali odluka Vatikana. Jugoslovenske vlasti su podrale incijativu zbog unapreewa nacionalnih odnosa u federaciji, teei meutim i kontroli meucrkvene saradwe koja bi mogla da dovede u pitawe dravno-ideoloki sistem. SPC je, uz jasnu rezervu dela svojih episkopa, svetenstva i vernika, prihvatila ovu inicijativu, pre svega zbog potrebe evangelizacije ateistikog drutva. Istovetnu poziciju je zastupala i RKC, pa je zajednika drutvena odgovornost i aktivnost ostala srediwa taka meucrkvene saradwe. Tokom druge polovine 20. veka dve crkve su uspostavile razliite institucionalne oblike saradwe, od kojih najznaajniji predstavqa kontakt na nivou Zajednike komisije za dijalog Sabora SPC i BKJ (kasnije Biskupske konferencije Hrvatske i Slovenije). Ne mawi znaaj ima uspostavqena saradawa Teolokih fakulteta u Qubqani, Zagrebu i Beogradu, kao i zajednika aktivnost verskih asopisa dve crkve. Iako su se znaajnije razmimoile po pitawu shvatawa uzroka rata na Balkanu i odreenih politikih opcija, SPC i RKC su se u postkonfliktnom razdobqu usaglasile oko potrebe nastavka saradwe, pre svega zbog prevazilaewa ratnih posledica, izgradwi pomirewa i poverewa, kao i inkorporirawa hrianskih vrednosti u drutva bivih jugoslovenskih republika, sa i daqe znaajnim ateistiko-destruktivnim nasleem. KQUNE REI: RKC, SPC, dijalog, saradwa, prepreke

20 Kao konstitutivni autokefalni inilac organizma Pravoslavne crkve, Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) odlikuju pre svega hristoloko-eklisioloke odrednice, s dominantno vertikalnom" ali i izvedenom horizontalnom" ravni (Pavle srpski patrijarh 1991:1). Istorijska misija SPC podrazumeva svedoewe i primenu izvornih jevaneqskih principa u datim okolnostima i vremenu. Takav pristup ima optedrutveni, politiki i individualno-pshiholoki karakter, obuhvaen pojmom Svetosavqa kao filosofije ivota [Popovi 2001:32]. Jedna od najznaajnijih odrednica Svetosavqa jeste nacionalno, pri emu predstavqa pre svega okvir i instrument ouvawa crkvenog, kulturnog i politikog identiteta i samobitnosti srpskog naroda. Iz danawe perspektive bi se moglo definisati i kao kvalitativni inilac univerzalnog pojma pluralizma. Od presudnog je znaaja naglasiti da nacionalno u tom kontekstu jeste utemeqeno iznad svega na duhovno-crkvenom, a ne dravno-vojnikom. Rimokatoliki teolozi svedoe da je Sveti Sava bio crkveni i politiki misionar i mirotvorac.1 S druge strane, Rimokatoliku crkvu (RKC) odlikuje objediniteqsko-subjektivistiko poimawe (dogma o papskoj nezabludivosti ili nepogreivosti) i izraenija hijerarhijsko-organizaciona struktura, ije inioce predstavqaju ostale hrianske crkve [Dogmatska konstitucija o Crkvi Lumen Gentium, Dokumenti Drugog vatikanskog koncila 1970:91205]. Wena eklisiologija ima presudno univerzalistiki karakter, pa logino tei i primeni na univerzalnom planu. Balkan za wu predstavqa terra missionis i antemurale christianitatis, to u istorijskom kontekstu presudno utie na kvalitet wenih odnosa sa SPC. Vatikan uopteno nastupa prema spoqnom" svetu polazei od crkvene strategije dijaloga u koncentrinim krugovima" (sa hrianima, drugim religijama i ateistima), koja uvek koristi potencijale" datih politikih okolnosti. Uz izneto teoloko pitawe, najosetqiviju taku odnosa SPC i RKC danas predstavqaju dogaaji u Drugom svetskom ratu, u kome je deo svetenstva RKC u Nezavisnoj dravi Hrvatskoj" (NDH) uestvovao u zloinima prema svetenstvu i vernicima SPC, ali i Romima, Jevrejima i Hrvatima nelojalnim profaistikom reimu, nesumwivo uz znawe (saglasnost) Vatikana [Rivelli Aurelio 1999:35]. Bolni dogaaji i naslee ispred dve hrianske crkve postavqaju zahtev za prevazilaewem putem priznawa, pokajawa i pratawa kao dvosmeranog procesa, uz nunost razgraniewa uloga i odgovornosti na temeqima univerzalne istine i pravde". U tom sluaju bi se moglo govoriti o istinskom meucrkvenom dijalogu, i to je vanije, od koga bi se mogli oekivati znaajniji rezultati u irem teolokom, drutvenom i politikom smislu.

1 Bosansko-titularni biskup Ivan Tonko Mrnavi (17. vek), Aleksandar Donkovi, fra Andrija Kai-Mioi, dr Ivo Pilar i Josip Smodlaka (20. vek), itd.

21 JUGOSLOVENSKA DRAVA, RKC I SPC Crkveni menaxment" i meltingpot socijalistike (komunistike) jugoslovenske drave je naelno podrazumevao kontrolu i instrumentalizaciju religijskog u politike svrhe. Drava je u odnosima sa svojim verskim zajednicama polazila od ateistike i sekularistike premise, teei da iskoristi wihove mirotvorake potencijale pre svega u funkciji reavawa nacionalnog pitawa i sticawa kredibiliteta za svoju ideoloku poziciju, u unutrawim i meunarodnim okvirima [Savezna komisija za verska pitawa, 1967, f. 105]. Sa SPC je, koristei i represivne metode (pritisci, ucene i zastraivawa), uz naelno pomirqiv stav SPC, odmah posle Drugog svetskog rata uspostavila saradniki" odnos. U tom smislu, RKC je u poetku zastupala izrazito konfliktnu poziciju, kritikujui dravnu ideologiju i wen ateizam. Obe crkve su u jugoslovenskom drutvu uopteno imale marginalnu i drugorazrednu drutvenu poziciju i ulogu. Jugoslovenska drava je podravala uspostavqawe meucrkvene saradawe kao doprinosa prevazilaewu nacionalnih suprotstavqenosti, pri emu je zazirala od mogunosti stvarawa zajednikog crkvenog fronta" koji bi ugrozio wen ideoloki sistem. Protokolom o regulisawu odnosa Jugoslavije i Vatikana 1966. i uspostvaqawem diplomatskih odnosa 1975. godine, na linu inicijativu pape Pavla , situacija u odnosima drave i RKC je kvalitativno izmewena u formu uzlazne" saradwe, koja je vremenom sve vie izlazila u susret interesima i zahtevima Vatikana [DSIP, Izaslanstvo SFRJ pri Svetoj Stolici, 1967, f. 81, broj 31]. Tito je teio promociji zemqe na meunarodnom planu uz podrku Vatikana, dok su u Rimu teili stratekom irewu crkvenog i drutvenog uticaja RKC u Jugoslaviji [Republika komisija za verska pitawa Hrvatske, 1965, f. 85, broj 08112/1]. Jugoslovenska drava je toga bila svesna, uz preutnu saglasnost. Iz strateke perspektive, jasno je da su politiki interesi tu imali drugorazredan znaaj u odnosu na crkvene. Takoe, Jugoslovenska drava se i u sluaju dogaaja u NDH" ponela menaxerski" i neodgovorno, de facto podravajui pokuaj RKC da relativizuje istorijske dogaaje i stavi ih ad acta, u ime svojih vizija budunosti. VATIKAN I SPC Vatikan je u uspostvaqawu odnosa sa SPC preduzeo viedimenzionalnu inicijativu i aktivnost. Po pitawu zloina u ratu, francuski kardinal Eugenio Tiseran (Eugenio Tisserand) i bawaluki biskup Alfred Pihler su lino priznali uee i odgovornost RKC.2 Do danas,
2 Kardinal Tiseran je poetkom ezdesetih godina posetio Jugoslaviju i wen dravni vrh, i naiao na ignorisawe predstavnika RKC u Hrvatskoj. Biskup Pihler je svojom Boinom poslanicom 1963. godine pozvao SPC da oprosti RKC neke wene postupke, savetujui svojim vernicima zbliavawe sa SPC.

22 meutim, RKC se nije zvanino ogradila i osudila postupke dela svojih pripadnika, to za SPC predstavqa ozbiqnu prepreku za unapreewe meusobnih odnosa. Veoma vanu posredniku" ulogu u ostvarivawu ciqeva Vatikana i RKC u odnosima sa SPC ima Grkokatolika crkva (Katolika crkva" istonog obreda ili Unijatska" crkva), od koje se oekuje da bude spona u pribliavawu sa SPC [Dekret o ekumenizmu i Istonim katolikim crkvama 1970: 205257]. Vano je znati da Grkokatolika crkva priznaje primat pape i crkvene jurisdikcije RKC. SPC, prevashodno iz teolokih i istorijskih razloga, poloaj i ulogu Grkokatolike crkve doivqava kao prepreku unapreewu odnosa sa RKC. U razdobqu posle Drugog vatikanskog koncila (196265), dve crkve, ipak, dele saglasnost o potrebi zajednike misionarske aktivnosti u sekularistikim globalnim i ateistikim regionalnim okolnostima, i s tim u vezi spremnost na dijalog i saradwu. Vatikan je u tom smislu, pre svega, pobornik ideje supranacionalnosti i postepene globalne integracije crkava putem zajednike drutvene aktivnosti (sa ciqem evangelizacije), dok je SPC u veoj meri bila i ostala teoloki i nacionalno" usmerena, insistirajui pre svega na crkvenim kriterijumima dijaloga i saradwe. Srpska crkva je prilikom razmatrawa pitawa uspostvaqawa dijaloga sa RKC poetkom ezdesetih godina 20. veka, pre svega imala u vidu poziciju Carigradske patrijarije kao prve po asti" u strukturi Pravoslavne crkve. Zato je prvo inicirala dvostrani dijalog sa Carigradskom patrijarijom, kako bi se postigla naelna saglasnost o principima dijaloga sa RKC. SPC je bila miqewa da dijalog mora da poiva na potovawu temeqnih pravoslavnih eklisiolokih naela [Savezna komisija za verska pitawa, 1960, f. 64, kom. 512, broj 30]. Takoe je uspostavila nepsredan dijalog i sa RKC, iji je izaslnik, biskup Johan Bilebrands iz Sekretarijata za jedinstvo hriana u Rimu, posetio Beograd u tri navrata od 19631969. godine. U razgovorima su dodatknuta sva znaajnija pitawa u odnosima dve crkve, papski primat, pretpostavke i ciqevi dijaloga, slawe posmatraa SPC na Koncil, decentralizacija" RKC, i dr [Savezna komisija za verska pitawa, 1962, f. 64, kom. 492]. Vatikan je preko Vilebrandsa uputio poziv SPC za slawe posmatraa na Koncil, nakon prethodnog posrednog poziva preko Carigradskog patrijarha koji nije naiao na odobravawe SPC. Vatikan je u tom razdobqu otvoreno favorizovao poziciju i ulogu Carigradske patrijarije kao svog partnera", to je neretko podsticalo i rivalitet" meu pravoslavnim crkvama. Sabor SPC je 10. maja 1963. godine doneo naelnu odluku da na etvrto zasedawe Koncila poaqe posmatrae SPC, na osnovu prethodne svepravoslavne saglasnosti, ovlaujui Sinod SPC da o svemu donese konanu odluku [Sabor SPC, 1963, broj 22/65]. SPC je pri tom uzimala u obzir da Grka crkva zastupa nepomirqiv stav prema RKC, kao i da su posmatrai Ruske crkve ve boravili na Koncilu. Iako je inicijativa jugoslovenske drave po pitawu slawa posmatraa postajala sve intenzivnija, SPC je, potujui odluke Rodoskih pravoslavnih konferencija (19611964), smatrala

23 da treba ostaviti mogunost svakoj pravoslavnoj crkvi da sama odlui da li e slati posmatrae (nie svetenike i teologe svetovwake), koje ne bi obavezivalo ostale pravoslavne crkve [Savezna komisija za verska pitawa, 1964, f. 77]. Sabor SPC je jo jednom na zasedawu u maju 1965. godine pokazao zainteresovanost za slawe posmatraa, traei od Sinoda SPC pribavqawe konanih stavova ostalih pravoslavnih crkava i jugoslovenske drave [Savezna komisija za verska pitawa, 1965, f. 86, broj 295]. Sinod SPC je poetkom oktobra 1965. godine ovlastio dr Duana Kaia i profesora Lazara Milina da ispred SPC prisustvuju etvrtom zasedawu Drugog vatikanskog koncila [Savezna komisija za verska pitawa, 1965, f. 87, broj 333]. Oni su kardinalu Bea u Rimu preneli stav SPC po kome je irewe uticaja RKC (unijatstvo") na raun SPC u dodirnim podrujima (pre svega u Hrvatskoj) osnovna prepreka pribliavawu dve crkve [Savezna komisija za verska pitawa, 1965, f. 87, broj 362/1]. Posmatrai SPC su doli do zakquka da u skorijoj budunosti nee doi do teolokog pribliavawa, ali da je dijalog dve crkve koristan u irem drutvenom, socijalno haritativnom i mirotvorakom smislu, u odnosu na sekularistike tendencije na globalnom nivou. Patrijarh German je tokom osamdesetih godina 20. veka odravao stalni kontakt sa predstavnicima Nuncijature u Beogradu. Susreo se sa Dravnim sekretarom Vatikana kardinalom Kazarolijem (Casaroli) poetkom jula 1985. godine, kada je dogovoreno otpoiwawe dijaloga dve crkve i na regionalnom nivou u Jugoslaviji. Kao posledicu te naelne saglasnosti, treba posmatrati neto kasnije osnivawe Meovite komisije za dijalog BKJ i Sabora SPC, kao forme transformacije globalnog dijaloga qubavi" u teoloki dijalog. I tu je inicijativa potekla iz Vatikana, dok je SPC pre svega vodila rauna o svepravoslavnoj saglasnosti i podrci. U razdobqu patrijarha Pavla (19902010) ouvan je zapoeti proces, uprkos drutveno politikoj krizi i ratu u bivoj Jugoslaviji. SPC je u tom kontekstu nastavila da insistira pre svega na potovawu univerzalnih hrianskih naela. RKC je pozvala wene predstavnike u Rim na Sinod biskupa Evrope krajem 1991. godine, na kome je razmatrano pitawe potrebe evangelizacije kontinetna u izmewenim drutvenim, politikim i ekonomskim okolnostima. Istovremeno, papa Jovan Pavle i RKC su preko jugoslovenskih dravnih organa pokrenuli inicijativu za uspostvaqawem neposrednog dijaloga Vatikana i SPC [Sinod SPC, 1991, broj 1111]. Sinod SPC je zbog svega umolio" dva predstavnika SPC da odu na Sinod u Rim, uprkos unutrawim neslagawima po pitawu potrebe i oblika dijaloga sa RKC. Sabor SPC je na vanrednom zasedawu 4. novembra 1991. godine odluio da za sada" treba odloiti dijalog sa RKC, navodei kao argumente hrvatsko-srpski rat, stavove zagrebakog kardinala Frawe Kuharia i pojedinih lanova rimokatolikog episkopata u Hrvatskoj o wegovim uzrocima, tolerisawe agresivnih i prozelitistikih akcija unijata" protiv pravoslavnih od strane RKC, i naelne stavove pape Jovana Pavla po svim

24 iznetim pitawima [Sinod SPC, 1991, broj 2865]. Ovakva pozicija je imala nesumwivo teoloko i etiko utemeqewe, ali je predstavqala i diplomatski poraz" SPC u smislu neposrednog prisustva i svedoewa sopstvenih pogleda. Obe crkve su u ratnim okolnostima pokrenule brojne inicijative za mir, uz naelnu saglasnost da rat nije verska nego politika kategorija. Razlikovale su se, meutim, u pogledu poimawa uzroka rata, i naroito politikim formama prevazilaewa sukoba. RKC je nesumwivo podrala dezintegraciju Jugoslavije zalaui se za potovawe principa samoopredeqewa wenih naroda, pre svega u smislu sticawa nezavisnosti republika u wihovim postojeim granicama. SPC je, s druge strane, prvobitno teila ouvawu federacije, a kada to nije bilo mogue, potovawu univerzalnog prava svih wenih naroda na samoopredeqewe, nezavisno od granica koje je svojevoqno uspostavio autoritarni ateistiki reim. Primetno je bilo i da RKC teila izgradwi budunosti", a SPC otklawawu prepreka iz prolosti" podravajui sve deklarativne principe i stavove pape i RKC. SPC je oekivala da oni u potpunosti budu primeweni i u praksi. Patrijarh Pavle je, uveravajui RKC da neslawe delegacije SPC na Biskuspki sinod u Rim nikako ne znai i odbijawe dijaloga, zamolio papu Jovana Pavla da primi jednu episkopsku delegaciju SPC odmah posle Sinoda, zbog neposrednog, bratskog, meucrkvenog dijaloga po svim iznetim pitawima" [Sinod SPC, 1991, broj 2865]. Pristup SPC je podrazumevao neposredno suoavawe sa sutinom prepreka i problema, kao istinski doprinos unapreewu dijaloga, dok je RKC ostala usredsreena na univerzalni aspekt problema meucrkvenih odnosa prelazei preko wegovih regionalnih prepreka. I tada su unutar SPC postojale izrazito negativne reakcije po pitawu voewa dijaloga sa RKC, od strane pojedinih episkopa i crkvene baze". Predstavnici SPC iz teolokih i politikih razloga nisu prisustvovali ni Molitvenim skupovima u Asiziju 1986. i 1993. godine, iji je organizator bila RKC, i na kojima su prisustvovali predstavnici brojnih svetskih religija. Jugoslovenska drava je preko akademika Stipevia i predsednika SRJ Dobrice osia pokuala da utie na SPC u pogledu to skorijeg susreta pape i patrijarha [Sinod SPC, 1992, broj 4244]. U takvim okolnostima, Sinod SPC je krajem marta 1993. godine doneo odluku da umoli" mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i episkopa bakog Irineja da kao izaslanici SPC posete papu Jovana Pavla [Sinod SPC, 1993, broj 974/zap. 693a]. Poetkom aprila iste godine, dva srpska episkopa su se u Rimu susrela sa papom, to je bio prvi susret visokih predstavnika SPC i pape u posledwih 700 godina. Srpski episkopi su se samokritiki poneli prema odsustvu predstavnika SPC u svim vanim, pa i politikim pitawima globalnog karaktera, to je za posledicu imalo stvarawe loe slike o woj i Srpskom narodu u svetskoj javnosti. Postignuta je naelna saglasnost da ubudue RKC i SPC uspostave neposredan kontakat preko stalnog izaslanika SPC u Rimu. Takoe, dogovoreno je i da se u

25 perspektivi organizuje susret pape i patrijarha, tek na osnovu odluke Sinoda SPC i saglasnosti ostalih pravoslavnih crkava. [Pravoslavqe, 1993, broj 627: 1] Dve crkve su se usaglasile i oko potrebe saradwe u kulturnoj oblasti, kao vanom aspektu i doprinosu izgradwe novih evropskih odnosa [Sinod SPC, 1993, broj 2111/zap. 2011]. Vano je znati da susret pape i patrijarha RKC nije direktno traila od SPC, ve je bila posledica inicijative Vatikana i jugoslovenske drave. Vatikan je eleo da preko susreta dobije to iri hrianski legitimitet za svoje postupke, dok je jugoslovenska drava oekivala podrku Vatikana u pogledu promocije svog tekog poloaja u meunarodnim odnosima (ukidawe sankcija SRJ). Patrijarh Pavle je i u reavawe ovog pitawa poao od pravoslavnog eklisiolokog principa sabornosti, uzimajui pre svega u obzir stavove ostalih pravoslavnih crkava (odluka pravoslavnih poglavara iz 1992. godine), episkopa i vernika SPC, pa potom i poziciju jugoslovenske drave. SPC I RKC U JUGOSLAVIJI Kvalitet odnosa dve crkve u Jugoslaviji je u presudnoj meri bio uslovqen temeqnim teolokim razmimoilaewima (papski primat), bolnim istorijskim nasleem, i snanim uticajem i usmeravawem jugoslovenske drave. RKC je i u ovom sluaju preduzimala otvorenu incijativu, dok su na naelnu rezervisanost SPC uticali teak kadrovski i materijalni poloaj. Wu su dodatno opteretili nekooperativni" postpuci RKC i jugoslovenske drave, posebno u Dalmaciji, Slavoniji i Makedoniji. U skladu sa smernicama Drugog vatikanskog koncila, jugoslovenski biskupi su Poslanicom o ekumenizmu od 29. januara 1974. godine promovisali potrebu unapreewa odnosa sa SPC na osnovama zajednikih imeniteqa i potovawa razlika, uz nunost potpunog ouvawa sopstvenog teolokog identiteta. Meutim, deklarativno promovisanu toleranciju, koegzistenciju i ravnopravnost" u praksi nije primewivala na adekvatan nain [Savezna komisija za verska pitawa, 1967, f. 102, kom. 655, broj 48]. Upravo u toj iwenici SPC je videla neiskrenu nameru, koja je uslovila da Sabor SPC 1964. godine donese odluku da kontakt sa RKC mogu da odravaju samo weni ovlaeni crkveni predstavnici. Uprkos tome, pojedini vii i nii predstavnici SPC su odravali kontakte sa RKC, o emu nisu izvetavali vrh SPC. Takva praksa je nailazila na preutnu saglasnost i podsticaj jugoslovenske drave. Predstavnici RKC u Jugoslaviji su u razdobqu posle Koncila teili iskquivo sprovoewu wegovih odluka. U teolokoj ravni, to je podrazumevalo pre svega pojawavawe" dogme o papskoj nezabludivosti" i primatu rimske jurisdikcije. Pozicija RKC je dodatno afirmisana imenovawem zagrebakog nadbiskupa epera za kardinala 1965. godine. Aktivnost RKC u Jugoslaviji je bila izraena u pastoralnoj, socijalno-haritativnoj i edukativno-izdavakoj delatnosti. Pri tom je

26 poivala na deduktivno-teolokom" i organizaciono-institucionalnom pristupu, olienom u osnivawu Ekumenskih komisija na nivou Biskupske konferencije Jugoslavije (BKJ) i pojedinih biskupija. Srpska crkva je i u regionalnim odnosima sa RKC insistirala na reavawu svih aktuelnih pitawa sa RKC na osnovama izvornih hrianskih vrednosti i naela, u okvirima teolokog dijaloga. Predmet wene kritike je bila dogma o primatu pape i rimske jurisdikcije, kao i tewa RKC za irewem svog uticaja na raun SPC [Daki 1962: 14]. Ostala je verna voewu prijateqskog" dijaloga sa RKC iz pastoralnih razloga i promocije hrianskih vrednosti u drutvenom ivotu [Sinod SPC, 1963, broj 2842]. Zato se pristup SPC moe nazvati oblikom crkvene politike misionarskog kaktera, sa ciqem hristijanizacije jugoslovenskog ateistikog drutva. Odgovor RKC je podrazumevao inicijativu, naelnu pomirqivost i promociju zajednike budunosti zasnovane na hrianskoj odgovornosti, koja ne dovodi u pitawe weno dogmatsko-piramidalno" poimawe strukture hrianske Crkve. S druge strane, SPC je u inicijativi RKC videla pre svega pretpostvaku uspostavqawa teolokog dijaloga u kome bi se razmotrila najznaajnija pitawa, kao kvalitativni doprinos. Sabor SPC je na zasedawu u maju 1968. godine doneo odluku da SPC ne bi mogla da prihvati dijalog sa RKC pre nego to ova na delu ne pokae da se odrekla svojih ranijih odnosa i metoda rada prema Pravoslavnoj crkvi, naroito u sprovoewu unije" [Sabor SPC, 1968, broj 20/zap. 57]. U tom razdobqu je prioritet za SPC predstavqao dijalog sa anglikancima, starokatolicima, luteranima i dohalkidonskim crkvama [Sinod SPC 1968, broj 3474/zap. 759]. Takoe, vrh SPC se suoavao sa potrebom premoivawa jaza izmeu spremnosti na dijalog sa RKC i rezervisanosti svoje crkvene baze". Odgovor Vatikana i pape Pavla je podrazumevao i uspostvaqawe paralelnih" veza sa Makedonskom pravoslavnom crkvom" (MPC), to je predstavqalo posebnu prepreku za SPC. U Jugoslaviji RKC je inicirala kontakakte vieg i nieg svetenstva dve crkve, posebno u meureligijskim i vienacionalnim sredinama, povodom crkvenih praznika [Republika komsija za verska pitawa Hrvatske, 1966, f. 93]. Sabor SPC je u maju 1966. godine odluio da skrene pawu" svojim svetenicima na pojaanu aktivnost RKC meu pravoslavnim ivqem", naglaavajui da zvanine stavove o odnosima SPC i RKC predstavqaju samo oni izneti od strane ovlaenih visokih predstavnika SPC [Savezna komisija za verska pitawa, 1966, f. 95, broj 261/1]. U tom kontekstu treba posmatrati i Sinodsku zabranu svetenicima SPC, da bez wegovog odobrewa, do daqweg" odravaju kontakt sa predstavnicima RKC [Savezna komisija za verska pitawa, 1967, f. 102, kom. 655 i 492]. Jugoslovenske vlasti su isticale da nie svetenstvo SPC u tom pogledu stupa u kontakte sa predstavnicima RKC spontano", dok rimokatoliki to rade zanajui ta ele da postignu [Savezna komisija za verska pitawa, Savezna skuptina, 1970, f. 120]. Na rezervisanost SPC po ovom pitawu je umnogome uticalo i direktno meawe i pritisak jugoslovenske drave.

27 U teolokoj ravni, SPC je insistirala na hristolokom uporitu dijaloga sa RKC, ukazujui pri tom na raskorak u reima i delima RKC. Dominirale su rasprave vezane za papski primat i filioque, pri emu nije dovoen u pitawe znaaj drutvenog i pastirskog aspekta meucrkvene saradwe, sa ciqem hristijanizacije ateistikih drutvenih okolnosti. U svim procesisma, RKC je sebe doivqavala kao korektivnog smerniara zajednike aktivizacije dve crkve, uz oiglednu primesu relativizacije iskquivo teolokih argumenata [Frani 1983: 14]. Postojawe razliitih socijalnih" i teolokih pristupa pojedinih teologa RKC u Jugoslaviji, nisu dovodili u pitawe opstanak kqunih principa rimokatolike eklisiologije, kao ni wen organizaciono-institucionalno-edukativni pristup na razliitim nivoima (Ekumenska vea BKJ i akovake biskupije, saradwa Teolokih fakulteta, Nedeqe molitve za jedinstvo hriana). RKC je elela da afirmie princip obostrane crkvene odgovornosti zbog neadekvatnih ekumenskih" rezultata, pri emu se nije direktno suoavala sa sutinom teolokih i praktinih problema. Koncepcija RKC vezana za univerazlistiki meltingpot" razliitih inilaca (teoloki, drutveni i politiki) je svakako bila instrument ostvarewa wenog postavqenog ciqa. Kao takve treba posmatrati i politike smernice RKC deideologizacijskog karaktera, povremenu afirmaciju nacionalnog inioca u meucrkvenim odnosima, i kasnije promovisanu dezintegraciju Jugoslavije. HRVATSKA I SLOVENIJA Bolno istorijsko naslee i suptilni pokuaji privoewa" vernika SPC u RKC, uz pasivan odnos jugoslovenske drave, u najveoj meri su odredili kvalitet postkoncilskih odnosa SPC i RKC u Hrvatskoj. Rimska crkva je svoju inicijativu i u ovom sluaju pre svega pravdala potrebom zajednike borbe protiv ateizma. Imajui u vidu svoj izuzetno teak kadrovski i materijalni poloaj, i suptilne ekspanzionistike postupke RKC (poziv pravoslavnim vernicima da dolaze u RKC), SPC je saveznika" videla u jugoslovenskim vlastima. Time se moe objasniti wen afirmativan i saradniki odnos prema dravi, od koje je oekivala podrku u ostvarewu proklamovanog principa crkvenog pluralizma, i poboqawu svoje situacije, posebno u Dalmaciji i Slavoniji. RKC je i ovde u unapreewe odnosa sa SPC pola od svog deduktivno-centralistiko-edukativnog" pristupa, posebno u akovakoj biskupiji (biskup Bauerlajn). Otvoreniji i blii odnos biskupa i epikopa je ostvaren u Istri. Veoma znaajan dogaaj za odnose dve crkve je predstavqao susret patrijarha Germana i kardinala epera u Sremskim Karlovcima krajem aprila 1968. godine, realizovan na inicijativu pape Pavla , ponovo polazei od potrebe zajednikog drutvenog angaovawa crkava [Pravoslavqe, 1968, broj 27: 1]. Crkvena baza" SPC je i tada sa rezervom gledala na nove tendencije u odnosima dve crkve.

28 Prilikom susreta zagrebakog nadbiskupa (kasnije kardinala) Kuharia i patrijarha Germana u Beogradu krajem novembra 1975. godine, naelno je dogovoreno pribliavawe dve crkve na osnovama zajednikih teolokih imeniteqa i drutvene odgovornosti, pre svega u smislu evangelizacije i socijalno-haritativne delatnosti. Za due vremensko razdobqe kamen mea u odnosima dve crkve e svakako predstavqati reenica patrijarha Germana u Jasenovcu poetkom septembra 1984. godine, Brao, da oprostimo moramo, ali da zaboravimo ne smemo" [Pravoslavqe, 1984, broj 420: 17]. Wom je oigledno ostavqena u amanet smernica SPC i wenim vernicima da u duhu tolerancije ive sa pripadnicima RKC, koja podrazumeva i upuen apel savesti inspiratora i izvrilaca nedela u Jasenovcu. I tada, kao i ranije i kasnije, SPC je u itavom pitawu pribliavawa sa RKC insistirala na potovawu i primeni hristolokih kriterijuma, dok je RKC u veoj meri stavqala akcenat na svoewe problema na drutvenu ravan. Suprotstavqene pozicije dve crkve su naroito dole do izraaja u politikoj ravni poetkom devedesetih godina 20. veka, koje su ojaale i kredibilitet" teolokih razmimoilaewa. Pritisci, zastraivawa, pretwe i ubistva tokom devedesetih godina, umnogome su uticali na predstavnike SPC da rat u Hrvatskoj doive kao egzistencijalno-odbrambeni, to je u praksi znailo insistirawe na potovawu principa samoopredeqewa i za Srpski narod u Hrvatskoj [Glasnik Srpske Patrijarije, 1991: 110111]. Na to su umnogome uticali i hrvatski reim i blagonaklono gledawe najveeg dela RKC u Hrvatskoj na wegovu prirodu i postupke. Na zasedawu Sinoda evropskih biskupa u Rimu 1991. godine, biskupi iz Hrvatske su na jednostran nain predstavili uzroke i posledice sukoba u u ovoj republici, to se pokazalo kao nova prepreka dijalogu dve crkve. Wihova zajednika aktivnost se u tom razdobqu svela na mirovnu inicijativu patrijarha Pavla i kardinala Kuharia, pokrenutu tokom wihova dva susreta u Slavoniji i Sremskim Karlovcima 1991. godine. Obe crkve su se zaloile za iznalaewe pravednog" reewa, ali nisu u istovetnoj meri postupile u skaldu sa tim [Sabor SPC, 1995, broj 70]. Normalizacija odnosa je postignuta posetom patrijarha Pavla Zagrebu u martu 1999. godine, oivqavawem predratne prakse evangelizacijskog drutvenog doprinosa crkava, koji je imao poseban znaaj u postkonfliktnom drutvu [Lei 1999: 65 68]. I od tada se, meutim, SPC u Hrvatskoj suoaava sa snanim uticajem hrvatske drave, koji pre svega idu na ruku" interesima RKC. SPC se i u danawem vremenu u Hrvatskoj suoava sa egzistencijalnim izazovom (situacija u Dalmatinskoj eparhiji, pokuaj oivqavawa HPC"). Na povoqniju klimu u odnosima dve crkve u Sloveniji je uticalo pozitivno istorijsko naslee, pre svega pomo SPC i wenih vernika Slovenakom narodu u Prvom i Drugom svetskom ratu. U tom kontekstu, SPC je bila dosledna svom naelno teoloko-deduktivnom, a RKC u veoj meri socijalno-indiktuvnom pristupu. Predmet kritike SPC je ostala rimokatolika koncepcija papskog primata. Kvalitativni do-

29 prinos unapreewu odnosa dve crkve na regionalnom nivou je predstavqao dogovor patrijarha Germana i qubqanskog nadbiskupa Poganika 1968. godine o uspostavqawu saradwe wihove verske tampe [Raki 1968: 1]. Naelno postignuta saglasnost o znaaju informativno-edukativnog aspekta je predstavqala temeq unapreewa meucrkvenih odnosa, jer je saradwa redakcija verskih asopisa (jednogodiwi sastanci) podrazumevala i zajedniku aktivnost i koordinaciju sa Biskupskom konferencijom Jugoslavije (BKJ) i Komisijom Sabora SPC. Na taj nain je stvorena izvesna regionalno-institucionalna ekumenska mrea", koja e kasnije rezultirati i uspostavqawem saradwe Teolokih fakulteta u Qubqani, Zagrebu i Beogradu. BOSNA I HERCEGOVINA Meucrkveni odnosi su imali poseban znaaj u multikonfesionalnoj i vienacionalnoj BiH, zbog ega im je jugoslovenska drava poklawala posebnu pawu, dajui podsticaj unapreewu meucrkvenih odnosa. I u ovoj republici, u takvim uslovima, RKC je iskazivala otvorenu incijativu prema SPC, koja je u ovom sluaju bila neto otvorenija". Prototip dobrih odnosa predstavnika dve crkve u jugoslovenskim okvirima su ostvarili bawaluki epikop Andrej Frui i biskup Alfred Pihler [Republika komisija za verska pitawa BiH, 1969, f. 118, broj 04-127/1]. Od posebnog je znaaja ukazati na Boinu estitku biskupa Pihlera 1964. godine, kojom su vernici RKC pozvani na pomirewe i ujediwewe sa SPC. Biskup Pihler je tada priznao deo odgovornosti RKC za nedela u ratu, traei od SPC i wenih vernika oprost zbog toga [Pihler, 1963, broj 1269]. Ovaj biskup je aktivno posredovao i u dobijawu odreene materijalne pomoi za SPC iz Rima, za gradwu pravoslavne crkve u Bawa Luci. U teolokoj ravni, i on je zastupao dogmatsku nepopustqivost, uz insistirawe na zajednikom drutvenom nastupu dve crkave u funkciji evangelizacije bosanskog drutva. to je takoe posebno vano, bio je znatno fleksibilniji" u pogledu tumaewa koncepcije papskog primata, u smislu da wen danawi sadraj podrazumeva i inioce koji nisu postojali u prvim vekovima [Pihler, 1980: 1]. Dobre odnose su vremenom uspostavili i dabrobosanski mitropoliti SPC Nektarije i Vladislav za svojim rimokatolikim kolegama. To se donekle moe rei i za episkope i biskupe u Hercegovini. Kao i u drugim delovima Jugoslavije, na pogorawe odnosa dve crkve su uticali drutveno-politika kriza i ratne okolnosti. Uz proklamovawe objediniteqskog pristupa na osnovama zajednikih imeniteqa, dve crkve je delilo razliito poimawe uzroka rata i naina wegovog prevazilaewa. Bosanski biskup su se 1992. i 1993. godine obratili biskupima sveta, traei vojnu intervenciju Meunarodne zajednice protiv bosanskih Srba. Predstavnici SPC su naelno smatrali da se pozivom na rat ne moe uspostaviti istinski mir. [Mitropolija za-

30 grebako-qubqanska SPC, 1991: 3]. Sarajevskom deklaracijom patrijarha Pavla, zagrebakog kardinala Kuharia i sarajevskog biskupa Puqia 1994. godine, od svih strana u sukobu je zatraen momentalni prekid rata. Visoki predstavnici obe crkve u BiH su isticali da rat nije bio verski ve politiki, uz postojawe verskih primesa. Saradwe dve crkve u posleratovskom razdobqu je institucionalizovana u okviru Meureligijskog vijea BiH, koje promovie pomirewe, izgradwu pravne drave i afirmaciju principa religijskog pluralizma. On je telo konsultativog karaktera, koje je do sada imalo deklarativne rezultate. Vano je znati i da su se episkopi i biskupi BiH redovno susretali u razdobqu od 19982000. godine (Tuzla, Bawaluka i Sarajevo), promoviui pomirewe, povratak raseqenih, obnovu bosanskog drutva, potrebu izgradwe pravne drave i praktino ostvarewe koncepcije jedinstva razliitosti" kao primarnog ciqa meucrkvenog dijaloga u BiH [Iki, 2003: 245251]. SRBIJA, CRNA GORA I MAKEDONIJA Ideal proklamovanog crkvenog pluralizma i ravnopravnosti" je u najveoj meri ostvaren u Srbiji, zahvaqujui delovawu jugoslovenske drave i hrianskom i tolerantnom odnosu SPC prema RKC. Tu se, za razliku od ostalih delov Jugoslavije, mogla primetiti i izvesna rezervisanost RKC, uslovqena wenim mawinskim poloajem u Srbiji. Nie svetenstvo SPC je i ovde iskazivalo rezervu u pogledu krajwih rezultata unapreewa odnosa dve crkve, ne osporavajui znaaj wihove drutvene saradwe. Poseban problem je predstavqala afirmacija poloaja Grkokatolike crkve od strane RKC, koja je imenovala grkokatolikog prelata Bukatka za beogradskog nadbiskupa. To je za SPC bila jasna prepreka za unapreewe odnosa [SSIP, Izaslanstvo SFRJ pri Svetoj Stolici, 1969, broj 179]. Predstavnici dve crkve su teili pre svega upoznavawu i linom zbliavawu, u uslovima kada je sredinom osamdesetih godina 20. veka u Rimu odlueno da se izvri teritorijalna reorganizacija RKC u Srbiji. U novoosnovanu Beogradsku mitropoliju su ule subotika i zrewaninska biskupija. U multikonfesionalnoj Vojvodini je naroito bila aktivna Subotika biskupija u pogledu zbliavawa sa SPC, uz znaajnu podrku Apostolske nuncijature u Beogradu. RKC je tu insistirala posebno na saradwi u kulturnoj oblasti [Komisija za verska pitawa AP Vojvodine, 1968, f. 110, broj 179]. Patrijarh German je ispred SPC podrao otpoiwawe rada Komisije za dijalog BKJ i Sabora SPC, budui da je teoloki dijalog za wu ostao centralna taka meucrkvenih odnosa. U ratnom razdobqu, RKC u Srbiji se suoavala za izvesnim pritiscima i pretwama, ni izbliza onakvim kao SPC u Hrvatskoj. RKC se prevashodno starala za ouvawe sopstvenog poloaja, u emu je uivala svestranu pomo SPC (sluaj zaposednute upe RKC u apcu, posredo-

31 vawe patrijarha Pavla i SPC u pronalaewu zatvorenog frawevakog svetenika u Bosni, itd.) i visokih dravnih vlasti, poput podrke Dobrice osia nadbiskupu Perku [Perko, 1993: 1]. U posleratovskom razdobqu, tokom zapoetog teolokog dijaloga dole su do izraaja sve razlike, ali one nisu uticale na pogorawe veoma dobrih odnosa svetenstva dve crkve, pri emu je RKC bila zadovoqna sopstvenim drutvenim i pravnim poloajem u Srbiji.3 U sluaju Crne Gore, moe se konstatovati da je na odnose dve crkve pozitivno uticala specifina drutvena klima i istorijsko naslee, u smislu da je tradicija predstavqala pozitivan doprinos. Posle Koncila, RKC je esto zastupala i previe otvoren" pristup prema SPC, koji je donkle uslovio wene rezerve. Posebno dobri odnosi su uspostavqeni u Boki Kotorskoj, gde su se svetenstvo i vernici susretali gotovo tokom svih crkvenih praznika [Republika komisija za verska pitawa Crne Gore, 1964, f. 75, broj 333]. U teolokoj ravni, pristup RKC je takoe bio izrazito centralistiki. Primer postojawa dve crkve sa dva oltara u Sutomoru, u kojima su wihovi vernici esto zajedniki zadovoqavali verske potrebe, ostao je najvii stepen teoloko-praktine" saradwe dve crkve u bivoj Jugoslaviji. U posleratnom razdobqu, SPC je nastavila da insistirala na teolokim kriterijumima unapreewa odnosa sa RKC. U Makedoniji, Vatikan je objektivno imao interes da podri autokefalnost Makedonske prtavoslavne crkve" (MPC) kao pretpostvaku irewa svog uticaja u ovoj republici. Da je RKC zapravo podrala izdvajawe MPC" iz kanonskog sastava SPC pokazuje da je skopski biskup ekada uspostavio neposredan odnos sa mitropolitom Dositejem tek kada je ovaj postao vinovnik raskola [Republika komisija za verska pitawa Makedonije, 1965, f. 84, broj 21]. To je predstavqalo poseban problem za SPC. Jugoslovenska drava je u svemu odigrala presudnu ulogu, predstavqajui sponu izmeu pape Pavla i visokih predstavnika MPC". Meusobne kontakte i susrete je Vatikan krio od SPC [Republika komisija za verska pitawa Makedonije, 1966, f. 94, broj 2]. U Rimu su bili miqewa da proces izdvajawa MPC treba da krene odozdo", pri emu je politikom iniocu data presudna uloga, pre svega jugoslovenskoj dravi. Jugoslovenski biskupi su u potpunosti sledili poziciju i pristup Vatikana. MEUFAKULTETSKI TEOLOKI SIMPOZIJUMI (19741990) RKC i SPC su od sredine sedamdesetih godina 20. veka uspostavile saradwu svojih Teolokih fakulteta, kao oblik edukativno-institucionalnog pokuaja da zajedniki razmotre i obrade najznaajnije teoloke teme, sa ciqem iznalaewa opteprihvaene forme prakti3

Beogradski nadbiskup Perko je to javno naglasio.

32 no-pastoralne aktivnosti u jugoslovenskom drutvu. SPC je i tu ostala verna svom teoloko-deduktivnom" i vaseqensko-misionarskom", a RKC objediniteqsko-integrativno-drutvenom pristupu [Pravoslavqe, 1974, sves. 182: 811]. Saradwa fakulteta je zapravo predstavqala regionalni aspekt teolokog dijaloga dve crkve na optem nivou, koji je poivao na osnovama zajednikih imeniteqa koji su trebali da pomognu u prevazilaewu razlika. U tom kontekstu su praktikovane zajednike molitve, upoznavawe i zbliavawe uesnika simpozijuma (pre svega profesora), uz naelno prihvatawe principa crkvenog pluralizma. Poetni ekumenski zanos" RKC je poetkom osamdesetih godina 20. veka prerastao u uviawe razlika u sutinskom", pri emu je politiki inilac poeo presudno da utie na tok teolokog dijaloga. Politika razimoilaewa s poetka devedesetih godina 20. veka su uticala na Teoloki fakultet iz Zagreba da sebe izostavi iz daqe meufakultetske saradwe [Iki, 2003: 243244]. MEOVITA KOMISIJA ZA DIJALOG SABORA SPC I BISKUPSKE KONFERENCIJE JUGOSLAVIJE (BKJ) Najznaajniji nivo saradwe SPC i RKC svakako predstavqa pokuaj vrha dve crkve s kraja osamdesetih godina 20. veka da institucionalizuju kontakte i susrete na nivou Zajednike komisije za dijalog Sabora SPC i BKJ. Inicijativa je i ovoga puta potkela od BKJ i wenog predsednika kardinala Kuharia, koju su prihvatili SPC i patrijarh German kao jevaneqski imeprativ" [Sabor SPC, 1989, broj 79]. SPC je pri tom otvoreno i skreno predoila RKC sve prepreke za dijalog, odgovornost dela RKC za dogaaje u ratu, novu diskriminaciju SPC u Hrvatskoj, pristrasnost RKC u pogledu dogaaja na KiM i povodom situacije oko MPC" [Sabor SPC, 1989, broj 79]. Odgovor RKC je u tom smislu bio odmeren i diplomatski, uz tewu ka relativizaciji istorijskog i okretawu ka budunosti, bez jasnijih kontraargumenata, uz primetan pragmatizam. Ona je nastavila da insistira na potrebi za evangelizacijom u Jugoslaviji, i u tom kontekstu ouvawu mira [Biskupska konferencija Jugoslavije, 1989, broj 323]. Takva, za wih ignorantska pozicija RKC po najznaajnijim pitawima, uslovila je otpor pojedinih episkopa SPC, zbog ega i nije odrano dogovoreno zasedawe Meovite komisije. Ona u ratu i nije bila aktivna. Prvi wen sastanak je odran u novembru 1998. u Zagrebu, a drugi u februaru 2000. godine u Novom Sadu. Tada je naelno dogovoreno da saradwa dve crkve poiva na meusobnom potovawu verskog identiteta i slobode, uz naglaenu pastirsko-misionarsku odgovornost i dunost usmerenu ka evangelizaciji i socijalno-haritativnom drutvenom nastupu [Glasnik Srpske Patrijarije, 2000: 62]. U praktinom smislu, predstavnici dve crkve su se usaglasili oko potrebe zajednikog anga-

33 ovawa u pravcu povratka svih raseqenih, posebno u Hrvatsku, kao i u sluaju pitawa meovitih brakova [Glasnik Srpske Patrijarije, 2000: 62]. * * *

Pitawe primata pape (wegove nepogreivosti ili nezabludivosti") i rimske jurisdikcije u teolokoj, i bolno istorijsko naslee iz Drugog svetskog rata u praktinoj ravni, predstavqaju centralne prepreke u odnosima Rimokatolike (RKC) i Srpske pravoslavne crkve (SPC). One pre svega ukazuju na potrebu za potovawem i primenom najdubqih hriansko-teolokih vrednosti, kategorija i kriterijuma, i to od strane obe crkve. Neadekvatni" rezultati svedoe da to u praksi nije tako, ali dve crkve ne dele istovetnu odgovornost za to u smislu svoje uloge i doprinosa. Ta iwenica ne bi smela da dovede u pitawe obavezu obe crkve u pogledu ispuwewa temeqnih jevaneqskih vrednosti i smernica. Jugoslovenska drava je u postkoncilskom razdobqu (196265) svojim uticajem podstakla uspostvaqawe kontakta dve crkve, polazei od sopstvenog interesa vezanog za pokuaj da meucrkvena saradwa doprinese reavawu nacionalnog pitawa u sloenoj jugoslovenskoj federaciji. Drava je najee u potpunosti zanemarivala crkvene kriterijume, teei da pod kontrolom dri unapreewe meucrkvene saradwe, zazirui od wihovog mogueg zajednikog fronta" protiv ideolokog sistema. Vremenom, iz ugla ostvarenih rezultata, religijska politika drave je sve vie ila na ruku interesima RKC, dok je prema SPC bila primetno represivnija. Uspostvaqawe regionalnih odnosa dve crkve u Jugoslaviji su inicirali Vatikan i papa Pavle , kao aspekt otpoetog globalnog dijaloga qubavi" Rimokatolike i Pravoslavne crkve od koga se oekivalo da preraste u teoloki dijalog. U okolnostima teolokih neslagawa i bolnog istorijskog iskustva, RKC i SPC u Jugoslaviji su uspele da se usaglase oko potrebe zajednikog drutvenog nastupa, pre svega sa ciqem evangelizacije ateistikog drutva. Ona je podrazumevala pastirsku i socijalno-haritativnu odgovornost. I u tome je RKC iskazivala otvorenu inicijativu, esto relativizujui teoloko i istorijsko, i favorizujui drutveno, uz pozivawe na budunost". S druge strane, pristup SPC je ostao prevashodno teoloki, uz uzimawe u obzir uzimawe u obzir svepravoslavnih, meunarodnih i unutrawe-politikih argumenata. U konkretnom smislu, dve crkve u Jugoslaviji su uspostavile razliite institucionalne vidove saradwe. Najznaajniji predstavqa Meovita komisija za dijalog Sabora SPC i BKJ osnovana krajem osamdesetih godina 20. veka. Veliki znaaj je imala i edukativna saradwa Teolokih fakulteta u Qubqani, Zagrebu i Beogradu (19741990), kao i saradwa redakcija verskih asopisa u zemqi u smislu doprinosa boqoj koordinaciji zajednikih aktivnosti. Ratne godine su umnogome dovele u pitawe ostvarene rezultate meucrkvene saradwe u regionu. Politiki inilac je poetkom devedestih godina 20. veka uticao na otvorenije razmimoilaewe dve crkve, koje su

34 delila razliita poimawa uzroka rata i predlozi za iznalaewe reewa. U posleratovskom razdobqu, one meutim iskazuju otvorenu odgovornost i inicijativu za unapreewem svojih odnosa, kao kvalitativnog doprinosa istinskoj integraciji regiona i prevazilaewu negativnog naslea prolosti.
CITIRANA LITERATURA Arhiv Sabora SPC, 10. maj 1963, br. 22/zap. 65. Daki, Vladimir. Kako se na Zapadu zamiqa ponovno ujediwewe Crkava, Savezna komisija za verska pitawa, Arhiv Jugoslavije, fond 144, 1962, f. 64, kom. 516. Delegacija Srpske pravoslavne crkve razgovarala sa poglavarom Rimokatolike crkve Papom Jovanom Pavlom Papa izrazio equ da se susretne sa naim Patrijarhom. Pravoslavqe, sves. 627 (1. maj 1993): 13. Depea DSIP i Ambasadi u Rimu, Italijanska referada, Savezna komisija za verska pitawa, poverqivo, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 14. oktobar 1965, f. 87, br. 333. Dilpari posetio Patrijarha Germana na Wegovo traewe, Savezna komisija za verska pitawa, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 1962, f. 64, kom. 492. Dokument Arhiva Sinoda SPC, 10. septembar 1963, br. 2842. Dokument Arhiva Sinoda SPC, 13. septembar 1993, br. 2111/zap. 2011. Dokument Arhiva Sinoda SPC, 22. decembar 1968, br. 3474/zap. 759. Dokument Arhijerejskog Sabora SPC, 1963, 20/zap. 57. Dokument Republike komisije za verska pitawa Makedonije, poverqivo, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 11. jul 1966, f. 94, br. 02-130/1. Dokument Republike komisije za verska pitawa Crne Gore, Savezna komisija za verska pitawa, poverqivo, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 14. jul 1964, f. 75, br. 333. Zabeleka o prijemu mitropolita Damaskina i episkopa Fruia kod predsednika Mome Markovia, Savezna komisija za verska pitawa, poverqivo, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 23. novembar 1964, f. 77, br. 519. Zabeleka o razgovoru Ivana Lazia i poreko-puqskog biskupa dr Dragutina Neia, Republika komisija za verska pitawa Hrvatske, poverqivo, Arhiv Jugoslavije, fond 144, 25. maj 1965, br. 08-112/1. Informacija o kontaktima Mitropolita Dositeja sa predstavnicima Katolike crkve, Republika komisija za verska pitawa Makedonije, poverqivo, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 19. januar 1965, f. 84, br. 21, DB. Informacija o nekim aspektima stawa i delovawa verskih zajednica u Jugoslaviji, Savezna komisija za verska pitawa, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 13. januar 1970, Savezna skuptina, Odbor za unutrawu politiku, f. 120, br. SL. Informacija o odnosu Katolike crkve i drave u SR Hrvatskoj, Savezna komisija za verska pitawa, poverqivo, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 24. januar 1967, f. 102, kom. 655, br. 48. Informacija o odnosu Katolike crkve i drave u SR Hrvatskoj, Savezna komisija za verska pitawa, poverqivo, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 24. januar 1967, f. 102, kom. 655, br. 48. Informacija o organizaciji i stawu odnosa sa SPC u SR BiH, Republika komisija za verska pitawa BiH, poverqivo, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 1969, f. 118, br. 04-127/1.

35
Informacija o poseti Izaslanstvu dr Gabrijela Bikatka, nadbiskupa beogradskog, na dan 9. septembra 1969. godine, SSIP, Izaslanstvo SFRJ pri Svetoj Stolici, poverqivo, 12. septembar 1969, br. 179. Informacija o poseti prote Veselina Petrovia Komisiji Vojvodine, Komisija za verska pitawa AP Vojvodine, poverqivo, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 3. maj 1968, f. 110, br. 179. Informacija o prijemu Patrijarha Germana od strane predsednika Milutina Morae, Savezna komisija za verska pitawa, poverqivo, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 23. septembar 1965, f. 86, br. 295. Informacija o radu redovnog zasedawa Arhijerejskog sabora SPC od 11. do 23. maja 1966, Savezna komisija za verska pitawa, poverqivo, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 1966, f. 95, br. 261/1. Informacija o razgovoru sa Papom Pavlom za vreme audijencije izaslanika Cvrqe 22. decembra 1966. godine u Rimu, DSIP, Izaslanstvo SFRJ pri Svetoj Stolici, Rim, poverqivo, 16. januar 1967, br. 31. Informacija povodom Drugog vatikanskog koncila, Savezna komisija za verska pitawa, Arhiv Jugoslavije, fond 144, 9. jul 1962, fascikla 64, kom. 492. Italijanska referada-Tekst depee ambasadi SFRJ u Rimu, Savezna komisija za verska pitawa, poverqivo, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 25. novembar 1965, f. 87, br. 362/1. Lei, Momir. Patrijarh srpski Pavle u poseti Eparhiji zagrebako-qubqanskoj i cele Italije. Glasnik Srpske Patrijarije (1999): 6568. O kontaktima izmeu biskupa i episkopa u zemqi i kursu koji vodi Rimokatolika crkva prema SPC. Arhiv Jugoslavije, Savezna komisija za verska pitawa, Fond 144, 1966, f. 64, kom. 492. Odjek Koncilskih ideja u zemqi, Republika komsija za verska pitawa Hrvatske, poverqivo, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 5. mart 1966, f. 93, br. 94. Odnosi sa Rimokatolikom crkvom, Izvetaj SIV-a o stawu odnosa drave i verskih zajednica od 9. oktobra 1967. godine, Savezna komsija za verska pitawa, poverqivo: Arhiv Jugoslavije, fond 144, 1967, f. 105, br. 351. Osveena nova Crkva u Jasenovcu Patrijarh srpski German: Pratawe kao evaneqska zapovest". Pravoslavqe sves. 420 (septembar 1984): 17. Pavle, Srpski patrijarh. SPC svojoj duhovnoj deci o Svetom Savi 1991. godine. Glasnik Srpske Patrijarije (1991): 17. Perko, Franc. Ovde nema budunosti, Veerwi list, 25. septembar 1993: 25. Pismo Ambasadora Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije dr Ivice Matruko Wegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom Gospodinu Pavlu, Arhiv Sinoda SPC, 30. maj 1991, br. 1111. Pismo Nike Stipevia, lana SANU i upravnika Biblioteke SANU Wegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom Gospodinu Pavlu 26. decembra u 8 sati ujutru, vrlo hitno, Arhiv Sinoda SPC, 29. decembar 1992, br. 4244. Pismo Patrijarha Germana Patrijarhu Atinagori, Savezna komisija za verska pitawa, poverqivo, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 28. april 1960, f. 64, kom, 512, br. 30. Pismo Patrijarha srpskog Gospodina Pavla Wegovoj Svetosti Papi Jovanu Pavlu , Arhiv Sinoda SPC, 26. novembar 1991, br. 2865. Pismo pravoslavne srpske Mitropolije zagrebako-qubqanske Svetom Arhijerejskom Sinodu SPC. Mitropolija zagrebako-qubqanska SPC. 1. mart 1993. Zagreb, Br. 48 Zagreb. Pismo Svetog Arhijerejskog Sabora SPC Predsedniku Biskupske konferencije Jugoslavije dr Frawi Kuhariu, Arhiv Sinoda SPC, 9. novembar 1989, br. 2804/zap. 1312.

36
Popovi, Justin. Pravoslavna crkva i ekumenizam, Svetosavqe kao filosofija ivota. Beograd, Manastir elije kod Vaqeva: Naslednici Oca Justina, 2001. Poruka javnosti Svetog Arhijerejskog Sabora SPC, Sabor SPC, maj 1995, br. 70. Prvi simpozijum pravoslavnih i rimokatolikih teologa Jugoslavije. Pravoslavqe, sves. 182 (15. oktobar 1974): 811. Prepiska DSIP Saveznoj komisiji za verska pitawa radi odreewa stava vlasti u vezi sa pozivom Vatikana da SPC uputi posmatrae na Koncil, Savezna komisija za verska pitawa, poverqivo, Arhiv Jugoslavije, Fond 144, 4. april 1963, f. 65, kom. 522, br. 410814. Raki, Radomir. Srpskog Patrijarha posetio qubqanski nadbiskup. Pravoslavqe, sves. 39, (novembar 1968): 1. Saoptewe sa redovnog zasedawa Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve od 9. do 24. maja. Glasnik Srpske Patrijarije (1991): 110 111. Sednica Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC 25. marta 1993, Arhiv Sinoda SPC, 1993, br. 974/zap. 693a. Susret Komisija za dijalog Svetog Arhijerejskog Sabora SPC i Hrvatske biskupske konferencije. Glasnik Srpske Patrijarije (2000): 62. Susret srpskog patrijarha Germana sa kardinalom eperom treim ovekom Rimokatolike crkve. Pravoslavqe sves. 27 (april 1968): 14. Boina poslanica biskupa banjalukog Pihlera. Biskupski ordinarijat Banjaluke. 1963. broj 1269. Frani, Frane. Progresizam ili revizionizam u Crkvi. Glas Koncila sves. 496, sv. 1 (januar 1983): 14. Iki, Niko. Ekumenske studije i dokumenti Izbor ekumenskih dokumenata Katolike i Pravoslavne Crkve s propratnim komentarima. Sarajevo: Vrhbosanska katolika teologija, 2003. Kranska sadanjost. Dekret o ekumenizmu i Istonim katolikim crkvama, Dokumenti Drugog vatikanskog koncila. Zagreb, 1970: 205257. Kranska sadanjost. Dokumenti Drugog vatikanskog koncila. Zagreb: 1970. Pihler, Alfred. Katolici i Pravoslavni sjedinjenje ili zajednitvo? Glas Koncila knj. 14 sves. 434 (jul 1980): 1417. Pismo katolike Biskupske konferencije Jugoslavije i njenog predsjednika Kardinala Franje Kuharia, nadbiskupa zagrebakog, Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom Germanu, Biskupska konferencija Jugoslavije, Zagreb, 30. listopad 1989, br. 323. Predstavnici Makedonske pravoslavne crkve kod Pape. Glas Koncila, sves. 12 (407) (lipanj 1979): 4. Rivelli, Marco Aurelio. L'Arcivescovo del genocidio. Milano: Kaos Edizioni, 1999.

37
CONTEMPORARY RELATIONS OF SERBIAN ORTHODOX AND ROMAN CATHOLIC CHURCHES by Marko Nikoli Summary The issue of primacy divides Roman Catholic (RCC) and Serbian Orthodox Church (SOC) in theological field. Painful historical heritage from Second World War is also the great obstacle. Yugoslav atheistic state supported development of inter-church relations in acceptable proportion that would increase national relations in Yugoslav federation. Its fear was related to possible common front" against ideological system. Regional inter-church relations were initiated by Vatican and Pope Paul II, while SOC accepted it particularly in the social field. Both agreed on common responsibility for the evangelization an atheistic society. The variety of institutional forms of cooperation was also agreed, Common Commission for dialogue of SOC Council and Yugoslav Bishop Conference, and Theological Faculties Conferences in Post World War II Vatican period. In post-conflict Balkan Societies, RCC and SOC agreed to continue common activities for post-conflict rehabilitation and evangelizational purposes. Key words: Serbian Orthodox Church, Roman Catholic Church, dialogue, cooperation, barriers

UDC Originalni nauni rad

Vesna Trifunovi

RELIGIJSKO OBRAZOVAWE I KULTURNI IDENTITET

SAETAK: U radu je istaknut znaaj prilagoavawa nastavnih sadraja u institucionalizovanom obrazovawu, naroito na nivou osnovnog obrazovawa, potrebama drutvenog i kulturnog razvoja. Nain organizacije obrazovnog procesa u osnovnoj koli i efikasno ostvarivawe wenih funkcija kulture doprinose usmeravawu kulturnog razvitka: doprinose irewu i prihvatawu odreenog obrasca kulture, kao i utemeqewu nacionalnog i kulturnog identiteta. Sledei logiku novih politikih realnosti i novih orijentira drutvenog razvoja srpsko drutvo nastoji da odgovori na sledea pitawa: prvo, kako upotrebiti tradiciju u procesu tranzicije i izvesti pragmatinu promenu odnosa prema tradiciji; drugo, kako pomiriti razlike izmeu vrednosti nacionalne kulture i dominantnih vrednosti nastajue globalne kulture? Religijsko obrazovawe u osnovnoj koli, sadrajima koje predstavqa populaciji uenika, a koji su istovremeno i nosioci odreenih vrednosti, moe da ostvari znaajnu ulogu upravo u procesu formirawa nacionalnog i kulturnog identiteta. U radu je, na taj nain, istaknuta mogunost da religijsko obrazovawe moe da ostvari uticaj na ire drutvene procese time to otvara vei prostor za oblikovawe identiteta (nacionalnog i kulturnog) u uslovima krize identiteta u drutvu koje se globalizuje. KQUNE REI: drutveni razvoj, religija, religiozno obrazovawe, kulturni identitet

Globalizacija donosi neka stvarna poboqawa, meutim, ako se posmatraju sutinski vani odnosi: prema prirodi, prema drugim qudima, prema sebi, pokazuje se da globalizacija stvara probleme. Filosofija novog razvoja, zasnovana na sve veem jazu izmeu bogatih i siromanih drutava u svetu, iji su regulatorni mehanizmi izazivawe oskudica i stalni pritisak konkurencije, s jedne strane, a s druge, zahtev za poistoveivawem sa standardnim zapadnim idealom razvoja, za posledicu ima odbacivawe sopstvene kulture i poricawe sopstvenog identiteta. Ubrzana homogenizacija globalne kulture slabi tradicio-

40 nalne, lokalne kulture dovodei do ujednaavawa vrednosti: pod uticajem procesa klonirawa kultura" [Mander 2003], razliiti kulturni identiteti potiskuju se s globalne scene i nestaju. Takve promene dovode do slabqewa porodinih, drutvenih i kulturnih veza, nestaju lokalna meuzavisnost i tradicionalni odnosi saradwe to dovodi do podeqenosti unutar drutva, izmeu razliitih grupa, kao i izmeu pojedinaca unutar grupa. Razliita drutava, nastojei da se pridrue evropskim i severoatlantskim integracijama, prihvataju zapadni model razvoja i potiskuju sopstvenu tradiciju. Na taj nain dolazi do rastakawa veza i odnosa meu qudima karakteristinim za zajednicu. A tamo, smatra uwi, gde nema duhovne i moralne veze meu qudima, tamo nema zajednice postoji samo drutvo sa svojim interesima i pravilima igre. Drutvena integracija moe da se utemeqi na podeli rada, na nekoj spoqawoj pretwi, na normativnom poretku, na odreenom tipu vostva, itd. Ali integracija nije isto to i jedinstvo" [uwi 1997: 5455]. Procesi globalizacije zahtevaju integrisawe pojedinaca i grupa, kao izraz wihove naglaene meuzavisnosti usled razvijene podele rada i specijalizacije, a ne zbog meusobnog uvaavawa i stvarawa drutveno pravine politike zadovoqavawa qudskih potreba, ukquujui i ouvawe posebnosti razliitih kultura. Integrisawe u globalno trite, koje ima karakter stalnog udruivawa radi ostvarivawa meusobno dogovorenih ciqeva, koji ne donose istu dobit svim akterima udruivawa, ne moe da zameni potrebu za pripadawem zajednici, zajednici nastaloj na temequ zajednikih iskustava, verovawa i vrednosti. Qude koje povezuje isti jezik, vera, obiaji i tradicija imaju zajedniki kulturni identitet, ine trajnu zajednicu. Religiozno obrazovawe prenoewem i pamewem skupova vrednosti i ponaawa (onog to je zapisano, kao i nepisane prakse), doprinosi utemeqivawu kulturnog identiteta. Zakonomernost da je doivqaj sadawosti uoblien znawem pojedinca i grupa o prolosti istie znaaj procesa drutvenog, zajednikog pamewa za neometanu meugeneracijsku komunikaciju, koja omoguuje uspostavqawe kontinuiteta kulture. Zajedniko pamewe, pripadnicima razliitih generacija prua mogunost zajednikog uestvovawa u drutvenom poretku jer mogu da dele iskustva i pretpostavke. Kada ne postoji zajedniko seawe i utemeqen kulturni identitet unutar drutvenog poretka uspostavqa se diskontinuitet kulture, iji su nosioci, najee, pripadnici razliitih generacija. Razliiti generacijski skupovi seawa, esto u obliku implicitnih naracija koje stoje u pozadini, stae jedni naspram drugih; zbog toga razliite generacije, ak i kad fiziki dele isto dato okruewe, mogu ostati mentalno i emocionalno razdvojene" [Konerton 2002: 12]. Problem skupova nesamerqivih seawa" izaziva posledice poput otuewa, mentalnog potresa i druge uznemirujue efekte meu razliitim pripadnicima jednog drutvenog poretka, kao i meu nosiocima drutvenog pamewa razliitih drutava i kultura. Nacionalne strategije obrazovawa, uko-

41 liko imaju nameru da doprinesu ouvawu kulturnog diversiteta globalnog drutva, nesumwivo treba da razvijaju programe pamewa kulturne tradicije, iji je izraz i religijsko obrazovawe. TRADICIJA, NOVE VREDNOSTI, IDENTITETI Promene u svim sferama, ekonomskoj, socijalnoj, pravno-politikoj, ideolokoj, primoravaju srpsko drutvo da traga za matricom razvoja koja e ga pribliiti dobroj poziciji u evropskim i severnoatlantskim integracijama. Po principu sve ili nita, celo drutvo se dalo u potragu za nainom kako postii materijalno zadovoqewe unutar nove filosofije razvoja i novog pregrupisavawa vrednosti. U toj nepotednoj trci, na drutvenoj sceni izbijaju mnoge nesaglasnosti: prvo, nesaglasnost izmeu opredeqewa za uee u integracionim procesima i zadovoqewa prethodnih uslova na kojima insistiraju predstavnici integracija; zatim, nesaglasnost o potrebi redefinisawa sopstvenog kulturnog identiteta, koja u krajwem ishodu, moda, vodi wegovom odbacivawu. ta se dobija time ako mogui uesnik integracionih procesa odbaci svoj kulturni identitet i prihvati novi? I da li, na taj nain, neto gubi? Nove vrednosti i tradicionalne vrednosti predstavqaju izraz novosteenih i akumuliranih iskustava, a izmeu wihovih socijalnih nosilaca postoji izvesna napetost, kao posledica suprotstavqenosti (ak i otre podeqenosti) u procesu uspostavqawa sistema vrhovnih vrednosti u drutvu. Novi svet nije izmiren sa starim. Naprotiv, dolo je do cepawa jedinstvenih modela kulture i sukobqenosti podvojenih iskustava pripadnika razliitih socijalnih grupacija u okviru istog drutva. Razliita iskustva se pokazuju kao otvorena prepreka za pribliavawe ili ujediwewe meusobno distanciranih socijalnih i kulturnih grupacija u istom drutvenom i kulturnom arealu. ivot u drutvu, meutim, pokazuje da iskustva iz prolosti ozakowuju postojei drutveni poredak: tradicije uobliavaju savremenost. Da li razliita drutva i kulture, pritisnute ideologijom novog doba, mogu da zadre autohtone karakteristike, zavisi od mogunosti i naina prevladavawa napetosti izmeu realne zajednice i wenog vlastitog identiteta, to jest, onoga to jeste i ideje o zajednici koju treba realizovati u budunosti, dakle, onoga to e biti. U savremenim drutvima, koja su izgubila ravnoteu u ravni kulture, tradicionalne vrednosti pruaju mogunost utemeqewa identiteta. Pojam identitet oznaava istovetnost stvari ili bia u svakom trenutku, kao i u procesu promena. U ovom radu, pod pojmom kulturni identitet podrazumeva se oblik kolektivne i pojedinane svesti, oseawa, ponaawa koji pokazuju pripadnost jednoj nacionalnoj zajednici, a pripadnost se prepoznaje posredstvom upotrebe simbola i wihovih znaewa kao to su jezik, religija, tradicija, obiaji. Ali odgovori na pitawa ko sam ja? i kojoj kulturi pripadam? zahtevaju prepoznavawe onih drugih, koji su konstitutivni za identitet.

42 Kolektivni kulturni identitet jeste rezultat istorijskoga toka razvoja kulture. Prouavawe kulturnog i nacionalnog identiteta Srba, ne moe biti potpuno bez istorinog i kritikog promiqawa o znaaju religijske kulture, tj. znaaju pravoslavqa za wihovo formirawe i odrawe. Prema V. Iliu, koji se bavio problemom kulturnog identiteta Srba u delu Religija i kultura, razumevawe i interpretacija znaewa kultne i religijske svesti u savremenoj kulturi Srba, nemogue je bez kritikog istraivawa geneze kultne, religijske i sekularne kulturne svesti srpskoga naroda. Socio-integrativne funkcije kulta (religije) pokazuju se u svim istorijskim epohama kulture Srba pa su, izvesno, prisutne i u savremenoj kulturi" [Ili 1995: 13]. Vieslojna znaewa pojma kulturni identitet, upuuju kako na wegove funkcije u razvoju individue kao samosvojne linosti, ali isto tako i na wenu (linost) sposobnost za kritiko promiqawe kulturne i socijalne zbiqe, na sposobnost i mogunost slobode izbora" [Ili 1995: 15]. U takvom kontekstu, mogue je pretpostaviti da religiozno obrazovawe, ukqueno u institucionalizovani obrazovni proces, ostvaruje posebne socijalno-psiholoke funkcije i funkcije kulture, koje doprinose razvijawu i uvrivawu svesti o autohtonosti sopstvene kulture, kao i legitimnosti zalagawa za weno ouvawe. U novijoj istoriji Srbi su decenijama lutali izmeu autentinog nacionalnog i, iz politikih potreba stvarawa velike federacije, izvedenog nadnacionalnog (jugoslovenskog) identiteta, koji su istorijski obrazovani jedan nasuprot drugom. Takva situacija je Srbe, prema Cvetkoviu, dovela u teku poziciju da istovremeno vode rauna o svojim 'uim' (srpskim), ali i 'irim' (jugoslovenskim) interesima (pri emu se podrazumevalo da celina ima prednost nad svojim delovima), stekavi dvostruki nacionalni identitet to je u potpunosti obeleilo wihovu politiku i svaku drugu egzistenciju u dvadesetom veku. Zbog toga se moderni nacionalni identitet kod Srba formira u kontroverznim previrawima izmeu nacionalnog ovinizma i bezsadrajnog kosmopolitizma, sve uz vetako razdvajawe demokratskog i nacionalnog. Ukupno uzev, date tendencije unutar 20. veka uinile su da Srbija (p)ostane drava u bitno nedovrenom pravno-politikom stawu. Utoliko je dominantna vrednosna karakteristika savremene Srbije oznaena negativno: kao odsustvo samopotovawa kako na nacionalnom (kolektivnom), tako i na individualnom (graanskom) nivou" [Cvetkovi 1997: 107110]. Opta je ocena, ipak, da je srpski nacionalni i kulturni identitet sauvan zahvaqujui i delovawu Srpske pravoslavne crkve i ukupnom uticaju koji je pravoslavqe imalo meu Srbima. Brojni dogaaji u burnom 20. veku i prvim godinama novog milenijuma, unutarwom destruktivnom snagom naruavali su vitalnu snagu srpskog narodnog jezgra i ispoqili tendenciju prestrukturisawa istorijskog pamewa. Temeqne vrednosti koje su okupqale Srbe u daqoj prolosti izloene su potiskivawu iz kolektivnog seawa, istovremeno, predstave o prolosti sve vie se prilagoavaju kratkoronim politikim zahtevima i pragmatinim potrebama pseudo elita u jednom razduhovqenom vremenu. Period posle Drugog svetskog rata do poetka

43 osamdesetih godina dvadesetog veka srpski narod je proiveo u stawu duhovne letargije, predstavqene i procesima snane ateizacije i otvorene desekularizacije, koji su pogodovali diferencirawu grupacija s izraenom sklonou ka konformistikom tipu integracije. Taj bezupitan nain prilagoavawa spoqnim zahtevima i iniocima koji poseduju mo (voi, partiji, dravi), doveo je do snanog potiskivawa kulturnog identiteta, iji je integralni deo i pravoslavqe. Podsticani da hrianstvo zamene ateizmom, koji je u sutini bio pripremna faza za prihvatawe svetovne religije, zapoeto je raskopavawe temeqa tradicionalne kulture i stvarawe diskontinuiteta, koji su uinili da tipian predstavnik srpske kulturne matrice s kraja dvadesetog veka uopte ne doivqava kulturnu matricu predaka s poetka istog veka, kao svoju i kao vrednu. Poluvekovna istorija odricawa od tradicije i nemogunost da se uspostavi kontinuitet s duhovnim stvaralatvom prethodnih generacija, doveli su do gubitka tog naslea (ono nije prenoeno novim generacijama putem institucionalizovanog procesa obrazovawa), i do novog stvaralatva, koje svedoi o duhovnoj praznini. Potiskivane su istinite predstave o starijoj prolosti, meu wima i o znaaju pravoslavqa za opstanak srpske nacije i srpske drave. Pridavawe veeg znaaja kosmopolitskim, internacionalnim ili globalnim vrednostima nego nacionalnim, dugotrajno i sistematsko minimizirawe uloge tradicionalnih vrhovnih vrednosti, kao i pravoslavqa u nacionalnoj i kulturnoj istoriji, otvorili su proces razutemeqewa kulturnog i nacionalnog identiteta Srba. Poetak tranzicije u Srbiji moe da se posmatra i kao nov odabir vrhovnih vrednosti, u kontekstu pokuaja centara moi da uspostave kontinuitet s tradicijom i izvre reanimaciju woj imanentnog obrasca kulture ili samo pojedinih wegovih konstitutivnih elemenata, kako bi pridobili saglasnost razliitih socijalnih i kulturnih grupa za prihvatawe novog razvojnog modela. Da li ovakvu upotrebu tradicije moemo tumaiti samo kao pokuaj wene instrumentalizacije ili, moda i kao pokuaj wene afirmacije, izraene kroz potovawe woj imanentnih vrednosnih orijentacija? Politike manipulacije hrianskim vrednostima dovele su do deformacija u formirawu kulturnog i nacionalnog identiteta. Hrianske vrednosti, kao to su qubav, vera, nada, istina, pravda su marginalizovane, a pokrenuta je manipulativna tehnologija vrednostima, koja pravoslavne mitove koristi u svrhu ostvarivawa politikih interesa vladajuih grupa. Stoga je neophodno da vani izvori formirawa identiteta hriansko-pravoslavne vrednosti ponovo afirmiu kao sisteme moralnih normi i ponaawa i da spoje tradicionalno i civilizacijsko kako bi se stvorio okvir za utemeqewe kulturnog identiteta. Razumevawe uloge koju imaju obrazovawe i religija u strukturnoj transformaciji srpskog drutva u savremenosti, kao i moguih implikacija izabranih promena, iziskuje predstavqawe osnovnih karakteristika kulture zapadnog drutva, kao prieqkivane paradigme razvoja.

44 Meu karakteristikama kulture zapadnog drutva posebno se izdvaja prisvajaki odnos prema drugom (oveku, drutvu, prirodi) i poverewe u tehnonauku. Tehnoloka kultura, meutim, oveku ne obezbeuje potpuni trijumf u ovladavawu prirodom i suoava ga s brojnim ograniewima wegovih sopstvenih stvaralakih potencijala. Ideja o progresu dovela je do prekida s tradicijom. Nametnuti prekid s prolou, meutim, dobar je nain da se ona ponovi: ve identifikovani pad poverewa zapadwaka u princip opteg progresa oveanstva pokazuje da novi predmeti prakse i miqewa zahtevaju pridodavawe smisla. FUNKCIJE KULTURE KOLE I RELIGIOZNO OBRAZOVAWE kola i wene funkcije kulture mogu da se istrae u kontekstu zasnivawa modela kole kao polivalentne institucije kulture, koji podrazumeva preispitivawe aktuelnih znaewa odnosa koladominantna kultura i kolatradicionalna kultura s elementima religijske kulture. Krupne strukturne promene u savremenom srpskom drutvu, ije dovrewe zahteva potiskivawe starog i animirawe novog pogleda na svet, dovode do promene politike obrazovawa i wegovog programskog pribliavawa novim potrebama drutva. kola, sudei prema preporukama meunarodnih strategija obrazovawa za 21. vek, ima posebnu ulogu u razvoju kulture unutar nacionalnih drutava, a posebno se istiu wene mogunosti u otvorenom procesu homogenizovawa nacionalnih kultura u nadnacionalnu, globalnu kulturu. Model globalne obrazovne saradwe je poeqan ukoliko se iza motiva usklaivawa standarda" ne krije namera uruavawa politikog i kulturnog suvereniteta zemaqa, koje prihvataju standardizaciju. Obrazovni standardi u nacionalnim obrazovnim strategijama su razliiti i predstavqaju izraz kulturne i drutvene posebnosti zemqe. Razumevawe kqune uloge koju obrazovawe igra u politikom ivotu jedne nacije [Barlou i Robertson 2003: 96], omoguuje spoznaju da preoblikovawe nacionalnih obrazovnih sistema jeste, istovremeno, i preoblikovawe wihovih istorija, kultura i vrednosti. Dosadawi organizacioni pristup prema kome unutar kole dolazi do vetakog dodirivawa izmeu modela dominantne kulture i nedominantnih modela kulture, iji predstavnici su uenici, kojima biva nametnut mehanizam uestvovawa u drutveno prihvatqivom obrascu kulture, pokazao se kao nedovoqno fleksibilan: iskquiv stav prema vanim vrednostima nedominantnih kultura je oteavao kolskoj populaciji da prihvati vrednosti dominantne kulture, koje su garantovale integraciju u postojei drutveni sistem. Ostvarivawe ravnotee izmeu razliitih kulturnih krugova i razliitih vrednosnih sistema, koji se u sadawem trenutku na naim prostorima ispoqavaju, s jedne strane, kao izraz nacionalne autarkinosti, a, s druge, kao forma nekritiki pojmqenog mondijalizma, postaje jedan od znaajnih zadataka savremene kole ukoliko ona i daqe ima nameru da u javnom prostoru

45 zadri poziciju vanog izvora formirawa kulture. Preraspodela uticaja izmeu kole i drugih inilaca u oblikovawu procesa socijalizacije moe imati razliite posledice na formirawe vrednosnog sistema kolske populacije. Drutvo, nastojei da kontrolie proces socijalizacije mlade generacije, nije moglo da izbegne rekonstrukciju odnosa obrazovawa i religije, preciznije izmeu institucionalizovanog obrazovawa i religijskog obrazovawa. Kroz pomenuti odnos reflektuju se strategijske promene vrednosnih orijentira u srpskom drutvu. Razvitak novog duha obrazovawa, koji bi bio u funkciji progresivnog preobraaja drutvenog i kulturnog sistema, podrazumeva prevazilaewe sukoba suprotstavqenih vrednosnih sistema arhaine izdvojenosti i globalistike uniformnosti, koje zastupaju razliite socijalne grupacije i pronalaewe simbiotike formule wihovog trajawa, otvorene za prepoznavawe obostranih univerzalnih vrednosnih ishodita. Specifinosti obrazovnog sistema zahtevaju od aktera strategije ukupnog drutvenog razvoja poseban pristup problemima u ovoj sferi. Ne treba, pri tome, da se izgubi iz vida stvarni poloaj obrazovnog sistema u drutvu i wegova spremnost za kulturnu akciju: uloga institucionalizovanog obrazovawa nije kritiko preispitivawe drutva, ve obrazovne strukture uestvuju u reprodukciji postojeeg drutvenog sistema i uspostavqenoj raspodeli kulturnog kapitala. Pretpostavke o radikalnom preobraaju drutva kroz delovawe kole su iluzija. Postoji, ipak, prostor za kulturnu akciju, koju moe da izvede kola otvorene strukture, kola pripremqena za komunikaciju i dijalog sa socijalnom zajednicom, koja je strukturno i funkcionalno spremna da u model kulture, koji prenosi i iri, ukqui sisteme vrednosti razliitih drutvenih grupa. Otvorena kola stvara preduslove za smawewe identitarnih sukoba izmeu heterogenih drutvenih grupa sa funkcionirajuom celinom drutva i kulture. Iskustva evropskih zemaqa u oblasti ureewa odnosa izmeu religije i obrazovawa nisu istovetna i ne mogu da se pretoe u detaqna uputstva kako da se na jedinstven nain rei ova problematika, ali pokazuju da je religija nala svoje mesto u obrazovawu. Osnovnu smernicu za formalno ureewe odnosa religioznog i institucionalizovanog obrazovawa u Evropi, predstavqa preporuka parlamentarne skuptine Saveta Evrope iz 1999. godine, u kojoj se istie da je obrazovawe odluujui put za borbu protiv neznawa i stereotipa, kao i da se kolski i univerzitetski programi moraju revidirati, da bi se unapredilo razumevawe razliitih religija. Navedena preporuka moe da se poima kao opte uputstvo u ciqu stvarawa uslova za opstanak i razvoj razliitih kultura i religija u istom drutvenom okviru, koje se temeqi na razumevawu razliitih pogleda na svet, kao i razliitih naina ivota. U evropskim drutvima postoji institucionalizovana podrka razliitim vrstama konfesionalnog obrazovawa, koja ne proizilazi neposredno iz preporuka Saveta Evrope o stvarawu multikonfesionalne (i eventualno delimino bezkonfesionalne) Evrope. U Evropskoj Uniji nije prihvaeno reewe kojim bi se neki pogled na svet ili religija privilegovali, ve su za polazite vrednosnog okvira uzete slo-

46 bode oveka. Stvarawe multikonfesionalne i, ak, bezkonfesionalne Evrope je poduhvat koji se zasniva na udaqavawu od hrianskih vrednosti i promovisawu vrednosti koje pripadaju korpusu qudskih sloboda. U zemqama u tranziciji, meutim, koncept bezkonfesionalnosti nema oekivanu mobiliuu energiju. U ovim zemqama se odvija proces desekularizacije podstaknut, s jedne strane, rastakawem obrasca kulture formiranog u uslovima socijalistikog razvoja drutva i, s druge, jaawem potrebe za ouvawem nacionalnog i kulturnog identiteta, koja se javqa zbog narastajueg oseaja ugroenosti sopstvene kulture u globalnom drutvu. Uvoewe verske nastave u obrazovni proces u Srbiji predstavqa vid realizacije nastojawa da kola deluje i kao polivalentna kulturna institucija. Kvalitativne promene u okviru Nastavnog plana i programa, koje nastaju uvoewem verske nastave prvo kao fakultativnog, a zatim kao obaveznog izbornog predmeta, koli (pre svega, osnovnoj), omoguuju da aktivno uestvuje u procesu utemeqewa kulturnog identiteta. Uvaavawe potrebe za razumevawem razliitih religija, koja je, kao smernica, sadrana u preporukama za rad parlamentarne skuptine Saveta Evrope, kao i uputstvo za uvoewe religije u uionice, koje je proizalo iz rada Meunarodne konferencije za obrazovawe u 21. veku, predstavqaju izraz podrke uspostavqenom odnosu obrazovawa i religije u zapadnoevropskoj javnosti, ali su bile i podsticaj zahtevima crkve i verskih zajednica u Srbiji za uvoewe verske nastave u institucionalizovano obrazovawe. Praktino, kola time dobija jo jednu funkciju kulture, koja omoguava weno vre povezivawe s drutvenom i kulturnom sredinom. Nova strategija razvoja obrazovawa, koja integrie religiozne sadraje u kurikulum, stvara osnove za skladnije povezivawe kole s nainom ivota socijalne zajednice u kojoj je smetena, a samoj koli obezbeuje ulogu uspostavqawa ravnotee izmeu raznorodnih kulturnih modela koji se javqaju u lokalnoj sredini. Ostvarivawe funkcija kulture kole, iji je izraz i religijsko obrazovawe, doprinosi uspostavqawu drutvene kohezije, jer dovodi do zbliavawa qudi kulturom, kako u okviru jednog kulturnog areala tako i meu razliitim kulturama. * * * Globalizacija namee poistoveivawe sa standardnim zapadnim idealom razvoja to u ravni kulture stvara napetosti, koje su izraz sukobqavawa razliitih kulturnih i verskih tradicija. Nastojawe da se dosegne zapadni ideal najee podrazumeva odbacivawe sopstvene kulture i sopstvenih korena, u stvari poricawe sopstvenog identiteta" [Norberg-Hox 2003: 60]. Ujednaavawe obrazovnih strategija u globalnoj ravni pored nekih oiglednih prednosti (poveawe broja pismenih) stvara i brojne probleme: promovisawe modela neoliberalnog razvoja i zanemarivawe lokalnih kulturnih resursa dovode do rastakawa zajednica i slabqewa kulturnog identiteta. Promene na relaciji religijaformalno obrazovawe su izazvane, da se naslutiti, uzrocima izvan sfere religije i obrazovawa, odnosno

47 strukturnim promenama, koje determiniu veze veoma raznorodnih drutvenih inilaca. Ako postoji nadmetawe izmeu vie drutvenih inilaca u pokuaju da postanu najuticajniji akteri drutvenih promena, onda wihov odnos, zapravo, determinie razvojnu strategiju. Tendenciozne tvrdwe da su neki inioci drutvene strukture mawe vani ili, ak, nevani u odnosu na druge, oznaavaju gubitak wihovog uticaja u istoj sferi delovawa.Moe se oekivati da e uticaj dominantnih inilaca potisnuti uticaj mawe vanih aktera drutvenih promena. inioci koji trpe presudan uticaj determiniuih drutvenih faktora, bie marginalizovani ili potpuno potisnuti i na kraju izgubqeni za novu generaciju, jer nee imati prilike da peat svoje posebnosti utisnu u novi duh vremena. Kada se institucionalizovano obrazovawe i religija posmatraju kao mogui akteri promena na ovim prostorima, najee se susreemo sa stanovitima koja pridaju znaaj obrazovawu, kao simbolu progresivnog razvoja drutva, ali i s osporavawem znaaja religije i religijske kulture. Ukoliko su institucionalizovano obrazovawe i religija, usled ideologije vladajuih grupa, suprotstavqeni na drutvenoj sceni, onda dolazi do meusobne podele jedinstvenog poqa uticaja: umesto saradwe u procesu formirawa kulturnog identiteta, oni postaju nosioci razliitih idejnih slika sveta, kao konstitutivnih elemenata razliitih identiteta. Razmatrawe mesta i uloge religijskog obrazovawa unutar institucionalizovanog obrazovawa, zahteva preispitivawe ideje otvorene kole i wene pripremqenosti da prihvati i prenosi odreenu hijerarhiju vrednosti. Strukturna transformacija kole pretpostavqa ukquivawe religije kao vrednosti i posebnih religijskih vrednosti, koje imaju karakter univerzalnih, u sistem vrhovnih vrednosti koje kola prenosi. Jaawe potrebe za ouvawem nacionalnog i kulturnog identiteta u drutvima u tranziciji je izraz dugo sputavane tewe za isticawem posebnosti u socijalistikom sistemu, koji se zasnivao na razvijawu kolektivnih formi i kolektivnih predstava. U drutvima u tranziciji postoji iskustvo mawe ili vie nasilne sistemske marginalizacije religije, wenog potiskivawa s javne drutvene scene, kao i iz svakodnevnog ivota, to donekle objawava zapoeti proces revitalizacije religije. Razumevawe sopstvene religije, koja ukquuje sticawe sistematizovanih znawa i doivqajno iskustvo, podstie pojedinca da lake prihvati karakteristike kulturnog kruga kome pripada, da daqe razvija kulturne posebnosti karakteristine za wegovu grupu, kao i religiozne posebnosti. kola, kao institucionalizovani medijator kulture, obezbeuje odvijawe procesa enkulturacije (proces uewa vlastite kulture, iji deo mogu biti religijski i religiozni sadraji) i procesa akulturacije (otvorena mogunost saznavawa i prihvatawa karakteristika drugih kulturnih skupina). Ostvarujui funkcije kulture, kola se pojavquje kao faktor homogenizacije drutva: prenosei i irei drutveno prihvatqive obrasce kulture i negujui kritinost prema netransmitiranim obrascima kulture, priprema ukupnu kolsku populaciju za prihvatawe drutveno poeqnih vrednosti i obrazaca kulture.

48 Razumevawe razliitosti izmeu religija i verskih praksi, meutim, nije mogue postii samo upoznavawem s jednom religijom (i verskom praksom), ve je neophodno da se unutar institucionalizovanog obrazovawa prui mogunost za upoznavawe s uporednom istorijom svetskih religija u okviru novog opteobrazovnog predmeta ili, da se postojei nastavni predmeti na razliitim nivoima kolskog sistema proire i sadrajima o religiji.
LITERATURA Barlou, Mod i Heder-Xejn Robertson. Homogenizacija kolstva, u: Globalizacija: argumenti protiv. ur. X. Mander i E. Goldsmit. Beograd: Clio, 2003. Delor, ak Obrazovawe skrivena riznica. Beograd: Ministarstvo prosvete Republike Srbije, 1996. Ili, Veselin. Religija i kultura. Ni: Prosveta, 1995. Mander, Xeri. Tehnike globalizacije, u: Globalizacija: argumenti protiv. ur. X. Mander i E. Goldsmit. Beograd: Clio, 2003. Norbeg-Hox, Helena Pritisak da se izvri modernizacija i globalizacija u: Globalizacija: argumenti protiv. ur. X. Mander i E. Goldsmit. Beograd: Clio, 2003. Cvetkovi, V. Moderna Srbija: potraga za nacionalnim identitetom, Socioloki pregled, god. 31, (1997). br. 1. uwi, uro. Simboli zaboravqena znaewa. Beograd: igoja tampa, 1997. Konerton, Pol. Kako drutva pamte. Beograd: Samizdat B92, 2002.

RELIGIOUS EDUCATION AND CULTURAL IDENTITY by Vesna Trifunovi Summary The paper stresses how important it is to adapt subject content in formal school (primary school, primarily) to meet the needs of social and cultural development. Effective primary school teaching contributes to cultural development by spreading and accepting a cultural model and by strengthening the national and cultural identity. Following the logic of new political reality and new landmarks of social development, the Serbian society is trying to find the answers to the following questions: first, how to use tradition in transition process and change the quality of relationship to tradition; second, how to bridge the gap between national culture, on the one hand, and universal cultural patterns, on the other? Religious education can greatly contribute to strengthening the national and cultural identity, owing to particular values it carries. The paper stresses the possibility of creating identity (national and cultural) in the conditions characterized by the crisis of identity in the globalizing society. Key words: social development, religion, religious education, cultural identity

UDC Originalni nauni rad

Duan Dostani

JNP ZBOR I SRPSKO PRAVOSLAVQE

SAETAK. U ovom lanku autor istrauje odnos Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor i srpskog pravoslavqa. U prvom delu lanka daje se krai istorijski osvrt na Qotievu biografiju i istoriju JNP Zbor. Na taj nain tema rada smeta se u odreeni istorijski kontekst. U drugom delu lanka autor obrauje odnos Dimitrija Qotia, kao osnivaa, predsednika, voe i glavnog ideologa Zbora prema srpskom pravoslavqu i instituciji Srpske pravoslavne crkve. Poseban naglasak stavqa se na Qotievu linu religioznost. U posledwem delu rada autor istrauje uticaj pravoslavqa na JNP Zbor kao organizaciju i veze izmeu Zbora i SCP. KQUNE REI: Dimitrije Qoti, Jugoslovenski narodni pokret Zbor, srpsko pravoslavqe, Srpska pravoslavna crkva

Odnos pravoslavqa, kao dominantne religije u Srbiji prema politikim partijama i obrnuto, odnos politikih partija i ideologija koje one zastupaju prema pravoslavqu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi, dosad nisu dovoqno kritiki i nepristrasno razmatrani, pa je stoga ta tema predstavqala pogodnu monetu za potkusurivawe" meu raznim politikim opcijama u wihovom ophoewu prema SPC.1 S druge strane, Dimitrije Qoti, wegov pokret i wegove pristalice igrale su nezanemarqivu ulogu u jugoslovenskom drutvu izmeu dva svetska rata, a u vreme Drugog svetskog rata predstavqale su znaajan faktor u okupiranoj Srbiji. Ostavqajui po strani razmatrawe te uloge, wene pozitivne ili negativne strane, konstatujemo da se Qoti i wegov pokret ne mogu prosto izbrisati iz srpske istorije, a wihova ideoloka orijentacija
1 Bivi qotievci pokuavaju da pokau postojawe meusobnog razumevawa i simpatija Zbora, s jedne, i SPC s druge strane, pri emu svojataju mnoge crkvene velikodostojnike ili uveavajui znaaj svoje ukorewenosti u pravoslavqu i crkvi; mnogi pak iz SPC prikazivali su dijametralnu suprotnost i odbojnost izmeu SPC i Zbora, istiui antizboraki karakter crkve, pa ak i preutkivali veze koje su zaista postojale. Te, nedovoqno objawene veze, kao i nedovoqno rasvetqena priroda i ideologija Zbora, posluile su treima za optubu protiv SPC i nekih od wenih velikodostojnika za klerofaizam".

50 preutkivati u pregledu srpske politike misli.2 U ovom radu nemamo nameru ulaziti u sve (ostale) elemente zborake ideologije i wihovog pogleda na svet, kao i to da li je Zbor bio nacionalistika ili faistika organizacija. Pored toga, neemo se baviti ni time da li su i koliko zboraki antiliberalizam, antidemokratizam (ne)spojivi s hrianstvom (tanije pravoslavqem, tj. svetosavqem). Pokuaemo izbei razmatrawe istorijske uloge Zbora pre i za vreme Drugog svetskog rata, kao i to da li je ta uloga bila kvislinka ili ne. Umesto toga, ovde emo se ograniiti samo na to da utvrdimo koliko je Zbor bio ukorewen u hrianstvu, odnosno, koliko bitan deo zborakog pogleda na svet je zauzimalo hrianstvo, kao i kakava je bio odnos Zbora prema SPC. DIMITRIJE QOTI Dimitrije V. Qoti roen je 12. avgusta 1891. u Beogradu, od oca Vladimira i majke Qubice. Dimitrijev otac Vladimir bio je generalni konzul Srbije u Solunu. Qotii vode poreklo iz Blaca u Toplici odakle su se polovinom 18. veka preselili u Smederevo. Postavqa se pitawe Qotievog porekla. Dok su neki skloni tvrdwi da su Qotii Cincari, na ega ukazuje i kwiga Duana J. Popovia, [Popovi D. 1998] Qubica Qoti, majka Dimitrija Qotia, u svojim Memoarima tvrdi da su Qotii slovenskog porekla. [Qoti Q. 1973: 13] Qotiev deda, takoe Dimitrije, i otac Vladimir bili su pristalice dinastije Karaorevi. Za Vladimira Qotia vezuje se emigrantski rad, poznanstva sa Svetozarom Markoviem i Petrom Karaoreviem, kao i to da je preveo Komunistiki manifest. Osnovnu kolu Dimitrije je pohaao u Smederevu, kao i tri razreda gimnazije. U Solunu zavrava Srpsku gimnaziju nakon koje upisuje istovremeno Pravnu kolu u Solunu i Pravni fakultet u Beogradu gde je i diplomirao 1913. godine. U Balkanskim ratovima uestvuje kao bolniar dobrovoqac. Posle zavretka Drugog balkanskog rata odlazi, kao pitomac Kraqa Petra u Pariz na studije agronomije. Boravak u Parizu imae odluujueg uticaja na formirawe Dimitrija Qotia." [Qoti D. 2003b: 49]. U Francuskoj on dolazi pod uticaj arla Morasa i Francuske akcije, a na wega veliki utisak ostavqa i misao Bleza
2 Ostaje veliko pitawe koliko je zapravo Qotieva politika misao bila autohtona i samonikla, a koliko predstavqa samo kopiju, odnosno srpsko-jugoslovenski prepis politike doktrine arla Morasa i wegove Francuske akcije. Sm Qoti je u vie navrata govorio o Morasu kao o najboqoj francuskoj glavi i najveem francuskom politikom misliocu", a spoqnopolitiki pregled zborakog Biltena zasnivao se gotovo u potpunosti na lancima iz lista Francuske akcije. Osim na Qotia, Moras je uticao i na ostale lanove i rukovodioce Zbora. Vredi pomenuti da je tridesetih godina postojala u Jugoslaviji organizacija Jugoslovenska akcija meu ijim poznatijim lanovima su bili Juraj Koreni, ore Peri, Velibor Joni i Danilo Gregori. Slinost ove organizacija s francuskim uzorom vidqiva je ve u imenu. Jugoslovenska akcija je 1934, zajedno s drugim slinim organizacijama, formirala JNP Zbor. [Qoti D. 2003a: 201].

51 Paskala. Takoe, Qoti dosta vremena provodi po pariskim crkvama i muzejima. Kako sam svedoi u svojoj autobiografiji, Iz mog ivota, Qoti u Parizu prouava metode prirodnih nauka u nadi da e saznati vie o vrednostima pozitivnog znawa i utvrditi wihovu vezu sa hrianstvom. Tu Qoti dolazi do zakquka o ogranienosti qudskog razuma i relativnog znaaja otkrivenih zakona. Iz Francuske Qoti dolazi za Srbiju posle Sarajevskog atentata, a posle austrougarske objave rata odaziva se na vojni poziv i odlazi u Skopqe. Svi pitomci ake podoficirske kole iz Skopqa, poznatiji pod nazivom 1300 kaplara, stvaqeni su na raspolagawe vrhovnoj komandi tokom Kolubarske bitke. Qoti zajedno sa svojom jedinicom prelazi preko Albanije, a 1916. godine odbija Paievu ponudu da ostavi front i pree na rad u ministarstvo spoqnih poslova. Godine 1917. odbija nalog Prestolonaslednika Aleksandra da se povue u pozadinu i biva kawen zbog toga. Uestvovao je u proboju Solunskog fronta, kao i u borbama na Kajmakalanu i u toku rata odlikovan je vie puta, izmeu ostalog, Belim orlom stepena s maevima, Zlatnom medaqom za hrabrost i Francuskim ratnim krstom sa srebrnom zvezdicom. Po vojnom rasporedu 1919. godine bio je na dunosti komandira eleznike stanice u Bakru (krqevo) gde je pored vojne obavqao i policijsku i carinsku dunost, vrio obavetajne poslove ali i uestvuje u slamawu trajka elezniara 1920. godine. trajk je organizovala Komunistika partija Jugoslavije, a Qoti se u svojoj autobiografiji iskazuje zadovoqstvo to je u wegovom sektoru trajk uguen za samo jedan dan. Iste godine Qoti je demobilisan. Tu u Bakru, Qoti upoznaje Ivku Mavrinec i odustaje od svojih planova da se zamonai i posveti crkvi i Bogu te iste godine se i eni. Godine 1921. dobija sina Vladinira, a nekoliko godina kasnije Nikolu, a potom kerku Qubicu. Posle demobilizacije Qoti polae advokatski ispit i poiwe da se bavi advokaturom u Smederevu. Na nagovor prijateqa wegovog oca 1922. ulawuje se u Radikalnu stranku, ali ve 1926. godine postaje wen disident. Kao radikal, bio je poslanik Dunavske oblasti. Tih godina Qoti poiwe da se bavi i zadrugarstvom, te kasnije postaje i lan Upravnog odbora Agrarne banke. Uvoewe kraqeve diktature 1929. Qoti je doekao s oduevqewem. U tome je video napredovawe jugoslovenske drave i otvarawe mogunosti za realizaciju svojih ideja. Na kraqev predlog, kao osvedoeni dinastiar, Qoti 1931. godine biva izabran za ministra pravde u vladi generala Petra ivkovia. Ipak na toj funkciji ne ostaje dugo. Iste godine Qoti kraqu Aleksandru predaje svoj predlog ustava u kome se predvia uvoewe stalekog parlamenta i stvarawe korporativne, nedemokratske, organske, decentralizovane monarhije. Poto mu predlog nije prihvaen Qoti iste godine podnosi ostavku. Godine 1934. Qoti s grupom istomiqenika pokree list Otaxbina, a decembra iste godine formira Jugoslovenski narodni pokret Zbor, na ijem je elu bio sve do svoje smrti. Sa svojim pokretom Qo-

52 ti uestvuje na izborima 1935. i 1938. Zbor nije uspeo da dostigne neophodni kolinik da bi uao u skuptinu. Godine 1940. posle velikih problema u vezi s radom ove organizacije, Zbor je 1940. godine zabrawen, a Qoti se, da bi izbegao hapewe, krije u manastiru Koviq iz koga izlazi 27. marta 1941. godine na dan pua. U Aprilskom ratu 1941. godine Qoti uestvuje kao rezervni potpukovnik i komandant puka u Sremskoj diviziji, a kapitulacija ga zatie u Bijeqini. Posle kapitulacije, Qoti uestvuje u pregovorima s Nemcima oko uspostavqawa komesarske uprave u okupiranoj Srbiji s Milanom Aimoviem na elu. Posle eksplozije nemakog skladita municije u smederevskoj tvravi i velikog razarawa Smedereva, formira se Komesarijat za obnovu Smedereva kome e na elu stajati Qoti. Ovo je Qotieva jedina zvanina funkcija u vreme okupacije Srbije i graanskog rata. Od avgusta 1941. godine i formirawa vlade Milana Nedia, Qoti intenzivno sarauje s Nediem i wegovom vladom. U Nedievoj vladi (tanije vladama) Qotievi sledbenici zauzimae razne resore. Pripadnici omladine Zbora, Belih orlova, inie jezgro Srpskog dobrovoqakog korpusa, koji e predstavqati vojnu formaciju Nedieve vlade. Duhovno i politiko jezgro SDK inie Qotievi sledbenici. Qotieva uloga u vreme rata i wegov odnos prema okupatoru predstavqaju sloeno pitawe i tim pitawem se u ovom radu neemo baviti. Dimitrije Qoti naputa Beograd i Srbiju 1944. pred partizanskim jedinicama i Crvenom armijom. Odlazi u Sloveniju u eqi da tamo zajedno s nekim pripadnicima Jugoslovenske vojske u Otaxbini, slovenakim nacionalistima i antiboqevikim jedinicama ruskog generala Vlasova formira jedinstven front u borbi protiv Narodnooslobodilake vojske. Qoti preduzima akciju da se patrijarh Gavrilo Doi i episkom Nikolaj Velimirovi oslobode iz nemakog logora Dahau gde su bili u zarobqenitvu od 1941. Patrijarh Gavrilo i episkop Nikolaj nali su se prvo u Beu, a zatim u Sloveniji. Putujui na sastanak s patrijarhom i vladikom aprila 1945. godine Qoti kod Gorice gine u automobliskoj nesrei. JUGOSLOVENSKI NARODNI POKRET ZBOR Jugoslovenski narodni pokret Zbor formiran je decembra 1934. Ovaj pokret nastao je objediwavawem nekoliko nacionalistikih organizacija i neformalnih grupa okupqenih oko novinskih listova. Ve postojee organizacije bile su Jugoslovenska akcija i Zdruewe borcev Jugoslavije (Bojovnici). Bojovnici su imali i svoj asopis Prelom. Pored ovih organizacija u formirawu Zbora uestvovala je i grupa okupqena oko Dimitrija Qotia i asopisa Otaxbina, kao i grupe oko asopisa Zbor i Buewe. Nova organizacija nazvana je Zbor, a poetna slova te nove kovanice trebala su da znae i osnovno programsko opredeqewe organizacije: Z zadruna, B borbena, O organizacija, R

53 rada. Zborai e objawavati znaewe rei zbor" u narodnom jeziku i narodnoj tradiciji. Tom prilikom, bie usvojen i programski dokument Zbora koji sadri naela i smernice ove organizacije. Na ovom mestu neemo se baviti ideologijom Zbora, karakterom ovog pokreta, wegovim odnosom spram hitlerizma i faizma kao i uloge koju su pripadnici ove organizacije igrali za vreme Drugog svetskog rata, okupacije i graanskog rata u Srbiji to je zadatak nekih drugih radova i analiza. Ipak, konstatujemo da je Zbor bio desniarski, antiliberalan i antidemokratski pokret, koji je stavqao naglasak na korporativno ureewe i monarhizam. U periodu svog postojawa Zbor je dva puta izlazio na izbore 1935. i 1938, ali oba puta bez uspeha, te nije imao svoje predstavnike u skuptini. Na izborima 1935. godine zemaqska lista Zbora dobila je 25.705 glasova ili 0,84%. Najvie glasova Zbor je osvojio u Dunavskoj banovini (14.349 glasova). Statistika pokazuje u mnogim izbornim srezovima Qotieva lista nije dobila ni jedan glas. Izuzetak je Smederevo u kome je Qotiev kandidat ivota Todorovi dobio neto vie glasova od vladinog kandidata. [Stefanovi, 1984: 44] Na izborima 1938 godine, Zbor donekle popravqa svoj rezultat dobijajui 30.734 glasa, to je ponovo bilo nedovoqno za osvajawe jednog skuptinskog mandata. Svoj najboqi rezultat Zbor je ponovo ostvario u Dunavskoj banovini (17291 glas), odnosno u Smederevu i okolini. [Stefanovi, 1984: 47] Ipak, JNP Zbor imao je razvijenu izdavaku delatnost. Wihovi listovi bili su Otaxbina, Buewe, Zbor, Na put, Novi put, Vihor, Zbor sa Kosova Takoe, neki zboraki listovi izlazili su i na nemakom jeziku za lanove nemake nacionalne mawine u Jugoslaviji. To su bili asopisi Vaterland, Erwache, Angriff i Sturm. Zborai izdaju i veliki broj broura, a osnovu ovih ine Qotieva predavawa. Zbog svoje radikalnosti u napadima na vladu i dravne fukncionere, kao i zbog pojedinih antisemitskih lanaka zboraki listovi i broure su esto bili zabrawivani. U periodu svog postojawa Zbor je bio organizacija koja je bila povezivana s nasiqem. Omladina Zbora, Beli orlovi, esto su dolazili u sukobe s omladinom KPJ. Neki od tih sukoba za posledicu su imali i smrtne ishode. Zbor je svog najopasnije neprijateqa video u komunistikoj partiji, koja je iako zabrawena, aktivno delovala u Kraqevini Jugoslaviji. Takoe, zborai su dolazili u skukob i s frankovcima i ti sukobi su se ponekad zavravali smru. Nakon nasiqa na Tehnikom fakultetu u Beogradu 1940. godine, kada je dolo do sukoba veih razmera izmeu qotievaca i komunista, JNP Zbor je zabrawen, a veliki broj istaknutih lanova ove organizacije je uhapen. U periodu rata, okupacije i graanskog rata u Srbiji, Zbor, iako zvanino ne postoji ipak igra bitno mesto u ivotu okupirane Srbije. Istaknuti lanovi Zbora bie lanovi vlada Milana Nedia i igrati vanu ulogu u upravnom aparatu Srbije. Takoe, omladina Zbora inie osnovu iz koje e nastati Srpski dobrovoqaki korpus. lanovi Zbora bie aktivni i u izdavakoj i propagandnoj delatnosti tokom rata, pre svega kroz organizovawe Antimasonske izlobe, drawe velikog broja

54 predavawa, tampawe broura i pamfleta, kao i kroz pisawe listova Novo vreme, Zemqa i rad, Srpski narod, Obnova Srpski dobrovoqaki korpus imao je i svoj poseban list Naa borba. QOTIEV ODNOS PREMA VERI I CRKVI Kada se govori o Zboru, nemogue je da se tom prilikom posebna pawa ne posveti osnivau i predsedniku Zbora, Dimitriju V. Qotiu. Qoti je od samog osnivawa Zbora, bio wegov predsednik, inspirator, glavni ideolog, i slobodno se moe rei voa. To je ostao sve do svoje smrti u Sloveniji 1945. Koliko je bio veliki uticaj i znaaj Dimitrija Qotia u Zboru svedoi i iwenica da su se posle wegove iznenadne smrti lanovi Zbora i Srpskog dobrovoqakog korpusa oseali izgubqeno i slueno, a za wegovog naslednika na mestu predsednika izabrali wegovog roenog brata Jau Qotia. Prema tome, moe se rei da izmeu Qotia i Zbora postoji poklapawe i da je to je mislio i u ega je verovao Qoti bilo ono to je mislio i u ega je verovao Zbor. Imajui to u vidu nije ni malo sluajno to su zborai o Qotiu govorili ne samo kao o predsedniku i voi, nego i kao o uitequ. Govorei o Qotiu i wegovom odnosu prema hrianstvu i crkvi najboqe je se osloniti na wegovu autobiografiju Iz mog ivota. Odatle se vidi da je Qoti jo od najranijih dana bio duboko privren hrianstvu. U toku detiwstva, kolovawa i itave svoje mladosti Dimitrije Qoti je bio tiha, utqiva i bogobojaqiva osoba." [Stefanovi 1984: 16] Potiui iz vrlo ugledne i stare porodice koja je mnogo polagala na crkvu i veru u Boga, a ak je bila i graditeq jedne crkve u Smederevu, Dimitrije je jo kao deak dobio religijsko obrazovawe, te je kao mlad poeo da izuava Stari i Novi zavet, ali i svetootaku kwievnost, itija svetaca, a pored toga bavio se i izuavawem drugih religija pored hrianstva. Sm Qoti kae o sebi: Na moje formirawe uticalo je u najveoj meri hrianstvo i vojska. Otkad znam za sebe, bio sam nastrojen religijozno. itavo moje detiwstvo i deatvo bilo je u znaku religijoznog raspoloewa. Ne znam kako je to dolo. Ali svet nikada nisam mogao shvatiti bez Boga Privlaila me je crkva. Od malena sam voleo liturgiju. Nauio sam je napamet jo sasvim mali, kada nisam razumeo potpuno weno znaewe. U osnovnoj koli i niim razredima gimnazije, nedeqom i praznikom, itao sam apostol i nosio s drugom decom ripide, a docnije i krst." [Qoti D. 2003b: 39]. Osim toga, vrlo rano se upoznao s delima Bleza Paskala koji je na wega ostavio izuzetno veliki uticaj. ak i dosta kasnije, Qoti se veoma esto u svojim govorima i napisima pozivao na Paskala, ili ga citirao. [Qoti D. 2003v]. Naime, Paskal se u jednom trenutku svog ivota prestao interesovati za brojeve i prirodne nauke, otiao u manastir i tamo se posvetio razmiqawima o Bogu, veri, te jednom mistinom shvatawu hrianstva, to mnogi povezuju s Paskalovom duevnom slabou. Mladi Qoti je bio duboko fasciniran Paskalom. Pored Pa-

55 skala na Qotia je izuzetno uticao Lav Tolstoj, kao i Fjodor Dostojevski. Zanimqivo je da je bio posveen i prouavawu egzaktnih nauka kako bi preko wihovih metoda mogao doi do istine o Bogu. Qoti se potpuno predao Tolstojevoj viziji hrianstva s posebnim naglaskom na wegovu ideju neodupirawa zlu". U svojoj autobiografiji sm Qoti kae da je u tom periodu svog ivota bio vegetarijanac, apstinent, nije pio, puio niti previe mario za svoj izgled. U politikom smislu, bio je neto kao hrianin i anarhista. Protivio se prinudnoj vezi drutva i drave i bio protiv drave kao tvorca sviju zala". Toliko je bio posveen tolstojevskoj misli da je eleo odbiti noewe oruja pa ak i polagawe zakletvu Kraqu. Meutim, Prvi svetski rat i situacija u kojoj se Srbija nala u tom trenutku uinili su da unekoliko promeni, odnosno, ublai svoje stavove. O Qotiu kao o potpunom tolstojevcu, koji je svoje politiko-religijske ideje predstavqao i kroz svoje nemarno oblaewe i putawe duge bujne kose, govore i drugi koji ga se seaju iz tog vremena. Na primer, wegov roak i dobar poznanik Stanislav Krakov, u svom kapitalnom delu ivot oveka na Balkanu takoe se sea Qotia kao smirenog i bogobojaqivog, ali i veoma harizmatinog oveka. Kasnije Qoti gubi interesovawe za Tolstoja i neodupirawe zlu, ali ostaje i daqe veliki vernik i hrianin. Pa ipak tragovi mladalake odbojnosti prema ratu i ubijawu kao sredstvu za ostvarewe ciqa vidqivi su i dosta kasnije kod starog Qotia. Ta tolstojevska zaostavtina najvie izbija u govoru povodom ispraawa Treeg akog bataqona SDK na teren kada kae: ao mi je vae mladosti, ali vie od toga mi je ao, to ete vi morati da ubijate, jer u borbu idete" [Qoti 1966: 44]. Prvi svetski rat Qotia je doveo do jedinstvene svesti o Bogu, Wegovoj voqi i veliini. Qoti je tada smatrao da se nita na svetu ne moe dogoditi bez Boje voqe i odluke. Nikakvo reskirawe ivota na frontu po wega nee biti fatalno, ako je Gospodwa voqa drugaija, ali ako je Bogu ugodno, ovek mora poginuti, ma koliko se uvao. Ovaj stav je Qotia naveo na mnoga junatva u ratu, ali i na to da odbije nareewe o prekomandi u pozadinu. Iz ovoga se vidi koliko je kod Qotia bila visoka svest o postojawu Boga i snazi Wegove voqe koja je posledwi uzrok svemu, ali i koja moe direktno uticati na stvarnost u svakom momentu. Slino shvatawe e kasnije biti vidqivo i kod vojnika SDK, qotievaca koji su u juriima pitali: Drugovi, ko je s nama?", a odgovarali uzvikujui: Bog". Pored Paskala i kasnije Tolstoja, Qoti se tokom svog boravka u Parizu sree s Francuskom akcijom i postaje veliki potovalac wihovog efa arla Morasa. Istini za voqu, jo ranije Qoti se oduevio delom Morasovog sledbenika ora Valoaa Filozofija vlasti.3 U politikom smislu Qoti postaje Morasov ideoloki sledbenik i prihvata wegovu viziju antiliberalne i antidemokratske monarhije, a od wega pozajmquje i trijadu Bog, Kraq, domain". Po Qotievim reima
3

U srpskom prevodu, ovek koji dolazi filozofija autoriteta [Valoa 2000].

56 Srbi jo vie treba da budu monarhisti, jer imaju narodnu dinastiju.4, 5 Iako je Morasova religijska orijentacija sama po sebi dosta diskutabilna, a neki pisci koji su se interesovali za Morasovu politiku misao, tvrde da je sm Moras bio ateista6 ili ak paganin, ostaje iwenica da su i Moras i Francuska akcija u svojim istupawima esto polazili s katolikih pozicija i zahtevali posebno mesto za instituciju rimokatolike crkve u francuskom drutvu. Ukratko, moe se rei da je Francuska akcija okupqala oduevqene katolike. Ovakav odnos Morasa prema crkvi i veri sasvim je odgovarao Qotiu koji je potpuno prihvatio misao da crkva treba imati posebno mesto u srpskom drutvu, uz isto tako veoma naglaeno mesto za hrianski moral. Verovatno zbog svog potovawa prema Morasu i Paskalu Qotiu je odlino bila poznata organizacija rimokatolike crkve kao i dela katolikih mislilaca.7 Oslawajui se na Qotieve rei iz wegove autobiografije moe se primetiti da Qoti, po pitawu vere, nije bio posveen samo itawu kwiga i razmiqawu. Kako sam priznaje, on je za sebe eleo neto drugaiji ivot. Planirao je da se potpuno posveti veri izdvajajui se iz svetovnog ivota odlaskom u manastir. Meutim, zbog porodine situacije i jo nekih stvari na koje nije mogao uticati, Dimitrije odustaje od monatva, eni se i postaje advokat u Smederevu. Tokom svog ivota Qoti se ni jednog trenutka ne odvaja od duboke i iskrene vere u Boga. Ugledni srpski novinar, osniva Balkanskog instituta, funkcioner i osniva Zbora, Ratko Pareanin, koji je bio i Qotiev lini prijateq, u svojoj kwizi Drugi svetski rat i Dimitrije V. Qoti, daje ba takvu sliku o Qotiu. Po wegovom svedoewu Qoti je u svojoj veri bio skroman i diskretan, ali takoe veoma vrst. Nikada se nije hvalio da je bio u crkvi ili iwenicom da posti. Meutim, oni koji su ga poznavali znali su da se pridravao svih pravila, da je redovno odlazio u crkvu i onda kada je bio na putu, kad god je bio u mogunosti, da je redovno postio sredom i petkom i drao svaki post, pa ak i u najgorim trenucima, u Sloveniji 1945.godine, kada je kraj bio izvestan i kada je moral mnogih pao na niske grane Qotia je odravala vera u Boga i Boju promisao. Sudei po nekim wegovim lancima iz 1945. godine, u kojima predvia partizansko ratovawe svojih, ali i nemakih jedinica, moglo bi se rei da je i tada verovao u
4 Na Qotiev monarhizam osim Morasove misli, svakako je morala uticati i porodina istorija, poto su Qotievi preci bili veliki pobornici i prijateqi dinastije Karaorevi, to e biti sluaj i s Dimitrijem. 5 Meu Srbima se Morasov monarhizam dosta dobro primao i zbog Morasovog stava da jedino srpska i francuska monarhija izviru iz naroda i identifikuju se s istorijskim smislom nacije, naroda i zemqe i nisu vetaka ve isto istorijska i nacionalna tvorevina. [Radica, 2003: 70]. 6 Na primer, Vladislav D. Staki u svom doktorskom radu Monarhistika doktrina arla Morasa. Vie o Morasovim religijskim pogledima i oscilacijama u wegovim verskim uverewima: [Nolte 1990: 39143]. Takoe, [Dostani, 2008: 407457]. 7 Dobro je poznavao katoliku socijalnu doktrinu i wene izvore u papskim enciklikama na koju se, izmeu ostalog, pozivao kad je govorio o stalekoj dravi. Takoe, nije mu bilo strano ni citirawe svetog Avgustina.

57 pobedu [Qoti D. 2003g]. Takoe, u tim trenucima i daqe je dosta polagao na moral, disciplinu i prosvetarsvo u redovima SDK, a takoe od prosvetara zahtevao da budu redovni u crkvi na jutrewu. I drugi, koji nisu bili lanovi Zbora, opisivali su Qotia kao velikog vernika i predanog hrianina. Kako Pareanin navodi u svojoj kwizi, ruski mitropolit Atanasije, posle rata, oktobra 1949, dao je sledeu pismenu izjavu: Lino sam poznavao Dimitrija Qotia. Bio je to redak primer dravnika, koji je u isti mah bio i pravi hrianin, za koja su sluewe istini i vernost pravoslavqu bili na prvom mestu." [Pareanin 2001: 108]. Pored ovoga vano je pomenuti i govor vladike Nikolaja Velimirovia nad odrom Dimitrija Qotia. U tom govoru, vladika Nikolaj vrlo lepo govori o Qotiu. Dimitrije Qoti bio je dravnik, uiteq i hrianin. On nije bio samo dravnik, on je bio hrianski dravnik." [Velimirovi 1996: 58]. U istom govoru, vladika Nikolaj, kae za Qotia da je bio politiar s krstom i ideolog hrianskog nacionalizma, posebno podvlaei da je Qoti, za vreme dok je bio ministar pravde dodavao kadionicu sveteniku u crkvi, emu su se mnogi smejali. Qotia Velimirovi jo predstavqa kao dobrog hrianina i Srbina, podvlaei svoju zahvalnost Qotiu to su on i Patrijarh Gavrilo Doi osloboeni iz logora, te puteni za Be, a iz Bea u Sloveniju da se pridrue etnicima i vojnicima SDK koji su se tamo nalazili. Jednom drugom prilikom u pismu Predsedniku vlade Dragii Cvetkoviu iz 1940, Velimirovi za Qotia kae sledee: Ne mislim ovde da branim g. Qotia. Wegova vera u Boga i wegov kakakter dovoqna su mu odbrana" [Velimirovi 2004: 23]. Pored ostalih o religioznosti govori dr Dimitrije Najdanovi. Najdanovi je pre Drugog svetskog rata bio profesor na Bogoslovskom fakultetu, a takoe i funkcioner JNP Zbor. U jednom svom lanku Religiozni genije Dimitrija Qotia objavqenom posle rata u emigrantskom, qotievskom asopisu Iskra, Najdanovi ovako govori o Qotiu: Vera Dimitrija Qotia nije bila vera jednog 'mistika' sawalice, povremeni nalet ekstaze, daleka brujawa dalekih zvona, nego iva i aktivna. Prvo naelo wegovoga ivota bilo je qubav prema oveku. U najveim svojim okrajima s neprijateqima wegovih osnovnih misli i saznawa i uverewa senka mrwe nije prola wegovim srcem ni ustima. Wegova asketika i wegova teologija ako tako moemo rei bili su nerazdeqivi od wegove etike. On je bio ovekoqubac po prevashodstvu. To je i prirodno i neminovno, jer je on iveo celinom hrianstva kao celi ovek. Misao i delo bili su mu blizanci Takav kakav je bio Dimitrije Qoti bio je tu svojim savremenicima mnogobrojnim misliocima, piscima, pesnicima, umetnicima i naunicima svoga vremena Otuenima od Hrista Dimitrije Qoti bio je, kao organski produetak svetosavskog stvaralatva, neto tue, strano, nepojamno. Wima je genije Dimitrija Qotia bio prekor, kamen spoticawa, sablazan! Podsmesima i kamenovawem svojim grandiozne linosti Dimitrija Qotia oni nisu ni slutili da kamenuju i da se potsmevaju bogoliku i hristo-

58 liku svoga ohristovqenog naroda, iji je organski naslednik u neposrednom i grandioznom sledu bio ba Dimitrije Qoti. Osueno je, naalost, u smrtnom liku Dimitirja Qotia ono to je zaista besmrtno" [Najdanovi 1965: 339340]. U drugom lanku Najdanovi naziva Qotia teologom meu politiarima. Svesno ili nesvesno Dimitrije Qoti je kao to se vidi bio meu svim srpskim, a moda i svetskim, politiarima, teolog, i po znawu i po prizvawu. On nije samo mislio da je vera presudni inilac u ivotu pojedinca, naroda i oveanstva nego je u to bio uveren, ubeen. On je o tome imao neposredan mistini doivqaj. Moe se, mirne due, tvrditi da je po Qotiu politika funkcija vere. Bez vere nema ni zdrave etike, ni ekonomije, ni politike. Ko primat vere u Qotia ne razume proglasie ga religioznim ludakom. Kao to je i bilo. Ko ovo zna, proglasie ga genijem. Genijem Hristovim. 'Zapamtite da izvan Hrista drugoga temeqa spasewa narodima i pojedincima nema. Niti ima drugog puta. Sve je drugo, makako bilo primamqivo, propast pojedinaca i naroda." [Najdanovi 1975] I vie od toga. Najdanovi za Qotia ak kae da je pisao kao bogonadahnuti vernik. Neto drugaiju, ali vrlo zanimqivu sliku Qotieve religioznosti daje publicista Milan Bani, jedan od prvih lanova ZBOR-a, koji ga je takoe meu prvima i napustio. On u jednom svom predavawu ije delove navodi Pareanin, prvo hvali Qotia kao jednog od najveih Srba, zatim kae: Qoti je tek formalno bio pravoslavac i to dobar pravoslavac. Stvarno je on hrianin, svestan iwenice da je crkveni raskol hrianske crkve delo grenih qudi, eqnih vlasti i prevlasti. Zato je Dimitrije Qoti jedan od najobjektivnijih pravoslavaca u odnosu prema katolikoj crkvi i gorqivi pobornik ponovnog jedinstva u jednu jedinu hriansku crkvu, ujediwewa u ovoj eri beloj rasi tako potrebnog. Qoti je bio barjaktar i spiritualizma i idealizma, kakvog Srpstvo u svojoj politikoj istoriji nije nikada pre videlo. Ali, ujedno, on je idealista ne samo jugoslovenski, nego i evropske politike. Objektivna istorija nae epohe to e mu morati da prizna" [Pareanin 2001: 121]. Bani ovde baca svetlo na drugaijeg Qotia, gotovo Qotia ekumenistu koji se zalae za ujediwewe svih hriana, to je teko ili nikako spojivo s Qotiem svetosavcem, Qotiem koji jednako kao i vladika Nikolaj Velimirovi ili Velibor Joni, podvlai znaaj svetog Save kao utemeqiteqa srpskog nacionalizma i srpske narodne vere. Takoe, Baniev Qoti je teko ili nikako spojiv s Najdanovievim Qotiem, teologom meu politiarima i religioznim genijem, pa i sam Baniev Qoti je u konfliktu kao, istovremeno i dobar pravoslavac i ekumenista". U svakom sluaju, ni Bani Qotiu ne spori da je bio veliki hrianin i vernik. Ovde dolazimo do svih onih koji sumwaju u iskrenu veru i religioznost Dimitrija Qotia. Veqko Raevi u svojoj kwizi Ogled o shvatawima Dimitrija Qotia relativizuje Qotievu pobonost. Za Qotia se esto isticalo da je on hrianin, hrianski politiar, veliki pravoslavac, vrlo poboan ovek i jedini ministar koji je iao u cr-

59 kvu. Sva ova tvrewa su tana utoliko ukoliko su tana i za druge srpske dravnike i politiare u Jugoslaviji." [Raevi 1953: 32]. Dakle, za Raevia je Qoti moda i bio hrianin i vernik, ali ne vei od drugih politiara, pri emu navodi primere Nikole Paia i Qubomira Davidovia. Pored toga, Raevi otro napada Qotia, ukazujui na wegovu equ da instrumentalizuje Srpsku pravoslavnu crkvu. Meutim, nastojawa Dimitrija Qotia ila su za tim da u bogoslovijama nae politike borce, da od bogoslova stvori partijske agitatore, da od svetenika stvori pristalice Qotievog uewa i pristalice Qotieve politike prakse, ak i onda kada su wegovo uewe i wegova praksa suprotna uewu i stavovima Srpske pravoslavne crkve. Ova opta Qotieva nastojawa u odnosu na Srpsku pravoslavnu crkvu su tipina za sve totalitarne pokrete, koji su uguujui slobodu veroispovesti imali da izdre borbu sa crkvom, i koji su nastojali da to uine u prvom redu preko pripadnika crkvene hijerarhije, koji su svoju lojalnost politikom pokretu pretpostavqali lojalnosti crkvi kojoj je trebalo da slue. Onaj mali broj svetenika Srpske pravoslavne crkve, koji je uzeo uee u Qotievim redovima, sledovao je put kojim je iao Dimitrije Qoti, a ne put kojim je ila Srpska pravoslavna crkva zajedno sa srpskim narodom. Dimitrije Qoti je za wih bio i ostao vrhovni svetovni i duhovni autoritet a ne Srpska pravoslavna crkva." [Raevi 1953: 33]. Raevi daje i primer Qotieve reakcije na poslanicu Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC, te Qotiev lanak Ni vrui ni hladni [Qoti D. 2003d: 7274] u kojem Qoti javno kritikuje tekst poslanice. Ukratko, Raevieva ocena Qotievog odnosa prema crkvi i veri ne zalazi u dubinu Qotieve religioznosti nego se zadrava na nivou Qotieve eqe da instrumentalizuje crkvu, svetenstvo i vernike za irewe svoje ideologije. U tom smislu, ni sm Qoti ne moe biti iskreni vernik, jer ma koliko takvim eleo da se predstavi, kod takvog oveka vera igra drugorazrednu ulogu u odnosnu na ideologiju. Dodue, u pomenutoj analizi se ne razmatra ni pitawe jaine uticaja hrianstva i pravoslavqa na qotievsku ideologiju. Raeviev osvrt na Qotieve sledbenike iz redova crkve i svetenstva takoe je interesantan. Za wega su svi oni ne vie do izdajnici crkve i vere. Pored Raevia negativnu ocenu o Qotievoj veri dao je i jerej Velibor Xomi. U nizu lanaka u kragujevakom listu Pogledi Xomi se bavio fenomenom qotievog hrianstva i qotievskim pokuajima svojatawa vladike Nikolaja Velimirovia. Ukratko, za Xomia Qoti ostaje lani hrianin" navodei da je Crkva za qotievce uvek bila i ostala samo sredstvo za propagirawe ideologije, a ne laa spasewa krtenih qudi i naroda" [Xomi 2009: 252]. On takoe smatra da qotievci nisu bili u jedinstvu i saglasju sa svojom Crkvom i da nisu bili spremni da posluaju materinsku re svoje Crkve i oinsku re srbskih arhijereja za vreme okupacije. I to je, razume se, bilo wihovo pravo, kao to su, po slobodi od Boga darovanoj i wima, kao i svima drugima, mogli da smatraju (kao to su, naalost, smatrali) da Crkvu

60 predstavqaju svetenici i bogoslovi koji su bili simpatizeri, aktivisti i lanovi wihovog 'Zbora', a ne zakoniti i kanonski arhijereji." [Xomi 2009: 6263] Ni on kao ni Raevi detaqnije ne elaborira Qotievo navodno lano hrianstvo, ve se zadrava na analizama povremenih qotievskih kritika upuenih crkvi, qudima iz crkve i Qotievom drawu i ponaawu za vreme Drugog svetskog rata. Pored toga, Xomi mnogo vei naglasak stavqa na qotievski odnos prema vladiki Nikolaju Velimiroviu, pokuavajui da vladiku odvoji od qotievskog svojatawa. Ipak, ostaje iwenice da ni protivnici koji optuuju Qotia za neasno drawe prema crkvi, te equ za wenim instrumentalizovawem ne zalaze u sm Qotiev doivqaj vere. Za wih Dimitrije Qoti svakako nije teolog meu politiarima", ali nije ni nevernik ili neprijateq crkve i vere. Izgleda da je ovakvo Qotievo poimawe vere i naglaavawe hrianstva u politici smetalo nekima koji su se po tom pitawu razlikovali od wega. Ratko Pareanin u svojoj kwizi, koja je svojevrsna istorija JNP Zbor, opisuje da su se dr Mirko Kosi, koji je na poetku bio meu glavnim Qotievim saradnicima, i Qoti rastali ba po pitawu vere. Pareanin navodi Kosieve rei da su se on i Qoti rastali zato to je Qoti bio vernik i bio religiozan to, po sopstvenom priznawu (ako je verovati Pareaninu) nije bio sluaj s Kosiem. Iz ovoga se jasno moe zakquiti da je krug oko Qotia i JNP Zbor, kao celina, bio duboko proet hrianstvom i religioznim duhom koji je batinio Dimitirije Qoti. Oigledno je da se oni koji nisu bili vernici i religiozni qudi nisu mogli dugo zadrati u Zboru. Kao primer za to moe da poslui i iskquewe jednog broja visokih funkcionera iz Zbora kao zaverenika. Re je o Veliboru Jonii, oru Periu, Danilu Vuloviu i Danilu Gregoriu koji su, kako svedoe qotievski izvori, kovali zaveru unutar Zbora protiv Qotia, tvrdei da je Qoti lud, politiki nerealan i, to je za nas posebno bitno, verski zaneewak. Oni su pokuavali da Qotia izoluju i da ga kao verskog fanatika ostave s minornom grupom sledbenika, a da Zbor praktino prevedu Milanu Stojadinoviu. Optuba vezana za Qotiev verski fanatizam stalno se ponavqa kod wegovih protivnika, ali i nekih istoriara za koje se ne moe rei da su mu nakloweni. Mladen Stefanovi u svojoj kwizi ZBOR Dimitrija Qotia 19341945, takoe govori o Qotiu kao o verskom zalueniku, optereenim religijom. U vreme pre Drugog svetskog rata na slian nain o Miti Bogomoqcu" govorila je komunistika, ali i stojadinovievska propaganda. Meutim, nije sve ostalo na propagandi. Posle zabrane Zbora 1940. i poetka progona i hapewa zboraa, tadawa vlast je planirala da uhapsi Dimitrija Qotia, a zatim da ga proglasi ludim i smesti u nadlenu ustanovu. O tome govori i sm Dimitrije Qoti u svom treem pismu Knezu Pavlu, osvrui se na svoje ranije hapewe. A onda ima i druga stvar. Prvi put moje gostovawe u Upravi grada za malo da se nije zavrilo upuivawem mojim u odeqewe za posmatrawe Opte duevne bolnice, na osnovu referata Uprave grada da patim od verskog ludila, koje su utvrdili

61 na taj nain to su mi pretresom pronali ikonu, a pregledom jela utvrdili da jedem samo posna jela za vreme posta, a pretpostavqali su da kad sam u eliji sam da se i Bogu molim. Ne znam ijom zaslugom ovo nije uspelo. Pokojni Dr. Koroec priao mi je u Atini da je to wemu zaista poznato, ali da je on stao na gledite da me treba pustiti kui. Sad se iz krugova Uprave grada opet nekako ulo da se oni nose tom starom namerom. Vae Kraqevsko Velianstvo e sasvim lako razumeti, da je mogu imati raznih ambicija, ali jednu sigurno nemam: da doem u poloaj da moram dokazivati da sam pametan. Ovo utoliko pre, to mu mora biti poznato da niko od podanika Kraqevih ne eli, dok je pametan, da doe u slian poloaj." [Qoti D. 2003: 302303]. Da to ne bi morala biti samo paranoja, ili manija gowewa jedne psihiki labilne osobe, pokazuje iwenica da tadawa vlast nije mnogo birala naine da se otarasi politikih protivnika, to dokazuje i sluaj Milana Stojadinovia. Povodom tog hapewa zboraa i pokuaja da se Qoti proglasi ludim, vladika Nikolaj Velimirovi uputio je apel Dragii Cvetkoviu, predsedniku vlade, u kome pored ostalog stoji: Ako neki odnaroeni tipovi nazivaju g. Qotia 'ludim' zbog toga to ita Sveto Pismo, moli se Bogu, dri postove i prieuje se, onda se iz istih razloga mogu proglasiti ludim milioni pravoslavnih Srba, upravo ceo srpski narod." [Velimirovi 2004: 23]. Meutim, kada govorimo o Dimitriju Qotiu, zanimqivo je primetiti koje je bio wegov izbor skrovita za vreme ovog progona. Naime, Qoti je iz Smedereva otiao da se sakrije u manastir Koviq u Bakoj, to dokazuje da je negovao dobre odnose s nekim krugovima SPC. Takoe je zanimqiv i odnos Dimitrija Qotia prema vladici Nikolaju. Kako kazuje Qotiev lini sekretar Boko Kosti, nakon hapewa vladike Qoti je za wega lino intervenisao kod GESTAPO-a i samo zahvaqujui toj intervenciji vladika Nikolaj nije streqan nego interniran u manastir Vojlovicu u Banatu [Kosti 1949: 118]. Ipak, vladiku Nikolaja i Patrijarha Gavrila Doia su Nemci kasnije zatoili u logor Dahau, odakle su 1945. puteni ponovo na Qotievu i Nedievu intervenciju. Ovakve Qotieve intervencije kod Nemaca dosta su interesantne, budui da se mogu posmatrati iz razliitih uglova. Naime, ostaje pitawe da li se ovde radilo o velikom potovawu prema Patrijarhu Gavrilu i episkopu Nikolaju ili je u pitawu samo eqa da se wihov autoritet iskoristi u politike svrhe. Osim to je lino bio vernik i hrianin, Qoti je i u svojoj politikoj misli ostavqao bitno mesto za crkvu. Naime, u wegovoj koncepciji, politika, ekonomija i uopte ceo ivot drave i naroda zavisili su, u krajwoj instanci, od duhovnog stawa naroda i drave. Dakle, od spoznaje onih venih, dubokih duhovnih istina o kojima, i o ijoj spoznaji se stara crkva. Na kraju krajeva, i Qotiev monarhizam ima primordijalno-konzervativan i religijski koren. Qoti nema u vidu modernu, parlamentarnu monarhiju, jer za wega kraq je kraq po milosti Bojoj" u funkciji tita svakog Boijeg dela: vere i crkve, jedinke i porodice, naroda i otaxbine i svake slobode i pravde." [Qo-

62 ti D. 2003e: 207]. Jo boqu ilustraciju prua nam Qotieva esto citirana trijada Bog, Kraq, domain" koju takoe, Qoti preuzima od Morasa. Upravo ova trijada implicira Qotiev organicizam po kome je sve povezano i koji zahteva strogo uspostavqawe i odravawe reda. Bog je taj koji kao domain odrava red u vasioni, kraq u dravi, a domain u porodici. Qotieva ideologija je, dakle, duboko povezana s wegovim shvatawem Boga i reda. Prema tome, Qoti se zalae za to vei uticaj crkve, kao duhovne organizacija na drutvo i dravu, a time i na politiki ivot. Ovde Qoti ide i daqe i kada govori o politikim partijama, kae da ne vidi nita sporno u stvarawu pravoslavne, klerikalne partije, poto nema nita loe u stvarawu jedne partije koja bi pripadala svetenstvu (kleru) i u kojoj bi svetenstvo imalo uticaja. tavie, Qoti pita zato svetenstvo ne bi smelo imati uticaja u politici? Po wegovom miqewu dunost crkve i svetenstva nije u tome da se bavi samo duhovnim istinama i svetim stvarima, nego da prosveuje i osveuje ceo narodni ivot, pa je prema tome potpuno logino da jedna duhovna organizacija (crkva) inspirie jednu politiku organizaciju. Ovo tim pre, to bi crkva trebala da vidi i zna istinu, i to onu najveu vezanu s Bogom, ili ve ako je nije pronala, da radi na wenom saznavawu i da je aktivno trai. Takva duhovna organizacija ima i dunost da prosveuje svoju pastvu prenosei istinu koju je saznala, da se brine o wenom duhovnom zdravqu, kao i da wome rukovodi i usmerava je u sudbonosnim vremenima. Kod Qotia crkva i svetenstvo imaju, dakle, visoku ulogu u praktinom ivotu i on im poverava brigu o celom narodu. Kod Qotia crkva nema pravo na to da se ogranii na bavqewe samo duhovnim i svetim stvarima. Iako podrava meawe svetenstva u politiku, Qoti sm govori da onome kome je mnogo dato, od wega se mnogo i trai. Svetenicima koji ne ispuwavaju svoje dunosti poruuje: Pred Bogom e odgovarati za to. Strane su to stvari i ne treba mi svetenicima da govorimo o tome kolike su i kakve su to odgovornosti to ekaju pastire koji nisu delima svojim odgovarali svojoj dunosti i sakletvi svojoj." [Qoti D. 2003: 295]. Iako pridaje ovako bitnu ulogu crkvi, podravajui ak mogunost crkvene partije8 Qoti nije za teokratiju. On sam kae da pravi i sveti svetenik ne moe biti ni vojskovoa ni praktian dravnik [Qoti D. 2003z: 14]. Kao dosledan monarhista Qoti ulogu vojskovoe i dravnika ostavqa u kraqevskim rukama, ali ni ne odvaja crkvu od drave, ve od crkve trai da savetuje i prosveuje i inspirie kako donosioce odluka tako i narod u celini, i to ne samo u politici, nego u svim stvarima.9 Meutim, Qoti sa aqewem konstatuje da SPC
8 Razlog za ovo Qotievo oduevqewe za klerikalnu partiju koja bi pripadala svetenstvu i na koju bi svetenstvo imalo uticaja, sigurno delom lei u iwenici da je bilo dosta svetenika SPC koji su bili lanovi simpatizeri Zbora, da su postojali kontakti Bogomoqakog pokreta i Zbora, kao i da je Zbor meu mnogim svetenicima imao uticaja. Nije daleko od istine da je Qoti hteo da privue jo vie svetenstvo i SPC sebi, nudei im Zbor kao takvu, pravoslavnu, klerikalnu partiju. 9 Ovakava shvatawa o odnosu crkve i drave Qotia je verovatno inspirisalo pravoslavno, vizantijsko naelo o simfoniji izmeu crkve i drave, koje se razvija jo od

63 nema velikog uticaja. On veli: Danas pravoslavna crkva u naoj zemqi nema velikog uticaja na politiki ivot naeg naroda. Mi mislimo da je to teta neprocewiva i greh veliki" [Qoti D. 2003z: 16]. Qotiu je svakako ao to crkva nema vie uticaja meu narodom, to je u skladu s Qotievim miqewem o dubokoj duhovnoj krizi i izgubqenosti u kojoj se nalazilo srpsko i jugoslovensko drutvo. Qoti je u skladu s ovim svesrdno pomagao SPC i koristio svoj uticaj da joj pomogne. Kao primer za ovu tvrdwu moe da poslui Konkordatska kriza. SPC je smatrala da projekt konkordata unitava dostojanstvo drave i Srpske pravoslavne crkve, a konkordat je u skuptini ipak izglasan. Sinod SPC ekskomunicirao je sve poslanike pravoslavne vere koji su glasali za konkordat na elu s Predsednikom vlade, Stojadinoviem, koji je izbacio iz JRZ sve poslanike koji za konkordat nisu glasali. Qoti i Zbor su, kao uostalom i ostatak srpske opozicije, estoko napali Stojadinovia. U isto vreme, pronose se glasovi, o emu govori i Stojadinovi u svojim memoarima, da e pravoslavna vera posle konkordata biti ukinuta, pravoslavne crkve zatvorene i da e svi morati prei u katolicizam. Bolest i smrt patrijarha Varnave, za koga se smatra(lo) da ga je otrovala Stojadinovieva vlada, padaju u isto vreme. Na molebnoj litiji, za koju drugi tvrde da se zapravo radilo o demonstracijama protiv Stojadinovieve vlade, uestvuje i Zbor, a litija se zavrava intervencijom andarmerije i hapewem i prebijawem svetenika, monaha i vernika, meu wima i zboraa, pa ak prebijawem vladike Simeona. U svom letku Graanima Jugoslavije Qoti estoko protestvuje protiv Stojadinovia i wegove vlade, nazivajui ga ovekom poslatim da likvidira Jugoslaviju. Qoti u istom letku istie da su postojale tajne odredbe konkordata kojima je povreena dravna suverenost, a koje nisu saoptene nikom iz SPC, ali jesu Mehmedu Spahi, a podvlai razliito ophoewe vlade prema rimokatolikoj crkvi i prema SPC, na tetu SPC, kao i to da su neki poslanici primili mito da bi glasali za konkordat. U jednom predizbornom letku Zbor optuuje Stojadinovia ne samo za konkordat, razbijawe Jugoslavije, napad na litiju, gaewe svetiwa, smrt patrijarha Varnave, smrt pedeset i sedam Srba i Srpkiwa, nego i za smrt generala Tomia, ubistvo Kraqa Aleksandra i raspad Male Antante. Ovako teki napadi i optuivawa Milana Stojadinovia od strane Qotia nisu bili samo deo obine politike borbe. Kako svedoi sm Stojadinovi u svojim memoarima Ni rat, ni pakt pre glasawa o konkordatu, Qoti i zborai pokuavali su uticati na poslanike da ne glasaju za konkordat, preko svetenika koji su bili ili lanovi ili simpatizeri Zbora. Oni su, kako pie Stojadinovi, govorili poslanicima (ili wihovim enama) da ako budu glasali za konkordat, nee im dolaziti u kuu, svetiti vodicu, sei
vremena cara Justinijana. Ne ulazei u ire elaborirawe ovog naela bitno je napomenuti da su po wemu odnosi crkve i drave zasnovani na saradwi i saglasnosti uz istovremenu nezavisnost svake od wih. Glavni pobornici te ideje kod nas su bili Nikolaj Velimirovo, Dimitrije Mitrinovi, Pavle Jevti, Milo uri i Justin Popovi. Ovo naelo simfonije vue svoje korene iz naela organske sabornosti.

64 kola Qoti i Zbor su, dakle, potpuno stajali uz SPC, a protiv konkordata i pri tome koristili sva sredstva kako bi spreili wegovo izglasavawe. ak su koristili i autoritet koji su imali kod onih svetenika koji su imali veze s poslanicima [Stojadinovi 1970: 483]. Iz do sada reenog, moglo bi se zakquiti da su Qoti i wegovi sledbenici uvek i u svemu davali podrku odlukama SPC, pogotovo onim vezanim za politiku, meutim, to nije tano. ak i s vladikom Nikolajem Velimiroviem, za koga bi se moglo rei da je bio najblii Qotiu, na koga se Qoti esto pozivao i voleo da ga citira, i koji ga je, zaista divnim reima, ispratio s ovog sveta, Qoti je imao velikih sukoba, javnih razmimoilaewa i dubokih razlika. Za ovo kao primer mogu da poslue wihove razlike u pogledu pristupawa Jugoslavije Trojnom paktu i kasnije miqewe o puu od 27. marta 1941. Naime, Qoti je jo ranije stajao na pozicijama da Jugoslavija, ako eli da opstane, mora da se pridrui Trojnom paktu. Iako je vrlo otro napadao Cvetkovievu vladu, koja je i zabranila rad Zboru, a za wime tragala kako bi ga uhapsila, Qoti je, iz svog skrovita, svesrdno podrao pristupawe Jugoslavije Trojnom paktu. Po tom pitawu se duboko razilazi s vrhom SPC, s obzirom na to da je crkva bila protiv pakta i antiosovinski nastrojena. To se vidi i iz jednog pisma koje Qoti 26. marta iz svog sklonita upuuje patrijarhu Gavrilu Doiu i episkopima Irineju i Nikolaju u kome ih moli i prekliwe da sa svoje strane ne ine nita protiv pakta, ta vie, da rade na tome da posle potpisivawa pakta doe jedna autoritetna vlada koja e potovati pakt i narodu ulivati poverewe da e sauvati slobodu i nezavisnost zemqe. Qoti pismo zavrava tako to predoava patrijarhu i dvojici episkopa SPC da e, ako se oglue o wegovu molbu i nastave svoj antipaktovski rad upravo oni biti odgovorni za slom drave, a da e pred Bogom ispasti kao oni qudi koji ne trae slavu od Boga ve od qudi. Mora se priznati da ovo svakako predstavqa nesvakidawi primer obraawa jednog vernika patrijarhu, pri emu se patrijarhu i episkopima pomiwe wihova odgovornost pred Bogom i qudima za sudbinu drave. U periodu nemake okupacije Srbije i Jugoslavije i graanskog rata u Srbiji, razmimoilaewa izmeu Qotia i wegovih sledbenika s jedne, i SPC, s druge strane, intenziviraju se i produbquju. Ovo pokazuje i Qotieva reakcija na poslanicu Sinoda SPC iz 1941. U svom lanku Ni vrui ni hladni Qoti kritikuje poslanicu, a arhijerejima SPC praktino poruuje da ako ve nisu u stawu da pomognu onda boqe da ute. Naime, wemu smeta pozivawe Sinoda na mir, qubav i slogu, ali ne zbog toga to je to neto loe, nego zato to crkva u tim sudbonosnim danima za srpski narod i wegov bioloki opstanak ne uzima vri i odluniji stav. Tako on veli: Pozivati graane na mir, slogu i qubav jeste prazna re u vreme nemira, nesloge i mrwi, ako se ne ukae otvoreno, smelo jasno i konkretno na put kojim e se doi do tih odista retkih dobara. A govoriti prazne rei ne prilii ni obinim qudima, a kamoli onima koji su so zemqi i videlo svetu" [Qoti D. 2003d: 73]. Ono to u daqem tekstu Qoti zamera Sinodu SPC i wenim arhijere-

65 jima je to to ako ve nisu u stawu da sami preuzmu odgovornost za stawe u kome se zemqa nalazi, zato onda jasno i glasno ne podre Nedia i wegovu vladu. I kasnije, Qoti e pokuavati da obezbedi podrku crkve za svoj politiki projekt, a kada tu podrku ne bude dobio jasno i nedvosmisleno nego tek ovla i uz razne zagrade, tada e crkvi i wenim velikodostojnicima prebacivati slabost i neodlunost. Da su politika sporewa izmeu Qotia i nekih od velikodostojnika SPC bila veoma velika u periodu rata svedoe i memoari mitropolita Skopskog Josifa [Josif 2008] u kojima mitropolit na vie mesta napada Qotia i Nedia kao i wihov rad. Da ta polemika s mitropolitom Josifom o ulozi Qotia i Nedia, ali i mitropolita Josifa i wegovoj podrci ustanku u Srbiji nije zavrena, svedoi odgovor na tu kwigu, qotievca Borivoja Karapanxia, objavqen u Novoj iskri gde se na vie mesta napada mitropolit Josif, wegova podrka ustanku i kasnije oslobodiocima, a optuuje se da je u odsustvu zatoenog patrijarha Gavrila mitorpolit Josif praktino uzurpirao vlast u Patrijariji [Karapanxi 2006: 1415] Nesumwivo je da su Qoti i wegovi sledbenici koji su sebe smatrali velikim hrianima i pravoslavcima bili duboko razoarani kada od SPC i wenih velikodostojnika nisu dobili onakvu i onoliku podrku za svoj rad, kakvu su oekivali. Ovo se posebno odnosi na doba okupacije, s obzirom na to da su sve to su inili radili u ime Hrista i verovali da rade sve najboqe za srpski narod i wegovo spasewe. Kako su mnogi u crkvi imali vee simpatije za Ravnogorski pokret, a u prvo vreme neki ak i za partizane, Qoti i wegovo okruewe u svom razoarawu poeli su kritikovati neke qude iz crkve i wihova saoptewa, ali pri tom nikada ne napadajui smu crkvu, sve wene velikodostojnike ili odriui joj potrebu da se bavi ivotom naroda. Jedina jasna kritika upuena crkvi i wenim arhijerejima bila je ta da u tim odsudnim i sudbonosnim vremenima za srpski narod, SPC i weni velikodostojnici nisu dorasli svojoj ulozi i svom zadatku. S druge strane, ak i velikodostojnici koji nisu stajali na Qotievoj liniji i koji su se s wim razmimoilazili, kao vladika Vewamin, istiu da Qoti ipak nije hrav ali je zaglupqen ovom situacijom". [Xomi 2009: 212] Kritike koje su Qoti i wegovi sledbenici upuivali SPC i wenim velikodostojnicima predstavqaju argument svima onima koji poriu vrste veze crkve i Zbora. Bez obzira na povremeno loe odnose arhijereja SPC i Qotia, on e u periodu izmeu maja i avgusta 1941. godine tri puta intervenisati kod nemakog predstavnika ministarstva spoqnih poslova Feliksa Benclera u korist vladike Nikolaja Velimirovia. U pismu od 31. maja Qoti daje razloge protiv mogueg internirawa srpskog vladike [Qoti D. 2003i: 23 24]. Nakon Velimirovievog internirawa u manastir Qubostiwu, Qoti jo jednom intervenie kod Benclera i trai da se vladika Nikolaj i patrijarh Gavrilo to pre puste na slobodu [Qoti D. 2003j: 4950]. U treem pismu Qoti jo jednom izraava protest zbog naina na koji su Nemci postupali sa srpskim vladikom [Qoti D. 2003k: 5152]. Ove Qotieve intervencije ne samo kod Benclera nego i kod

66 efa Upravnog taba nemakog vojnog zapovednika Srbije dr Harolda Turnera te kod nemakog poslanika dr Hermana Nojbahera pomiwu i Ratko Pareanin i Boko Kosti. Pareanin ak navodi i jedan Qotiev memorandum Hitleru iz avgusta 1941. godine u kome Qoti kae da e nevino prosuta krv Jevreja pasti na glavu nemakog naroda" [Pareanin 2002: 505]. Tekst ovog memoranduma nije sauvan, iako ga pomiwe i qotievac oko Slijepevi [Slijepevi 1978: 7678]. Isti pisci (Pareanin, Kosti, Karapanxi, Slijepevi) spomiwu mnogobrojne Qotieve intervencije protiv genocida nad Srbima u NDH, kao i protiv progona i unitavawa srpske crkve i wenog svetenstva i monatva na teritorijama na kojima iveSrbi, a koje su bile pod maarskom, bugarskom i albanskom kontrolom. Pareanin i Kosti iznose svoja saznawa kao svedoci, sobzirom na to da su oni u Qotievim razgovorima s Nemcima bili prisutni kao tumai. Da je Qoti ipak protestvovao kod Nemaca protiv wihove politike prema Srbima kao i protiv genocida nad Srbima i progona srpske crkve koji su sprovodili nemaki saveznici, svedoi i jedan sauvan Qotiev memorandum Nemcima iz aprila 1944. (nije jasno kome je tano upuen iako je prepis dokumenta naen u arhivi Glavnog ureda SS). U tom memorandumu, Qoti se osvre i na teak poloaj svetenika SPC [Qoti D. 2003l: 110]. Interesantno je da Qoti u istom memorandumu, kao i u jednom od kraja 1943. kritikuje i nemaku politiku prema ruskom narodu [Qoti D. 2003q]. Iz navedenog proizlazi da je Qoti, iako nemaki saveznik eleo da koliko toliko popravi teak poloaj srpskog naroda i srpske crkve. Qotievi protivnici zastupaju drugaije miqewe, jer bez obzira na intervencije u vezi sa stradawem Srba i srpske crkve Qoti i wegove pristalice su se i sami loe odnosili prema crkvi i nekim wenim svetenicima [Xomi 2009] odnosno eleli da je upotrebe za svoje ciqeve. UTICAJ PRAVOSLAVQA NA JNP ZBOR Ako je Dimitrije Qoti kao predsednik i osniva Zbora bio verujui ovek nesumwivo je da je to moralo imati uticaja i na Zbor kao organizaciju. Takoe, meu funkcionerima Zbora nalazilo se jo dosta qudi koji su bili svetenici, monasi, pa ak i profesori Bogoslovije.10 Naravno, ova pojava se moe problematizovati s obzirom na viewe mnogih autoriteta iz oblasti vere, meu kojima je Justin Popovi, da svetenstvo treba da bude iznad politike, i da se sveteniko partizanstvo granii s izdajom pravoslavqa i svetosavqa [Popovi J. 1994]. Ipak, primeuju se odreene veze izmeu SPC i JNP Zbor. Pri10 U tom smislu je korisna kwiga Mateje Matejia i Borivoja M. Karapanxia Sa krstom u ruci i qubavqu u srcu o svetenicima i monasima Srpske pravoslavne crkve koji su pripadali Qotievom Zboru i Srpskom dobrovoqakom korpusu. Naime, u toj kwizi date su biografije preko etrdeset svetenika i monaha SPC koji su bili pripadnici Zbora ili SDK.

67 mera radi, lanovi Zbora su bili dr oko Slijepevi i dr Dimitrije Najdanovi, obojica profesori na Bogoslovskom fakultetu i autoriteti o pitawima vere. Najdanovi je bio veliki poznavalac u poqu dogmatike, a malo se zna da je ba on tvorac kovanice svetosavqe" i da je dosta pisao i objawavao prirodu pravoslavqa i svetosavqa. I Slijepevi je bio veliki crkveni autoritet i pisac Istorije Srpske pravoslavne crkve u tri toma, koja se i danas koristi na Bogoslovskom fakultetu. Pored wih istaknuti lan Zbora, a u vreme rata ef verske slube u SDK, bio je raniji lini sekretar vladike Nikolaja i lan Bogomoqakog pokreta, prota Aleksa Todorovi.11 Veliki broj zboraa se pod starost zamonaio, od kojih mnogi u Hilandaru. Primer za to je i Mitrofan Hilandarac (Milan Miuli) koji je bio zbora, a za vreme rata prosvetar u SDK. Uopte, moe se rei da su bivi zborai zasluni to je Hilandar sauvao srpski identitet, koji je pretio da se izgubi zbog smawivawa broja monaha. Zajedno s Miuliem u Hilandar su dola dva druga biva zboraa i pripadnika SDK, Krsta (Simeon) Andri i Branislav (Arsenije) Jovanovi (Agaton Hilandarac). Kasnije su se u Hilandaru zamonaili i Bogdan (Justin) Steki i Vitomir Radojii kao monah Jovan, takoe qotievci. Postoji pria da je i Velibor Joni eleo da se zamonai. Pored Todorovia bilo je dosta svetenika koji su bili ugledni zborai: Radoslav Paunovi, Vojislav Stojilovi, Milan Pai, Dragutin Buli, ika Krupeevi, Sveta Petanac, ore Lazi I meu monasima bilo je lanova Zbora. Tako je zbora bio i jeromonah Mitrofan Mati, iguman manastira okeina. Jedan broj qotievaca igrao je, posle rata, bitnu ulogu i u Ruskoj zagraninoj crkvi u Americi, na primer, arhimandrit Arsenije Toi.12 Takoe, kako navode Mateji i Karapanxi, qotievci i u emigraciji uzimaju uee u ivotu SPC, te pomau obnovu i gradwu hramova SPC poglavito u Americi. [Karapanxi, Mateji 2008: 243244] Pored wih, vano je napomenuti da su mnogi drugi lanovi Zbora koji sami nisu bili svetenici i monasi, bili poreklom iz svetenikih porodica. To je recimo sluaj s istaknutim zboraima, braom Moji (Milorad, Ivan i Stanko) iji je otac bio sveteno lice. Iako govori s potcewivawem o omladini Zbora, Mladen Stefanovi u svojoj kwizi ZBOR Dimitrija Qotia 19341945. takoe kae da su veliki deo zborake omladine inili qudi iz svetenikih porodica. Koliko je sam Zbor bio hrianski svedoi i Dimitrije V. Qoti kada u jednom predavawu dobrovoqcima kae: Zapamtite, da izvan Hrista drugog temeqa spasewa narodima i pojedincima nema, niti ima drugog puta, istine i ivota. Sve je drugo, ma koliko izgledalo primamqivo, propast pojedinca i naroda. Nije dakle ni Zbor, ni smeo, ni
11 Neki qotievski izvori tvrde da je sm vladika Nikolaj savetovao Todoroviu i Najdanoviu da se prikque Zboru. 12 Sm Qoti je jo za ivota odravao brojne kontakte s konzervativnim krugovima u ruskoj crkvi. Wegov poznanik i prijateq bio je i grof Grabe, docnije episkop ruske zagranine crkve Grigorije u Wujorku.

68 hteo, ni mogao, nikakav nov put, nikakav nov temeq, nikakvu novu istinu, nikakav nov ivot izvan temeqa, puta, istine, ivota u Hristosu Isusu, Gospodu naem, i to onako kako je ona izneta u nauci Wegovoj, sauvanoj u Crkvi pravoslavnoj" [Qoti D. 2003m: 150151]. Takoe, zboraka tampa je redovno davala posebna saoptewa o Boiu i Uskrsu, koja nisu bila politika nego su se odnosila na potrebu vere u Boga i na duhovnu obnovu, a veinu tih tekstova pisao je sm Qoti. I pored Qotia mnogi drugi istaknuti zborai i funkcioneri Zbora, podvlaili su dominantno hrianski karakter tog pokreta. Poetkom 1947. britanska vlada je formirala komisiju koja e ispitati koji e se od jugoslovenskih izbeglica predati jugoslovenskim vlastima, a koje pustiti na slobodu. Ovo se odnosilo i na zborae iz logora Eboli. Tada su toj komisiji dali pismene izjave visoki funkcioneri Zbora i Aimovieve komesarske uprave dr Stevan Z. Ivani i inewer Milosav Vasiqevi. Piui u svojoj izjavi o Zboru, Ivani veli: Pokret 'Zbor' je nastao iz znawa i oseawa da se svet bliio odlunom momentu: imae da se odlui izmeu hrianstva i marksizma. 'Zbor' je zasnovao svoje aktivnosti na moralnom preporodu naeg naroda na hrianskim osnovama" [Vlahovi 1985: 422]. Takoe, Ivani podvlai stanovite Zbora o primeni hrianskih naela u javnom i drutvenom ivotu. U svojoj izjavi Vasiqevi kae o Zboru: To je duboko hrianski pokret inspirisan istinom Jevaneqa" [Vlahovi 1985: 428]. Ove izjave su date u jednom naroitom trenutku za qude koji su ih davali i moglo bi se pomisliti da su Vasiqevi i Ivani prenaglaavali hrianski i antikomunistiki karakter Zbora, kako bi se opravdali Britancima, odbili optube za faizam, te izbegli izruewe Titu. Meutim, iako moda preterana, ova svedoewa potvruju visoku svest o hrianskim osnovama Zbora kod wegovih lanova. Takoe i Mladen Stefanovi kae da su qotievci nastojali da u narodu jo vie ire i istiu znaaj i vrednosti religije. Zborai e se kao verski fanatici estoko boriti protiv materijalizma na kome se zasniva ideologija komunizma" [Stefanovi 1984: 30]. O povezanosti pokreta Zbor i pravoslavqa moda najboqe govori iwenica da je SDK u vreme rata i okupacije Srbije kao vojna formacija imao svoje prosvetno odeqewe i svoju versku slubu. Pri tome treba imati na umu da je Srpski dobrovoqaki korpus nastao iz zborakog jezgra i da je bio do kraja inspirisan qotievstvom, o emu govori i kolokvijalni naziv za ovu formaciju, qotievci". Qotievci su, dakle, dosta polagali na versku i prosvetnu slubu, pri emu su u prosvetnoj slubi bili mahom svetenici, bogoslovi ili studenti koji su bili lanovi Zbora i koji su esto organizovali predavawa koja su se odnosila na veru, duhovnu obnovu, ulogu crkve Neka predavawa na tu temu drao je i sam Qoti, a neka od wih su kasnije tampana kao broure. ak i u Zavodu u Smederevskoj Palanci u koji su tokom rata zatvarani komunistiki omladinci u ciqu prevaspitavawa, znatan deo predavawa odnosio se takoe na veru i duhovnu obnovu, a kao gostujui predavai dolazili su mnogi svetenici.

69 Kada se analiziraju simboli i parole koje je koristio Zbor, a kasnije SDK, takoe se vidi jasna povezanost s hrianstvom. Iako sam grb Zbora ne sadri krst ili neko drugo prepoznatqivo hriansko znamewe, na wihovim lecima i drugom materijalu esto su vidqivi stilizovani krstovi, a znak kosovskog krsta bio je simbol Srpskog dobrovoqakog korpusa. Kosti napomiwe da su dobrovoqci uzeli krst za svoj simbol usled shavatawa da je sutina Drugog svetskog rata u dilemi za ili protiv Hrista [Kosti, 1949: 103]. Meu zborakim parolama posebno mesto je zauzimala trijada Bog, Kraq, domain" koja je simboliki predstavqala wihovu viziju najboqeg poretka, s Bogom kao domainom u vasioni, Kraqem domainom u dravi, i domainom u kui. Takoe poznata parola je i S verom u Boga za pobedu Zbora". I srpski dobrovoqci su na svom simbolu, dobrovoqakom krstu, imali ispisane rei: S verom u Boga, za Kraqa i Otaxbinu Dobrovoqci", a u sredini tog krsta nalazio se lik svetog ora koji ubija adaju, dok su se oko krsta nalazila etiri ocila. Takoe, sv. ore je bio slava i zatitnik SDK. Pored ostalog, vano je napomenuti i da su vojnici SDK na svom povlaewu iz Srbije u Sloveniju, a tokom svog boravka u Sremu, aktivno obnavqali srpske crkve i manastire koje su ustae poruile i oskrnavile, a svetensto poubijale. O tome daju podatke Boko N. Kosti u svojoj kwizi Za istoriju naih dana i Borivoje Krapanxi u kwizi Graanski rat u Srbiji 19411945. Crkva u Rumi iena je etiri dana, da bi u woj verski referent SDK, Aleksa Todorovi odrao slubu. U selu Trpiwi, koje je bilo preteno naseqeno srpskim ivqem, versku slubu u crkvi odrali su svetenici qotievci Danilo Milanovi i Radovan Miqkovi. Pored dobrovoqaca Treeg puka, bilo je u crkvi i naroda iz pomenutog sela" [Stefanovi 1984: 300]. U svojim seawima na predaju Englezima u Sloveniji 1945. vojnici SDK Vladimir Qoti i Milivoje Pavlovi opisuju kako im je posle predaje Britancima i postavqawa logora" prva briga bila odravawe bogosluewa i konstruisawe jedne male kapele, da bi se potom Sluba Boja obavqala svakodnevno [Qoti V. 1998: 1314] [Pavlovi 1998: 20]. Ovi navodi dobijaju na znaaju uz iwenicu da se sve to deava u maju 1945. godine, u zarobqenikom logoru. Meutim, u naelima i smernicama Zbora samo na jednom mestu spomiwe se vere i Boga" i to upravo upotrebqavajui mnoinu u rei vera". Vere koje su vezane za duu naroda i izraavaju wegov pogled na svet i pouzdawe u Boga jesu bitne duhovne vrednosti" [Pareanin 2001: 90]. Ova reenica u naelima je sve to se kod Zbora pomiwe o veri u Boga. Velibor Joni u svojoj brouri ta hoe Zbor" neto podrobnije objawava zboraku misao o veri. Ovim mi hoemo jasno i odluno da podvuemo nae uverewe, da na bezbonikom putu nema opstanka samo pojedincima ve ni narodima. Vere su u prvom redu pozvane, to je ne samo wihovo pravo ve i dunost da u narodu uvaju gaje i unapreuju pobonost, kao osnovnu duhovnu vrednost" [Joni 193?: 6]. Joni daqe navodi da bez vere u Boga ne mogu opstati ni jedan narod niti kultura i da tamo gde nema Boga nastupa cinizam, odnosno kako bi

70 Dostojevski rekao ako nema Boga sve je dozvoqeno tj. nastupa pravo jaeg. Joni, iako pravoslavac, ne favorizuje pravoslavqe nego poziva dravu da odri i zajami meuverski mir. Svoju brouru Joni ipak zavrava usklikom Tako nam Bog pomogao!" [Joni 193?: 22]. Ovakvo usputno tretirawe vere u programu Zbora i brouri koja objawava programske stavove ove organizacije je zaista udno s obzirom na gore opisan dominantno hrianski karakter pokreta, wegovu praksu i dominantno versko opredeqewe wegovih lanova i funkcionera. S druge strane, treba imati u vidu da su naela i smernice date samo turo u est naela i dvanaest smernica, zauzimajui tek nekih est stranica, kao i da je u to malo taaka trebalo saeti ceo program Zbora, kao politike organizacije. * * * Iz svega onoga to je Dimitrije Qoti sm o sebi napisao, to su napisali oni koji su bili wegovi politiki prijateqi i protivnici, ostaje iwenica da svi oni, s malim izuzecima, govore o Qotiu kao verujuem oveku i dubokom hrianinu. On je veoma rano postao veoma religiozan i ta religioznost ga je pratila tokom celog ivota. Wegova religijska shvatawa uticala su i na wegovo viewe drave i drutva, te prema tome i na wegovo bavqewe politikom. Nema sumwe da je pokret kome je stajao na elu, Qoti vodio saglasno svojim verskim uverewima, trudei se da svoja politika uverewa i svoju religiju dri u saglasnosti. Za Qotia su pravoslavqe, odnosno svetosavqe i ideologija i praksa Zbora, bili u skladu. ta vie, wegova ideologija je jednim svojim delom, ako ne i u celini, izvirala iz wegovih dubokih religijskih ubeewa. Ipak, to jo uvek ne znai da je Qoti bio teolog meu politiarima, niti, s druge strane, da je bio religijski fanatik. S obzirom na to da su lanovi Zbora na Qotia gledali ne samo kao na politikog vou, nego i na uiteqa, nesumwivo je da su mnogi od wih prihvatili i wegove poglede na veru i religioznost. Takoe, Zbor je privlaio veliki broj verujuih qudi koji su u wemu videli politiku organizaciju koja stoji na temeqima hrianskih vrednosti. Meutim, u Zboru, pa ak i meu wegovim osnovaima i funkcionerima, bilo je qudi koji nisu bili sutinski vernici, nego su samo tradicionalno bili pravoslavci, kao to je bilo onih koji uopte nisu bili verujui i koji su se zbog toga razili sa Zborom. Tako je i Zbor jednim svojim delom bio hrianski pokret, to se moe zakquiti po izjavama wegovih voa i funkcionera kao i zborakim publikacijama i simbolima. Takoe, zboraka praksa, obnavqawe hramova SPC, redovne verske slube, esta predavawa na temu religije i wihova kasnija aktivnost u emigraciji pokazuju da su zborai, a kasnije SDK, koji je izrastao iz Zbora, bili duboko vezani s pravoslavqem i ukoreweni u wemu. Pravoslavqe je, pored ostalih elemenata, ulazilo u zboraki pogled na svet i to ne samo kao puka forma, ve kao bitan deo tog svetonazora. to se tie samog odnosa Zbora i Srpske pravoslavne crkve, moe se rei da su zborai bili nakloweni SPC. Veliki broj lanova Zbo-

71 ra, bili su svetenici, monasi i vernici SPC koji su ovu instituciju naelno duboko potovali i zalagali se i za weno vee uee u javnom ivotu. Kritike koje je Zbor upuivao crkvi nisu bile anticrkvene ve u sutini kritike pojedinih qudi iz crkve i nekih, po oceni zboraa, loih i nevetih poteza crkvenih velikodostojnika. Na tom mestu dolazi do odreenih razmimoilaewa izmeu religije i ideologije, ali te razlike nikako nisu sutinskog karaktera. Od velikodostojnika im je principijelno i po nekim pogledima bio najblii vladika Nikolaj Velimirovi, ali su i s wim imali sukobe i razmimoilaewa oko konkretnih pitawa dnevne politike. Jo i danas traju polemike unutar crkve izmeu qotievih pristalica i wihovih protivnika, iji" je bio vladika Nikolaj. Kao ilustracija, moe se rei da je odnos zboraa prema crkvi bio kao i wihov odnos prema monarhiji. Bili su veliki monarhisti odani kraqu i monarhiji kao principu, ali su ipak osuivali konkretne kraqeve poteze hranei svoj monarhizam seawem na pokojnog Kraqa Aleksandra i izgradwom romantine slike o wihovim odnosima, a s druge strane, zagledanou u Prestolonaslednika Petra i nadom u wega posle stupawa na presto. I odnos same SPC prema Zboru bio je ambivalentan. S jedne strane postojala je simpatija za ono to radi Zbor, bar kada je pravoslavna komponenta wihove ideologije u pitawu, ali je isto tako postojalo i snano protivqewe politici Zbora unutar same crkve. SPC nije nikada javno napadala i osuivala Zbor i wegove lanove, ali isto tako nikada nije ni stala na liniju Zbora, podrala wegovu politiku niti se izjasnila da Zbor ima bilo kakve veze sa zvaninim stavom SPC. Takoe, bitno je podvui da SPC nikada nije bila qotievska" niti je postojala institucionalna veza izmeu SPC i Zbora, to, uostalom, nije bio sluaj ni s jednom drugom partijom ili strankom, s obzirom na to da je, po uewu Justina Popovia, svetosavqu dalek svaki klerikalizam, svetenici moraju biti iznad politike, a sveteniko partizanstvo se granii s izdajom svetosavqa i pravoslavqa. Pojedine simpatije iz okvira SPC koje su ile prema Zboru bile su iskquivo na linom nivou i nisu predstavqale zvaninu politiku crkve.
LITERATURA Srpski dobrovoqci, Iskra, Minhen, 1966. Valoa or. ovek koji dolazi filozofija autoriteta, Zadruga, Novi Sad, 2000. Velimirovi, Nikolaj. Govor nad odrom Dimitrija Qotia, u: San o slovenskoj religiji: odabrane misli i besede, ur. V. Maksimovi, Slobodna kwiga, Beograd, 1996. Velimirovi, Nikolaj. Apel svetog vladike, Nova iskra, broj 75. Beograd, 2004, str. 23. Vlahovi, Stania R. Zbornik dokumenta iz Britanske arhive. Anglo-jugoslovenski odnosi 19411948. Birmingem, 1985. Dostani, Duan. Kritika demokratije u delu arla Morasa, Srpska slobodarska misao, god H broj 1, Beograd, 2008, str. 407457

72
Joni, Velibor. ta hoe Zbor"?, Beograd, 193?. Josif, Mitropolit Skopski. Memoari, Svetigora, Cetiwe, 2008 Karapanxi, Borivoje M. Graanski rat u Srbiji 19411945. Nova iskra, Beograd, 1993. Karapanxi, Borivoje M. Opet o istom, Nova iskra, broj 81. Beograd, novembar 2006. str. 1415. Kosti, Boko N. Za istoriju naih dana, Lil, 1949. Krakov, Stanislav. ivot oveka na Balkanu, Na dom; L'Age d'Homme, Beograd, 1997. Qoti, Vladimir. Nekoliko dana pred Koevje u Opelo nad ivima: svedoewa preivelih doborvoqaca, ur. S. Paunovi, Preobraaj, Beograd, 1998, str. 1118. Qoti, Dimitrije V. (2003a) Postavqawe stvari na svoje mesto, u Sabrana dela, ur. I. Stojanovi, kwiga , Nova iskra, Beograd 2003, str. 201205. Qoti, Dimitrije V. (2003b) Iz mog ivota I deo, Sabrana dela, ur. I. Stojanovi, kwiga , Nova Iskra, Beograd, str. 39148. Qoti, Dimitrije V. (2003v) Svetlo istine, Sabrana dela, ur. I. Stojanovi, kwiga H, Nova Iskra, Beograd, str. 242291. Qoti, Dimitrije V. (2003g) Novi rat, Sabrana dela, ur. I. Stojanovi, kwiga H, Nova Iskra, Beograd, str. 292296. Qoti, Dimitrije V. (2003d) Ni vrui ni hladni, Sabrana dela, ur. I. Stojanovi, kwiga , Nova Iskra, Beograd, str. 7274. Qoti, Dimitrije V. (2003) Tree pismo (Knezu Pavlu), Sabrana dela, ur. I. Stojanovi, kwiga , Nova Iskra, Beograd, 2003. str. 296304. Qoti, Dimitrije V. (2003e) Za kraqa, Sabrana dela, ur. I. Stojanovi, kwiga H, Nova Iskra, Beograd 2003. str. 2002207. Qoti, Dimitrije V. (2003) Politike stranke, svetenici i narod, Sabrana dela, ur. I. Stojanovi, kwiga , Nova Iskra, Beograd, 2003. str. 293 296. Qoti, Dimitrije V. (2003z) Svetosavsko svetenstvo i politike partije, Sabrana dela, ur. I. Stojanovi, kwiga , Nova Iskra, Beograd, 2003. str. 1217. Qoti, Dimitrije V. (2003i) Prvo pismo poslaniku Feliksu Bencleru, Sabrana dela, ur. I. Stojanovi, kwiga , Nova Iskra, Beograd, 2003. str. 2324. Qoti, Dimitrije V. (2003j). Drugo pismo poslaniku Feliksu Bencleru, Sabrana dela, ur. I. Stojanovi, kwiga , Nova Iskra, Beograd, 2003. str. 4950. Qoti, Dimitrije V. (2003k) Tree pismo poslaniku Feliksu Bencleru, Sabrana dela, ur. I. Stojanovi, kwiga , Nova Iskra, Beograd, 2003. str. 5152. Qoti, Dimitrije V. (2003l). Memorandum Dimitrija V. Qotia Nemcima poetkom 1944. godine, Sabrana dela, ur. I. Stojanovi, kwiga H, Nova Iskra, Beograd, 2003. 100118. Qoti, Dimitrije V. (2003q). Memoar Dimitrija Qotia upuen Vojnom zapovedniku u Srbiji, Sabrana dela, ur. I. Stojanovi, kwiga , Nova Iskra, Beograd, 2003. str. 284298. Qoti, Dimitrije V. (2003m) Dragi drugovi, Sabrana dela, ur. I. Stojanovi, kwiga H, Nova Iskra, Beograd, 2003. str. 149158. Qoti, Qubica Vl. Memoari, Iskra, Minhen, 1973. Mateji, Mateja i Borivije M. Karapanxi (2008). Sa krstom u ruci i qubavqu u srcu o svetenicima i monasima Srpske pravoslavne crkve koji su pripa-

73
dali Qotievom ZBOR-u i Srpskom dobrovoqakom korpusu, A. Pavlovi, Vaqevo Najdanovi, Dimitrije. Dimitrije Qoti teolog meu politiarima u Dimitrije V. Qoti Govori i lanci, sveska 6, Iskra, Minhen, 1975. Najdanovi, Dimitrije. Religiozni genije Dimitrija Qotia, Iskra, Minhen, 1965, br. 339340. Nolte, Ernst. Faizam u svojoj epohi, Prosveta, Beograd, 1990. Opelo nad ivima: svedoewa preivelih dobrovoqaca, Preobraaj, Beograd, 1998. Pavlovi, Milivoje. Predaja oruja: Seawe komandira SDK, u: Opelo nad ivima: svedoewa preivelih doborvoqaca, ur. S. Paunovi, Preobraaj, Beograd, 1998, str. 1827. Pareanin, Ratko. Drugi svetski rat i Dimitrije V. Qoti, A. . Jeli, Beograd, 2001. Popovi, Duan J. O Cincarima, Prometej, Beograd, 1998. Popovi, Justin. Svetosavsko svetenstvo i politike partije, Svetigora, broj 3031, Cetiwe, 1994. Radica, Bogdan. Agonija Evrope, Centar za izuavawe tradicije Ukronija, Beograd, 2003. Raevi, Veqko. Ogled o shvatawima Dimitrija Qotia, Naa re, Pariz, 1953. Slijepevi, oko. Jugoslavija uoi i za vreme Drugog svetskog rata, Iskra, Minhen, 1979. Staki, Vladislav D. Monarhistika doktrina arla Morasa osnovi francuskog poretka, Aleksandar Jeli, Beograd, 2002. Stefanovi, Mladen (1984). ZBOR Dimitrija Qotia 19341945. Narodna kwiga, Beograd, 1984. Stojadinovi, Milan M. Ni rat ni pakt, Otokar Kerovani, Rijeka, 1970. Xomi, Velibor. Srbska crkva, Qoti i qotievci, tampar Makarije"; Oktoih, BeogradPodgorica, 2009.

JNP ZBOR AND SERBIAN ORTHODOXY by Duan Dostani Summary In this article the author researches the relationship between the Yugoslav National Movement Zbor and Serbian Orthodoxy. In the first part of the article he gives a short historical review of Ljoti's biography and history of the JNP Zbor. Thus, the theme is situated in historical context. In the second part of the article the author treats the Ljoti's relations, as a founder, president, leader and main ideologist of Zbor, with Serbian Orthodoxy and institution of the Serbian Orthodox Church. Special emphasis is on Ljoti's personal religiousness. In the last part the author researches influence of Orthodoxy upon JNP Zbor as an organization and ties between Zbor and the Serbian Orthodox Church. Key words: Dimitrije Ljoti, Jugoslav National Movement Zbor (Association), Serbian Orthodoxy, Serbian Orthodox Church

UDC Originalni nauni rad

Aleksandra Pavievi

PUTUJUI KROZ VREME

POTOVAWE I UPOTREBA BOGORODIINIH IKONA U SRPSKOJ TRADICIJI I DANAS1
SAETAK. Poetak procesa reaktuelizacije i revitalizacije religije u Srbiji poklopio se s poetkom drutvene, ekonomske i politike krize na prostoru bive SFRJ, do koje je dolo devedesetih godina 20. veka. Na zvaninoj politikoj (i ivotnoj) sceni srpskog drutva od tog trenutka religijski simboli bivaju obilati korieni u javnom ivotu i u medijima. Svakodnevno se osveuju kockarnice, bordeli i novi automobili, religijski rekviziti postaju aktuelni modni detaqi, ikone krase prostorije politikih stranaka, tajkuna i biznismena, a likovi svetaca mame" kupce sa proizvoda za svakodnevnu upotrebu. Nesvakodnevne, praznine, prelazne i kritine situacije bivaju esto obeleene masovnim okupqawem sa religijskim tekstom ili podtekstom, a svakako sa upotrebom opet religijskih rekvizita, samo sada onih koji asociraju na kolektivnost i nacionalno ujediwewe. I dok se u javnim prostorima (kole, kancelarije) najee moe videti ikona svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa, kao i ikona Belog anela, na masovnim svetkovininama, i to podjednako u okviru revolucionarnih, ulinih protesta (kojih je u glavnom gradu bilo sijaset tokom posledwih desetak godina), kao i na gradskim slavama i razliitim proslavama, projavquje se lik Bogorodice, koja, predvodei litijske ophode grada, figurira kao simbol koji svojom punoom i vieslojnou uspeva da mobilie naciju. Upotreba Bogorodiinih ikona u politiko-ideoloke svrhe nije karakteristika samo modernog drutva Srbije. U radu je dat presek odlika tradicionalnog kulta potovawa Bogorodice i wenih ikona, kao i upotrebe wenog obraza u sekularnom kontekstu. KQUNE REI: Bogorodica, ikone, kult, politika upotreba, religija, nacija.

Suprotno oekivawima, kao i logici evolutivnog razvoja, moderno doba donelo je sa sobom reaktuelizaciju religijskog pogleda na svet.
1 Ovaj tekst je rezultat rada na projektu Etnografskog instituta br. 147020, koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju Republike Srbije.

76 Iako neprekinuta do danawih dana, intenzivna sekularizacija kulture je na kraju drugog milenijuma iznedrila i isprovocirala bujawe religijskih kultova razliitih vrsta i sadraja. Oni se, kao ogledalo globalne ambivalentnosti (hrianske) civilizacije retko javqaju u istim" i jednoznanim formama, a mnogo ee kao pojave u kojima bivaju izmeani (mada ne uvek i sjediweni) paganski, i hrianski, tradicionalni i moderni, realni i iskonstruisani svetovi individualne i kolektivne religioznosti. S druge strane, povrnost, kao bitna odlika savremenih interpretacija religijskih dogmi i znawa, dominacija magijskog miqewa, te simplifikacija i specijalizacija pojedinih kultova, neodoqivo asocira na mogue najblie odreewe religioznosti modernog doba kao neopaganizma par ekselans. Poetak procesa reaktuelizacije i revitalizacije religije u Srbiji poklopio se s poetkom drutvene, ekonomske i politike krize na prostoru bive SFRJ, do koje je dolo devedesetih godina 20. veka. Bolno otrewewe koje je doneo kraj Jugoslovenske Idile", kao i nedostatnosti vrednosnog sistema modernog drutva, probudili su dugo potiskivanu ewu za pronalaewem vieg smisla" ovozemaqske egzistencije, ali i za pronalaewem novog kolektivnog identiteta, budui da je dotadawi bio pretvoren u prah. Na individualnom nivou, ovaj proces je prevashodno podrazumevao poveano uee crkve u obredima ivotnog ciklusa pojedinca (krtewe, venawe, sahrana), zatim omasovqewe prakse proslavqawa porodine slave, a tek na kraju, i to u najmawem obimu, poveawe broja vernika koji su uzimali aktivno uee u redovnim crkvenim bogosluewima [Blagojevi 2005]. Na nivou kolektivnog, tradicionalna povezanost Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda i drave, te akcentovawe nacionalnog karaktera srpskog pravoslavqa, predstavqali su osnovne paradigme ovih prestrukturirawa.2 Pokuaj uspostavqawa kontinuiteta s tradicijom sredwevekovne srpske drave, koja je podrazumevala aktivno uee crkve u pitawima i drutvene i politike prirode, te kalemqewe ovog odnosa na sekularnu dravu i graansko drutvo Srbije na kraju drugog milenijuma, pokazalo se kao vieslojan problem [Jevti 1997], s nebrojeno mnogo negativnih posledica i po drutvo i po crkvu, a ponajvie po ugled pravoslavne vere. Zahvaqujui autistinosti i unutrawoj podeqenosti Srpske crkve, duhovni potencijal nacionalne i verske obnove, pretvoren je u svojevrsnog manipulativnog mutanta u vidu modernog pravoslavqa, koji se, u institucionalnim ispoqavawima umnogome pokazao kao dekadencija i naputawe osnovnih asketskih principa pravoslavne vere. Glavnim adutom kritike anticrkveno orijentisanih in2 O problemima odnosa nacionalnog i religijskog u pravoslavnom svetu dosta je do sada pisano. Poznato je, tako da je u istoriji srpskog naroda Crkva dugo vremena bila jedina nacionalna institucija, koja je stoga na sebe preuzela ulogu uvara nacionalnog identiteta. U vreme stvarawa moderne srpske drave, ova wena uloga samo je intezivirana, pa je ona esto u drugi plan stavqala vaseqenski karakter pravoslavne vere. Ova tendencija se, skoro kontinuirano odrala do danawih dana [meman 1994: 323; Radi 2002; Blagojevi 2005].

77 telektualnih i politikih struja, naime da vera mora biti stvar pojedinca, a ne drave, bila je sakrivena sutinska iwenica da je ista vera", na kraju drugog milenijuma, vie nego ikada u istoriji Srpske pravoslavne crkve zaista i postala stvar linog i skoro u potpunosti neposredovanog odnosa oveka s Bogom. Otuenost pastira od pastve omoguila je stvarawe alternative spektaklu pravoslavqa", koja se ispoqava kao vid modernog, najee urbanog pustiwatva i askeze onih koji su uspeli da prepoznaju zamke povrnosti i politikog konstruktivizma. No, alternativa ostaje alternativa. Na zvaninoj politikoj (i ivotnoj) sceni srpskog drutva tokom devedesetih godina 20. i prve decenije 21. veka religijski simboli bivaju obilati korieni. Svakodnevno se osveuju kockarnice, bordeli i novi automobili, religijski rekviziti postaju aktuelni modni detaqi,3 ikone krase prostorije politikih stranaka, tajkuna i biznismena, a likovi svetaca mame" kupce s proizvoda za svakodnevnu upotrebu: s papirnih ubrusa, pekira, privezaka za kqueve, flaa s piem i sl. Nesvakodnevne, praznine, prelazne i kritine situacije bivaju esto obeleene masovnim okupqawem s religijskim tekstom ili podtekstom, a svakako sa upotrebom opet religijskih rekvizita, samo sada onih koji asociraju na kolektivnost i nacionalno ujediwewe. I dok se u javnim prostorima (kole, kancelarije) najee moe videti ikona svetog Save, prvog srpskog arhiepiskopa, kao i ikona Belog anela, koja inae predstavqa iseeni deo kompozicije Mironosice na Hristovom grobu [Pavievi 2005],4 na masovnim svetkovininama, i to podjednako u okviru revolucionarnih, ulinih protesta (kojih je u glavnom gradu bilo sijaset tokom posledwih desetak godina), kao i na gradskim slavama i razliitim proslavama, projavquje se lik Bogorodice, koja, predvodei litijske ophode grada, figurie kao simbol koji svojom punoom i vieslojnou uspeva da mobilie naciju. Zato ba Bogorodica? Odgovor na pitawe upotrebe Wenog, a ne nekog drugog svetog lika u pomenutim situacijama, upuuje nas na pogled kroz prozor" nacionalne istorije i lokalnih predawa. Potowa svakako treba sagledavati u kontekstu srpske narodne religije. Poznato je da je ona predstavqala specifian sinkretiki sistem verovawa paganskog, hrianskog i orijentalnog porekla, koji je bio posledica konkretnih istorijskih uslova u kojima je iveo srpski narod [Bandi 1991: 1112]. Pravoslavni konfesionalni identitet bio je nerazdvojni deo nacionalnog identiteta, a istine hrianske vere, budui da su prihvatane kao neupitne, bitno su odreivale naelni pravac duhovnih
3 Primer za ovo je trend noewa brojanica, koje su, od molitvenog pomagala postale nakit. 4 Nekontrolisanim i nepromiqenim reprodukovawem samo dela fresko kompozicije iz crkve manastira Mileeva, Srpska pravoslavna crkva je dala svoj doprinos unapreewu" Belog anela od vesnika Vaskrsewa u amajliju sekularnog uspeha i sree. O tome vidi: A. Pavievi, ta radi i gde sedi Beli aneo? Glasnik Etnografskog instituta SANU , 187196.

78 stremqewa i na individualnom i na kolektivnom nivou. Svakodnevica je, meutim nametala tragawe za konkretnim i brzim reewima specifinih ivotnih situacija, koja su pronalaena i u tradiciji nehrianskog religijskog miqewa i ponaawa. Kult Bogorodice imao je oduvek vei znaaj na makro nego na mikro nivou. O ovome svedoi iwenica da je relativno mali broj porodica kao svoju kunu slavu imao neki od Bogorodiinih praznika, dok je veliki broj manastira, crkava, ali i seoskih slava bio posveen upravo wima [Gruji 1985: 436].5 Osim toga, Mala i Velika Gospojina, odnosno praznik Roewa i Uspewa Presvete Bogorodice bili su najei datumi odravawa velikih narodnih sabora i vaara, tzv. panaura, u svim oblastima [Nedeqkovi 1990]. S druge strane, neki autori smatraju da je, po primawu hrianstva meu srpskim stanovnitvom najrazvijeniji bio upravo kult Bogorodice i to zbog toga to je wen glavni i u narodu najprepoznatqiviji epitet, vezan za raawe, bio najdirektija asocijacija s monim, enskim paganskim boanstvima tipa Velike Majke, Babe i sl. [Petrovi 2001: 55; ajkanovi 1994a: 339] Misionarewe crkve, kao i borba protiv paganskih obiaja i verovawa verovatno su vremenom doprineli da se u narodu dubqe ukoreni kult svetiteqa. Naime, mogue je da se crkveno predawe i uewe o Bogorodici pokazalo kao suvie apstraktno za srpskog seqaka, kome je bilo mnogo lake da za predstavu svetiteqa vee odreenu specijalizaciju wegove delatnosti i vrstu pomoi koja se od wega oekuje [Bandi 1992: 65]. Ovo je bilo sugerisano detaqima iz ivota svetog ili detaqima iz narodnih legendi o wima. Osim toga, svetiteqi su u crkvenom i narodnom kalendaru imali svoje dane kada su praznovani dok je proslavqawe Presvete Bogorodice crkva vezala za odreene dogaaje iz i nakon wenog ivota, pa je to dodatno iskomplikovalo stvarawe jasne asocijacije u vezi sa Wom. Ipak, proavi kroz sito narodske percepcije, Presveta je nedvosmisleno vezana za pojam i proces raawa, postavi tako svetiteqkom" sa sasvim odreenom ulogom [Kulii et al., 1998: pod Bogorodica]. Ovo odreewe bilo je jae i bitnije od poruka wenih praznika, te su oni u narodu svetkovani kao velike svetiwe, ali bez jasne veze s istorijskim i crkvenim predawem u vezi sa samim dogaajem praznika. Bogorodici su se najee obraale za pomo ene nerotkiwe. Strah zbog nemogunosti ispuwewa najbitnije uloge koja je (u tradicionalnom drutvu) enama dodeqivana, kao i eqa za ostvarewem materinstva pogodovali su stvarawu itavog ritualnog kompleksa koji je trebalo i da predupredi eventualnu ensku jalovost i da je isceli. Teret izoptenosti koji bi nerotkiwa morala da nosi bio je prevelik. Na primer, wima nije bilo dozvoqeno da prisustvuju svadbama, kako
5 R. Gruji iznosi statistiku iz dvadesetih godina 20. veka, po kojoj je u Srbiji od ukupnog broja manastirskih crkava, jedna treina bila posveena Bogorodici, a od ukupnog broja parohijskih hramova jedna estina. [Gruji 1985: 436].

79 wihovim grehom" ne bi bila zaraena i nova nevesta [Tolstoj 1995: pod Besplodije]. Verovalo se da su za brigu o sklapawu brakova i za brigu o porodiqama posebno odgovorne Bogorodica i sveta Petka, pa je u narodnom kalendaru praznik Uspewa Bogorodice smatran posebno povoqnim danom za venawe [ajkanovi 1994a: 341]. Praznici Blagovesti (25. mart/7. april) i Vavedewa Presvete Bogorodice (21. novembar/4. decembar) takoe su nosili jaku asocijaciju u vezi s raawem, pa su u svim srpskim krajevima bili posebno proslavqani od strane mladih ena koje su raale, kao i od strane onih koje se u materinstvu jo nisu dokazale. One su se strogo pridravale zabrane rada tokom tih dana, a u Leskovakoj Moravi (Juna Srbija) ene nerotkiwe su tada odlazile u lokalni manastir posveen Bogorodici da tamo prespavaju. Ovaj kult je imao i svoj paganski sadraj, koji je podrazumevao da su, posle noi provedene u manastiru, u cik zore, pre izlaska sunca, ene ustajale i odlazile do starog drveta bukve ispod koga su se provlaile [Nedeqkovi 1990: 45, 28]. Verovale su da e nakon ovoga moi da zatrudne. U okolini Boqevca trudne ene su praznovale mawe rasprostrawen praznik posveen Bogorodici, naime Pojas svete Bogorodice (31. avgust/13. septembar) i to da bi lake raale. Kao primarno enski praznik pomiwe se i tzv. Pokrov Presvete Bogorodice(1/14. oktobar). Ovog dana su ene esto postile, prinosei tako vrstu rtve Bogorodici, koja je trebalo da im pomogne da postanu majke [Nedeqkovi 1990: 184, 185]. Iako je, dakle, u kalendaru pravoslavne crkve etiri datuma posveeno velikim bogorodinim praznicima i ak deset mawe znaajnim dogaajima iz wenog ivota, kao i potovawu wenih ikona [Velimirovi 1991], u kalendaru narodnih obiaja oni su esto primarno bili vezani za sezonske rituale, bez direktne, pa ak i indirektne veze s proslavqawem Bogorodice. Dan Blagovesti je tako bio posveen gatawu u vezi s vremenskim prilikama i obiajima isterivawa zmija, Roewe Bogorodice praznovano je kao stoarski praznik, a za Vavedewe su bili karakteristini obiaji sprovoeni radi zatite sela od vukova [Nedeqkovi 1990: 28, 145, 45]. Rituali obraawa Boijoj Majci predstavqali su deo lokalnog folklora u odreenim oblastima, esto nevezano za periodine kultove Tako su, na primer, u crkvama iji su zidovi bili oslikani, predstave Bogorodice otvarale mogunost direktnog" kontakta s wenom ivotodavnom silom. ene, opet, uglavnom nerotkiwe, dolazile su u te crkve, ak i iz udaqenih krajeva, ne bi li se poklonile svetom liku, dodirnule ga, pa ak i ogulile malo maltera na kome se nalazila freska. Taj prah bi zatim razmutile u vodi i popile, verujui da e moan materinski princip Presvete dejstvovati i u wima [Kulii et al., 1998: pod Bogorodica]. Potovawe Bogorodiinog lika posebno se odnosilo na tzv. udotvorne ikone, naime, one wene likovne predstave za koje je bilo vezano, bilo lokalno, bilo opte predawe o nekom udesnom dogaaju. Ovo se

80 najee odnosilo na ikone koje su bile poznate po toewu mira (miriqave suptance sline uqu, koja bi isticala iz podloge na kojoj je Presveta naslikana), zatim na ikone koje su u odreenim situacijama plakale", te na one, koje su na udesan nain mewale mesto svog boravka. O ovakvom prisustvu metafizikog u svakodnevnoj realnosti svedoi i celokupna srpska narodna i epska i lirska poezija. Tako, na primer, u epskom kazivawu Savo i turski car" narodni peva opisuje udesne suze, koje su, usled jaine molitvenog obraawa Bogu svetoga Save potekle iz ikona pred kojima se molio [Karaxi 1969: 54]. Bitno je istai da je ovaj kult potovawa ikona bio vezan uglavnom za one ikone koje su se nalazile u manastirima i crkvama. Neki zapisi svedoe da je odnos srpskih seqaka prema ikoni podseao na odnos prema idolima iz vremena paganstva. Shvatawe ikona bilo je najblie animatistikim principima verovawa u oivotvorenost objekata neive prirode. Verovalo se da u ikoni ivi duh svetiteqa koji je na woj naslikan, a bio je iroko rasprostrawen obiaj wihovog periodinog ritualnog prawa na izvorima i rekama [ajkanovi 1994b: 102]. Osim toga, Gruji tvrdi da ikona nije bila obavezan rekvizit u seoskoj kui, te se moe zakquiti da je, generalno, praksa potovawa ikona pripadala elitnim slojevima drutva. ak i kada su ikone postale obavezan deo domaih oltara", to su preteno bile ikone svetiteqa koje je porodica slavila kao krsno ime [Gruji 1985: 454]. No, u politikoj istoriji ne samo pravoslavnih zemaqa, nego i hrianskog zapada, ikone su imale su veoma znaajnu ulogu. Ovo se posebno odnosi na ikone s likom Bogorodice, ija je upotreba u dravno-politike svrhe esto poivala na potrebi povezivawa sakralnih i sekularnih ideologija, odnosno na potrebi sakralnog legitimisawa sekularne drave [Popovi 2006: 68]. Upravo ovde poiwe da se odmotava klupko odgovora na pitawe upotrebe Bogorodinih ikona i u savremenim, politikim i versko-politikim, masovnim okupqawima u Srbiji. S jedne strane ove dugake i iznenaujue kontinuirane niti nalazi se svakako predawe o ikoni Bogorodice Trojeruice (Triherusa), koja se, od vremena svetog Save, pa do danas pojavquje kao metafora srpske dravnosti i nacionalnog jedinstva. Predawe o udesnom isceqewu ruke borca protiv ikonoborake jeresi, Svetog Jovana Damaskina (8. vek), bilo je samo poetak udesne (meta)istorije vezane za ovu ikonografsku predstavu Djeve Marije.6 Ispuwujui proroanstvo Svetog Save Osveenog (6. vek), sedam vekova kasnije Sveti Sava Srpski doputovao je u Jerusalim, gde mu je po davnom zavetawu wegovog svetog imewaka dat na poklon igumanski tap i dve udotvorne bogorodiine ikone Mlekopitateqnice (Galaktotrofusa) i Trojeruice.7 Prvi srpski arhi6 Poznato je da je Sv. Jovanu Damaskinu, zbog borbe protiv ikonoboraca, iseena ruka. Molei se pred ikonom Bogorodice, izrasla mu je nova ruka, te je on, u znak zahvalnosti na ikunu stavio srebrni okov i to u obliku ruke [Velimirovi 1991: 968]. 7 Sveti Sava Osveeni, ili Jerusalimski, kako se pomiwe u nekim izvorima, prorekao je da e doi wegov imewak i da e ga monasi prepoznati po tome to e iguman-

81 episkop je ikonu Mlekopitateqnice odneo u svoju isposnicu u Kareji, na Svetoj Gori, a ikonu Trojeruice je doneo u Srbiju i poklonio je svom roenom bratu, Stefanu Prvovenanom (11961223), prvom srpskom kraqu, da uz wenu pomo pravedno i asno upravqa dravom i narodom.8 U stvari, po svedoanstvu jednog rukopisa, Sveti Sava je Trojeruici dodelio ulogu brze pomonice, te je ona radi zatite vojne i samodravja wegovog uvek bila noena u rat" [Tati 2007: 568]. Trojeruicu je u rat nosio i Stefan Vladislav (12331242), drugi sin Stefana Prvovenanog, a iz wegovog vojevawa je ak ostalo i predawe da je ikona pogoena u desno rame iz koga je u tom asu potekla krv [Tati 2007: 568]. Svakako, Trojeruica je uvana u domu svih potomaka i vladara iz loze Nemawia, da bi nakon nestanka dinastije ona, opet udesnim putem, stigla u manastir Hilandar. O tome, kada se to desilo ima vie predawa i teorija. Neki podaci upuuju na zakquak da se to desilo za vreme vladavine kraqa Milutina (12811321), u drugima se tvrdi da je to bilo odmah nakon propasti srpske dravne samostalnosti, a trei vezuju ovaj dogaaj za sredinu 17. veka. [Tati 2007: 583, 585; NESHS, pod Trojeruica]. Svuda se, meutim nailazi na slino predawe o tome kako je izgledalo putovawe ikone Trojeruice iz Srbije na Svetu Goru. Naime, monasi, najverovatnije manastira Studenice, u koji je ikona, kako se ispostavqa po lokalnom predawu, stigla krajem 14. veka, uvidevi da je manastir postao esta meta turskih napada, uvrstili su tovar s ikonom i drugim svetim predmetima za samar jednog magareta i pustili ga da ide gde ga vodi Bogorodiina voqa". Magare je, ne zna se kako, stiglo na Svetu Goru i zaustavilo se u blizini Hilandara. Kada su monasi skinuli dragoceni tovar, magare je palo mrtvo.9 Kada je poetkom 17. veka u Hilandaru nastala kriza oko izbora igumana, Trojeruica je svojim sedawem"10 na igumanski presto sama preuzela ulogu igumanije i zatitnice ovog srpskog manastira, koji nije naputala sledea tri veka [NESHS, pod Trojeruica]. Upotreba ikona u ratnim deavawima, bilo osvajakim bilo odbrambenim, bila je izgleda iroko rasprostrawena praksa i u pravoslavnom i u rimokatolikom svetu. Zabeleeno je da je srpska vlastela u rat nosila zastave s likovima razliitih svetaca, kao i to da su gradovi esto bili pod zatitom odreenih ikona [Gruji 1985: 455]. Tako se pod zastavom Trojeruice nalazio grad Beograd, ikona Bogorodice Odigitrije bila je poznati paladijum grada Carigrada, a pri osvajawu grada Smedereva 1688. godine bavarski knez Maksimilijan Drugi Emaski tap pasti na zemqu prilikom wegovog poklowewa u crkvi. Bratstvu koje bude doekalo to vreme ostavio je zavetawe da se svetom posetiocu" pokloni taj tap i ikona Bogorodice Mlekopitateqnice. Tom zavetawu je sveti Jovan Damaskin dodao i ikonu Trojeruice [Velimirovi 1991:29]. 8 Ikonografski, ikona Bogorodice Trojeruice pripada tipu Odigitrije, tj. Putevoditeqice. 9 Vie o tome vidi sajt: http://www.rastko.org.yu/likovne/hilandar/img/bogorodica_trojerucica.jpg 10 Po predawu, ikona je tri puta, tokom noi, sama prela sa mesta kojoj su joj namenili monasi na igumanski presto.

82 nuel poneo je i Bogorodiinu ikonu, koja se, tom prilikom pokazala udotvornom [Tati 2007: 569, 534; Timotijevi 2000: 222]. Godine 1905, na molbu visokih oficira ruske vojske, koja se nalazila u ratu s Japanom, naiwena je kopija ikone Bogorodice Trojeruice, koja je poslata na bojno poqe kao pomo ruskoj vojsci. Ratna srea se tada okrenula i Rusi su poeli da odnose pobede.11 I tako, obilazei gradove i bojna poqa, putujui kroz decenije i vekove, Bogorodica se, putem svog svetog lika, pojavila i na kraju drugog milenijuma kao zatitnica, zastupnica, putevoditeqka i hraniteqka onih kojima je, moda vie nego ikada, bilo potrebno udo i putokaz. Wene manifestacije i epiteti i ovog puta su bili mnogobrojni, ali je za Srbiju opet bila kquna ona s kojom je praktino sve i poelo" Bogorodica Trojeruica. Povratak Trojeruice u sekularni prostor i vreme verovatno je poeo 1993. godine, kada je ona, uprkos zabranama, iznesena sa Svete Gore i izloena u crkvi svetog Dimitrija u Solunu. Za kratko vreme koliko je tamo boravila, pred wom se poklonilo oko milion vernika, a itav dogaaj dobio je na snazi udesnim sluajem izleewa tridesettrogodiweg oveka slepog od roewa.12 Predawe o ovom dogaaju, kao i sve ono to se deavalo u Srbiji devedesetih godina uklapali su se u koncept hrianskog tumaewa uda, kojim se, po pravilu najavquju veliki i prelomni istorijski dogaaji. I zaista, posledwa decenija 20. veka bila je u Srbiji prepuna takvih dogaaja. Oni su kulminirali 1999. godine, bombardovawem Srbije od strane NATO snaga. No, prvo znaajnije, javno pojavqivawe lika Bogorodice Trojeruice bilo je na studentskom protestu 1996/1997. godine. Taj protest Srpska pravoslavna crkva nije samo naelno podrala, ve je u wemu uzela i aktivno uee. Naime, svetenici i episkopi pridruili su se studentima na ulicama Beograda, a monasi manastira Hilandar poslali su svoj blagoslov u vidu kopije ikone Trojeruice, badwaka i meda za uesnike protesta, koji su Badwe vee doekali na ulicama glavnog grada. U januaru 1997. godine, ulini protest se praktino transformisao u najveu litiju ikada vienu u Beogradu. Bila je to litija upriliena na dan proslave svetog Save (14/27. jan.), koja se kretala od Saborne crkve do Hrama Svetog Save i na elu koje su, pored crkvenih velikodostojnika ili studenti nosei jerusalimski krst, ikonu Bogorodice, koqivo i slavski kola [Gligorijevi 1997].13 U junu 1997. godine u Srbiju stie posebna kopija ikone Bogorodice Trojeruice, slikana oko godinu dana u jednom svetogorskom manastiru i poslata srpskom narodu radi duhovnog preporoda i obnove [Kuburovi 1997: 16]. Ipak, itava retorika koja je pratila wen dolazak sugerisala je, osim duhovnog i dravni i nacionalni preporod, instistirajui na kontinuitetu i vezi srpske sredwevekovne i moderne drave [Jurii 1997: 3]. Do grubog susreta
Vie o tome vidi http:/www.znawe.org/ Isto. 13 Vidi i tekst Svetosavska litija ulicama Beograda, Glasnik Srpske pravoslavne crkve, br 2, februar 1997, 2122.
12 11

83 svetog i profanog dolo je ve na aerodromu Beograd, po dolasku monake delegacije koja je ikonu donela. Naime, tu, na licu mesta, u sveanom salonu aerodroma odrano je bogosluewe, kao znak dobrodolice Presvetoj [Jurii 1997: 3]. Sa aerodroma ikona je krenula na jo jedno putovawe po srpskim zemqama": manastir Rakovica i Saborna Crkva u Beogradu, pa opet velianstvena litija na beogradskim ulicama, do hrama svetog Save, pa unutrawost Srbije, zatim Rumunija, Maarska, Bosna i na kraju opet Beograd, sakralno srce prestonice, Hram Svetog Save u kome se nalazi i danas. U litijama koje su organizavane u gradovima u kojima je ikona boravila uestvovali su najrazliitiji socijalni slojevi. U nekim mestima Trojeruicu su pratile posebne vojne jedinice, u nekima je to bila milicija, u nekim gradovima ikonu su nosili studenti, u drugima devojke obuene u narodnu nowu. U Kruevcu su, na primer, glavni akteri bili optinski odbornici, koji su, preuzevi ikonu ispred zgrade optine izjavili kako oseaju da im ona daje vlast! [Tomovi 1998: 4]. Prepun simbolike bio je i doek Trojeruice na Sokolcu. Tamo su je, ispred hotela Romanija" doekali vojnici, koji su nosili zastave sredwevekovne srpske drave, a uz wih su bile devojke sa cveem i sveama [Tomovi 1998: 4]. Ista ili slina ikonografija krasila je i verske spektakle" koji su se deavali u Srbiji i tokom prve decenije treeg milenijuma. Tada je, naime, u veem broju gradova u Srbiji dolo do obnavqawa obiaja proslavqawa gradske slave. U Beogradu je to po prvi put uiweno 2003. godine, a uee u ovom dogaaju, odnosno litiji koja je tim povodom organizovana, uzeli su i mnogi gradski i dravni funkcioneri. Oni su se poprilino neorganizovano i uglavnom na kratko pridruivali masi koja se kretala gradskim ulicama, otkrivajui tako osnovno (ne)poznavawe i nezainteresovanost za smisao i funkciju ovog hrianskog obreda. Svakako, na elu litije, u rukama svetenika nalazila se, pored ikone Vaznesewa (slava grada Beograda) i kopija ikone Bogorodice Trojeruice.14 Sve to je do sada reeno prua dovoqno materijala za zakquke na razliitim nivoima. Zadrau se ipak, u ovim zavrnim reenicama na onome to smatram da je temeq svih ostalih i buduih konstrukcija i rekonstrukcija upotrebe Bogorodiinih (ali i drugih) ikona u ideoloke svrhe.15 Litijsko pronoewe i donoewe slikanih likova svetiteqa, kao to smo videli ima dugu tradiciju, koja je samo neto mlaa od samog hrianstva. Ovaj obiaj, kao i potovawe ikona uopte, poivaju na teologiji ikone, odnosno na uverewu da ona donosi prisustvo samog naslikanog svetiteqa, ije zastupnitvo prua utehu, zatitu i veru u spasewe vernih. Upotreba ikona u politiko-dravno-vojne svrhe takoe je stara praksa hrianskih zemaqa, a s obzirom na svetaku hijeO tome vidi: http://arhiva.kurir-info.co.yu Treba pomenuti da su u politiko-ideoloke svrhe tokom istorije hrianstva korieni likovi i drugih svetiteqa, kao i wihove moti i druge relikvije.
15 14

84 rarhiju iji vrh pripada Bogorodici, ne udi to je upotreba upravo wenog obraza najea u pomenutom kontekstu. Meutim, bitno je naglasiti da je politika upotreba religijskih simbola i rekvizita uopte, a posebno ikona, mogua upravo zahvaqujui dubqim, eshatolokim porukama i znaewima koja su u wima saeta. Akcentovawe politikog konstruktivizma esto dovodi do zanemarivawa ove iwenice, ostavqajui nas tako na povrini aktuelnog trenutka, bez uvida u razliite dimenzije meta/istorijskog vremena trenutka. Kompleksnost linosti i lika Bogorodice lei u predstavama o sveobuhvatnosti wenih moi i u iwenici da su u wima saete i uravnoteene, naizgled nepomirqive naslage istorijskog i duhovnog naslea. Materinski princip, kao temeqni i najprepoznatqiviji epitet Bogomajke, s jedne, te weno najdirektnije posredovawe izmeu principa qudskog i boanskog, s druge strane, uinili su wen materijalizovani lik najpogodnijim sredstvom uspostavqawa ravnotee izmeu sakralnih i profanih vrednosti kulture. Stepen ispolitizovanosti upotrebe Bogorodiinih ikona, ali i interpretacije ovih upotreba bio je srazmeran stepenu sekularizovanosti drutvenog okruewa. Iako je u svakoj epohi obiaj litijskog noewa ove relikvije odlikovala izrazita vieznanost i multifunkcionalnost, moe se rei da se akcent wegovih znaewa, funkcija i poruka mewao na relaciji sredwi vek moderno doba. Od obiaja primarno eshatolokog usmerewa i duhovnih poruka vezanih za prevashodnost nebeske nad zemaqskom realnou do obiaja u kojima se simboli nebeskog stavqaju u funkciju zemaqskog carstva, odnosno u funkciju horizontalne, politike istorije nacije i drave [Timotijevi 1998: 397]. Na svim svojim putovawima, Bogorodica je trebalo da silom svoje qubavi i molitve donese ispuwewe razliitih eqa. A eqa je, kao to smo videli, bilo svakojakih od ostvarewa u materinstvu, preko mira i blagostawa, izbavqewa od bede i bolesti, do ratnih i politikih pobeda. Ova Brza pomonica" (to je takoe jedan od wenih epiteta) bila je verovatno onoliko brza koliko je i eqa bila pravedna a eqa je bila pravedna onoliko koliko su se u woj mogli prepoznati temeqni principi qudskosti otelotvoreni u qubavi i milosru.
LITERATURA Bez autora. Svetosavska litija na ulicama Beograda. Glasnik srpske pravoslavne crkve br. 2, Beograd, 1997, str. 2122. Blagojevi, G. O recepciji crkvene vizantijske muzike u Beogradu krajem 20. i poetkom 21. veka. Glasnik Etnografskog instituta SANU . Beograd 2005, str 153170. Blagojevi, M. Savremene religijske promene: sekularizaciona paradigma i desekularizacija. Teme 12. Ni 2005, str. 1539. Velimirovi, N. Ohridski prolog. Vaqevo: Glas crkve, 1991. Vujovi, M. Loza svetog Simeona. Nin 7. Februar 1997, str. 1213. Gligorijevi, M. Crkva i drava. Nin, 31. Januar 1997, str. 12.

85
Gruji, R. Crkveni elementi krsne slave. U: O krsnom imenu, Zbornik radova, Beograd: Prosveta, 1985, str. 407485. Jevti, M. Pravoslavqe u drutvenom i politikom ivotu srpskog naroda krajem 20. veka. Glasnik Srpske pravoslavne crkve, Beograd, mart 1997, str. 4952. Jurii, A. Bogorodica Trojeruica ponovo u Srbiji. Pravoslavqe br. 726, Beograd, jun 1997, str. 3. Karaxi, V. Srpske epske pesme. Beograd: Prosveta, 1969. Kuburovi Z. Kopija ikone Trojeruice jue stigla u Beograd.: Politika, nedeqa 8. jun 1997. Kulii, . Petrovi, P. Panteli, N. 1998. Srpski mitoloki renik (SMR). Beograd: Etnografski institut SANU. Nedeqkovi, M. Godiwi obiaji u Srba. Beograd: Vuk Karaxi, 1990. NESHS ? Stanojevi, S. Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenaka. Zagreb, 1929. Pavievi, A. ta radi i gde sedi Beli Aneo? Glasnik Etnografskog instituta SANU , Beograd, 2005, str. 187196. Popovi, D. Pod okriqem svetosti. Kult svetih vladara i relikvija u sredwevekovnoj Srbiji. Posebna izdawa Balkanolokog instituta SANU 92. Beograd 2006. Tati, M. Studije o Bogorodici. Beograd: Jasen, 2007. Timotijevi, Miroslav. Serbia Sancta u Serbia Sacra u baroknom versko-politikom programu Karlovake mitropolije. U: Sima irkovi (ur.) Sveti Sava u srpskoj istoriji i tradiciji. Beograd, 1998, str. 387432. Tolstoj, N. I. Slavjanskije drevnosti. Etnolingvistiki renik. Moskva: Ruska akademija nauka, 1995. Tomovi, N. Doek Trojeruice na Sokolcu. Pravoslavqe br. 753754, Beograd 1998, str. 4. ajkanovi, V. Studije iz srpske religije i folkora 1925194. Sabrana dela iz srpske religije i mitologije, kwiga 2, Beograd: Prosveta, 1994a. ajkanovi, V. Stara srpska religija i mitologija. Sabrana dela iz srpske religije i mitologije, kwiga 5, Beograd: Prosveta, 1994b. meman, A. Istorijski put pravoslavqa. CetiweAtos, 1994. Bandi, D. O narodnom pravoslavlju danas. U: Etno-antropoloki problemi 9, Beograd 1992, str. 6369. Petrovi, S. Hrianstvo i drevna slovenska religija. Prilog dijalektici svetog u likovima paganske i hrianske religije. U: Dve hiljade godina hrianstva na Balkanu, Jugoslovensko drutvo za nauno istraivanje religije, Ni 2001, str. 4857. Radi, R. Crkva i srpsko pitanje. U: N. Popov (ur.), Srpska strana rata. Beograd: Samizdat B92. 2002, str. 301339. Timotijevi, M. Suze i zvezde: O plau Bogorodiinih udotvornih ikona u baroku. U: udo u slovenskim kulturama, Slovenska kapija 2, Novi Sad 2000, str. 221236.

86
TRAVELLING THROUGH TIME: RESPECT AND USE OF VIRGIN MARY ICONS IN SERBIAN TRADITION AND NOWADAYS by Aleksandra Pavievi Summary The beginning of the process of repeated actualisation and revitalisation in Serbia coincided with the beginning of the social, economic and political crisis on the territory of the former SFRY, which took place in the beginning of 1990s.On the official political (and life) scene during the 1990s and in the first decade of the 21 century, religious symbols have been used liberally. In everyday life, casinos, brothels and new cars are consecrated, religious paraphernalia become current fashion accessories, icons are used to decorate premises of political parties, tycoons and businessmen, while images of saints entice customers from consumer goods, such as paper napkins, towels, key rings, spirits bottles, etc. Festive days, holidays, transitional and critical situations are frequently marked with mass gatherings under religious text or implications, but certainly once again using religious paraphernalia, only this time those which evoke collectivity and national unity. Thus, while in public premises it is usual to see an icon of St. Sava, the first Serbian archbishop, as well as the icon of the White Angel, a detail from the painting The myrrh-bearers on Christ's grave, at mass celebrations, but equally so at revolutionary street protest rallies (which in the capital were plentiful during the last dozen years), as well as at celebrations of town Patron Saint's days and various festivities, there appears the image of the Theotokos. Leading processional walks of the towns, it emerges as a symbol which manages to mobilise the nation with its fullness and multi-layered meaning. Political and ideological usage of Virgin Mary icons is characteristic of not only modern Serbian society. This paper also brings the review of traditional cult and respect of Virgin Mary and Her icons and their usage in secular context in previous historical periods. Key words: Virgin Mary (Theotokos), icons, cult, political usage, religion, nation

UDC Originalni nauni rad

Jovana iki ivojin Petrovi

ZNAWE KAO INILAC UNAPREEWA ORGANSKE PROIZVODWE NA GAZDINSTVIMA VOJVODINE1

SAETAK: U radu se analiza uloga znawa i wegove difuzije kao inioca za unapreewe organske proizvodwe na vojvoanskim gazdinstvima. Pri tom, analiza ovog inioca vri se sa aspekta potreba farmera za ovim znawima, wihove svesti o znaaju i mogunostima organske proizvodwe, kao i stepena razvijenosti znawa o ovom nainu proizvodwe. Kao empirijska osnova za analizu, u radu se koriste rezultati anketnog istraivawa stavova savetodavaca Poqoprivredne savetodavne slube AP Vojvodine o iniocima za razvoj organske proizvodwe na poqoprivrednim gazdinstvima sa kojima sarauju, kao i podaci o wihovim konkretnim aktivnostima na wenom unapreewu. Ciq rada je da ukae na poloaj znawa kao inioca u ukupnom deterministikom okviru koji odreuje mogunosti za razvoj ovog naina proizvodwe na vojvoanskim gazdinstvima. KQUNE REI: organska proizvodwa, znawe, difuzija znawa i inovacija, poqoprivredna gazdinstva, savetodavna sluba, Vojvodina

RAZLOZI ZA ORGANSKU PROIZVODWU U svojoj teorijskoj, kao i praktinoj evoluciji, koncept ruralnog razvoja proao je put od dominantno agrarne orijentacije do danas aktuelnog koncepta odrivog razvoja. Ako se u analizi poe od tri glavna stuba" odrivog razvoja (Bruntland et al., 1987; iki, 2008: 51; Giddings, Hopwood, O'Brien, 2002: 188189), za razvoj seoskih zajednica, to znai: ekonomsku vitalnost, kulturni identitet i kvalitet ivotne sredine. U prvom sluaju, ostvarivawe ekonomske vitalnosti seoskih zajednica podrazumeva stvarawe pretpostavki za ekonomsku odrivost seoskog gazdinstva kroz bavqewe poqoprivredom, ali i nepoqoprivrednim delatnostima. Re je o diverzifikaciji prihoda seoskog gazdinstva
1 Rad je deo istraivawa na projektu Multifunkcionalna poqoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ukquewa Republike Srbije u Evropsku Uniju" (MNTR RS, br. 149007).

88 (i diverzifikaciji privrednih aktivnosti u seoskoj ekonomiji) sa ciqem da se obezbedi konkuretnost na tritu, kao i kontinuitet prihoda. Takoe, ekonomska vitalnost se odnosi i na obezbeivawe pretpostavki za jaawe ekonomske aktivnosti tzv. osetqivih drutvenih grupa u selu2 (seoske ene, omladina). Drugi stub, ouvawe kulturnog identiteta, odnosi se na negovawe specifinosti i tradicionalnih vrednosti seoske kulture uz obezbeivawe osnova za integrisawe novi kulturnih obrazaca, razvoj kulturnih potreba i mogunosti za wihovo zadovoqewe. Na posletku, ouvawe i unapreewe kvaliteta ivotne sredine seoskih zajednica posebno naglaava vanost prirodnih resursa, s obzirom na wihovu ulogu u organizovawu i modernizaciji proizvodwe u poqoprivredi, ali i ostalim ruralnim nepoqoprivrednim delatnostima, kao i radi ouvawa celovitosti ruralnog pejsaa. Zato je teorijski relevantno, aktuelno i praktino znaajno ruralnosocioloki analizirati mogunosti za razvoj organske proizvodwe na gazdinstvima Vojvodine?3 Odgovor na ovo pitawe, zapravo, je odgovor na pitawe o odnosu izmeu (odrivog) ruralnog razvoja i organske proizvodwe. Re je o tome da li se organska proizvodwa moe da se posmatra kao aktivnost koja se usmerena ka ostvarivawu ruralnog razvoja.4 Tako, ako se poe od makro nivoa (u ovom sluaju, Vojvodine kao specifinog regiona i poqoprivrede kao privredne grane), tada se na organsku proizvodwu gleda kao na element konkuretnosti vojvoanske (poqo)privrede kako na regionalnom, tako i na EU tritu (Birovqev, Duji, 2004: 220222). Ako se problem analizira iz pozicije razvoja seoskih zajednica kojima gazdinstva pripradaju, tada organska proizvodwa moe da se posmatra kao ansa za razvoj dodatnih ekonomskih aktivnosti koje idu u prilog unapreewu wihove ekonomske vitalnosti, kao aktivnost usmerena ka ouvawu i unapreewu kvaliteta ivotne sredine, kao sredstvo prepoznavawa tih seoskih zajednica u okviru ireg (ruralnog) regiona kojem pripadaju. I na kraju, ako se odgovor daje iz pozicije samog gazdinstva, organska proizvodwa moe da se posma2 Pojam osetqive drutvene grupe (engl. social vulnerable groups) obuhvata iroku lepezu drutvenih grupa, pri emu se kao merilo wihove osetqivosti uzimaju karakteristike poput pola, starosti, etniciteta, lokacije (teritorijalne pripadnosti), zdravstvenog stawa i sl. Re je, zapravo, o socijalno izolovanim i iskquenim drutvenim grupama. 3 Organska proizvodwa u Srbiji je tek u prvim fazama svoga razvoja. Mali broj gazdinstava se bavi ovom proizvodwom, drava formulie razvojnu politiku u ovoj oblasti, trite ovih proizvoda se tek formira, meu irom populacijom svest i znawe o hrani proizvedenoj na ovaj nain jo uvek nisu dovoqno razvijeni i sl. U posledwe dve decenije raste interes domae nauke za probleme organske proizvodwe, pri emu, meu istraivawima u ovoj oblasti dominiraju agronomske analize tehniko-tehnolokih aspekata proizvodwe. U novije vreme, i agrarni ekonomisti se ukquuju u istraivawe proizvodno-ekonomskih pokazateqa organske proizvodwe, trita i marketinga ovih proizvoda, odgovarajuih mera agrarne politike i sl. Domaih ruralnosociolokih istraivawa o organskoj proizvodwi do sada nije bilo. 4 Prema Marsdenu (Marsden, 2002, prema: Darnhofer, 2005: 310), neka aktivnost moe se smatrati usmerenom na ruralni razvoj ako zadovoqava tri kriterijuma: aktivnost je odgovor na makaze cena u poqoprivredi, podrazumeva nove odnose izmeu poqoprivrede i drutva u celini, kao i redefinisawe ruralnih resursa.

89 tra kao razvojna ansa za konkurentnost na tritu, odnosno, kao izvor prihoda i kao otvarawe prostora za (samo)zapoqavawe (iki, Petrovi, Jankovi, 2008: 103). METOD ISTRAIVAWA I IZVORI PODATAKA Empirijsku osnova za istraivawe vanosti znawa kao inioca unapreewa organske proizvodwe na gazdinstvima Vojvodine ine dve grupe podataka. Prvu grupu ine rezultati istraivawa Uloga poqoprivednih stanica u poqoprivrednom savetodavstvu Republike Srbije.5 Istraivawe je obavqeno 2008. godine na potpunom obuhvatu svih aktivnih savetodavaca zaposlenih u Poqoprivrednoj savetodavnoj slubi AP Vojvodine (PSS APV) i Poqoprivrednim strunim slubama Srbije (PSSS). U istraivawu je uestvovalo ukupno 72 aktivna savetodavca PSS APV.6 Prikupqawe podataka vreno je primenom standardizovanog upitnika. Druga grupa obuhvata podatke prikupqeni Sistemom informacija u poqoprivrednom savetodavstvu Vojvodine.7 U radu se koriste podaci o broju i strukturi saveta vezanih za unapreewe organske proizvodwe na odabranim poqoprivrednim gazdinstvima Vojvodine, kao i osnovni podaci o tim gazdinstvima. Pri tom se, kao vremenski okvir za analizu uzimaju podaci prikupqeni u periodu od jula 2007. do septembra 2008. godine.8 DIFUZIJA ZNAWA I INOVACIJA U ORGANSKOJ PROIZVODWI ULOGA POQOPRIVREDNE SAVETODAVNE SLUBE Iako se u literaturi ponekad istie da je organska proizvodwa zapravo korak u nazad" i da je sutinski re o tradicionalnom, predAutori istraivawa: dr ivojin Petrovi, mr Dejan Jankovi, mr Jovana iki. U strukturi savetodavaca prema strunoj oblasti savetodavnog rada, najvie je struwaka za ratarsko-povrtarsku proizvodwu (26), zatim struwaka za stoarstvo i zatitu biqa (po 20), struwaka za voarstvo i vinogradarstvo, kao i poqoprivrednu mehanizaciju (po dva) i struwaka za agroekonomiju i organsku proizvodwu (po jedan). 7 Sistem informacija u poqoprivrednom savetodavstvu Vojvodine je zvanian model za registrovawe, praewe i analizu savetodavnog rada PSS APV s gazdinstvima. Sistem omoguava registrovawe svih relevatnih obeleja savetodavnog rada (u okviru Tipologije savetodavnog rada) i obeleja gazdinstava sa kojima se sarauje (Karton odabranog gazdinstva). Tipologijom se registruje struna oblast savetodavnog rada, savetodavni metodi, nain savetodavnog rada i sl. (iki, Petrovi, Jankovi, 2007: 3952). Autori Sistema informacija su lanovi projektnog tima Centra za ruralni razvoj, edukaciju i trening poqoprivrednih savetodavaca Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. 8 Autori ovog rada raspolau podacima o odabranim poqoprivrednim gazdinstvima, kao i savetodavnog radu PSS APV zakquno sa septembrom 2009. godine. Meutim, u radu se, kao to je i navedeno, koriste empirijski podaci o savetodavnom radu na unapreewu organske proizvodwe zakquno sa septembrom 2008. godine kako bi se analiza rada savetodavaca uskladila sa vremenom prikupqawa podataka u empirijskom istraivawu, iji se rezultati takoe koriste u analizi.
6 5

90 modernom nainu bavqewa poqoprivredom, iwenica je da je ovaj nain proizvodwe hrane drugaiji od uobiajene, modernizovane konvencionalne poqoprivrede. Kako je re o alternativnom nainu proizvodwe koji se odlikuje specifinom tehnologijom i organizacijom rada (odnosno, restruktuirawem raspoloivih proizvodnih resursa), sutinsko teorijsko, a jo vie praktino pitawe u wenom podsticawu jeste da li oni koji se ovom proizvodwom bave imaju dovoqno potrebnih znawa i umea koja e im omoguiti da uspeno reavaju probleme koji se pojavquju u samom proizvodnom procesu. Jasno je da proces poqoprivredne proizvodwe nije mogue adekvatno sagledati, a da se pri tom ne analiziraju obeleja agrarne i ruralne drutvene strukture. Taj dvostruki (prirodni i socijalni) determinizam koji odreuje gde, kako, ta, ko, ime i za koga proizvodi hranu dovodi nas do toga da je u ruralnosociolokom istraivawu mogunosti za unapreewe organske proizvodwe na gazdinstvima mogue izdvojiti nekoliko glavnih inilaca: kvalitet (ouvanost) prirodnih resursa kao osnove za poqoprivrednu proizvodwu, ekonomska motivacija farmera za bavqewe organskom proizvodwom, svest i znawe farmera o znaaju, tehnologiji i organizaciji organske proizvodwe, kao i wenim mogunostima u unapreewu kvaliteta ivota na gazdinstvu i u seoskoj zajednici, svest i znawe stanovnitva o vanosti organske proizvodwe, uloga ostalih drutvenih aktera, osim gazdinstava, u agrarnom/ruralnom razvoju u unapreewu organske proizvodwe (drava i wene institucije, savetodavna sluba, finansijski sektor, naunoistraivaki instituti, nevladine organizacije, potroai, preraivaka industrija, trgovina i drugi) i sl. Naravno, nemogue je odrediti samo jedan inilac ili jednog drutvenog aktera i rei da je wegov uticaj na odvijawe ovog procesa presudan. No, radi preciznijeg sagledavawa mogunosti za razvoj organske proizvodwe na gazdinstvima potrebno je analizirati svaki od navedenih inilaca i oceniti koliko svaki od wih, u zavisnosti od svojih karakteristika, moe da doprinese ili otea weno unapreewe.9 U radu se istraivawe ovog irokog spektra inilaca (od biolokih i fiziko-hemijskih do ekonomskih i institucionalno-organizacionih), kao i heterogene mree drutvenih aktera ograniava na analizu uticaja svesti i znawa farmera o organskoj proizvodwi, kao i uloge poqoprivredne savetodavne slube u wenom podsticawu. Analiza ovih inilaca ima za ciq da ukae na znaaj difuzije znawa i inovacija u unapreewu organske proizvodwe, to je u skladu sa poetnom premisom o specifinosti organske proizvodwe. Prvi korak u analizi vanosti znawa kao inioca za unapreewe organske proizvodwe i uloge poqoprivredne savetodavne slube u pro9

Naravno, to podrazumeva i analizu sinergijskog delovawa navedenih inilaca.

91 cesu difuzije potrebnih znawa i inovacija jeste wihovo pozicionirawe u okviru referentnog deterministikog okvira. Analizirajui stavove savetodavaca PSS APV kao struwaka koji se bave unapreewem poqoprivredne proizvodwe na vojvoanskim gazdinstvima, uoena je, na prvi pogled, paradoksalna ocena vanosti navedenih inilaca. Takoe, uoeno je da je dolo do znaajne promene u oceni vanosti znawa kao inioca, u poreewu sa rezultatima istraivawa stavova struwaka o ovim problemima iz 2002. godine.10 Tako, prema miqewu savetodavaca o vanosti uslova, svest farmera i wihovo znawe o organskoj proizvodwi kao inilac wenog unapreewe rangiraju se tek na etvrto, a vee angaovawe savetodavaca u procesu difuzije potrebnih znawa i inovacija na posledwe, sedmo mesto u ukupnom rangu inilaca od znaaja za unapreewe organske proizvodwe na naim gazdinstvima.11 Naravno, ovde se mogu postaviti dva pitawa: zbog ega savetodavci ovako ocewuju vanost znawa i procesa wegove difuzije u poqoprivrednu praksu i ta je uzrokovalo promenu u stavu savetodavaca? Odgovor na ova pitawa mogue je dati ukoliko se problem posmatra u odnosu na rang/promene ranga ostalih inilaca. Naime, prema rezultatima istraivawa stavova savetodavaca iz 2002. godine (Petrovi, Jankovi, Samarxija, 2003: 42), podrka drave u razradi i implementaciji koncepta unapreewa organske proizvodwe na gazdinstvima, kao inilac, zauzimala je etvrto rang mesto, dok prema rezultatima istraivawa iz 2008. godine, savetodavci stavqaju ovaj inilac na prvo mesto po znaaju. ini se da je promena ranga ovog stava (kao i promena rang mesta znaaja trajne i sistematske zatite prirodnih resursa) u znaajnoj vezi sa promenom miqewa savetodavaca o rangu, odnosno, vanosti znawa i wegove difuzije u procesu unapreewa organske proizvodwe. Iz ovog, moe da se zakqui da su savetodavci, kao neposredno angaovani na unapreewu poqoprivrede, razoarani u podrku drave, i to wenu podrku u primeni planiranih mera i podsticaja za razvoj organske proizvodwe, kao i wenu podrku samoj savetodavnoj slubi.12 Promenom stava o odnosu uloge drave, s jedne, i vanosti
10 Rang inilaca za razvoj i unapreewe proizvodwe zdravstveno bezbedne hrane, prema miqewu anketiranih struwaka u poqoprivrednim stanicama AP Vojvodine (istraivawe iz 2002. godine): 1. znawe seqaka o proizvodwi, 2. vee cene proizvoda, 3. razvijena svest o vanosti ove proizvodwe, 4. vee angaovawe drave, 5. kontrola nad radom seqaka u proizvodwi, 6. trajna zatita prirodnih resursa (Petrovi, Jankovi, Samarxija, 2003: 42). 11 Rang inilaca, prema istraivawu iz 2008. godine: 1. Vee angaovawe drave, 2. Trajna zatita prirodnih resursa, 3. Vee cene organskih proizvoda, 4. Znawe farmera za proizvodwu, 5. Svest i znawe populacije o vanosti organske proizvodwe, 6. Boqa kontrola rada proizvoaa, 7. Vee angaovawe savetodavne slube. 12 Drava i wene institucije se u procesu unapreewa organske proizvodwe pojavquju u dvostrukoj ulozi: kao pokretai i koordinatori ovog procesa. Wihova podrka ne ogleda se samo u pruawu finansijskih sredstava, ve i u obezbeivawu adekvatnog zakonskog okvira kojim se regulie oblast organske proizvodwe, u formirawu, praewu i pomagawu funkcionisawa mree institucija koje se bave pruawem pomoi farmerima, u obezbeivawu mehanizama kontrole rada svih subjekata u lancu proizvodwe organskih proizvoda, u pruawu potrebnih informacija i sl.

92 znawa i wegove difuzije, s druge strane, savetodavci jasno stavqaju do znawa da nedostaje sistematska i zajednika akcija svih nadlenih institucija u promovisawu koncepta organske proizvodwe na gazdinstvima. U ovom kontekstu, uloga znawa i wegove difuzije (kroz savetodavni proces) iako izuzetno vana ne moe da doe do izraaja, odnosno, ne ostvaruje eqeni efekat na samom gazdinstvu. Analiza uloge znawa i wegove difuzije u unapreewu organske proizvodwe na gazdinstvima Vojvodine treba da se sagleda iz najmawe tri ugla: potreba farmera za ovim znawima, wihove svesti o znaaju i mogunostima organske proizvodwe, kao i posedovawa znawa o ovom nainu proizvodwe. Generalno, pitawe analize potreba u savetodavstvu od krucijalnog je znaaja, kako za planirawe savetodavnog rada (Miladinovi, 2007: 287300), tako i za wegovu organizaciju. Pri tom, analiza potreba podrazumeva wihovu procenu, kako iz pozicije savetodavaca, tako i iz pozicije samih farmera. U kratkoronoj proceni buduih savetodavnih potreba vojvoanskih farmera, svega dva savetodavca PSS APV (od ukupno 72 anketirana) istiu da e u narednom periodu doi do vee potrebe za znawima i informacijama o organskoj proizvodwi (Petrovi, Jankovi, iki, 2009: 548), to ove potrebe stavqa tek na sedmo mesto (od dvanaest) u ukupnom rangu buduih potreba farmera. Ovakav stav savetodavaca moe se pripisati iwenici da je veina gazdinstava optereena drugim problemima ije reavawe rezultira u drugaijoj strukturi potreba, kao i da je re o veoma specifinoj proizvodwi kojom se bavi mali broj gazdinstava u Vojvodini.13 Drugi vaan korak u analizi znawa i wegove difuzije jeste utvrivawe svesti farmera o znaaju organske proizvodwe, kao i stepena razvijenosti znawa o ovom nainu proizvodwe.14 Razvijenost svesti farmera o organskoj proizvodwi podrazumeva najmawe dva vana momenta: svest farmera o ekolokom znaaju proizvodwe sa stanovita prirodnih resursa koji se koriste u poqoprivredi misli se na postojawe jasnih stavova o uticaju konvencionalne poqoprivredne prakse na pojavu socijalnoekolokih problema, odnosno, na potrebu ouvawa i unapreewa kvaliteta prirodnih resursa sa ciqem da se obezbedi
13 Prema podacima prikupqenim Tipologijom savetodavnog rada za period od jula 2007. do septembra 2008. godine, sa 43 savetodavca PSS APV u reavawu problema vezanih za unapreewe organske proizvodwe saraivalo je ukupno 315 vojvoanskih gazdinstva. Re je o veoma malom broju gazdinstava, u odnosu na ukupan broj gazdinstava sa kojima PSS APV sarauje (prema podacima za kvartal 2008. godine, gazdinstva koja se bave organskom proizvodwom i koja su u ovom kvartalu saraivala sa savetodavcima PSS APV ine 0.9% od ukupnog broja gazdinstava koja sarauju sa PSS APV). Meutim, istraivawem je utvreno da 27.2% savetodavaca PSS APV istie da je u posledwih pet godina dolo do poveawa broja gazdinstava koja se bave organskom proizvodwom. 14 Pritom, jasno je da izmeu svesti farmera i znawa kojim raspolau postoji vrsta pozitivna sprega to je svest farmera o znaaju organske proizvodwe razvijenija, to je i stepen razvijenosti znawa kojim raspolau (kao i potreba za novim znawima) vei. Takoe, vei stepen razvijenosti znawa proizvodi" formiranu svest farmera o vanosti ovog naina proizvodwe za samo gazdinstvo.

93 kontinuitet proizvodwe i formiraju osnovne pretpostavke za wenu modernizaciju; svest farmera o novom kvalitetu proizvoda dobijenih ovim nainom proizvodwe misli se na to da organski proizvodi mogu da predstavqaju osnovu za konkurentnost gazdinstava na tritu, a time i za ostvarivawa profita. Prema miqewu savetodavaca PSS APV, farmeri sa kojima sarauju, generalno, nemaju razvijenu svest o znaaju ove proizvodwe, kao i da tek delimino raspolau znawima potrebnim bavqewe organskom proizvodwom15 (Tab. 1).
Tabela 1. Odnos stepena razvijenosti znawa i stepena razvijenosti svesti farmera o organskoj proizvodwi na gazdinstvima Vojvodine, prema miqewu savetodavaca PSS APV (%) Stepen razvijenosti znawa (%) Razvijena znawa Delimino razvijena znawa Nerazvijena znawa Nemam stav Ukupno Bez odgovora Stepen razvijenosti svesti (%) Veoma 0 1.4 1.4 0 2.8 Delimino 4.2 28.6 4.2 1.4 38.4 Slabo 1.4 28.6 15.7 0 45.7 0.3 Nerazvijena 0 8.6 4.2 0 12.8 Ukupno 5.6 67.2 25.5 1.4 99.7

S obzirom na strunu oblast u kojoj pruaju savete i usluge (odnosno, prenose znawe) o organskoj proizvodwi, savetodavci struwaci za oblast vinogradarske i ratarsko-povrtarske proizvodwe u najveem broju sluajeva istiu da farmeri sa kojima sarauju raspolau dovoqnim znawima i umeima potrebnim za bavqewe organskom proizvodwom. Ako se kao indikator trenutne potrebe farmera za znawem o organskoj proizvodwi uzima broj datih saveta, tada je primetno da meu farmerima Vojvodine koji sarauju PSS APV trenutno postoji mala potreba za ovim znawima. Naime, u analiziranom periodu, svega 475 saveta ili 0.6% od ukupnog broja svih datih saveta odnosi se na unapreewe organske proizvodwe. Mala potreba za difuzijom znawa o organskoj proizvodwi, kao to je pokazano, nije rezultat razvijenog znawa farmera, ve naprotiv, nedovoqno razvijene svesti, kao i malog broja farmera koji se wom bave. Ako se, pak, posmatra struktura datih saveta, tada je primetno da su savetodavci najvie angaovani na unapreewu organske proizvodwe u stoarstvu, kao i ratarstvu i povrtarstvu (posebno, povrtarstvu).16 Takoe, primetno je da se, u odnosu na stavove savetodavaca analizirane u istraivawu iz 2002. godine, ocena stepena razvijenosti sve15 Ovde se misli na sve farmere sa kojima savetodavci sarauju, bez obzira na to da li se bave konvencionalnom ili organskom proizvodwom. 16 Prema podacima o radu savetodavaca u posmatranom periodu, savetodavci za oblast stoarstva dali su 43%, a savetodavci za ratarstvo i povrtarstvo 37% od ukupnog broja datih saveta u oblasti organske proizvodwe.

94 sti i razvijenosti znawa farmera o organskoj proizvodwi nije bitno mewala (Petrovi, Jankovi, Samarxija: 2003: 4041). U ovom kontekstu, moe se postaviti pitawe o efektima savetodavnog rada na unapreewu organske proizvodwe na gazdinstvima Vojvodine. Ovo pitawe moe da se analizira kako iz pozicije samog savetodavnog rada, tako i iz ugla mesta i uloge savetodavne slube, kao jednog od aktera u promovisawu organske proizvodwe. U prvom sluaju, misli se na znawe i informacije o organskoj proizvodwi kojim raspolau sami savetodavci, kao i pitawe primene odgovarajuih pristupa i metoda u savetodavnom radu. Kako istie Padel (Padel, 2001: 5455), tradicionalni model difuzije inovacija, kako ga elaborira Roxers (Rogers, 1983) ima odreena ograniewa u primeni prilikom analize savetodavnog rada u organskoj proizvodwi. Ovo za sobom nuno povlai i pitawe metoda i pristupa u savetodavnom radu. Naime, tradicionalni pristup u savetodavnom radu (TTA Technology Transfer Approach) u sluaju unapreewa organske proizvodwe ne moe da ostvari eqeni efekat s obzirom na to da su priroda znawa i inovacija koja se prenose drugaiji nego u sluaju konvencionalne poqoprivrede.17 Zato, savetodavni rad u ovom sluaju implicira nov, participativni pristup u kome su farmer i savetodavac ravnopravni uesnici u procesu pronalaewa adekvatnog reewa i donoewa odluke (Padel, 2001: 5455; Pugliese, 2001: 122123). Iz ugla mesta i uloge savetodavne slube, efekat savetodavnog rada meri" se pozicionirawem savetodavne slube u mrei aktera koji se bave unapreewem organske proizvodwe. To podrazumeva sagledavawe wenih zadataka i ciqeva, funkcionalne usklaenosti savetodavnog rada sa ciqevima i zadacima ostalih aktera, obeleja saradwe (posebno, razmene informacija i iskustava). * * *

Istraivawe uloge znawa i wegove difuzije u organskoj proizvodwi na gazdinstvima Vojvodine pokazuje da, iako je teorijski posmatrano, re o iniocu od izuzetne vanosti, u praksi, wegov pravi uticaj moe da se ostvari samo ukoliko on koegzistira sa ostalim relevatnim faktorima u ovom procesu. Preciznije, bez adekvatne sistemske podrke, kao i bez, makar inicijalne, motivisanosti farmera, difuzija znawa i inovacija u organskoj proizvodwi, posmatrano na dugi rok, nema nikakve anse za uspeh. Takoe, analiza uticaja difuzije znawa nuno podrazumeva i analizu mree drutvenih aktera aktivnih u promovisawu i unapreewu ovog naina proizvodwe, s obzirom na to da su znawe i informacije jedna od osnova za umreavawe. U ovom kontekstu, sagledavawe uloge savetodavne slube (kao institucionalizovane forme difuzije znawa i inovacija) od izuzetnog je, kako teorijskog, a jo vie praktinog znaaja ne samo na osnovu toga to je re savetodavcima kao ekspertima u poqoprivredi, ve i zbog
17 Znawe i inovacije u organskoj proizvodwi, po svojim karakteristikama, sline su inovacijama u zatiti ivotne sredine (engl. environmental innovations).

95 toga to je re o onima koji imaju neposredan uvid u potrebe i mogunosti gazdinstava za bavqewe organskom proizvodwom. Ruralnosocioloko istraivawe mogunosti za razvoj organske proizvodwe na gazdinstvima Vojvodine, osim analize uloge znawa i wegove difuzije, podrazumeva i dodatna (empirijska) istraivawa o delovawu ostalih inilaca u ovom procesu, kako pojedinano, tako i u meuzavisnosti. Ovo se, pre svega, odnosi na istraivawe potreba i mogunosti gazdinstava za razvoj i unapreewe organske proizvodwe (analizom raspoloivih resursa gazdinstva, kao i sistema podrke).
LITERATURA Birovqev, Jelena, Bojana Duji. Proizvodwa zdrave hrane i mogunosti za poveawe uvoza, Tematski zbornik Kapital u poqoprivredi, Pali: Ekonomski fakultet Subotica, Institut za ekonomiku poqoprivrede Beograd, Poqoprivredni fakultet Novi Sad 2004, str. 217224. Miladinovi, Marica. Ruralnosocioloki pristup planirawu u savetodavnom radu, Ekonomika poqoprivrede, god. , br. 3, 2007, str. 287301. Petrovi, ivojin, Dejan Jankovi, Jovana Samarxija. Socijalno-ekoloki stavovi poqoprivrednih struwaka o proizvodwi zdravstveno bezbedne hrane, Tematski zbornik Razvoj i strukturne promene agrarne privrede i ruralnih podruja, Novi Sad: Poqoprivredni fakultet Departman za ekonomiku poqoprivrede i sociologiju sela, 2003, str. 3750. iki, Jovana. Socijalnoekoloki problemi i zatita ivotne sredine lokalne drutvene zajednice, magistarska teza, Poqoprivredni fakultet, Novi Sad 2008. iki, Jovana, ivojin Petrovi, Dejan Jankovi. Tipologija savetodavnog rada, u: Sistem informacija u poqoprivrednom savetodavstvu Vojvodine, ur. . Petrovi, Novi Sad: Poqoprivredni fakultet, 2007, str. 3856. iki, Jovana, ivojin Petrovi, Dejan Jankovi. Uloga poqoprivredne savetodavne slube u podsticawu proizvodwe zdravstveno bezbedne hrane. Tematski zbornik sa meunarodnog naunog skupa Multifunkcionalna poqoprivreda i ruralni razvoj () ruralni razvoj i neogranieni resursi (druga kwiga), Beograd: Institut za ekonomiku poqoprivrede Beograd, Departman za ekonomiku poqoprivrede i sociologiju sela Poqoprivrednog fakulteta Novi Sad, Ekonomski fakultet Subotica, 2008, str. 102108. Bruntland, Gro et el. Our Common Future (Report of the World Commision on Environment and Development), UN, Washington, 1987. Darnhofer, Ika. Organic farming and rural development: Some evidence from Austria. Sociologia Ruralis, Vol. 45, No. 4, 2005, p. 308323. Giddings, Bob, Bill Hopwood, Geoff O'Brien, Environment, Economy And Society: Fitting Them Together Into Sustainable Development, Sustainable Development, Vol 10, Issue 4, 2002, p. 187196. Padel, Suzanne, Conversion ot Organic Farming: A Typical Example of the Diffusion of an Innovation?, Sociologia Ruralis, Vol. 41, No. 1, 2001, p. 4061. Petrovi, ivojin, Dejan Jankovi, Jovana iki. Problems in the extension work and farmers needs in Serbia, Thematic Proceedings of the 113th Seminar of the EAAE (December 2009), Beograd 2009, p. 543549. Pugliese, Patrizia, Organic Farming and Sustainable Rural Development: A Multifaces and Promising Convergence, Sociologia Ruralis, Vol. 41, No. 1, 2001p. 112130. Rogers, E. M., Diffusion of innovations (3rd ed.). New York: Free Press, 1983.

96
KNOWLEDGE AS A FACTOR OF ORGANIC PRODUCTION IMPROVEMENT IN FARMS IN VOJVODINA by Jovana iki and ivojin Petrovi Summary The paper is focused on the analysis of the role of knowledge and diffusion of knowledge and innovations as a factor of organic production improvement in Vojvodinian farms. The assessment of the knowledge influence in improvement of organic production is based upon the analysis of farmers' needs, their awareness of significance and prospects of organic production, as well as the level of knowledge development on organic production. Empirical base for the analysis includes the results of the survey on agricultural extension agents' attitudes on factors for the development and improvement of organic production in farms and data on the extension agents' activities towards improvement. The analysis aims to point out the position of knowledge in the deterministic frame which defines prospects for the organic farming in Vojvodinian farms. Key words: organic production, knowledge, diffusion of knowledge and innovations, farms, agricultural extension, Vojvodina

UDC Originalni nauni rad

Biqana Ratkovi Wegovan Vladimir Radenkovi

KABLOVSKI DISTRIBUCIONI SISTEMI U SRBIJI: IZLAZAK IZ SIVE ZONE POSLOVAWA

SAETAK: Funkcionisawe kablovsko distribucionih sistema u pogledu tehnikih reewa i pravne regulative u veini evropskih zemaqa ve gotovo je u potpunosti ureeno. Iako sistem kablovske distribucije RTV programa u Srbiji ulazi u legalne tokove poslovawa, nedostatak precizne regulative, nepotovawe tehniko-tehnolokih normativa, kao i netransparentno poslovawe, ukazuje na to da poslovawe u ovoj oblasti telekomunikacija jo nije dovoqno ureeno. Od toga najveu tetu imaju graani kao krajwi korisnici. KQUNE REI: kablovski distribucioni sistem, poslovawe, prava distribucije

Kablovski distributivni sistem (Cable Distribution Systems KDS) nastao je kao nadogradwa radiodifuznog sistema sa osnovnom namenom pruawa usluga distribucije televizijskih i radijskih programa. Kablovska distribucija omoguava korisnicima prijem veeg broja zemaqskih i satelitskih televizijskih kanala, kao i odreeni broj radio kanala. U okviru distribucije domaih televizijskih kanala mogu se prenositi i televizijski kanali lokalnog znaaja za teritoriju na kojoj korisnik ivi (grad, optina ili region). Razvojem tehnologije koja je omoguila uvoewe novih telekomunikacionih servisa, savremeni KDS je prerastao u multiservisnu, irokopojasnu telekomunikacionu mreu. Pored distribucije televizijskih i radijskih programa, ova mrea danas prua veliki broj raznovrsnih interaktivnih servisa. Licencirawe distribucije radio i televizijskih kanala obavqaju dravne agencije za telekomunikacije. Kablovska distribucija ima znaajnu i rastuu ulogu u isporuci telekomunikacijskih usluga. Kroz svoja kapitalna ulagawa, kablovske organizacije doprinose irewu novih i inovativnih usluga i razvoju irokopojasne infrastrukture, te podsticajno deluju na razvoj vrlo konkurentnog telekomunikacionog trita [Bortz Media & Sports Group,

98 Inc. 2008]. Kako navodi Bizalov [Byzalov 2008], uticaji koje KDS ima na ekonomiju mogu da budu: a) direktni otvarawe radnih mesta i sticawe prihoda zaposlenih; b) povezani proizvodwa roba i usluga vezanih za KDS; v) indirektni razvoj delatnosti iji se asortiman roba i usluga proiruje na KDS. Funkcionisawe kablovske mree je u pogledu tehnikih reewa i pravne regulative u veini zemaqa ve gotovo u potpunosti ureeno. U Republici Srbiji (RS), meutim, ima u ovoj oblasti mnogo nedovrenih poslova. Praksa pokazuje da veina kablovsko distributivnih preduzea (provajdera) do sada nije potovala, inae nedoreene zakonske propise, tako da je veliki broj ovih organizacija funkcionisao bez validne tehnike dokumentacije, s opremom koja ne odgovara zahtevanim standardima. Nedostatak precizne regulative, kao i nepotovawe tehniko-tehnolokih normativa dovelo je do haotinog stawa u ovoj oblasti, od ega najveu tetu imaju graani kao krajwi korisnici. Ipak, i u takvim prilikama razvilo se nekoliko kvalitetnih provajdera, koji usluge distribucije radijskog i televizijskog programa pruaju ve velikom broju pretplatnika. Osim toga, posledwih godina merodavne dravne institucije odlunije pristupaju donoewu zakona ili normi kojima se regulie ova oblast u poqu telekomunikacija. INFRASTRUKTURA Izgradwa KDS mrea regulisana je Zakonom o planirawu i izgradwi [Slubeni list Republike Srbije, 2009/72, lan 110] iz koga treba da proistekne donoewe urbanistikih planova na osnovu kojih se pribavqa urbanistika saglasnost i graevinska dozvola. U mnogim mestima takvi planovi jo nisu doneti, pa je investitorima posao oko izgradwe kablovskog distributivnog sistema otean ve na samom poetku. Urbanistiki planovi predviaju da se mrea kablovskog distributivnog sistema gradi podzemno gde god je to mogue, neposredno pored trase telefonske mree ili u istim trasama, ako o tome postoji sporazum izmeu vlasnika obeju mrea. Ukoliko ne postoje uslovi za podzemnu izgradwu putem optikog kabla, privremena mrea moe da se izgradi po postojeim elektroenergetskim niskonaponskim vodovima, telefonskim vodovima, te postavqawem na nosae na krovovima objekata uz saglasnost vlasnika. esto se, meutim, deava da infrastrukturni monopolisti (Telekom, Elektrodistribucija, Toplana i sl.) ne ele da iznajme svoje kanale ili stubove distributerima, ili to ine pod vrlo nepovoqnim uslovima, diktirajui visoke cene investitorima kablovske mree. S druge pak strane, malim privatnim preduzetnicima, koji su pioniri ovog posla u Srbiji, vie se isplatilo ilegalno postavqawe prenosne mree (preko krovova, sa zgrade na zgradu i sl.), to se, u odsustvu pravne regulative, uglavnom obavqalo bez veih problema. Tako je kablovska instalacija postavqana najee na mestima za koje nije

99 bilo potrebno traiti nikakve dozvole, gde se uz minimum ulagawa mogla postaviti mrea za veliki broj korisnika.1 Dok u pogledu graevinskih uslova za postavqawe mree jo uvek ima problema, tehniki normativi su prilino jasni i precizni. Republika agencija za telekomunikacije (u daqem tekstu: RATEL)2 donela je Pravilnik o izdavawu tehnikih dozvola sertifika u kome je preciziran nain usklaivawa projekta i projektne dokumentacije s propisanim standardima i normama za telekomunikacione mree i sisteme. PRAVA DISTRIBUCIJE O autorskim pravima proizvoaa programa distributeri, doskora, nisu vodili mnogo rauna, a neretko se deavalo da reemituju i zatiene kanale, nelegalno dekodirane pomou tzv. piratskih kartica. Donoewem novog Zakona o autorskim pravima3 (2004) pristupilo se veoj kontroli prava distribucije programa putem KDS-a. Operateri su u obavezi da s emiterima zakquuju pojedinane ugovore o ustupawu prava kablovskog reemitovawa televizijskih i radijskih programa. Pored reemitovawa pojedinanih programa, zatita autorskih prava odnosi se i na filmska i muzika dela o kojima brinu organizacije koje su za to dobile dozvolu (Organizacija proizvoaa fonograma Srbije OFPS4 i Organizacija za zatitu prava autora SOKOJ5). Kablovski
1 U veini evropskih zemaqa infrastrukturni kanali i objekti su u vlasnitvu lokalne samouprave kojom gazduje javno preduzee, i ono pod jednakim uslovima svim zainteresovanima iznajmquje ove resurse. 2 RATEL ili Republika agencija za telekomunikacije (2005) je profesionalno i struno regulatorno telo za rad u oblasti telekomunikacija. 3 Definicija, vrste autorskih prava, wihova obeleja i nain zatite regulisani su Zakonom o autorskim i srodnim pravima (Slubeni list SCG, 61/2004). Wime se odreuju prava autora kwievnih, naunih strunih i umetnikih dela i sl. koja se zajedniki nazivaju autorsko pravo, i prava interpretatora, izdavaa, proizvoaa fonograma, videograma, emisija i baza podataka, koja su po svojim obelejima prava srodna autorskom pravu i koja se zajedniki nazivaju srodna prava). Nosilac autorskog ili srodnog prava moe svoje pravo ostvariti: individualno (samostalno, sam za sebe u svakom konkretnom sluaju) ili kolektivno (putem za to ovlaenih i registrovanih organizacija). 4 OFPS je organizacija registrovana za kolektivnu zatitu prava domaih i stranih proizvoaa fonograma s tim to je ovlaena da vri naplatu naknade za koriewe fonograma u ime proizvoaa, ali i u ime interpretatora (bez obzira na postojawe posebne organizacije za zatitu prava interpretatora). OFPS ima brojne ugovore s domaim i stranim nosiocima srodnih prava za kolektivnu zatitu wihovih prava na teritoriji RS, a kao neprofitna organizacija prikupqene naknade raspodequje nosiocima tih prava u zemqi i inostranstvu, srazmerno podacima o wihovom koriewu na teritoriji RS. Inae, OFPS je po Zakonu ovlaena da vri kolektivnu zatitu prava svih domaih i stranih proizvoaa fonograma, osim onih koji su to pravo iskquivo preneli na neku drugu organizaciju ili zadrali za sebe i o tome obavestili OFPS. 5 SOKOJ titi prava domaih i stranih kompozitora, tekstopisaca, aranera muzike i drugih nosilaca autorskih prava na muzikim delima svih anrova. Trenutno, Sokoj zastupa, po osnovu wihovih punomoja, preko 7000 domaih autora i nosilaca autorskih prava, a na osnovu 88 bilateralnih ugovora zakquenih s inostranim autorskim drutvima vie od 2.000.000 inostranih autora. U okviru kolektivne zatite prava autora, SOKOJ obavqa dve osnovne grupe poslova: a) izdaje dozvole za javno izvoewe i emitova-

100 distributeri su u obavezi da plaaju naknadu i ovim organizacijama. SOKOJ i OFPS su javno objavile svoje tarife naknada koje naplauju korisnicima, ija visina zavisi od prihoda ostvarenih koriewem predmeta zatite, vrste delatnosti koje korisnici obavqaju, vrste i veliine objekata u kojima obavqaju delatnost i sl. Naknada za emitovawe muzikih dela putem kablovske difuzije, plaa se u visini od 0,05 bodova po prikquku, po kanalu meseno. Kablovski operater je duan da dostavi izvetaj o broju prikquaka, kao i popis televizijskih kanala koje reemituje. Popis kanala mora sadravati sve programe iz ponude kablovskog operatera, sa zvaninim nazivom kanala i zemqom porekla. Naknada koju od korisnika naplauje OFPS za kablovsko reemitovawe iznosi: 1,11 dinara meseno po domainstvu za reemitovawe do 30 radio i TV kanala; 1,47 dinara meseno po domainstvu za reemitovawe do 40 radio i TV kanala; 1,84 dinara meseno po domainstvu za reemitovawe do 50 radio i TV kanala; 0,026 dinara meseno po domainstvu za svaki dodatni kanal. Problem zatite autorskih prava nastaje prilikom prenosa nekog javnog dogaaja za koji domai emiter otkupi pravo emitovawa. To su najee sportski dogaaji visoke gledanosti. Ukoliko u trenutku prenosa kablovski operater reemituje i neki drugi inostrani program koji prenosi isti dogaaj, domai emiter ima pravo da u ciqu zatite svojih iskquivih prava na taj prenos, od kablovskog operatera zahteva da onemogui praewe tog kanala posebnom elektronskom zatitom skremblovawem. Ukoliko se operater oglui na ove zahteve, emiter moe da sudskim putem zahteva nadoknadu tete. To je razlog to gledaoci esto ne mogu da prate prenose nekih dogaaja (sportskih, najee), jer je, na zahtev domaeg nosioca prava na prenos, te programe skremblovani kablovsi distributer. Dodatnu potekou u regulisawu odnosa emitera i kablovskih distributera predstavqaju programi medijskih kua iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore. Zbog jezike dostupnosti ovi programi su u Srbiji veoma popularni i stoga su nezaobilazni deo kablovske ponude. Ovi programi su u 2009. godini uestvovalii u ukupnoj gledanosti televizije do 10%.6 Nepostojawe jasne regulative u pogledu zatite autorskih prava u sluaju kada domai nosilac prava emitovawa nekog dogaaja ili autorwe zatienih muzikih dela b) ubira odgovarajue autorske naknade od korisnika tih dela i raspodequje i isplauje prikupqene autorske naknade, autorima i drugim nosiocima autorskih prava u zemqi i inostranstvu, prema posebnom odnosu u zavisnosti od obima koriewa tih dela na tritu. 6 Ukupan nedeqni auditorijum eks JU programa u maju 2009. godine iznosi 36%. Udeo u gledanosti (share) domaih regionalnih i lokalnih TV stanice, kao i prevedenih tematskih kanala (dynamic other) iznosi oko 13%. Nacionalni medijski javni servis RTS dostie uee u gledanosti do 25%.

101 skog dela nije obavestio kablovskog operatera da poseduje autorska prava (takvo pravilo bi trebalo da propie Republika radiodofuzna agencija RRA, kao nezavisna organizacija, koja vri javna ovlaewa u oblasti radiodifuzije), namee obavezu kablovskim operaterima da dnevno prate programske eme svih emitera. U tom sluaju treba da zatite nosioca autorskih prava, i reaguju na svaki film, seriju ili muziki prilog za koji postoji mogunost da je za Srbiju ve neko otkupio prava prikazivawa. POSLOVAWE KABLOVSKIH DISTRIBUTERA Do 2009. godine u Republici Srbiji je licencu za rad dobilo sedamdeset i dva kablovska operatera (RATEL, 2009). Meu wima se izdvojilo pet vodeih, koji pokrivaju 86% domaeg trita, sa sledeim trinim ueem: SBB (Srpske kablovske mree Serbian Broadband) 54%;7 JP PTT RJ KDS 11%; Kopernikus 8%; IKOM 7%; Radijus vektor d. o. o. 4%. Osnovna delatnost ovih preduzea je pruawe usluge distribucije radijskih i televizijskih programa. Za tu uslugu ubiru od pretplatnika mesenu naknadu, koja ini i najvei deo prihoda. Ukupan ostvareni prihod operatera od pruawa usluge distribucije radijskih i televizijskih programa je u 2008. uvean za 49% u odnosnu na prethodnu godinu, i iznosi oko 5,6 milijardi dinara. Ovakav rast je, pre svega, posledica poveawa broja pretplatnika, ali i podizawa cena usluga distribucije RTV programa (tabela 1).
Tabela 1. Prihod od pretplate analogne kablovske RTV (u milionima dinara) Godina Prihod Izvor: RATEL, 2009. 2005. 1.792,7 2006. 1.900,0 2007. 3.777,2 2008. 5.632,5

Trokove poslovawa KDS-a ine godiwi rashodi za prava prenosa i distribucije, ukupni trokovi odravawa, depresijacija, amortizacija i eventualni gubitak (tabela 2). U trokove poslovawa spada i naknada koju distributeri plaaju Republikoj radiodifuznoj agenciji. Visina pojedinane godiwe naknade za kablovsko emitovawe programa
7 Kompanija SBB Srpske kablovske mree, najvei je operator digitalne i analogne kablovske televizije i irokopojasnog Interneta u Srbiji i najznaajniji operator satelitske televizije u regionu, prisutan u est zemaqa svojom Total TV platformom. Od 2007, kompanija je u veinskom vlasnitvu evropskog fonda Mid Europa sa seditem u Londonu i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). U saradwi je s Telemachom iz Slovenije, s kojim ima iste veinske vlasnike i predsednika uprave.

102 iznosi 10% od visine pojedinane godiwe naknade koju plaaju emiteri. Wima je izdata dozvola za emitovawe programa u zavisnosti od okvirne eqene zone servisa za koju se izdaje dozvola za emitovawe programa (tabela 2).
Tabela 2. Raspodela trokova kablovskih distributera (u %) Godina Prava distribucije Trokovi odravawa Investicioni trokovi Izvor: RATEL, 2009. 2007. 27% 8% 65% 2008. 44% 10% 46%

Trend rasta trokova za prava distribucije rezultat je poveawa programske ponude i poveawa cene reemitovawa pojedinih kanala. Trokovi za autorska i srodna prava i prava redistribucije iznose oko 1,5 milijardi dinara, i vei su u 2008. godini za 80% u poreewu s 2007, dok su trokovi odravawa vei za 50% i u 2008. godini iznose oko 4,5 miliona evra. Ukupne investicije u distribuciju radijskih i televizijskih programa u 2008. su smawene za oko 20% i iznose oko 19,7 miliona evra. I dok je veina radijskih i televizijskih emitera u 2008. godini zavrila poslovawe s gubitkom, kablovska distribucija belei znatan rast prihoda (podatke o poslovawu KDS organizacija videti u prilogu 1). Od 72 kablovska preduzea, Agenciji za privredne registre izvetaj o poslovawu za 2008. podnelo je wih 58. Veina distributera (53) spadaju u mala preduzea, a 38 licenciranih distributera (64%) ima mawe od 10 zaposlenih. Prema iskazanim podacima, kablovski distributeri zapoqavaju preko 1600 lica. O broju pretplatnika kablovskih distributera ne postoje precizni podaci, jer da taj broj neprestano raste, a i operateri nerado daju tane podatke o svojim komintentima, budui da od wihovog broja zavisi i visina trokova za autorska prava. U Srbiji je 2008. registrovano preko 922 hiqade pretplatnika. Penetracija iznosi 12% u odnosu na prethodnu godinu (tabela 3), odnosno 37% mereno brojem domainstava. Najvei broj pretplatnika prikquen je na hibridnu (hybrid fiber cable HFC) mreu, ime je krajwim korisnicima pored distribucije radijskih i televizijskih programa, omoguen i irokopojasni pristup Internetu. Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, proseno domainstvo ima 3 lana, tako da se broj potencijalnih korisnika kablovske televizije procewuje na 2,7 miliona.
Tabela 3. Broj pretplatnika KDS-a (u hiqadama) Godina Broj pretplatnika Penetracija Izvor: RATEL, 2009. 2005. 531,000 7 2006. 542,000 7 2007. 774,000 10 2008. 856,000 10 2009. 922,000 12

103 Oblast telekomunikacija je po prirodi svoje delatnosti kapitalno intenzivna; usmerena je na stalno poboqavawe svoje mrene infrastrukture i uvoewe novih usluga koje zahtevaju i primenu novih tehnologija. Kupci su takoe u situaciji da prate ove promene i ulau neophodna sredstva za wihovu kupovinu i koriewe. Kapitalni rashodi odraavaju nekoliko vrsta aktivnosti: poboqawe sistema, poveawe kapaciteta za nove servise, proirewe mree, ulagawe u dodatnu opremu (na primer, digitalni set-top box, kablovski modemi i sl.) i odravawe. Borba za pretplatnike i sve vea ponuda programa nije, meutim, praena i odgovarajuim nivoom ulagawa u rekonstrukciju kablovske mree. To navodi na pretpostavku da u dogledno vreme potroaima nee biti ponueni novi servisi, kao to su fiksna telefonija, video konferencije, daqinski nadzor, teleedukacija i sl., za koje je potrebna irokopojasna mrea. Osim toga, trokovi za prava reemitovawa, kao i cene reemitovawa stranih kanala predstavqaju tajne podatke. Poznato je samo da cena usluge KDS-a zavisi od broja pretplatnika, a evidentna je i velika razlika u ceni za pojedine kanale. Ona se, prema nezvaninim izvorima, kree izmeu 2 i 30 evro centa po pretplatniku meseno. Ovako velika razlika u ceni reemitovawa pojedinih kanala prua operaterima velike mogunosti za zaradu. Zamenom samo jednog skupog programa, onog od 30 evro centi, nekim jeftinijim, od 2 evro centa (to je u ponudi od osamdesetak kanala koju imaju veliki distributeri neprimetno), moe da se utedi velika suma novca, posebno ako visina pretplate ostane ista, to je uvek i sluaj. Tako, na primer, uteda na 100.000 pretplatnika moe da bude i preko 300.000 evra godiwe. Kablovski distributeri mogu da ostvare znaajan prihod i kroz dodatne programske pakete, tzv. pay usluge,8 koje se posebno naplauju. Pri tome, distributer plaa televizijskim stanicama prava reemitovawa prema broju pretplatnika, samo za takve usluge. Ostaje, meutim, nepoznato da li je kroz cenu osnovne pretplate distributer ovaj troak naplatio od svih pretplatnika, pa je teko proceniti kolika je zarada od ove vrste usluga. Problem je i u tome to su neka preduzea za kablovsku distribuciju RTV programa u povlaenom poloaju. Tako, na primer, Javno preduzee JP PTT RJ KDS jedino nema trokove izgradwe ili najma kablovske infrastrukture, jer koristi postojeu telefonsku infrastrukturu kao svoju. Poznato je, meutim, da ova skupa infrastruktura nije graena samo sredstvima PTT-a ve i novcem dobijenim iz dravnog buxeta. Drugi operateri pak za postavku svojih kablova plaaju iznajmqivawe potanskih telekomunikacionih kanala.
8 Usluga Pay TV omoguava pretplatnicima gledawe dodatnih kanala grupisanih prema sadraju u pakete. Zainteresovani pretplatnici su u mogunosti da, prema sopstvenom izboru i uz posebnu naknadu, odaberu odreeni paket/e kanala.

104 Operater SBB, ve etabliran kao kompanija s veinskim trinim ueem, ponaa se takoe monopolski, jer je u poziciji da pravi ugovore s emiterima o dobijawu iskquivog prava reemitovawa samo u svojoj mrei, to wegovu ponudu ini atraktivnijom u odnosu na druge. CENE USLUGA Budui da su vodei operateri podelili" trite, teko da se moe govoriti o pravoj konkurenciji. Vrlo retko se mogu nai naseqa u kojima potroa moe da bira izmeu dva ili vie provajdera; svaki provajder je monopolista na svojoj teritoriji, slobodno formira i podie cene svojih usluga i nije u obavezi da polae raun za wihov kvalitet.9 Iako je opta struktura kablovskog paketa slina kod veine provajdera, cene distribucije radijskih i televizijskih programa razlikuje od grada do grada, odnosno od operatera do operatera.10 Isto tako varira i broj kanala koji se nalaze u ponudi. Radi poreewa, dajemo cene ovakvih usluga u nekoliko evropskih zemqa (tabela 4).
Tabela 4. Cene usluga kablovskih operatera u nekim evropskim zemqama (u evrima) Zemqa Nemaka Slovenija Hrvatska Rumunija Bugarska Bosna i Hercegovina Maarska Srbija Operater Unity media UPC Telemach B.net RCS Cable Tel Bulsatkom Centrum Group HS Elob Catv BiH Cabel Net Fibernet UPC T-com SBB Broj kanala (osnovna ponuda) 37 54 41 66 73 43 76 44 40 46 59 55 46 77 Cena 17,90 16,27 10 8 10 6,5 12 6,5 6 6 23 22 20 8 Prosena cena po kanalu 0,48 0,30 0,24 0,27 0,14 0,15 0,16 0,15 0,15 0,13 0,39 0,40 0,43 0,10

Iako je cena od osam evra, koliko iznosi kablovska pretplata za SBB (na koju treba dodati i obaveznu pretplatu na javni medijski servis) za graane visoka, ona je u odnosu na druge zemqe najnia, imajui u vidu najveu i najraznovrsniju programsku ponudu. Dodajmo, radi ilustracije, i to da graani u SAD plaaju proseno 18,08 dolara meseno za osnovnu kablovsku ponudu s proseno 44,6 kanala, to preraunato u evre, iznosi 0,27 evra po kanalu.
Izuzetak je kompanija SBB koja za poveawe cena mora da trai saglasnost od RRA. Tako, na primer, cena usluge kablovskog provajdera SBB u Novom Sadu iznosi 745 dinara, a u Leskovcu 609.
10 9

105 Za razliku od zemaqske i satelitske, kablovska ponuda je dostupna samo na osnovu pretplate. U svetu potroai kupuju full a la carte, tj. ceo paket, iako veina wih prati samo mawi broj kanala. Prosean kablovski pretplatnik plaa ukupnu programsku ponudu, iako prati, u proseku, samo petinu ovih programa [Bizalov 2008]. Meutim, kablovske kompanije neprestano dodaju nove kanale u svojoj ponudi i poveavaju cenu kablovske distribucije, ne nudei, pri tome, alternativne scenarije za preuzimawe kanala. ODNOS PREMA KLIJENTIMA U Pravilniku o uslovima za pruawe usluge distribucije radijskih i televizijskih programa i sadraju odobrewa (Slubeni glasnik Republike Srbije, 95/2006, lan 17) stoji obaveza operatera da na svom info-kanalu, odnosno Internet stranici, obezbede sve potrebne informacije pretplatnicima. Osim toga, u Pravilniku (lan 7) se kae da odobrewe za pruawe usluge distribucije radijskih i televizijskih programa mora sadriti i podatke o dostupnosti podataka o tarifi, cenovniku i tipskom ugovoru. I pored zakonske obaveze, veina kablovskih preduzea nije javno objavila sve podatke o svojoj delatnosti. Od tri dostupna tipska ugovora prema kupcu je najkorektniji ugovor firme Radijus vektor d.o.o. Pored obaveza predvienih Pravilnikom, jedino se ovo preduzee ugovorom sa pretplatnicima obavezalo da e se zalagati na obezbeivawu novih servisa u svojoj mrei. U ovom trenutku ni sadawi ni budui pretplatnici nisu upoznati sa nainom rada kablovskih operatera: da li potuju Zakon o zatiti potroaa, da li tite line podatke pretplatnika, ta je u nadlenosti sudova u sluaju sporova, da li e neki programi biti privremeno skremblovani zbog zatite autorskih prava i druge informacije koje su duni dati potroaima. Sve to pokazuje da se Republika agencija za telekomunikacije mnogo vie bavila zatitom distributera i wihovim pravima, nego pravima samih pretplatnika. PROGRAMSKA PONUDA Iako u oblasti kablovske distribucije ne postoji ni jedan propis koji bi operatere obavezivao kako da sadrajno, tj. programski formiraju svoju ponudu, ona ipak treba da zadovoqi raznovrsne potrebe graana. Najobimniju ponudu trenutno ima preduzee SBB. Wihov osnovni paket je u 2009. godini sadravao 77 televizijskih i 4 radijska programa. Od toga je 29 domaih kanala 4 kanala javnog medijskog servisa, i svi komercijalni emiteri s nacionalnim pokrivawem. Ostalu ponudu ovog distributera ine programi regionalnih i lokalnih emitera i onih koji svoje programe emituju iskquivo kablovski. Titlove ili komentare na srpskom jeziku imaju 23 strane stanice, to s domaim emi-

106 terima ini 68% zastupqenosti ovog jezika. Spisku treba dodati i 7 stanica zemaqa iz okruewa iji su jezici razumqivi srpskom auditorijumu (Hrvatska, BiH, Crna Gora). U ostaloj ponudi dominiraju programi s engleskog govornog podruja, emitovani bez prevoda na srpski jezik. Ovaj distributer je u svoju ponudu uvrstio i dve stanice na maarskom i jednu na rumunskom jeziku. anrovski ponuda SBB-a je, takoe, prilino izbalansirana. Filmskih i sportskih kanala ima po 7, nauno-dokumentarnih 6, muzikih 5, a deci je ponueno 7 kanala. Ostali operateri s veim ueem u tritu pruaju mawi broj kanala, ali uglavnom prate ovakvu programsku emu. KVALITET USLUGA Potroai upuuju najvie zamerki kablovskim distributerima u pogledu tehnikog kvaliteta isporuene slike i tona. U Pravilniku o uslovima za pruawe usluge distribucije govori se o kvalitetu usluge koju distributer programa treba da obezbedi pretplatniku (lan 24). Tu se navodi da je distributer obavezan obezbediti da parametri koji se odnose na kvalitet pruawa usluge budu u skladu s meunarodnim i domaim preporukama i standardima. Ova odrednica ne govori mnogo, ukoliko se te norme i preporuke ne konkretizuju, budui da ih je veliki broj. U tekstu se kae da subjektivna ocena kvaliteta slike i tona ne sme biti mawa od 4, prema skali ocena datoj u standardima (SRPS N.N6 134 i SRPS N.N6 135). Meutim, u opisu ovih standarda stoji da one slue za procenu kvaliteta televizijskog i radijskog prijemnika, dakle imaju sasvim drugu namenu. Pomou wih se jedino moe dokazati da je odreeni radio aparat ili televizor boqi ili loiji od nekog standardnog. Dakle, koriewem navedenih standarda nemogue je ustanoviti da li je pretplatnik od operatera dobio tehniki lo signal, pa i ne mogu sluiti kao mera za procenu kvaliteta distribuisane slike i tona. S druge strane, ni operater ne moe dokazati da je isporuio dobar signal pretplatniku. Zbog ovog propusta u Pravilniku, tehniki kvalitet isporuene slike i tona ostaje nedefinisan. UREIVAKA ORIJENTACIJA Formirajui medijsku ponudu izborom programa kablovski operateri su se kao i emiteri programa nali u poziciji da ureivakom politikom utiu na javnost i u tom smislu imaju znaajnu odgovornost. Menaxeri u ovim preduzeima navode da odabir programa iskquivo zavisi od toga koliko on privlai publiku. Ovaj kriterijum, meutim, ne bi trebalo da budu i jedini. Programska politika kablovskih distributera mora da uvaava i druge principe medijske ponude, kao to su raznovrsnost i ravnomernost programskih formata, a nikako samo visoka gledanost.

107 U dosadawoj praksi operateri u Srbiji su orijentisani samo na poveavawe broja kanala, bez ozbiqnije selekcije u wihovom izboru. To nije sluaj u drugim zemqama, koje, iako imaju tehnike mogunosti za poveavawe broja RTV stanica u svojoj ponudi, to ne postavqaju kao prvenstveni ciq. Vie pawe poklawaju afirmaciji svog preduzea kao brenda u medijskom okruewu, izborom kvalitetnijih i raznovrsnijih radijskih i televizijskih kanala, kao i zahtevima svojih klijenata za posebnim programima. Zbog takve politike i samim emiterima postaje vano koji provajder ih reemituje i da li je stekao ugled meu gledaocima. Dobar primer ovakve politike je nemaki kablovski operater Unitymedia, koji je, ukquivi u svoju ponudu satelitski kanal za decu KidsCO, ovaj potez propratio sledeim saoptewem emitera: Uvrtewem kanala KidsCO u svoj deji paket, Unitymedia je prepoznala KidsCO, kao sigurno i odgovorno okruewe za decu, a na kanal se kao brend savreno uklapa u wihovu ponudu kvalitetnih kanala". Postojeom regulativom u oblasti kablovske distribucije nije data mogunost civilnom sektoru da kroz tzv. otvorene kanale izrazi potrebe neprofitnih organizacija, udruewa graana, kola i drugih organizacija ime bi se stvarao povoqniji ambijent za komunikaciju graana, institucija i javnih slubi.11 * * *

Kablovska distribucija u Republici Srbiji tek ulazi u legalne tokove poslovawa. Pravnoregulativni okvir, koji treba da prati dinamian razvoj ove oblasti uglavnom je zaokruen, ali ispoqava i izvesne mawkavosti. Stoga, meu brojnim otvorenim pitawima, u narednom periodu pawu posebno treba usmeriti na: regulisawe vlasnitva nad komunikacionim kanalima i objektima; izdavawe dozvola onim emiterima televizijskog i radijskog programa koji emituju iskquivo preko kablovske mree; jasnije definisawe odgovornosti za reemitovawe; obezbeewe prostora u programskoj ponudi za delovawe nekomercijalnih organizacija (kola, fakulteta, mesne zajednica, NVO i sl.); veu zatitu potroaa, mogunost izbora provajdera, transparentnije poslovawe, obaveza tajnosti linih podataka. Savremeni kablovski distributivni sistemi pruaju brojne servise. Posebno su znaajni u podsticawu konkurencije u mreama za pristup, jer u ovom delu mree predstavqaju realnu alternativu fiksnoj
11 Otvoreni kanali su se prvi put pojavili u SAD sedamdesetih godina 20. veka i predstavqaju poetak prodora civilnog drutva u masmedijski kompleks. Najveu popularnost su stekli u Nemakoj, gde program, koji pripremaju graani, ima prohodnost u kablovskoj mrei. Graanima je na raspolagawu studio s montaama u kojima radi profesionalna televizijska ekipa i daje svu potrebnu tehniku podrku. Finansirawe ovih programa vri se iz radio i televizijske pretplate. Jedan od najpoznatijih takvih kanala je Offener Kanal Berlin. Putem otvorenih kanala sloboda komunicirawa dobija novi kvalitet, gde se graani aktivno ukquuju u masmedijsku komunikaciju.

108

Prilog 1. Podaci godiweg finansijskog izvetaja KDS preduzea za 2008. godinu (u hiqadama dinara) Broj zaposlenih / 8 21 5 8 4 4 5 / 4 / 7 12 9 8 3 2 9 3 3 2 4 7 108 185 52 8 4 Prihod u hiq. dinara 5.780 1.395 26.795 10.062 7.636 5.490 4.427 3.033 / 7.248 4.409 6.818 8.506 6.974 19.679 1.537 4.737 5.315 10.187 4.254 1.934 7.151 4.503 5.151.558 452.722 83.874 19.768 8.257 Rashod u hiq. dinara 5.467 1.359 25.128 7.965 7.434 4.941 3.854 2.865 / 6.862 4.227 6.309 4.498 7.205 17.546 1.441 2.582 5.218 7.945 4.209 1.932 6.648 5.110 428.619 365.408 60.124 14.404 6.253 Neto dobitak u hiq. dinara 331 18 1.129 1.517 1.380 283 127 82 / 2.685 56 265 1.953 689 1.045 81 2.155 79 1.747 40 2 385 578 68.743 27.091 22.451 4.068 1.138 Ukupna aktiva u hiq. dinara 7.832 6.933 16.525 47.222 59.521 1.597 2.501 6.748 / 35.406 30.235 17.903 4.913 3.928 5.703 1.062 1.308 1.531 31.679 10.642 60 2.165 1.985 191.619 617.626 78.826 16.852 29.866 Kapital privrednog subjekta u hiq. din. / 61 8.758 46.757 26.175 359 / 1.153 / 8.621 23.309 601 3.681 2.793 1.505 222 / 916 31.276 10.458 3 770 103.791 171.385 24.494 8.021 19.158

Naziv 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 KABLOTEL CABLNET RADIO ID SAT PRO JET TV KTV PEP-IMPEKS PEGAZ KTV TELEKOM SRBIJA TDV PLUS IDEALLE TEAM VOYSAT SURDULIKA RADIO TELEVIZIJA KODAL ECOMAX RED FOX SAT ZKD INTERACTIVE MEDIA KABAL PLUS 2004 SAT TV METEOR

Mesto Ka Bor id Temerin abac Senta Kragujevac Krupaw / Lazarevac Lebane Ada Surdulica Bosilegrad Vrwaka Bawa Vaqevo Novi Beograd Vrawe Uice Banatski Karlovac Nadrqe Beograd Senta Zemun Beograd aak aak Loznica

Veliina malo malo malo malo malo malo malo malo / malo malo malo malo malo malo malo / malo malo malo malo malo malo sredwe sredwe malo malo malo

20 KABLOVSKA BK 21 KABLOVSKI SISTEMI LEV-KOM 22 KABLKOM 23 PANSAT INTERAKTIVNE KABLOVSKE 24 OBJEDIWENE MREE IKOM 25 KOPERNIKUS TECHNOLOGY 26 TELEMARK SYSTEMS 27 KABEL GROUP 85 28 K.T.L.

29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59

AVCOM BIVALENT POGLED BLUE POGLED TELEKOMUNIKACIJE SABOTRONIC CABEL-JOHANN RADIJUS VEKTOR VAPS TELNET JEREMIJI SLAVOQUB I OSTALI-SATEL JM OSKAR KNIGHT DEVELOPMENT SUPPORT JOTEL LIMES TELEKOMUNIKACIJE MASKO SAT-TRAKT PANTI ELECTRONIC CABLE TELEVISION IGNET KD SISTEM VIZIJA INVEST INEWERING CO TLEGRAD SAT-SISTEM KOPERNIKUS SINET TELEKOM CITY-SERVIS ELTA LINKS ELMARK NENEDOVI DEJAN I JOKSIMOVI SVETISLAV MONITOR MULTIMEDIA NET TELECOMMUNICATION SBB

Beograd Sombor Ni Ni Senta Leskovac Beograd Bari Priboj Bor Kurumlija Novi Sad Ni Despotovac Beograd Baka Topola Ritopek Obrenovac Novi Pazar Novi Sad Beograd Bela Crkva Qig Beograd Brus Novi Sad Prijepoqe Despotovac Novi Sad Apatin Beograd

malo malo malo malo malo malo sredwe malo malo malo malo malo malo malo malo sredwe malo malo malo malo malo malo malo malo malo malo malo malo malo veliko

22 4 18 33 17 2 99 2 4 2 6 43 35 1 10 86 2 4 1 5 3 3 2 11 4 3 7 3 710

88.202 6.732 55.445 56.886 63.180 1.006 348.723 1.958 2.217 2.601 6.964 184.175 71.590 5.100 23.263 529.956 2.188 5.591 5.279 26.851 4.650 4.000 4.468 3.593 46.154 7.688 12.476 7.883 21.912 5.280.415

75.285 6.596 52.594 50.456 58.093 1.233 303.667 1.617 2.257 2.437 6.523 161.346 59.043 6.231 17.223 407.953 2.362 11.258 3.724 1 19.905 4.452 3.808 4.767 3.333 43.492 6.583 12.105 8.792 14.355

556 34 53 4.122 3.505 19 21.599 233 58 137 1.263 32.508 11.077 298 5.938 95.156 174 676 814 1 13.698 107 66 231 296 2.688 1.226 318 3.830 4.474

25.053 1.352 59.145 84.610 34.528 1.118 302.960 1.869 913 1.722 3.732 158.540 131.084 12.861 15.609 712.087 664 11.294 11.360 131 181.473 1.690 1.771 16.882 3.370 37.741 9.742 12.659 17.785 62.868

4.082 512 30.468 55.927 5.619 41.298 293 603 815 2.584 34.121 61.051 2.731 13.486 493.888 148 1.576 1.102 127 539 241 16.442 1.672 30.076 3.835 5.268 16.063 28.804 760.486

4.136.420 1.955.942 17.201.615

109

Izvor: Agenciju za privredne registre, 2009.

110 telefoniji i pristupu Internetu. Prenos radio i televizijskih programa i Interneta putem kabla sloen je i kompleksan sistem, koji zahteva stalno ulagawe u izgradwu i odravawe infrastrukture i uvoewe novih tehnologija. Takav trend moi e da prate samo finansijski moniji distributeri. Oekuje se da e se liberalizacijom telekomunikacionog trita stvoriti mogunost da mawi alternativni operatori u svojim gradovima ponude sopstvenu mreu prilagoenu potrebama grada, te da ponude usluge po pristupanijim cenama.
LITERATURA Bortz Media & Sports Group, Inc. Cable Industry's Impact on the US Economy, 2008. http://www.ncta.com/DocumentBinary.aspx?id=743.> 13.11. 2010. Byzalov, Dimitri. Unbundling Cable Television: An Empirical Investigation, 2008. http://groups.haas.berkeley.edu/marketing/sics/pdf/Byzal ov.pdf.> 12. 11. 2010. Harte, Lawrence. Introduction to Cable Television (CATV): Analog and Digital Cable Television and Modems. 2nd ed. Althos, 2007. Grupa autora. Kablovska televizija. Beograd: JP RTS, 1996. Lazovi Slobodan M.; Bogojevi Dragan; Aimovi-Raspopovi, Vladanka. Strategija razvoja kablovskih distribucionih sistema. Tehnika Saobraaj, 50(1), 2003, str. 13212. Mileti, Mirko. Resetovawe stvarnosti. Novi Sad: Protokol, 2008. RATEL. Izvetaj o radu za period od 2005. do 2009. godine, Beograd 2009. RATEL. Pregled trita telekomunikacija u Republici Srbiji u 2008. godini, Beograd 2009. Ratkovi Wegovan, Biqana. Mediji i auditorijum. Link, 58 (), 2007, str. 2326. Strategic Marketing/SMMRI i AGB Nielsen Media Research. Istraivawe gledanosti lokalnih TV stanica u Srbiji, Beograd 2009.

SERBIA'S CABLE DISTRIBUTION SYSTEMS: LEAVING THE GREY AREA OF BUSINESS PRACTICES by Biljana Ratkovi Njegovan and Vladimir Radenkovi Summary In most European countries, the operation of cable distribution systems has almost completely been regulated in terms of engineering/technological issues and legislation. In The Republic of Serbia, however, there is still a considerable degree of obscurity in this area. Although the cable distribution of radio and TV broadcasts/output is getting incorporated into the sphere of legal economy, the insufficiencies of related legislation, deviations from the technical/technological standards and non-transparent business practices indicate the incompleteness of the regularization in this area of telecommunications. The citizens, as end users, are those who suffer most the damage caused thereby. Key words: cable distribution system, business practices, distribution rights

UDC Originalni nauni rad

L i l i a G. S o r o k i n a

OVERCOMING THE SOCIAL CRISIS IN RUSSIA: SYSTEMIC MODERNIZATION AS AN ALTERNATIVE FOR ITS FURTHER DEVELOPMENT
ABSTRACT: The author tackles the ways of further development of Russia and its perspectives in the global world. The main directions in national scientific thought are analyzed the theories of Westernization, Isolationism, and Eurasianism. Special attention is paid to the theory of modernization as an effective way of overcoming the crisis in contemporary Russian society, which proposes innovative methods of rebuilding Russia's political and economic systems, taking into account the effects of the global financial crisis. The article also highlights the problem of deep spiritual crisis in modern Russian society and suggests a solution for that problem. It supposes an upgrade in the spiritual sphere, the formation of a new mentality, innovative ideology, in which the factors of human creativity, energy and initiative will occupy the leading position. KEY WORDS: social crisis, spiritual crisis, innovations, modernization, mentality, ideology, national identity

At present, when the global economic crisis has caused stagnation in the development of the largest countries of the world community, Russia has not remained immune to its destructive consequences. According to the President of the Russian Federation Dmitry Medvedev, the global economic crisis has shown that we are far from being in the best image. Twenty years of rough transformations did not relieve our country of humiliating dependence on raw materials" [Medvedev 2009: 7]. As a result, in comparison with other countries, Russia has experienced a greater decrease in manufacture and sharp fluctuations of the stock market during the present crisis. Social contradictions in Russian society that appeared in the 1990s, due to its transition to democracy and the development of a market economy, have become aggravated at present. Special attention should be paid to the deep spiritual crisis of the modern Russian society. This crisis is expressed in a mental crisis among the Russians, their loss of native spiritual values and models of behaviour, loss of their national identity. A sharp transition to democratic so-

112 ciety was marked by the collapse of the communist ideology. The new system of values which has come in its place appeared to be alien to the Russian mentality in many respects. The reformers have ignored Russian historical and cultural roots. They haven't taken into consideration the fact that the features of the Western mentality and its basic values are in many respects alien to Russian historical and cultural tradition and the Russian mentality, which doesn't accept individualism, pragmatism and rationalism that characterize the Westerners. They have discounted the national peculiarities of the Russians, such as its deep spirituality, communal consciousness, Orthodox Christian values, etc. Thus, the wreck of old ideals has caused a condition of a spiritual crisis, when previous values have lost their currentness, and new ones have not yet been accommodated in the collective consciousness. All these factors explain the complex situation in the spiritual sphere, which modern society has brought. In this situation discussions concerning Russia's further development have become rather urgent. In their attempts to understand the problems facing Russia and its people, its science, culture and mentality, modern scientists and researchers express rather contradictory ideas on questions regarding the social, economic, political and especially spiritual stabilization of the country and its society. Such an orientation towards forecasts and scripts for the future demonstrates that the country requires changes. But what type of changes? Certainly, much here depends on leaders, but first of all, on the society itself. It is obvious that Russia is at a crossroads of its future historical and cultural development, that it is necessary for it to define its purposes and for its society to make a conscious choice in order to pass this fork in a correct direction and without irreversible losses. On this choice depends whether, at last, it will be possible for Russia to become a modern country in every respect. The Russians are once again facing a threat of being helpless witnesses of a degradation of their country as a great power. There are several directions in national scientific thought concerning the ways of Russia's development and its overcoming the social, economic and spiritual crisis. These are theories of Westernization, Isolationism, Eurasianism and a very popular theory of modernization. There is not a big difference between modern Westerners and their representatives of the XIX century. Like their predecessors, they focus on a continuation of liberal market reforms, their development and further cooperation and integration with the West-European community. However, the concept of the overtaking economy", which would demand a half-century and more to satisfy the norms and standards of the West-European standard of living, is not suitable enough. Moreover, the propaganda of consumer behaviour that forms the psychology of a consumer oriented society, peculiar to the Western ideology, is absolutely alien to the Russian mentality. In the words of a contemporary sociologist, Russia with its ethnos, mentality and traditions" is badly equipped for classical capitalist development of the Western model" [Evzerov 1998: 23].

113 Isolationists champion Russia's autonomous development and reject the borrowing of Western values. They also consider the influence of the Western culture as being disastrous for Russia. They believe that purposeful attempts of the West to impose their values and type of civilization will result in a decomposition of national consciousness, which will ultimately lead to the destruction of Russia. Supporters of this approach consider the process of globalization to be especially dangerous. They understand it as a process of forming of a new world order characterized by a merging of national economies in one uniform economic system, and uniform spiritual, cultural, political, economic and other spheres. In our opinion, the isolationist model represents an extreme measure. We agree with a modern researcher, V. Surkov, who calls the representatives of this direction the party of two steps back" and considers that if national-isolationists reach power in Russia, it will be a worse copy of the Soviet bureaucratic state, without the Soviet greatness" [Surkov 2006: 29]. The most suitable approach supported by many political and public leaders is the Eurasian approach. Its proponents assume the achievement of democratic unity within the framework of association with the countries of the Commonwealth of Independent States (CIS). A good example of such cooperation is the Customs Union that has been recently agreed between Russian, Belarus and Kazakhstan leaders. The agreement is directed towards the rendering of mutual administrative help on the basis of performance of inquiries, the organization of customs control and of information interchange between customs bodies. Other major priorities are Europe and the European Union, as well as a Eurasian orientation of Russian foreign policy. Supporters of the Eurasian approach consider that, in order to stabilize the social and economic situation, to realize the national interests so that they do not contradict the interests of Europe and Asia, to mobilize spiritual and moral values of the Eurasian civilization and, finally, to overcome the social contradictions of Russian society, it is necessary for Russia to define its own role and place in the world community, its allies and its civilizational niche. Thus, it is necessary for Russia to create its own unique innovational model of a social and political system, different from the Western and Eastern models, but combining the best achievements of both these civilizations. That model should be based on democratic principles, development and distribution of information technologies, preservation of traditions and the Russian national identity, openness and a transparency of society. In that respect, the theory of modernization is seen as an effective way of overcoming the crisis phenomena in Russian society. That model suggests innovational ways of political and economic reorganization in the context of the effects of the world financial crisis. Also the basic priorities of Russia's post-crisis development and its new position in the world would be determined. The given model consolidates the positions of experts of different specializations, assumes development in various fields of knowledge, and combines not only development of ways of reaching new boundaries, but also general values and common views on social ethics and political morals. The basic principles of theory of modernization are submitted in the report developed by the Institute of Modern Development (IMD) of the Presi-

114 dent of the Russian Federation, which presents innovational ways of Russia's post-crisis development of Russia. The report consists of five sections: post-crisis development of the economy, reform in the social sphere, democratization of the political system, security and military reform, and the geopolitical position of Russia in the world. The authors E. Gontmaher and N. Maslennikov assume that Russia needs a new model of democracy a competitive one, which should provide an impulse for the development of flexible institutes of civil society capable of quickly reacting to modern challenges. The Russian model of democracy assumes the presence of universal principles, as well as an accounting of national peculiarities. Each country builds democracy in its own way" affirms the director of IMD political programs Boris Makarenko. Thus, the authors of the report are certain of one thing: democracy in Russia should be spread from above because, if it were to spread from below, it could appear only in revolutionary form, which, according to Maslennikov, is a way that is not suitable for Russia". Another peculiarity of the given model is that it assumes a complex character, it is a systemic modernization in the spheres of economic, social and foreign policy. An obligatory part of modernization is an updating of the political system, which, according to Gontmaher, will open up opportunities of free self-realization for the most active and productive categories of citizens". A very prominent aspect of the given model is the spiritual factor, which always has been the specialty of Russia and, speaking about modernization of economic and political spheres of society, it is impossible to exclude modernization from the spiritual sphere. Crisis phenomena in Russian society in many respects are related to the loss of the Russians' national identity. In this respect we agree with a modern researcher, A. Panarin, who considers that today, when the world's civilizations are once again in movement and, here and there, in collision, the least security and stability is demonstrated by those societies that have lost their social and cultural identity during technocratic modernizations, and are not able to mobilize on the basis of spiritual priorities" [Panarin 1996: 126]. Russia possesses experience of enormous universal value. To overcome the crisis of belief and the mental crisis, and to restore the national identity, it is necessary to create a new civilizational (super-ethnic) idea that highlights the peculiarities of Russian culture in a new way and, thus the common historical perspective of many nations of the CIS. Here a humanitarian component acquires specific meaning: values and principles, morals and motivations those specific traits of the Russian national character that form the mentality of its people. Russia should resolve the fundamental conflict of values, which will promote the creation of a new mentality, an innovational ideology based on the creative abilities of the person, their energy and their initiative: The way to modernization begins with an ideological recognition" [E. Gontmaher 2010: 105]. Human advantage becomes a strategic resource. In contrast to the Soviet ideology, in which the person was considered a part of the mega machine of the state", the most valuable qualities of human capital" become independence of views and opinions, along with rationalism, initiative and responsibility, dynamics and mobility. The cultivation of these qualities in society and people should be the main

115 strategic purpose of any modern authority. It demands a new system of mutual relations between the authorities and society, the state and the person, based on the principle of serving not to itself or to an abstract power, but to living people, the citizens of that country. It will also promote a revival of the Russians' national identity, their awareness of belonging to the Russian nation. A very important role in the theory of modernization is reserved for the preservation of national features, those views and values that have been formed in the consciousness of the Russian people during its historical and cultural development. The specific role of spiritual factors and value-based motivation is a Russian peculiarity: The spiritual values of the nation should become the national interests of Russia! A new concept the moral sovereignty of the nation should be brought to the consciousness of the Russian people" [Gontmaher 2010: 105]. That atmosphere of value-based motivation should also concern daily occurrences, and material and household problems. It is already evident in the cyclic character of Russian history: in phases of value-based enthusiasm, all kinds of social creativity become more active. The state gets stronger and society is consolidated. On the other hand, in phases of decline of belief", destabilizing factors are sharply amplified. To overcome the crisis of belief and the crisis of values, and to restore Russian national identity it is necessary to create a new super-ethnic idea that will highlight the peculiarities of our culture in a new way. The editor-in-chief of the informational Orthodox agency Russian Line", A. D. Stepanov, emphasizes that the spiritual and moral values of the Russian people represent a lasting idea that has formed the basis of public consent for centuries. Today it is as acute as it has never been" the researcher notes. One of the varieties of the modernization theory is the realistic model presented earlier by Vladimir Putin in his message to the Federal Assembly on April 10, 2006. This model is based on the use and development of Russian competitive advantages in those areas in which the Russians can be proud of their achievements. The concept of Russia as an energy superpower is consistent with this approach. The main economic system of Russia, which provides the main share of its national product, is the fuel and energy complex. Naturally, this does not mean that Russia should remain a very large supplier of raw materials, but that it should develop them to a new level. Vladimir Putin confirmed this in his message to the Federal Assembly of Russia on May 10, 2006: Today we need an innovative environment that will set new knowledge into motion. We have to create the necessary infrastructure: technology incubators, technology parks, venture funds, investment funds. We need to establish favorable tax conditions for financing innovative activities" [Putin 2006: 40]. This approach tackles another important problem of modernity, which concerns the entire international community the threat of depletion of natural resources and the search for alternative fuels. In this sense, Russia, which produces large quantities of hydrocarbons, can use this advantage and, in cooperation with other countries, develop ways to solve this problem. And if Russia manages to join international cooperative efforts geared toward inventing the fuel of the future, it will ensure a positive future for the new genera-

116 tion of the Russians. This requires the development of power-plant engineering, energy-saving technologies and new technologies in the field of energy transport. In addition, the very location of Russia makes it a good transport corridor between East and West, and there are also good opportunities for creating an attractive infrastructure. Regarding communications, only the direct participation of Russian companies in the development of global information networks will provide Russia a worthy place in the international community. In some industries, for the sake of sovereignty, the influence of national capital must be predominant. National but not necessarily state-owned. Still, the fuel and energy complex (FEC), strategic communications, the financial system, and the military sector should be primarily Russian. The remaining sectors should be maximally open to foreign investment and deep modernization. We must strive to participate in the global economy in new multinational corporations multinational, not trans-, super-, over- or non-national. The economic future does not lie in the disappearance of the great nations, but in their cooperation" [Surkov 2006: 29]. However, in the present situation, the given model is not sufficiently effective, because it emphasizes the development of the fuel and energy complex, which threatens other industries and doesn't pay enough heed to the social and political spheres. We agree with the supporters of the Eurasian approach and we share their opinion that Russia should move on its own way of development, resorting to the accumulated experience of Western civilization, but transferring it to its own ground and adapting it to modern political, economic and social realities. At the same time, the innovational model of Russian development seems to be more promising. Its realization, based on a systemic modernization, will allow the overcoming of crisis phenomena in the economic, social and spiritual spheres of Russian society and the achievement of steady economic growth, providing favorable conditions for obtaining new knowledge, forming new values, creating an innovational ideology appropriate to the requirements of the epoch, but based on the preservation of the Russian historical and cultural tradition, in accordance with the features of the national mentality. The development of the above directions based on the use of the strengths of the Russian civilization, both in the material and the spiritual sphere, will allow Russia to enter a new level of development and to occupy a worthy position among the modern innovative and dynamic states.
REFERENCES Discussion about the report of the Institute of Modern Development Russia in the XXI century an image of the desirable tomorrow. 2010 [Electronic resource: www.riocenter.ru] Evzerov R. Is capitalism a prospect of development? Svobodnaya Mysl' 7, 1998. Gontmaher E. Russia in the XXI century an image of the desirable tomorrow. The report of the Institute of Modern Development, Moscow, 2010. Medvedev D. A. Rossi, vpered! (Russia, forward!), the Network newspaper Gazeta.ru" September, 2009 [Electronic resource: www.Gazeta.ru].

117
Panarin A. Vtora Evropa" ili Treti Rim"? (The Second Europe" or the Third Rome"?) in: Selected social philosophical essays. The Russian Academy of Science, Moscow, 1996. Proceedings of the international scientific-practical conference Spiritual and moral values, cultural heritage and national interests of Russia, Institute of Philosophy of the Russian Academy of Science, April, 2008 [Electronic resource: www.rusk.ru/st.php]. Putin V. V. The Message to the Federal Assembly of Russia, May 10, 2006 [Electronic resource: www.kremlin.ru] Rivkina R. V. Economic sociology of transitive Russia. Moscow, 1998. Surkov V. Osnovne tendencii i perspektiv razviti sovremenno Rossii (The major tendencies and prospects of development of modern Russia), Modern humanitarian academy, Moscow, 2006.

KAKO PREVAZII DRUTVENU KRIZU U RUSIJI: SISTEMSKA MODERNIZACIJA KAO ALTERNATIVA WENOG DAQEG RAZVOJA Lilija G. Sorokina Rezime Autorka razmatra mogue vidove daqeg razvoja Rusije i wene perspektive u globalizovanom okruewu. U tom smislu ona analizira tri osnovna pravca koja preovlauju u aktuelnoj ruskoj naunoj misli teorije vesternizacije, izolacionizma i evroazijstva. Posebna pawa se posveuje teoriji modernizacije ija primena moe da vodi efikasnom prevladavawu krize savremenog ruskog drutva; modernizatori predlau inovativne metode obnove politikog i ekonomskog sistema Rusije, uzimajui pri tom u obzir efekte globalne ekonomske krize. U lanku se takoe ukazuje na pitawe duboke duhovne krize u modernom ruskom drutvu i sugerie se reewe tog problema. Reewe podrazumeva podizawe duhovne sfere na viu ravan, postupno obrazovawe novog mentaliteta, inovativne koncepcije i akcije i stvarawe atmosfere u kojoj e inioci qudske kreativnosti, energije i inicijative zauzimati vodei poloaj. Kqune rei: drutvena kriza, duhovna kriza, inovacije, modernizacija, mentalitet, ideologija, nacionalni identitet

UDC Originalni nauni rad

Jelena Vapa Tankosi

PROMENE U NAINU POSLOVAWA AGENCIJA ZA OSIGURAWE I FINANSIRAWE IZVOZA

SAETAK: Ciq rada je analiza tradicionalne osnovne uloge agencija za osigurawe i finansirawe izvoza koja je od wihovog postanka bila dravno orue za podrku izvozu nacionalnih kompanija i poveawe konkurentne sposobnosti za prodor na nova trita. Od kada je prva agencija za osigurawe i finansirawe izvoza nastala 1919. godine sa ciqem podrke izvozu pokriem rizika koji privatni sektor ne moe da pokrije, agencije za osigurawe i finansirawe izvoza su bili glavni akteri nacionalne politike za pokrie komercijalnih i nekomercijalnih rizika izvoznih transakcija. Posledwih godina u svetlu unapreewa institucionalnih i pravnih okvira, globalne trgovine i finansijske integracije, strukturne transformacije u organizaciji proizvodwe i poveanog uea privatnog sektora oblast tradicionalne podrke finansirawa i osigurawa izvoza je bila u jeku znaajnih promena. KQUNE REI: agencije za osigurawe i finansirawe izvoza, podrka izvozu, globalna trgovina, finansijske integracije

Meunarodna trgovina predstavqa razmenu dobara i usluga koja tom prilikom prelaze meunarodno priznate granice ili teritorije. Meunarodna trgovina kao grana ekonomije, zajedno s meunarodnim finansijama, ini iru disciplinu poznatu kao meunarodni ekonomski odnosi. Iako se meunarodna trgovina obavqala tokom velikog dela istorije oveanstva ona je tokom posledwih nekoliko vekova dobila na ekonomskom, drutvenom i politikom znaaju. Rast obima meunarodne trgovine osnov je procesa globalizacije. Veina transakcija koje ukquuju inostrane trgovinske aranmane kombinacija je irokog dijapazona usluga koja klijenta prvenstveno zatiuje od rizika, obezbeujui odgovarajui uinak u vidu pravovremene isporuke, ispuwewa finansijskih obligacija, izvravawa plaawa, savetovawa i arairawa celokupne transakcije finansirawa trgovine u kojoj moe biti ukqueno i do 5 uesnika (uvoznik, izvoznik, obe poslovne banke i agencija za finansirawe i osigurawe izvoza). U svetlu toga u termin finansi-

120 rawe izvoza (export credit financing) obuhvata dve meusobno povezane transakcije: a) osigurawe izvoznih kredita od nekomercijalnih i komercijalnih rizika, i b) pruawe finansijske podrke izvozu, izdavawem garancija ili odobravawem kredita izvoznicima ili kupcima u inostranstvu od strane poslovnih banaka ili specijalizovanih institucija osigurawa i finansirawa izvoza. Finansirawe i osigurawe izvoza je snaan i znaajan instrument koji utie na ukupan privredni razvoj drave. Organizovana instutucionalna dravna podrka izvozu je od velikog znaaja jer se jaa vlastita konkurentnost na tritu. U razvijenim zemqama agencije za osigurawe i finansirawe izvoza su specijalizovane institucije koje sprovode programe izvoznog kreditirawa i izvoza u ime i za raun Vlade, i wihovom podrkom kreditirawa i osigurawa izvoza znaajno se smawuju rizici i trokovi osvajawa novih trita. Sve razvijene zemqe imaju jednu ili vie institucija koje se bave osigurawem i finansirawem izvoza. Ove su institucije mogu biti deo dravnog aparata (NEXI, Japan i ECGD, V. Britanija), posebne dravne agencije (Eksim banka SAD i AOFI, Srbija), institucije privatnog kapitala pod uticajem drave (Hermes A. G., Nemaka) ili institucije meovite svojine (SACE, Italija). Najboqa ilustracija je podatak da je podrka izvozu od strane pedesetjedne agencije za osigurawe i finansirawe izvoza lanica Bernske unije je dostigla rekordan nivo u vrednosti oko od hiqadu milijardi dolara u 2008, to predstavqa 10% globalne trgovine. RAZVOJ PROGRAMA FINANSIRAWA I OSIGURAWA IZVOZA U RAZVIJENIM ZEMQAMA S OSVRTOM NA REPUBLIKU SRBIJU Istorijski posmatrano zapaeno je da su se prvi programi finansirawa i osigurawa izvoza u svetu pojavili u vajcarskoj 1906. od strane privatne kompanije Federal. Prema inaturku [Ginaturco 2001] utvreno je da su prvi vladini programi finansirawa i osigurawa izvoza bili usvojeni trinaest godina kasnije (1919) u Velikoj Britaniji. Dokazani osnov formirawa ovih programa, koji su kasnije preuzele druge drave, je bio pomo u reavawu problema nezaposlenosti i ponovno uspostavqawe izvoznih poslova koji su bili prekinuti ratnim stawem". Na primer, vlada Velike Britanije je tada uspostavila program finansirawa trgovine, koji je omoguavao finansirawe izvoza po preferencijalnoj kamatnoj stopi (1% iznad kamatne stope Bank fo England ili minumom od 8%) s rokom otplate od 6 godina. Kako su se vajcarski i britanski programi za finansirawe izvoza pokazali kao isplativi, tako su i druge zemqe uvidele znaaj i potrebu za uspostavqawem slinih programa, podranih od strane dravnih organa. Osnovni postulat za formirawe ovih programa je bio podsticaj ponov-

121 nog uspostavqawa izvoza, i revitalizacija industrije koja je bila opustoena Prvim svetskim ratom, kao i omoguavawe pokretawa izvoza u Sovjetski Savez, zemqu koja je ipak nosila sa sobom velike faktore rizika za zapadnoevropsko poslovawe i zahtevala paqivo odobravawe kredita.
Tabela 1. Pregled vremenskog toka osnivawa agencija za osigurawe i finansirawe izvoza Tokom 1910. godine Velika Britanija vajcarska Tokom 1920. godine Nemaka Belgija Danska Holandija Finska Aus trija Italija Francuska panija Norveka Tokom 1970. godine Australija Ekvador Jamajka Singapur Malezija Filipini Urugvaj Venecuela Tajvan ri Lanka Tokom 1930. godine Sjediwene Amerike Drave vedska Japan Poqska Latvija ehoslovaka Irska Meksiko Tokom 1980. godine Egipat Turska Kina Tunis Indonezija Tokom 1940. godine Kanada Tokom 1950. godine Indija Izrael Juna Afrika Maroko

Tokom 1960. godine Hong Kong Argentina Bolivija Brazil Grka Koreja Pakistan Peru Portugalija Jugoslavija

Tokom 1990. godine Nigerija Kolumbija Rumunija Tajland Maarska Bosna Slovenija Slovaka Bugarska Litvanija Rusija Afrika

Tokom 2000. godine Novi Zeland Makedonija Hrvatska Srbija Vijetnam Banglade

Kada se uzme u obzir situacija u naoj zemqi, prema Gazivodi [2004] uloga agencija za finansirawe i osigurawe izvoznih poslova u Srbiji bi se mogla podeliti u tri etape: poetni koraci, zlatno doba i novi poetak. Po okonawu Drugog svetskog rata 1945. nove vlasti u Jugoslaviji osnovale su Dravni zavod za osigurawe i reosigurawe. Dravni osigurava je 1947. promenio je ime u Dravni osiguravajui zavod DOZ. Poetni koraci osigurawa izvoznih kredita vezani su za osnivawe Dravnog osiguravajueg zavoda 1957. i deset godina kasnije osnivawe Fonda za kreditirawe i osigurawe izvoznih poslova. Zlatno doba se vezuje za period zlatnog doba izvoza od 1979. sve do 1992. godine i uvoewa sankcija SR Jugoslaviji u kojem je Jugoslovenska banka za meunarodnu ekonomsku saradwu a. d. Beograd, osnovana 26. juna 1979. godine kao pravni sledbenik Fonda za kreditirawe i osigurawe izvoznih poslova, imala najznaajniju ulogu. JUBMES banka je kao specijalizovana finansijska institucija putem kreditirawa i refinansirawa izvoza, kao i osigurawa izvoza od nekomercijalnih rizika,

122 bila ovlaena da podrava sredworone i dugorone izvozne poslove, dugoronu proizvodwu, investicionu i finansijsku saradwu domaih preduzea sa stranim partnerima. Prema podacima koji se nalaze na sajtu JUBMES Banke u periodu od 1979. do 1997. godine, uz kreditnu podrku Jugoslovenske banke za meunarodnu ekonomsku saradwu a. d. Beograd, ostvaren izvoz na kredit u iznosu od 6,9 milijardi dolara, od ega je refinansirawe i kreditirawe Banke iznosilo 3,6 milijardi dolara ili 53,6% od vrednosti izvoza na kredit. Nakon 2000. godine s poetkom procesa tranzicije i otvarawem zemqe ka inostranstvu, imajui u vidu da je JUBMES privatizovana te da je promenila svoju osnovnu funkciju, nastala je potreba za stvarawem agencije za osigurawe i finansirawe izvoza u Srbiji." [Ili 2008:19]. Novi poetak izvozne aktivnosti obeleava Fond za osigurawe i finansirawe spoqnotrgovinskih poslova (Serbia and Montenegro Export Credit Agency SMECA). Fond za osigurawe i finansirawe spoqnotrgovinskih poslova osnovan je posebnim Zakonom 2002. godine u okviru realizacije projekta Svetske banke. Zakon o Fondu za osigurawe i finansirawe spoqnotrgovinskih poslova propisuje da je osnovan kao pravno lice specijalizovano za osigurawe od nekomercijalnih i komercijalnih rizika u spoqnotrgovinskom poslovawu, i finansirawe spoqnotrgovinskih poslova radi podsticawa i unapreewa izvoza i razvoja drugih ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Fond je nastao u vreme postojawa zajednice Republike Srbije i Crne Gore. Zakonom o Agenciji za osigurawe i finansirawe izvoza Republike Srbije, iz 2007, osnovana je Agencija za osigurawe i finansirawe izvoza Republike Srbije a. D. (AOFI) kao zatvoreno akcionarsko drutvo koje posluje uz garanciju drave. U segmentu osigurawa Republika Srbija odgovara za obaveze Agencije (AOFI) po osnovu osigurawa izvoza od nekomercijalnih rizika do iznosa koji se utvruje zakonom kojim se ureuje godiwi buxet Republike. Agencija kao dravna institucija je usmerena da podri poslove kratkoronog, sredworonog, i dugoronog finansirawa izvoznika i osigurawa potraivawa po osnovu izvoza, protiv komercijalnih i politikih rizika koji ne mogu biti pokriveni na meunarodnom tritu osigurawa (non marketable risks) uz garanciju drave. Drava jo uvek analizira opciju udruivawa obe agencije u jedan entitet u ciqu maksimizacije resursa [Svetska banka 2008]. Vlada je u razmatrawu dokapitalizacije Agencije, a zatim i wenog spajawa s Fondom za osigurawe i finansirawe spoqnotrgovinskih poslova, kako bi omoguila izvoznicima vei iznos sredstava za finansirawe izvoza, kao i vre garancije izvoznim poslovima. TRADICIONALNA ULOGA AGENCIJE ZA OSIGURAWE I FINANSIRAWE IZVOZA Agencije za osigurawe i finansirawe izvoza se razlikuju od zemqe do zemqe i ne moe se rei da postoji tipina agencija." [Stephens 1999: 13]. Wihova tradicionalna uloga je da podravaju i pospeuju iz-

123 voz i strane investicije, osiguravajui meunarodnu trgovinu i investicije u inostranstvo, i u nekim sluajevima obezbeujui direktno finansirawe. Najee se nalaze u vlasnitvu same drave ili je wihova vlasnika struktura meovita, ali postoje i agencije koje su u privatnom vlasnitvu. Agencije za osigurawe i finansirawe izvoza su pomogle wihovim matinim zemqama da se poveu s ostalim zemqama, da obezbede izvore sirovina, da se otvore prema novim tritima plasirajui wihove krajwe proizvode, da podre prijateqske zemqe, da razviju proizvodwu novih proizvoda i stratekih industrija, da pospee strane direktne investicije, i da poveaju platnu sposobnost svoje zemqe pri kupovini robe od inostranih dobavqaa [sajt Berne Union]. Prema zapaawu inaturka [Ginaturco 2001: 2] agencije za osigurawe i finansirawe izvoza se nalaze negde na pola puta izmeu izvoznika i wihovih poslovnih banaka (koje imaju za ciq da obezbede kratkoroni izvozni kredit sa to viim kamatnim stopama), i multilateralnih razvojnih banaka i meunarodnih agencija za razvoj (koje imaju za ciq da obezbede to dugoroniji kredit sa to niim kamatnim stopama). Veina aktivnosti agencija za osigurawe i finansirawe izvoza spada u kategoriju odobravawa kredita na rok dui od 2 godine ali mawi od 5 godina, s trinim kamatnim stopama koje su najee rezervisane za najboqe klijente poslovnih banaka. Moemo grupisati proizvode i usluge agencija za osigurawe i finansirawe izvoza u tri kategorije: kreditirawe (kreditirawe pripreme izvoza, kredit kupcu, kredit dobavqaa, kreditne linije) bankarske garancije (licitaciona garancija, garancija za dobro izvrewe posla, garancija za povraaj avansa i garancija za otklawawe nedostataka u garantnom roku) i osigurawe izvoza (osigurawe kratkoronih novanih potraivawa, http://www.hbor.hr/osig_programi.asp osigurawe kredita kupcu/banci ino-kupca, kredita dobavqaa, kredita za pripremu izvoza, teta tokom proizvodwe, ulagawa u inostranstvo). U istorijatu agencija, drava ima veliki znaaj i ulogu u pruawu podrke agencijama za osigurawe i finansirawe izvoza. Dravna podrka izvozu je deo opte ekonomske politike same Drave jer ima za zadatak da pospei ubrzawe i multiplikovawe pozitivnih efekata koje ostvare wene nacionalna preduzea na stranim tritima u okviru sistema podrke izvoza. Dravna podka izvozu je najee u formi osigurawa (pure cover) to znai da drava izdaje garancije u svoje ime i za svoj raun po osnovu poslova osigurawa i finansirawa izvoza. Ona moe biti i osigurava ili reosigurava rizika, i moe da obezbedi povoqnije finansirawe po CIRR kamatnoj stopi za svoje izvoznike ili poslovne banke. Zanimqivo je primetiti da se u danawe vreme uloga Vlade u veini agencija za osigurawe i finansirawe izvoza smawuje kako je privatni sektor sve spremniji da preuzme sve vei rizik i pomogne" agencijama za osigurawe i finansirawe izvoza u wihovim aktivnostima. Vlada je jo uvek glavni osigurava ili reosigurava rizika, i to posebno politikih rizika.

124 Jo 1976. godine zemqe Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD) poele su da usaglaavaju svoje izvozne politike. Nakon dunikih kriza iz 1980-ih na nivou OECD usledilo je stvarawe jednoobraznih pravila za finansirawe i osigurawe izvoza na nivou OECD prihvaenih od svih zemaqa lanica. Sporazum o smernicama za osigurawe i finansirawe izvoza ili OECD konsenzus (http://webdomino1. oecd.org/olis/2004doc.nsf/Linkto/td-pg(2004)12-rev Arrangement on Guidelines for Officially Supported Export Credits) je usvojen 1978. OECD konsensusom definiu se pravila kreditirawa izvoza roba i usluga s rokom otplate od 2 i vie godina. Sporazumom o smernicama za osigurawe i finansirawe izvoza uz podrku drave se utvruju minimalne kamatne stope za finansirawe izvoza, klasifikacija zemqe prema finansijskoj poziciji zemqe dunika, maksimalni rokovi kreditirawa i uslovi otplate, vezane i nevezane pomoi, adekvatne cene premija (s obavezom da se dostigne taka rentabilnosti) i pitawa civilnog drutva (zatite sredine, odgovornog" kreditirawa, i borbe protiv korupcije). PROMENE U POSLOVAWU AGENCIJA ZA OSIGURAWE I FINANSIRAWE AGENCIJA RAZVIJENIH ZEMAQA Pored regulisawa uslova osigurawa i finansirawa izvoza uz dravnu podrku putem OECD konsenzusa moe se izdvojiti jo nekoliko vanih faktora koji su podstakli globalne promene u nainu poslovawa nacionalnih agencija za osigurawe i finansirawe izvoza. Razvoj regulative u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO) i eliminisawe elemenata subvencija s orijentacijom na dugoronu finansijsku profitabilnost u skladu sa Sporazumom o subvencijama i kompenzatornim merama. U skladu s vaeom regulativom STO Sporazumom o subvencijama i kompenzatornim merama definiu se dve vrste subvencija koje mogu naruiti trgovinu. To su izvozne subvencije i upotreba domaih proizvoda nad uvozom. Prvi tip subvencija daje mogunost za smawivawe cena izvoza, a druga daje prvenstvo domaim proizvodima. Izvozni krediti koji se odobravaju uz podrku Vladine agencije, odeqewa ili privatne kompanije koja deluje za raun Vlade ukoliko ispuwavaju uslove navedene u delu 1. lanu 1. se svrstavaju u definiciju subvencije. Meutim, vladina podrka izvoznom kreditirawu koja se ne svrstava pod beneficije ne klasifikuje se kao subvencija. U finansijskom smislu, Vlada moe da obezbedi kredit po istim uslovima pod kojim zajmoprimaoc moe da dobije od privatnih izvora finansirawa i tada se kredit ne smatra subvencijom. Znai osnov za definisawe subvencije nije podrka Vlade ve se definie prema tritu. U delu 2, lanu 3. pod stavkom (j) navodi se da je zabrawena subvencija ona koja se daje uz podrku Vlade za izvozno kreditirawe ili osigurawe izvoza, kada se stope premije se daju ispod trine cene i ne pokrivaju dugorone opera-

125 tivne trokove i oekivane gubitke po programima (break even point). U Sporazumu pod stavkom (k) prvi pasus propisuje da izvozni krediti spadaju pod zabrawene izvozne subvencije kada se odobravaju ispod troka korienih ili pribavqenih Vladinih sredstava (na meunarodnom tritu kapitala). Drugi pasus stavke (k) se poziva na OECD Sporazum i udaqava se zabrawenih izvoznih subvencija, kreirajui sigurnu luku" (safe harbour) za agencije i propisuje da one treba da odobravaju kredit u skladu s kamatnim stopama definisanim OECD konsenzusom. Direktive Evropske Unije koja ograniava dravnu podrku u oblasti trinih rizika i uslovqava podelu rizika na trine i netrine. Direktiva Evropske Unije [Slubeni Glasnik C 281, 17/09/1997, str. 410] propisuje obavezu za drave lanice Evropske Unije da wihove dravne agencije poslove u oblasti kratkoronih osigurawa izvoznih komercijalnih rizika moraju da izdvoje u posebna preduzea koja posluju na tritu bez garancije drave, na bazi trinih principa i mehanizama. Privatna osiguravajua drutva ne treba da trpe konkurenciju dravnih osiguravajuih agencija, iza kojih stoji drava sa svojim buxetom jer su wihovi finansijski sistemi dovoqno razvijeni da privatni sektor moe da preuzme kratkorone trine rizike. Potom je 2001. izdata prva izmena Saoptewa Komisije dravama lanicama gde je Komisija je odluila da izmeni definiciju trinih rizika u okviru Evropske Unije koji sada ukquuju i nekomercijalne rizike koji potiu iz Evropske Unije i OECD zemaqa lanica koji su navedene u Aneksu 1 Saoptewa iz 1997. Dravna pomo kod kratkoronih poslova osigurawa komercijalnog i nekomercijalnog rizika izvoza u zemqama OECD naruava konkurenciju jer ovu vrstu transakcija moe preuzeti privatan sektor (privatna osiguravajua drutva) jer se tu javqa trini rizik (marketable risk) koji je privatni sektor u stawu da osigura. Regulativa EU, dakle deli rizik na trini (kratkoroni komercijalni i nekomercijalni rizik u zemqama OECD) i netrini (nekomercijalni rizik kratkoronih transakcija za zemqe van OECD-a, kao i komercijalni i nekomercijalni rizik sredworonih i dugoronih transakcija). Tranzicija od made in ka made by uslovqena globalizacijom koja namee izmetawe proizvodnih centara velikih multinacionalnih kompanija u zemqe u razvoju zbog niskih trokova proizvodwe. Kada je u pitawu pruawe podrke transakcijama u kojima uestvuju roba i usluge stranog porekla sve posmatrane agencije za osigurawe i finansirawe izvoza pokuavaju na najboqi mogui nain da potuju nacionalne interese i da postave realna ograniewa u podrci ovakvih transakcija. Ne postoji pravilo u OECD Smernicama koje propisuje obim podrke koji se moe pruiti transakcijama u kojima ue-

126 stvuju roba i usluge stranog porekla, jer je na svakoj zemqi da razvije svoj okvir pravila koji titi wene nacionalne interese. Moemo primetiti da izvozne politike koje se tiu podrke transakcijama u kojima uestvuje i roba i usluge stranog porekla zavise od veliine zemqe, wene razvijenosti i standarda. Veina agencije za osigurawe i finansirawe izvoza primewuju razliite procente porekla strane robe za preferencijalnu robu koja potie iz zemaqa Evropske Unije, ili sa kojima imaju bilateralne sporazume ili regionalne sporazume i pogotovo ukoliko izvoznik dokae da se ostale komponente za robu koju je potrebno pripremiti za izvoz ne mogu proizvesti u toj dravi [International Trade Center 2000]. Prema Askariju [Ascari 2007] mnoge agencije kao to je na primer, SACE u Italiji, mewaju svoj fokus od robe i usluga proizvedeno u Italiji" ka proizvedeno od strane Italije" sve dok wihove nacionalne privrede, domae kompanije i wihovi strani supsidijari, imaju koristi od ovog pristupa. Pre pet godina veina agencija je zahtevalo da u ukupnom izvozu bude prisutno najmawe 70100% uea robe i usluga nacionalnog porekla, dok danas mali broj agencija propisuje da roba i usluge nacionalnog porekla treba da bude vie od 80%. Naglasak se pomera od nacionalnog ka stratekom interesu jer je u interesu drava da se podre kompanije u razvoju koje mogu da postanu globalni uesnici. Pod efektom globalizacije mnogi izvoznici proiruju svoj lanac dobavqaa, mnoge kompanije su od pre nekoliko godina premestile svoje fabrike za proizvodwu u Kinu, ili svoje informacione tehnoloke jedinice u Indiju. Od kqunog znaaja za definisawe fleksibilnog pristupa je politika Vlade koja ima za ciq da pomogne stvarawu novih radnih mesta u zemqi i koja ba nije pristalica outsourcing-a. Ipak su neke od najveih zemaqe OECD zauzele stav da je globalizacija neminovna i da e ovim pristupom moda smawiti otvarawe radnih mesta u jednom sektoru, ali e tako doprineti stvarawu novih radnih mesta u drugim sektorima. Poto je ciq svih vlada obezbeewe i podrka novanom toku svojih nacionalnih kompanija oni uzimaju u obzir i druge prednosti kao to su stvarawe buduih trgovinskih tokova, ulagawe u istraivawe i razvoj, i indirektno stvarawe radnih mesta.
Tabela 2. Prikaz propisanih uslova OECD zemaqa za uee robe i usluga domaeg porekla u ukupnom izvozu 2002 godine vs. 2007 godine % uea prema standardu % uea prema standardu za nacionalno poreklo za nacionalno poreklo robe i usluga, 2002. godina robe i usluga, 2007. godina Ex-Im Bank SAD Ostale agencije iz zemaqa G-7 OECD Agencije iz zemaqa koje ne pripadaju zemaqama G-7 OECD 85% 70%* 50%* 85% 35%** 40%**

* 2002. godine Agencije iz Evropske Unije su bile spremne da poveaju uee strane robe i usluga sa 15% na 30% ukoliko je poreklo strane robe iz drugih zemaqa Evropske unije

127
** najmawe polovina agencija moe ii ispod propisanog standarda ukoliko se radi o odgovarajuim nacionalnim interesima" Izvor: US Export-Import Bank [2007] Report to the U.S. Congress on Export Credit Competition, Export-Import Bank of the United States, Washington, 96 strana.

Stvarawe sofisticiranijih i kompetitivnijih meunarodnih trita kapitala, gubitak tradicionalne podele izmeu nacionalne i meunarodne politike i razvoj globalne konkurencije. Jo devedesetih godina na tritu su se pojavila velika privatna osiguravajua drutva koji danas aktivno uestvuju u segmentu poslovawa agencija za osigurawe i finansirawe izvoza. Evropska Unija je definisawem trinih" rizika ograniila delovawe agencija za osigurawe i finansirawe izvoza i omoguila privatnom sektoru da aktivno uestvuje na tritu kratkoronog osigurawa. Privatni sektor ima standardne proizvode za iroko trite i ne mora da se pridrava pravila propisanih OECD konsenzusom to znaajno utie na kompetitivnost wihove ponude. Visoka koncentracija na tritu osigurawa posledwih nekoliko godina ukazuje na tri glavne kompanije koje ubedqivo pokrivaju ak 80% trita osigurawa kredita u svetu, grupe Euler Hermes (Nemaka), Atradius (Holandija) i Coface (Francuska).
Tabela 3. Procent trinog uea agencija za osigurawe izvoza u 2005. godini Kompanija Euler Hermes Coface Atradius Cedito y Caucion CESCE AIG Mapfre QBE CGIC Ostali Izvor: Euler Hermes [2007] Trini udeo (procent) 35.75 18.52 21.89 8.77 2.57 2.16 2.47 1.89 1.71 4.27

Iz navedenog se moe zakquiti da su elementi kao to je sve vea globalna likvidnost, nie kamatne stope, smawewe politikog rizika zemaqa u razvoju, i poveana finansijska integracija tokom godina dali podstrek privatnim investitorima i zajmodavcima da aktivno uestvuju i podre izvoz u zemqe u razvoju dok agencije za osigurawe i finansirawe izvoza u isto vreme i sarauju i takmie se s privatnim sektorom. Ipak se mora naglasiti da u razvijenim zemqama agencije jo uvek preuzimaju kompleksne sredworone i dugorone operacije i pokrivaju netrine rizike koji privatni sektor ne eli ili ne moe da preuzme. Dobra stvar je da poveana konkurencija, izmeu agencija koje deluju uz podrku Drave i privatnih osiguravajuih drutava, e sigurno imati za posledicu poboqawe kvaliteta postojeih proizvoda i vee efikasnosti u radu. U godinama koje slede, potrebno je jo ja-

128 e angaovawe samih agencija na poqu diversifikacije rizika, aktivnog upravqaja portfeqom (tehnikama hexinga, svopovima) i ponude novih proizvoda. * * * Mora se imati na umu da globalizacija svetske privrede namee potrebu i naoj zemqi za vee ukquewe u svetske tokove i razmenu roba, usluga, rada i kapitala, i samim tim za definisawe savremenih modela podrke izvozu. Ova poveana kompleksnost trgovine mora biti podsticaj za razmatrawe sadawih privredno-ekonomskih okolnosti u zemqi, strukturnih promena u izvoznim sektorima, poveawe konkurentnosti domae privrede, kao i ekonomske i politike promene na ciqnim tritima, jer ovi elementi mogu uticati negativno na rast izvoza Republike Srbije. Iako se u Republici Srbiji stvara zakonski i makroekonomski okvir, trebalo bi to pre osposobiti izvozno orijentisana preduzea i stvoriti odgovarajuu institucionalnu podrku izvoznoj aktivnosti i izvoznicima, posebno zbog oekivanog ulaska u Evropsku Uniju. Jasno je da je ovom izvoznom segmentu izvoznicima u Srbiji potrebna pomo drave, pa za wegovu revitalizaciju Vlada treba pronai i primeniti optimalna reewa.
LITERATURA Ascari R. Is Export Credit Agency a Misnomer, The ECA Response to a Changing World, SACE Working Paper No. 02, SACE, Rome, 2007, pp. 22. Euler Hermes (2007) Activity and Results 2006 Presentation, pp 15. Gazivoda J. Osigurawe izvoznih kredita. Revija za pravo osigurawa broj str. 34, Beograd, 2004, str. 3435. Gianturco D. E. Export Credit Agencies: the Unsung Giants of International Trade and Finance, CT: Quorum Books, Westport, 2001, pp 2, 4144. Ili A. Agencije za kreditirawe izvoza kao deo sistema podrke izvozu, Srpski ekonomski forum radni dokument, Beograd, 2008, strana 19. International Trade Center. Rules of Origin in the Export Credit Insurance, International Trade Forum Issue 1, ITC, Geneva, 2001, pp. 1516. Stephens M. The Changing Role of Export Credit Agencies, International Monetary Fund, Washington, 1999, pp 13. US Export-Import Bank. Report to the U.S. Congress on Export Credit Competition, Export-Import Bank of the United States, Washington, 2007, pp 96. World Bank. Implementation completion and results report on a credit in the amount of SDR 9.1 million and on an Italian grant in the amount of US$8,920,714 to the Federal Republic of Yugoslavia for an export finance facilitation project, Report No: ICR0000597, Washington, 2008, pp. 22. Pravna regulativa Agreement on Subsidies and Countervailing Measures, http://www.wto.org/english/docs_e/legal_e/24-scm.pdf Arrangement on Guidelines for Officially Supported Export Credits, TD/PG(2003)24, OECD, http://webdomino1.oecd.org/olis/2004doc.nsf/L inkto/td-pg(2004)12-rev

129
Beme Union General Understanding http://www.nexi.go.jp/insurance/ins_berun/pdf/berun1.pdf Council Directive 98/29/EC of 7 May 1998 on harmonization of the main provisions concerning export credit insurance for transactions with medium and long-term cover, Official Journal of the European Communities 19. 5. 98, http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2005/february/tradoc_111158.pdf Communication of the Commission to the Member States pursuant to Article 93 (1) of the EC Treaty applying Articles 92 and 93 of the Treaty to short-term export-credit insurance (97/C 281/03), Official Journal C 281, 17/09/1997 P. 0004 0010, http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2005/february/trad oc_111163.pdf Communication of the Commission to Member States amending the communication pursuant to Article 93(1) of the EC Treaty applying Articles 92 and 93 of the Treaty to short-term exportcredit insurance (2001/C 217/02), Official Journal. OJ C 217, 02.08.2001, http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2005/february/tradoc_111164.pdf Communication of the Commission to Member States amending the communication pursuant to Article 93(1) of the EC Treaty applying Articles 92 and 93 of the Treaty to short-term export credit insurance (2005/C 325/11), C 325/22 Official Journal of the European Union 22.12.2005, http://trade.ec.europa.eu/doclib/docs/2006/september/tradoc_130124.pdf Premium and Related Conditions: Explanation Of The Premium Rules Of The Arrangement On Officially Supported Export Credits (The Knaepen Package), http://www.olis.oecd.org/olis/2004doc.nsf/ENGREFCORPLOOK/NT0000458A /$FILE/JT00167196.PDF Strategija poveawa izvoza Republike Srbije za period od 2008. do 2011. godine, Slubeni glasnik RS broj 58/08. The Export Credit Arrangement 19782008. OECD, Export Credits Secretariat, Paris, 2008. Zakon o spoqnotrgovinskom poslovawu, Slubeni glasnik RS, br. 101/2005. Zakon o Agenciji za osigurawe i finansirawe izvoza, Slubeni glasnik RS, br. 61/2005 od 15. 7. 2005. Zakon o Fondu za osigurawe i finansirawe spoqnotrgovinskih poslova, Slubeni list SRJ, br. 3/2002 od 18. 1. 2002. godine.

RECENT CHANGES IN BUSINESS PRACTICES OF THE EXPORT INSURANCE AND FINANCING AGENCIES by Jelena Vapa Tankosi Summary This paper analyzes the traditional main role of Export Credit Agencies (ECAs) which have from their founding been a tool for governments to support national companies in their export business and enhance the economy's capacity to penetrate foreign markets. Since 1919 when the first agency was established in the United Kingdom with the objective of guaranteeing exports to markets not covered by private insurers, ECAs have been the main promoters of national politics for providing coverage against commercial and non-commercial risks of export transactions. In the last years, in the light

130
of enhanced institutional and legal framework, global trade and financial integration, structural transformation in production organization, and the increasing role of the private sector, significant changes in the model of traditional export credit support have occurred. Key words: Export Credit Agencies (ECAs), supporting export business, global trade, financial integration

UDC Originalni nauni rad

Duica Malini urica Komlenovi

OCEWIVAWE IZ PERSPEKTIVE UENIKA1

SAETAK: Ocewivawe je sastavni, neizbeni deo vaspitno-obrazovnog procesa i predstavqa posebno osetqiv segment nastavne prakse. S tim u vezi, ciq naeg istraivawa bio je usmeren na utvrivawe i analizu miqewa uenika o ocewivawu i nastavnicima u kontekstu ocewivawa. Istraivawem je obuhvaeno 200 uenika iz osnovne kole i 200 uenika iz gimnazije. Pitawa su grupisana u tri tematske celine (uenikovo opaawe nastavnikih postupaka u procesu ocewivawa; identifikovawe uenikovih preferiranih naini ocewivawa i wihovih reakcije na ocenu i poeqne i nepoeqne karakteristike nastavnika u kontekstu ocewivawa iz perspektive uenika). Na osnovu naih nalaza moe se zakquiti da uenici smatraju: da nastavnici imaju razliite kriterijume ocewivawa, da veina nastavnika ima blai kriterijum u ocewivawu slabijih uenika, da primewuje ocenu kao disciplinsku meru i da se pri ocewivawu rukovode ocenama uenika iz drugih nastavnih predmeta. Ocena predstavqa snaan motivator aktivnijeg angaovawa uenika u nastavi, u kojoj uenici kod nastavnika posebno cene redovno proveravawe i objektivno ocewivawe, a zameraju preterano strog i neujednaen kriterijum ocewivawa. Date su i liste poeqnih i nepoeqnih karakteristika nastavnika u kontekstu ocewivawa, a prema opaewima uenika. KQUNE REI: ocewivawe, uenik, nastavnik, osnovna kola, gimnazija

Ocewivawe se moe opisati kao skup pedagokih postupaka kojim se vaqano, objektivno, pouzdano i precizno utvruje u kojem stepenu odreena aktivnost uenika, ili ishod te aktivnosti, ima svojstva koja su postavqena kao ciqevi vaspitno-obrazovnog rada" [Havelka 2000: 165]. Proveravawe i ocewivawe obuhvata praewe, merewe i vrednovawe napredovawa uenika u nastavi i determinie ocene iz pojedinanih nastavnih predmeta i ocene opteg uspeha [Peko 2002].
1 Napomena. lanak predstavqa rezultat rada na projektu Obrazovawe za drutvo znawa", broj 149001 (20062010), iju realizaciju finansira Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije.

132 Uprkos brojnim teorijskim i istraivakim nalazima iz oblasti dokimologije, sasvim je izvesno da i danas u naim kolama, na svim stupwevima obrazovawa, jo uvek postoje neki elementi koji ometaju objektivno ocewivawe i vrednovawe uenikih postignua. Najoptije posmatrano, u ocewivawu se mogu razlikovati faktori koji zavise od ocewivaa i faktori koji zavise od ispitanika [Furlan 1964; Rot 1965; Grgin 2002; Jankovi 2002; Gojkov 2003]. Od ocewivaa zavisi: individualno shvatawe posebne vanosti pojedinih delova gradiva (ako mi uenik ne zna to i to, ne moe dobiti prelaznu ocenu"), opti ocewivaki stav nastavnika (stroiji i blai ocewivai), greke nastavnika u ocewivawu (logika greka", greka diferencijacije, greka sredine, greka kontrasta, tendencija prilagoavawa kriterijuma ocewivawa kvalitetu odeqewa), halo efekt", trenutno raspoloewe nastavnika, znawe ili neznawe prethodnog ispitanika i neki drugi faktori ocewivaa (line osobine, iskustvo, uverewa, temperament). Od ispitanika zavise: govorne sposobnosti uenika (elokventnost, relativna neodreenost odgovora uenika), prethodni uspeh (uenici koji su opaeni kao boqi u odeqewu dobijaju boqe ocene od onih koji se smatraju slabijim), trenutno stawe uenika (emocionalno, zdravstveno), pol, izgled i neki drugi faktori (urednija deca, simpatinija deca esto dobijaju boqe ocene). Napred navedeni faktori predstavqaju znaajne slabosti postojeeg sistema ocewivawa i pogoduju stvarawu konfliktnih situacija na relaciji nastavnikuenikroditeq. Na izvestan nain, ocena predstavqa preutni iskaz o jednoj linosti, ne samo dijagnostiki, ve i prognostiki. Sve komponente jedne linosti, koje determiniu nain odgovarawa uenika, treba da nau svoj izraz u jednom broju, odnosno cifri. Ocena koju uenik dobije iz nekog predmeta trebalo bi da ukae na nivo ovladanosti odreenom nastavnom graom za neki period. I pored toga to svaka dobijena ocena nema za uenika istu teinu u linom sistemu vrednovawa, ocene nisu samo izraz uenikih usvojenih znawa koja se mere, ve esto izraz odnosa s onima koji mere, odnosno nastavnicima. Ako je ocena dobra, odnosno u skladu s uenikim oekivawima, onda se nastavnikov odnos procewuje kao pozitivan. Neretko, uenici su skloni da prepoznaju slabe ili nie ocene od zasluenih kao nastavnikovu nesimpatiju, iskquujui pri tome neke druge uzroke koji su mogli dovesti do te ocene. Uenik koji mora da prihvati slabe ili ocene za koje smatra da su nie od zasluene, ne mora i ne moe da prihvati znaewe koje tim ocenama pridaje nastavnik. Od negativnih implikacija takvih ocena uenik se brani ravnodunou, poricawem znaaja ocena, stav prema koli postaje negativan, poveava se distanca prema nastavniku i nastava gubi svaki smisao [Havelka, 2000]. Tako doivqena od strane uenika, ocena izraava stav i miqewe nastavnika o wemu [Bili, 2001]. Svaki uspeh se vidi kao sluajnost, a loa ocena u koli je potkrepqewe loe slike o sebi. Ovaj samoomalovaavajui stav esto rezultira komentare tipa: Zato bih uopte pokuavao? Svakako neu uspeti" ili ak i ako uradim uspe-

133 no, drugi e rei da sam varao". Rezultat je nizak self-koncept, a uz ovakve pretpostavke inicijativa tih uenika da neto promene ili spremnost da prihvate promene je ograniena [Delisle & Berger 1990]. Opte je prihvaeno uverewe da su ocene sa prvog polugodita daleko realnije od ocena dobijenih na kraju kolske godine i da kolski uspeh, kao rezultanta krajwih ocena nije odraz stvarnog znawa uenika, jer je kriterijum ocewivawa na kraju godine blai. Drugim reima, na kraju kolske godine ocena gubi svoju realnu vrednost, veliki broj jedinica se pretvara u takozvane pedagoke dvojke", jer je u pitawu dete koje ivi u tekim materijalnim uslovima", inteligentno dete koje e nauiti kad mu zatreba" [Smiljani 1966]. Prema nalazima nekih istraivawa [Havelka 1990], utvreno je da razliiti kriterijumi ocewivawa na polugoditu i kraju kolske godine do najveih promena dovode u kategorijama nedovoqnih uenika (s 30% na polugoditu, broj nedovoqnih uenika je opao na 3% na kraju kolske godine) i odlinih uenika (s 21% na polugoditu broj odlinih na kraju kolske godine je porastao na 40,2%). Osim toga, nisu retki ni pritisci na nastavnike da poprave ocenu(e) kako ne bi kvarili opti uspeh uenika [Havelka, Hebib i Baucal 2003]. S druge strane, nastavnici ukazuju na izvesne tekoe pri ocewivawu uenika, a kao najznaajnije tekoe navode nedovoqan broj asova, odnosno nesklad izmeu obima nastavnog gradiva jednog predmeta i vremena predvienog za wegovu realizaciju, kao i veliki broj uenika u odeqewu. Provera znawa testovima na kraju klasifikacionih perioda, prema miqewu gotovo 60% nastavnika osnovnih i sredwih kola, najprikladniji je nain ocewivawa, to svakako ukazuje na potrebu za veom objektivizacijom u ocewivawu [urii-Bojanovi 2001]. Vei stepen objektivnosti moe se postii ocewivawem iz ugla predvienih ishoda i standarda, s aspekta formativnog i sumativnog ocewivawa [Kyriacou 2001; Havelka, Hebib i Baucal 2003]. Formativno ocewivawe moe se oznaiti i kao podsticajno, razvojno ocewivawe koje se odvija u toku procesa uewa i koje usmerava uenike na odreene ciqeve, sadraje i ishode. Wegova uloga je preventivna, jer moe spreiti pojavu neuspeha, jer registruje podatke o uspehu uenika i tekoama na koje nailazi u aktivnostima koje se ocewuju. Formativno ocewivawe odgovara na pitawa ta je uenik postigao, ta i kako treba daqe da ui. Nastavnici daju uenicima informacije o wihovom napredovawu u uewu i planirawu daqeg uewa, a te informacije su zapravo formativne" ocene ili opisne" ocene. Sumativno (zakquno) ocewivawe ima za ciq vrednovawe ishoda ostvarenih u odreenom periodu. Ono nam govori o tome koliko je uenik nauio u odreenom periodu, koliko je ovladao pojedinim sadrajima i ishodima koji su odreeni kolskim programom. Sumativne ocene delom su ishod formativnih ocena. Napred navedena razmatrawa znaajno su doprinela naem opredeqewu za istraivawe procesa ocewivawa u kolskoj praksi.

134 METODOLOGIJA ISTRAIVAWA Osnovni ciq naeg istraivawa je utvrivawe i analiza miqewa uenika o ocewivawu i nastavnicima u kontekstu ocewivawa. Drugim reima, interesovalo nas je ta uenici misle o ocewivawu i aktivnostima vezanim za ocewivawe i da li se, u tom pogledu, razlikuju miqewa uenika osnovne kole i gimnazije. Osnovna metoda koja je bila primewena u ovom istraivawu je analitiko-deskriptivna metoda. U toku prikupqawa podataka koristili smo tehniku anketirawa, koja je bila praena odgovarajuim anketnim listom za uenike, konstruisanim za potrebe ovog istraivawa. Anketni list je sadrao dvadeset pitawa, osamnaest pitawa zatvorenog i dva pitawa otvorenog tipa. Pitawa su grupisana u tri tematske celine. Prva grupa pitawa odnosila se na uenikovo opaawe nastavnikih postupaka u procesu ocewivawa. Druga grupa pitawa bila je usmerena na identifikovawe uenikovih preferiranih naini ocewivawa i wihovih reakcije na ocenu, a u treoj grupi predviena su pitawa o poeqnim i nepoeqnim karakteristika nastavnika u kontekstu ocewivawa iz perspektive uenika. U istraivawe su ukqueni subjekti iz etiri osnovne kole i dve gimnazije sa terotorije grada Beograda. Anketirano je 200 uenika od estog do osmog razreda iz osnovne kole i 200 uenika drugog, treeg i etvrtog razreda gimnazije. REZULTATI ISTRAIVAWA I INTERPRETACIJA Prva grupa pitawa iz upitnika odnosila se na uenikovo opaawe nastavnikih postupaka u procesu ocewivawa. Najpre smo od uenika traili da procene kako ih veina nastavnika najee ocewuje. Miqewa uenika osnovnih kola su uglavnom podeqena, s obzirom na to da podjednak broj navodo da su najee oceweni realno (44,12%), odnosno nerealno, smatrajui da ocena nastavnika nije u skladu s wihovim pokazanim znawem (43,63%). Mawi broj osnovnokolaca smatra da nastavnici ocewuju prestrogo (12,25%), a nijedan uenik nije opazio nastavniko ocewivawe kao previe blago. U pogledu procene nastavnikovog ocewivawa uenici gimnazije, u odnosu na uenike osnovne kole homogeniji su kao grupa. Naime, najvei broj gimnazijalaca je miqewa da nastavnici ocewuju nerealno (86,05%), dok mali procent smatra da su ocene realne (8,72%), a jo mawi da su najee prestroge (5,23%). Kao i uenici osnovnih kola, ni meu uenicima gimnazije nema onih koji smatraju da nastavnici imaju blage kriterijume ocewivawa. Uenici oba kolska nivoa procewuju da kriterijumi ocewivawa nastavnika nisu isti za sve uenike (tabela 1).

135
Tabela 1. Uenici o kriterijumima ocewivawa Smatra li da nastavnici imaju blai kriterijum ocewivawa prema slabijim uenicima? Ne, jer misle da tako ine nepravdu boqim uenicima Da, jer misle da e tako slabije uenike podstai na rad Da, prema uenicima koji iz objektivnih razloga slabije ue osnovna kola (%) 8,12 43,80 48,98 gimnazija (%) 36,04 24,62 39,34

Kao to se iz tabele moe videti veina uenika oba kolska nivoa smatra da nastavnici imaju blai kriterijum ocewivawa prema slabijim uenicima i to ee prema onima za koje procewuju da objektivno ne mogu boqe da ue (osnovna 48,08%, gimnazija 39,34%), a ree zbog toga to misle da e neuspene uenike tako vie motivisati i podstai na rad i uewe (osnovna 43,80%, gimnazija 24,62%). Meutim, zanimqivo je da gimnazijalci (36,04%), ee nego uenici osnovne kole (8,12%), smatraju da nastavnici imaju ujednaeniji kriterijum ocewivawa prema uenicima razliitih nivoa kolske uspenosti. Dobijeni nalazi su veinom u skladu s nalazima drugih istraivaa iz nae sredine. Brojni teoretiari i praktiari obrazovawa ukazuju da nepostojawe jedinstvenog kriterijuma ocewivawa, predstavqa jedan od kqunih problema uspene nastave [Troj 1957; Furlan 1964; Rot 1965; Smiqani 1966; Pongrac 1980; Havelka 2000; Grgin 2002; Jankovi 2002; Gojkov 2003; Havelka, Hebib i Baucal 2003]. Smatra se da su kriterijumi ocewivawa nastavnika razliiti, a raznolikost se ogleda u tome ime se nastavnici rukovode u davawu ocena: jedni ocewuju samo znawe koje uenik pokazuje prilikom odgovarawa, drugi uzimaju u obzir porodine prilike uenika, trei zalagawe uenika na asu, sposobnosti, vladawe i slino. Glavni nedostatak ovih proizvoqnih, subjektivnih kriterijuma ocewivawa je u tome to oni mogu biti dijametralno razliiti. Nastavnik je i ocewiva i instrument merewa, iako merewe mora biti odraz merne veliine, a ne mernog instrumenta [Jankovi 2002]. U prilog navedenom govori i iwenica da jedan isti nastavnik priblino slian odgovor dva ili vie uenika iz razliitih odeqewa ne ocewuje istom numerikom ocenom. Smatra se da nastavnikova opaenost kvaliteta odeqewa znaajno utie na davawe pojedinanih ocena [Rot 1965; Grgin 2002], tako da ocena vie predstavqa rang, s obzirom na znawe celog odeqewa, nego stvarnu meru znawa uenika. Zbog toga se deava da uenici s istim ocenama u dva razliita odeqewa ne poseduju ni priblino istu koliinu znawa iz nastavnog predmeta ili neke nastavne oblasti. Situacija se dodatno uslowava kada uenik nema priliku da popravi ocenu, to potkrepquje opaawe sree kao kqunog faktora uspeha u koli. Uenici iz naeg uzorka navode da veliki broj nastavnika primewuju ocenu kao disciplinsku meru na asa. Zanimqiv je podatak da je primena ocene, kao disciplinske mere, uestaliji oblik ponaawa nastavnika u osnovnoj (44,16%), nego nastavnika u sredwoj koli, odnosno gimnaziji (25,12%). Ovaj nalaz je u skladu s nalazima nekih drugih

136 istraivawa u kojima je utvreno da se nastavnik koristi ocenom kao sredstvom za odravawe discipline na asu [Jankovi 2002; Havelka, Hebib i Baucal. 2003; Milanovi-Nahod i Malini 2004]. Davawe niih ocena zbog nedisciplinovanog ponaawa na asu predstavqa uestalo, ali ne i prihvatqivo ponaawe nastavnika. Obino se nemirnom ueniku postave pitawa formalno i sadrinski takva da wegovi odgovori budu to slabiji, a samim tim i praeni odgovarajuom, niom ocenom. Na taj nain, ocena postaje snano sredstvo vlasti nastavnika nad uenikom, zboga ega uenici mogu doivqavati kolu kao nasiqe nad sobom [Brki-Devi 2002]. Veina uenika oba kolska nivoa (osnovna 80,04%, gimnazija 91,11%) smatra da se veliki broj nastavnika pri ocewivawu rukovodi ocenama uenika iz drugih nastavnih predmeta, koje su evidentirane u razrednoj kwizi. Ipak, na osnovu uenike percepcije, moe se zakquiti da je preslikavawe ocena" vie zastupqeno meu nastavnicima gimnazije, nego meu nastavnicima osnovne kola. U praksi, opte je poznato da ocene uenika u dnevniku mogu imati sugestivno dejstvo na nastavnika. Na primer, u istraivawu kontinuiteta uspeha uenika osnovne kole, utvreno je da vie od polovine uenika iji uspeh kontinuirano opada, smatra da se u ocewivawu uenika nastavnici rukovode ocenama iz drugih nastavnih predmeta [Nikoli 1998]. Ako uenik ima vie slabih ocena u dnevniku, nastavnik moe oekivati pre slab nego dobar odgovor i moe ispoqiti izvesnu dozu nepoverewa prema uenikovom radu, ako je odgovor bio dobar. Ova sugestibilnost nastavnika predstavqa jo jedan u nizu nedostataka tradicionalnog, numerikog ocewivawa. Moe se, dakle, rei da davawe discipinskih ocena i usklaivawe ocene s ocenama uenika iz drugih nastavnih predmeta ukazuju na nastavnikovo nedovoqno poznavawe funkcija ocene i ocewivawa to, verovatno, predstavqa propust u wihovom bazinom obrazovawu i strunom usavravawu u toku rada. Preferirani naini ocewivawa i reakcije uenika na ocenu. Polazei od toga da za veinu uenika ocena predstavqa znaajan podsticaj uspenog kolskog rada i uewa, sledea grupa pitawa u naem istraivawu odnosila se na uenikovo opaawe primene ocene kao motivatora uewa, utvrivawe preferiranih naina ocewivawa uenika i reakcija uenika na ocene. Od uenika smo traili da se izjasne kako ih wihovi nastavnici najee ocewuju u ciqu podsticawa na kolski rad i uewe (tabela 2).
Tabela 2. Uenici o oceni kao meri podsticawa Nastavnici najee podstiu uenike na rad dajui: Viu ocena od zasluene Niu ocena od zasluene Zasluenu ocena osnovna kola (%) 12,32 35,58 52,10 gimnazija (%) 13,02 59,42 27,56

137 Veina uenika osnovne kole navodi da nastavnici podstiu na rad tako to ueniku daju ocenu koju je zasluio (52,10%). Mawi broj osnovnokolaca je miqewa da nastavnici daju niu ocenu (35,58%), odnosno viu ocenu od zasluene (12,32%) kako bi uenike motivisali i podstakli da boqe ue. U gimnaziji, veina uenika (59,42%) opaa da nastavnici, uglavnom daju nie ocene od zasluenih. Kakav efekt na uenika proizvodi nezasluena nia ocena u koli? (tabela 3).
Tabela 3. Uenici o svojim reakcijama na nezasluenu niu ocenu Kako se osea kada dobije niu ocenu od one za koju smatra da si stvarno zasluio: Teko mi je, gubim voqu za uewe Ulaem mnogo truda i napora da poravim ocenu Ravnoduan sam, uim kao i ranije osnovna kola (%) 40,14 44,32 15,54 gimnazija (%) 55,09 28,42 16,49

U situacijama kada dobiju niu ocenu od one za koju smatraju da su zasluili, uenici osnovne kole najee ulau dodatni trud i napor da ocenu poprave (44,32%). Neto mawi broj uenika izgubi voqu da ui i da se trudi (40,14%), premda ima i onih koji ispoqavaju ravnodunost (15,54%). U gimnaziji, vie od polovine uenika koji su, prema sopstvenoj proceni, dobili niu ocenu od zasluene, gubi motivaciju i voqu da ui (55,09%). Znaajno mawi broj gimnazijalaca ulae napore da ocenu popravi (28,42%), a najmawe je onih uenika kojima je svejedno, koji su ravnoduni i koji nastavqaju da ue kao i do tada (16,49%). Moglo bi se rei da nastavnikovo davawe nie ocene od zasluene deluje podsticajnije na uenike u osnovnoj koli nego u gimnaziji u kojoj, oigledno, ovakav pristup naastavnika vie obeshrabruje nego to pomae i motivie uenika da se aktivnije i vie uloi u nastavu i aktivnosti vezane za wu. Kakav efekt na uenika proizvodi nezasluena via ocena u koli? (tabela 4).
Tabela 4. Uenici o svojim reakcijama na nezasluenu viu ocenu Kako se osea kada dobije viu ocenu od one koju si stvarno zasluio: Imam pojaan elan, vie uim da opravdam ocenu Ravnoduan sam, uim kao i ranije Gubim voqu za uewe, jer znam da u i sa malo rada dobiti dobru ocenu osnovna kola (%) 60,11 16,32 23,57 gimnazija (%) 69,04 17,41 13,55

Via ocena od zasluene deluje podsticajno na veinu uenika oba kolska nivoa i utie na wihove pojaane napore da opravdaju nastavnikova oekivawa (osnovnokolci 60,11%, gimnazijalci 69,04%). Meutim, zanimqivo je da za gotovo etvrtinu uenika osnovne kole (23,57%), davawe viih ocena od zasluenih je kontraproduktivno, od-

138 nosno nepodsticajno. Ovakvim postupkom nastavnici utiu na opadawe voqe uenika za uewem, a podstiu razvijawe predstava o tome kako se sa malo rada i truda moe dobiti dobra ocena. Moe se rei da poklowena ocena vie motivie daje dodatni elan za kolski rad i uewe gimnazijalcima, nego uenicima osnovne kole.. Zanimqivo je da priblino slian broj uenika oba kolska nivoa viu ocenu od zasluene nedoivqava ni podsticajno ni obeshrabrujue (osnovnokolci 16,32%, gimnazijalci 17,14%). Ovi uenici ispoqavaju ravnodunost, bez obzira na to to bi nagrada, u vidu vee ocene, trebalo da ih dodatno motivie. Veina uenika oba kolska nivoa iskazuje veu motivisanost za uewe kada im nastavnik obrazloi datu ocenu (osnovnokolci 52,13%, gimnazijalci 85,16%), mada velikom broju uenika u osnovnoj koli (47,87%) ne smeta ni ocena bez nastavnikovog dodatnog objawewa. S druge strane, uenici oba kolska nivoa navode da redovno saoptavawe ocena je karakteristika samo maweg broja nastavnika (osnovna 64,21%, gimnazija 65,41%). U pogledu uestalosti ocewivawa u toku kolske godine, veina uenika osnovne kole preferira ree nastavnikovo ocewivawe (44,26%), dok veina gimnazijalca (51,11%) ee ocewivawe nastavnika uzima kao znaajan podsticaj za kolski rad i uewe. Petina osnovnokolaca i dve petine gimnazijalaca ne uviaju znaaj reeg ili eeg ocewivawa na podsticawe motivacije za uewe. Ove uenike najvie motivie ocewivawe za odreeni klasifikacioni period, to praktino znai da ovi uenici ue kampawski, samo za ocenu koja samo sebi postaje ciq i svrha uewa. Veina uenika oba kolska nivoa ulae vie napora i iskazuje veu motivisanost za uewe kada im nastavnik najavi da e uskoro biti prozvani da odgovaraju (osnovna 76,14%, gimnazija 93,02%). U skladu s tim, uenici i preferiraju da odgovaraju kada su spremni i kada se sami jave (osnovna 76,04%, gimnazija 93,12%), radije nego kada ih nastavnik bez nekog ranijeg nagovetaja prozove (osnovna 80,17%, gimnazija 71,12%). Na osnovu dobijenih nalaza moemo zakquiti da ocena predstavqa snaan motivator aktivnijeg angaovawa uenika u nastavi. Na osnovu naina na koji je uenici doivqavaju i reakcija koje kod wih proizvodi, mogli bi rei da ocena uglavnom zadovoqava svoju motivacijsku funkciju. Ipak, postavqa se pitawe da li je takva motivacija u skladu sa savremenim pedagokim zahtevima koji se pred kolu postavqaju? Ako uenik ui samo zbog ocene ili za ocenu, veina aktivnosti prestaje kada uenik dobije konanu ocenu. Ocena ne sme biti sama sebi ciq, koji potiskuje prave nastavne i vaspitne vrednosti kole. Ocena bi trebalo da bude podsticaj, ali nikako glavni motiv rada i zalagawa uenika u koli. Osim toga, ocene treba da obavetavaju uenika i roditeqa o ostvarenom uspehu u koli. Da bi mogla da ispuni informativnu funkciju ocena mora biti objektivna, odnosno zasnovana na objektivnim iwenicama, to realno jo uvek nije. Kao takva, pred-

139 stavqa ee izvor sukoba izmeu uenika, nastavnika i roditeqa, nego sredstvo pouzdanog informisawa. Poeqne i nepoeqne karakteristike nastavnika u kontekstu ocewivawa Interakcija izmeu uenika i nastavnika zasniva se na razliitim oblicima socijalno prihvatqivih i neprihvatqivih oblika ponaawa. Izvesno je da nastavnici prave razlike meu uenicima i moe se rei da postoji podua lista mehanizama pomou kojih usporavaju ili onemoguavaju napredovawe uenika. Na primer, slabim uenicima daju mawe vremena da odgovore na postavqeno pitawe; zadovoqavaju se slabim i nepotpunim odgovorima ocewujui ih kao tane, to predstavqa vrstu neprikladnog potkrepqewa; ee kritikuju slabe uenike za neuspeh i ree ih pohvaquju za uspeh; obraaju im mawe pawe i ree stupaju u interakciju s wima; ree ispoqavaju qubaznost prema slabim uenicima, a na wihova pitawa daju krae i mawe informativne odgovore; mawe koriste nastavne metode koje zahtevaju vie vremena u radu sa slabim uenicima; retko prihvataju wihove ideje [Krwaji 2002]. U procesu ocewivawa uenici razliitog nivoa uspenosti, opaaju pojedine karakteristike nastavnika kao mawe ili vie poeqne. Na primer, u naem istraivawu uenici oba kolska nivoa kod nastavnika posebno cene redovno proveravawe i objektivno ocewivawe (osnovna 64,16%, gimnazija 84,09%). Kada su u pitawu nepoeqne karakteristike nastavnika, uenici osnovne kole smatraju da nastavnici preterano strogo ocewuju i to im ujedno najvie i zameraju (40,07%). Najvei broj uenika gimnazije svojim nastavnicma zameraju to nemaju ujednaen kriterijum ocewivawa (89,06%). Zanimqiv je podatak da gotovo treina uenika osnovne kole (32,31%) nema zamerki na ocewivawe nastavnika, to nije u skladu s wihovim napred navedenim iskazima koje smo ve interpetirali. Ovaj nalaz se moe tumaiti ili uenikom nedovoqnom zainteresovanou za proces ocewivawa ili nepoznavawem kriterijuma ocewivawa i funkcija ocene. Osim toga, nalaz moe ukazivati i na uenikovu procenu nastavnikovog ocewivawa samo u odnosu na sebe lino, a ne u odnosu na kolektiv. Kako bi smo detaqnije uoili ta uenici prepoznaju kao poeqne ili nepoeqne oblike ponaawa nastavnika, posledwa dva pitawa iz upitnika definisana su tako da je uenicima omogueno da navedu koje oblike ponaawa ispoqavaju nastavnici ijim su ocewivawem zadovoqni i ijim ocewivawem nisu zadovoqni. Na osnovu uenikih odgovora, utvrdili smo da nastavnici ijim su ocewivawem uenici zadovoqni veinom ispoqavaju sledee oblike ponaawa: 1. 2. 3. 4. 5. rad; objektivno i realno ocewuju; daju javnu i obrazloenu ocenu; iskazuju strpqivost i razumevawe dok uenik odgovara; ispituju uenika kad se on sam javi; pohvaquju uenike i ponekad daju viu ocenu koja podstie na

140 6. ocewuju celokupan rad uenika; 7. najavquju obradu i ispitivawe gradiva; 8. ispoqavaju drugarski i korektan odnos prema uenicima. S druge strane, nastavnici, ijim ocewivawem uenici nisu zadovoqni, veinom: 1. nemaju ujednaen kriterijum ocewivawa, ne ocewuju objektivno (prestrogo i brzo evidentirawe slabih ocena, opratawe neznawa boqim" uenicima, izdvajawe vrednijih" i lewih" uenika); 2. ne saoptavaju ocene; 3. gledaju druge ocene i tek onda evidentiraju ocenu koju ne obrazlau ak ni na insistirawe uenika; 4. ne proveravaju redovno znawe uenika (pismene vebe nisu planirane i este su na kraju klasifikacionih perioda, to su najee i jedine ocene koje se ne mogu popraviti i upisuju se u dnevnik); 5. ne podravaju, ne hrabre i ne podstiu uenika na rad; vreaju uenike pogrdnim reima i ne pitaju uenike da li su zadovoqni svojim radom, znawem i ocenom; 6. nezainteresovani su za razvoj uenika, ne poznaju sposobnosti i interesovawa uenika; 7. svoj predmet smatraju najvanijim u koli; 8. dozvoqavaju da im lino raspoloewa utie na ocewivawe uenika; 9. quti su, nervozni; 10. neukusno su odeveni i neuredni. * * *

Na osnovu rezultata naeg istraivawa moemo zakquiti da jo uvek ne postoje jedinstveni kriterijum ocewivawa to predstavqa ozbiqan problem savremene kole, ije posledice trpe svi uesnici vaspitno-obrazovnog procesa. Predviene funkcije ocena samo delimino zadovoqava, to dovodi u pitawe ocewivawe kao proces vrednovawa uenikih postignua. tavie, ocewivawe predstavqa jedan od najeih uzroka konflikata izmeu nastavnika i uenika [Vasi 2001] gde jedna strana u konfliktu smatra da ocena nije izraz uenikih znawa ve procena neeg drugog. U tom kontekstu, ocena i kolski uspeh mogu se posmatrati kao jedan od naina interpretacije uenika u odnosu na druge uenike, program, drutvene ciqeve, budui razvoj i kao takvi oni su i predmet nesporazuma i sukoba [Jelavi 1985]. Sasvim je izvesno da je uloga nastavnika viestruko znaajna u procesu nastave, a za ocewivawe, pa posledino i postignue uenika, poseban znaaj imaju nastavnikovo ponaawe i nastavnikova oekivawa od uenika [Arroyo & Rhoad 1999]. Nastavnikovo ponaawe podrazumeva nastavnikove akcije, potovawe i interesovawe kako za lino tako i za akademsko napredovawe uenika. Nastavnikovo ponaawe koje pospeuje uspeh uenika podrazumeva: izdvajawe vremena za upoznavawe ue-

141 nika, usredsreivawe na pozitivne osobine uenika, podravawe verovawa u uenikove sposobnosti i istraivawe u smislu odreivawa naina funkcionisawa odeqewa. Za optimalan uspeh uenika preporuuje se da nastavnik pokae potovawe i podrku, naroito neuspenim uenicima i da mu je prioritet celokupan razvoj uenika. Nasuprot tome, nedostatak brige ili interesovawa nastavnika predstavqa najznaajniji faktor otuivawa uenika od kole. Pozitivni stavovi nastavnika prema uenicima, strpqewe i poverewe u sposobnosti uenika poboqavaju postignue u koli. Nastavnicima se savetuje da koriste model kontinuiranog progresa: formiraju fleksibilne grupe koje su bazirane na uenikim potrebama, a ocewivawe i regrupisawe baziraju na uenikom napretku [Bethani. et. al. 1995; Thruman & Wolfe 1999]. S druge strane, nastavnikova oekivawa odnose se na oekivawa uenikih postignua u okviru realnih obrazovnih standarda. Rezultati istraivawa ukazuju da su nastavnikova oekivawa u direktnoj ili indirektnoj vezi s uenicima i da obino rezultiraju ueniko postignue obrazovnih standarda. Neka istraivawa su pokazala da kada nastavnici imaju nerealna oekivawa, uspeh uenika se smawuje [Bethani et. al. 1995]. Preporuuje se postavqawe realnih oekivawa za kolskim postignuem uenika [Ford 1992]. U ciqu izbegavawa nesporazuma i sukoba, Kirijaku [Kyriacou 2001], navodi osnovne ciqeve kolskog ocewivawa: obezbeivawe povratne informacije nastavnicima o uenikom napretku; obezbeivawe pedagoke povratne informacije uenicima; motivisawe uenika; obezbeivawe evidencije napretka; izraavawe sadawih postignua i ocewivawe uenike spremnosti za budua uewa. Uz uvaavawe pomenutih ciqeva, ocena bi imala dijagnostiku vrednost u odnosu na oekivane rezultate, predviene standarde obrazovawa, ali i mogunost otklawawa uoenih greki ili poboqawa ukupnih rezultata. Zadatak nastavnika i strune slube kole je da pomognu uenicima u otkrivawu vlastitih potencijala i pronalaewu naina za postizawe optimalnih rezultata. Ocewivawe je sastavni, neizbeni deo vaspitno-obrazovnog procesa. Zanemarivawe, zapostavqawe ili ne pridavawe znaaja ocewivawu, znai zapostavqawe jedne od wegovih kqunih funkcija, a to je podsticawe celokupnog razvoja linosti uenika.
LITERATURA urii-Bojanovi, M. Stavovi nastavnika prema problemima u nastavi, Zbornik Instituta za pedagoka istraivawa, br. 33 (377388). Beograd: Institut za pedagoka istraivawa, 2001 Nikoli, R. Kontinuitet uspeha uenika osnovne kole. Beograd: Institut za pedagogiju i andragogiju, 1998 Havelka, N., E. Hebib i A. Baucal: Ocewivawe za razvoj uenika. Beograd: Ministarstvo prosvete i sporta i British Council, 2003

142
Arroyo, A. A & R. Rhoad. Meeting diverse student needs in urban schools: research-based recommendations for school personnel, Preventing School Failure, Vol.43, No. 4, 1999, 145153. Bethani, N. et al. What works with low achievers?, ERIC Document Reproduction Service, No. ED 383434, 1995. Bili, V. Uzroci, posljedice i prevladavanje kolskog neuspjeha. Zagreb: Hrvatski pedagoko-knjievni zbor, 2001. Brki-Devi, V. Kanjavanje ocjenama, kola bez slabih uenika (121123). Pula: Filozofski fakultet, 2002. Buljubai-Kuzmanovi, V. Kvalitativno i kvantitativno vrednovanje odgojno-obrazovnog procesa; Praenje i ocjenjivanje kolskog uspjeha (8590). Zagreb: Hrvatski pedagoko-knjievni zbor, 2002. Delisle, J. & S. L. Berger. Underachieving gifted students, Eric-Rieo, 1990. Ford, D. Y. Determinants Of Underachievement As Perceived By Gifted, A Average, And Average Black Students, Roeper Review, Vol. 14, Issue 3, 1992, pp. 130137. Furlan, I. Upoznavanje, ispitivanje i ocjenjivanje uenika. Zagreb: Pedagoko-knjievni zbor, 1964. Gojkov, G. Dokimologija. Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa, 2003. Grgin, T. Metrijska vrijednost tradicionalnog ocenjivanja znanja u kolama; Praenje i ocjenjivanje kolskog uspjeha (1317). Zagreb: Hrvatski pedagoko-knjievni zbor, 2002. Havelka, N. Uenik i nastavnik u obrazovnom procesu. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 2000. Havelka, N. i sar. Obrazovna i razvojna postignua na kraju osnovnog kolovanja. Beograd: Institut za psihologiju, 1990. Jankovi, J. kolska dokimologija, zablude, opasnosti i mogunosti; Praenje i ocjenjivanje kolskog uspjeha (6472). Zagreb: Hrvatski pedagoko-knjievni zbor, 2002. Jelavi, F. Uenik i kolski uspjeh, Odgoj i kola (163173). Zagreb: kolske novine, 1985. Krnjaji, S. Socijalni odnosi i obrazovanje. Beograd: Institut za pedagoka istraivanja i Via kola za obrazovanje vaspitaa, 2002. Kyriacou, C. Temeljna nastavna umijea. Zagreb: Educa, 2001. Milanovi-Nahod, S i D. Malini. Aktuelno stanje kolskog sistema u Srbiji i pravci promene, kola bez slabih uenika, Pula: Filozofski fakultet, 2004: 250256. Peko, A. kolski (ne)uspjeh; Praenje i ocjenjivanje kolskog uspjeha (3947). Zagreb: Hrvatski pedagoko-knjievni zbor, 2002. Pongrac, S. Ispitivanje i ocenjivanje u obrazovanju. Zagreb: kolska knjiga, 1980. Rot, N. Merenje uspeha u uenju. Beograd: Rad, 1965. Smiljani, . Neka pitanja ocenjivanja uenika. Beograd: Zavod za izdavanje udbenika socijalistike republike Srbije. 1966. Thruman, R.& K. Wolfe. Improving academic achievement of underachievig students in a heterogeneus clasroom, ERIC Document Reproduction Service, No. ED 431549, 1999. Troj, F. Prilog pitanju proveravanja znanja i ocenjivanja uenika u naim kolama. Beograd: Nolit, 1957. Vasi, A. ta je kolski uspeh uenika?, Pedagoka stvarnost, br. 910, 2001: 697 725.

143
GRADING FROM THE PERSPECTIVE OF PUPILS by Duica Malini and urica Komlenovi Summary Grading is an integral, inevitable part of educational-upbringing process and presents an especially sensitive segment of teaching practice. With regard to that, the aim of our research was directed towards determining and analysing what pupils think about the process of grading and teachers in the context of grading. This research comprised 200 primary school pupils and 200 grammar school pupils. The questions were grouped into three thematic wholes (pupil's perception of teacher's actions in the process of grading; identification of pupil's preferred ways of grading and their reactions to grades and desirable and undesirable characteristics of teachers in the context of grading from pupil's perspective). On the basis of our findings, it can be concluded that pupils think: that teachers apply lower criteria when grading bad pupils, that they use grades as a disciplinary measure and that they are guided by pupil's grades in other subjects when grading. The grade is a strong motivator of a more active engagement of pupils in teaching process, where pupils especially appreciate regular checking and objective grading in teachers and object to excessively strict and unequal criterion of grading. The paper also provides the lists of desirable and undesirable characteristics of teachers in the context of grading, perceived on the part of pupils. Key words: grading, pupil, teacher, primary school, grammar school

UDC Originalni nauni rad

Saa Nedeqkovi

QUBA JOVANOVI DRAVNIK IZ BOKE

SAETAK: Quba Jovanovi pripada pokolewu koje je pripremalo, organizovalo i ostvarilo osloboewe i ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu dravu. Kao gimnazijalac osnovao je s drugovima u Kotoru 1876. aku druinu Branko Radievi", koja je irila slobodarski duh meu omladinom Boke. Kada je 1882. izbio drugi bokeqski ustanak u Krivoijama lanovi druine reili su da napuste gimnaziju i da se pridrue ustanicima. Posle sloma ustanka prebegao je u Srbiju. U toj sredini, za wega novoj i nepoznatoj, krio je puteve do najveih asti i zvawa jedino vlastitom vrednou i sposobnou. Bio je jedan od inicijatora velikih nacionalnih i kulturnih drutava, ije se dejstvo osealo na itavom Slovenskom Jugu: Sokola, Narodne odbrane, Srpske kwievne zadruge. U bokokotorskoj sredini nikla je ideja da Quba Jovanovi bude nosilac liste Radikalne stranke u Dalmaciji zbog wegovih linih veza s rodnim krajem. Iako je bio na vodeim poloajima u Srbiji i Kraqevini SHS ostao je poten: vodio je borbu protiv korupcije u Narodnoj radikalnoj stranci. KQUNE REI: Kotor, Drugi bokeqski ustanak, Krivoije, Narodna radikalna stranka, Srpska kwievna zadruga, Sokoli

Quba Jovanovi je roen u Kotoru 2. februara 1865. Otac Lazar Jovanovi bogati trgovac, rodom iz Risna, starinom iz Hercegovine, posedovao je vinariju i brod u Kotoru [Drobwakovi 2003: 150]. Plaao je jedan od najviih poreza u Boki. Mati Olga bila je iz ugledne porodice Lazarevi iz Baoia. Imao je sestru Maricu (Kotor 10. 8. 1868 Dubrovnik 4. 11. 1923) udatu za Vuka Pipera. Pohaao je Srpsku pravoslavnu fundacionu kolu od svoje etvrte godine. U Kotoru je zavrio osnovnu kolu i sedam razreda gimnazije. Nije eleo da bude trgovac ili austrijski dravni inovnik, ve da studira medicinu kako bi kao lekar mogao ostati u Boki. Kao gimnazijalac osnovao je s drugovima 1876. ilegalnu aku druinu Branko Radievi", koja je irila narodnu kwigu i slobodarski duh meu omladinom Boke. Jedan od lanova druine Jovan Buin zabeleio je: Ba kratko vrijeme ispred samog ustanka, nekoliko starijih uenika kotorske gimnazije i svrenih gim-

146 nazista a lanova 'Jedinstva', osnovae u Kotoru tajno udruewe pod imenom 'Branko Radievi', sa kwievnim i politikim svrhama. Voa i dua tog udruewa bijae pok. Quba Lazarev Jovanovi, kasniji srpski ministar, veliki dravnik i kwievnik. U wegovoj kui bijae zborno mjesto, gdje su se itali i kritikovali razni kwievni radovi i odakle su se tajnim putevima slala pisma ustaama i bodrila ih na ustanak. U toj kui napisani su za vrijeme ustanka mnogi patriotski lanci i preko Crne Gore otpremqeni u Beograd da se tampaju u listu Istok." [Buin 1929: 3940]. Najaktivniji lanovi bili su: Quba Jovanovi, Boidar Perazi, Filip Kovaevi, Danilo ivaqevi, Petar J. Sundei, Vaso Franievi, Antun-Toni Fabris, Vladimir Budisavqevi i Andrija Raenovi [Zlokovi 1975: 244]. lanovi druine uestvovali su u svim javnim protivaustrijskim akcijama i rodoqubivim priredbama u Kotoru. Izveli su 1877. na sceni kotorskog pozorita odlomke iz Gorskog vijenca P. P. Wegoa [Antovi 1998: 157]. Kada je 1882. izbio drugi bokeqski ustanak u Krivoijama lanovi druine reili su da napuste gimnaziju i da se pridrue ustanicima. Priao je ustanicima zajedno sa svojim drugovima maturantima Danilom ivaqeviem i Andrijom Raenoviem i profesorom gimnazije Ristom Kovaiem. Jedan od wih zapisao je: U 1 sat, posle ponoi, izali smo na glavna gradska vrata, ostala su bila zatvorena, pa preko Crnogorskog Pazara i 'Praita' i osvanuli smo na crnogorskoj granici. Tu smo poqubili slobodan kamen srpske zemqe i krenusmo za Wegue, gde smo, u prolazu, sreli Sima Matavuqa i s wim se dugo zadrali u razgovoru. Sa Wegua krenusmo grahovskim putem i doosmo u Krivoije, u etu Aima Subotia. Tu smo se borili zajedno sa ustaama, bodrili ih i dizali duh i nadu u pobedu. Qubo bio je uvek odvaan, hrabar, izdrqiv" [Kovaevi 1940: 22; Drobwakovi 2003: 150]. Borio se u ustanikoj eti na Ledenicama (vie Risna). Preki sud osudio ga je zbog uea u ustanku. Posle sloma ustanka prebegao je u Crnu Goru, a odatle preko Carigrada i Odese Dunavom septembra 1883. preao u Srbiju. Grupa bokeqskih ustanika je zajedno s wim, eloviem i Miloeviem prela u Srbiju. Zbog smetwi beogradske policije, Milan . Milievi izradio mu je doputewe ministra unutrawih dela Milutina Garaanina da se moe slobodno baviti u Beogradu. U Beogradu je poloio maturu i nastavio kolovawe na Velikoj koli (18831887) kao stipendista srpske vlade [Zlokovi 1975: 247]. Milievi ga je uveo u krug svojih prijateqa, meu kojima su bili S. Novakovi i Q. Kovaevi. Od wih je nauio da treba raditi savesno i ozbiqno, raditi prvo za narod, a sebe i svoje koristi stavqati na posledwe mesto. Kao dobrovoqac u eti velikokolaca uestvovao 1885. u srpsko-bugarskom ratu i teko je rawen u nogu kod Slivnice. Usled rawavawa je hramao, zbog ega je dobio nadimak Patak. Kad je 1903. osnovan Centralni revolucionarni tajni odbor u Beogradu postao je lan propagandne sekcije odbora. Odbor je radio na organizaciji etnike akcije u Makedoniji [Simi 1998: 56].

147 Na Velikoj koli sem srpske istorije posvetio je posebnu pawu izuavawu istorije srpske kwievnosti. Bio je jedan od najboqih uenika Svetislava Vulovia, koga je, posle wegove smrti, neko vreme nasledio na Katedri istorije srpske kwievnosti na Filozofskom fakultetu Velike kole. Poto je zavrio istorijsko-filoloki odsek Velike kole bio je 18871889. nastavnik u Realci i Uiteqskoj koli u Beogradu. Poloio je 1888. profesorski ispit iz srpske istorije, srpskog, staroslovenskog i istorije srpske kwievnosti. Od 1889 1894. i 18951898. profesor je u Drugoj mukoj gimnaziji u Beogradu. Direktor gimnazije birao je najboqe profesore za svoju gimnaziju. Kao profesor beogradske gimnazije pokrenuo je osnivawe ake druine Gimnazijalac" i bio wen predsednik. Bio je izabran u Leksikografski odsek SKA, osnovan 12. aprila 1893, radio je na Reniku srpskog jezika. U gimnaziji u Poarevcu predaje kao profesor od 18941895, kada je vraen u Beograd. Krajem 1899. izabran je za docenta na katedri istorije srpske i junoslovenske kwievnosti na Filozofskom fakultetu Velike kole. Od 1889. do 1901. s prekidima bio je lan Glavnog prosvetnog saveta. U periodu 190103. je upravnik (bibliotekar) Narodne biblioteke. Dao je izvetaj o Biblioteci za 1902. sa svestranim kritikim osvrtom o radu i nedostacima. Jedan od osnivaa Srpskog drutva za uvawe narodnog zdravqa 19. 5. 1902. Od 1903. do 1909. je na Katedri za srpsku istoriju na Velikoj koli i Univerzitetu. Po osnivawu Univerziteta postavqen je 26. 2. 1905. za profesora univerziteta. Bio je lan prvog univerzitetskog saveta koji je odluivao ko e od profesora Velike kole postati profesor Univerziteta [Tei 2000: 539]. Univerzitetski senat izabrao ga je 9. 3. 1905. za prodekana. Od 45 profesora univerziteta samo on nije studirao na nekom od evropskih univerziteta. Predavawa na Velikoj koli i univerzitetu, od 1903. do 1909, posvetio je srpskoj istoriji od 11. do 14. veka. Katedru na univerzitetu ostavio je juna 1909. kada je postao lan vlade S. Novakovia. Otada je sve svoje snage posvetio nacionalnom radu. Predavao je istoriju kraqeviu Aleksandru Karaoreviu. Bio je lan stalne ispitne komisije za polagawe profesorskih ispita iz istorije 191013. Poeo je da pie u gimnazijskoj druini Branko Radievi" a nastavio je u velikokolskom drutvu Pobratimstvo". Objavqivao je rasprave i lanke iz kwievne istorije i kritike u raznim asopisima, pripremao za tampu kwige, pisao predgovore ili ih snabdevao komentarima. Kritike i referate objavqivao je u Bosanskoj vili, Kolu, Delu, Srpskom kwievnom glasniku, Nastavniku, Prosvetnom glasniku, Javoru, Odjeku, a krae popularne lanke u Trebeviu, Kolu, Delu i Odjeku. Jedan je, i to najmlai, od 17 osnivaa Srpske kwievne zadruge 22. 3. 1892, wen prvi sekretar, predsednik 190406; organizator wene kulturne i kwievne delatnosti do 1906. U wegovoj redakciji izilo je desetak kwiga SKZ. Napisao je predgovore za Bakowu fra Brne S. Matavuqa, Pripovetke L. K. Lazarevia ( i ), Priawa Vuka Dojevia St. M. Qubie, Qudsko srce I. Vukievia. Iz kwievne kritike znaajniji su mu radovi o Stefanu Mitrovu Qubii i Lazi Lazareviu. Za-

148 druga se trudila da kwigom duhovno povee sve srpske krajeve. Jedan je od osnivaa Akademskog pevakog drutva Obili" 1884. i kao profesor, neko vreme predsednik. Bio je jedan od osnivaa Druine kwievnika i umetnika 1892. Jedan od osnivaa Profesorskog drutva 1888. i jedan od najistaknutijih wegovih lanova. Jedan je od pokretaa asopisa Delo (1893) i jedan od osnivaa i lan ureivakog odbora Srpskog kwievnog glasnika (1901). Osnivai Glasnika hteli su da politiku misao Srbije dignu na visinu politike misli Zapadne Evrope. Oko Glasnika se okupilo sve to je predstavqalo vrednost u srpskoj kulturi. Bio je krae vreme urednik Nastavnika (18931894), organa Profesorskog drutva, zatim direktor i urednik Novog ivota (19221926). Od 1896. do 1898. radio je u Odboru za izdavawe Vukovih dela. S Ristom Odaviem i Jovanom Skerliem bio u odboru za ureewe srpskog dela Jugoslovenskog almanaha. Jo u gimnaziji zavoleo je istoriju. U klasinoj Kotorskoj gimnaziji nauio je grki, latinski, italijanski (jezik nastave), znao je nemaki i francuski. Prvi poeci naunog rada bili su posveeni istoriji Primorja (Dukqaninova Prapratna, Starinar, 1884). Iz istorije srpskog naroda najvie je prouavao vreme pre Nemawe, period izmeu marike bitke i politike propasti u 15. veku i dogaaje iz 19. veka. Wegova marqivost odmah biva zapaena od profesora i naunika Qube Stojanovia i Qube Kovaevia, kojima ubrzo postaje saradnik. Za svoju naunu orijentaciju i metodoloku spremu najvie je dugovao Qubi Kovaeviu. U to doba vodila se borba izmeu patriotske i nove istorijske kole. Iako rodoqub kao istoriar pridruuje se predstavnicima kritikog metoda u prouavawu istorije. Sintetiki rad na kritikoj istoriji srpskog naroda zapoeli su Q. Kovaevi i Q. Jovanovi 18931894. Zajedno s Qubomirom Kovaeviem objavio je Istoriju srpskog naroda , (18931894). Pod ovim nazivom pojavila su se dva dela: prvo, za sredwe kole, do kraja 15. veka, i drugo, popularno pisano, od koga su izlale samo prve dve kwige koje obuhvataju period do 11. veka. Dao je priloge iz istorijske geografije (Dukqaninova Prapratna), raspravqao o hronologiji (Priloci hronologiji ivota Stevana Nemawe i Svetog Save, 1901), spremio je i predgovorom snabdeo Istorijske i etnografske spise V. St. Karaxia. Napisao je priloge o uru Brankoviu (1896), Vukovom radu na istoriji (1897) i Jovanu Rajiu (1902). Najvei deo svog rada posvetio je sredwovekovnoj bosanskoj istoriji. Odgovorio je u Delu i Brankovom kolu na kwige o hrvatskom dravnom pravu na Bosnu i Hercegovinu. Posle lanaka objavio je kwigu O prolosti Bosne i Hercegovine (Beograd, 1909). Pisao je o Bosni s poetka do sredine H veka (Brankovo kolo, 1900) i uinio prve korake u izuavawu linosti Stjepana Vukia Kosae. O Kosai je objavio monografiju Stjepan Vuki Kosaa (Glas, HH, 1891) u kojoj je opisao prvih deset godina wegovog delovawa. Znaajniji su mu radovi Ratovawe Hercega Stjepana s Dubrovnikom 14511454 (1888), Stjepan Vuki Kosaa (1891) i Stogodiwica srpskog ustanka (1904). U kwizi Stogodiwica srpskog ustanka istakao je uticaj ustanka na okol-

149 ne srpske oblasti. Kao istoriar oslawao se na najboqe tekovine Ruvarevog metodolokog zavetawa. U svojoj raspravi o . Brankoviu (ore Brankovi, lani potomak starih srpskih despota, Delo, kw. 11 i 12) branio ga je od mnogobrojnih Ruvarevih optubi. Wegov rad kao istoriara istie se savesnim pristupom. Wegove rasprave raene su na osnovu svih tada pristupanih i tampanih izvora. Usled pojave novog izvornog materijala brzo su zastarevale. Istorijske rasprave objavqivao je u asopisima Starinar, Glas Srpske kraqevske akademije, Godiwica Nikole upia, Kolo, Odjek, Novi Trebevi, Delo, Dnevni list i Prosvetni glasnik. Trajna vrednost Qube Jovanovia kao istoriara je to je bio jedan od zaslunih pregalaca za konanu prevagu kritikog pravca u srpskoj istoriografiji, krajem 19. i poetkom 20. veka [Enciklopedija srpske istoriografije 1997: 414]. Poto je s Qubom Kovaeviem zavrio obraun s romantiarima i diletantima, stvorene su mogunosti za pojavu mnogih mlaih naunika koji su shvatawa nove istorijske kole sa sve vie uspeha ostvarivali u svojim radovima. Spada u onu generaciju naih istaknutih naunika koja nacionalni i politiki rad nije delila od naunog i vaspitnog, i koja je sve svoje ambicije potiwavala da svom narodu poslui to boqe i korisnije. Politiki ivot i dravni poslovi prekinuli su wegov daqi rad na naunom poqu. Za dopisnog lana Srpske kraqevske akademije izabran je 6. 1. 1890. s 25 godina, a za redovnog lana 7. 2. 1900. Kraq Aleksandar Obrenovi dodelio mu je 11. septembra 1900. Orden Svetog Save reda. U svojoj kui okupqao je i pomagao, koliko je mogao, siromane uenike. Naroito se zauzimao za ake iz Stare Srbije, Crne Gore, Dalmacije i Bosne i Hercegovine. Kao ministar prosvete 17. novembra 1911. formirao je odbor za utvrivawe teksta svetosavske himne. Za preraenu verziju ranijih tekstova S. Mokrawac komponovao je muziku [urovi 2004: 422]. Posle zavrene Velike kole, kao suplent, stupio je 1886. u Narodnu radikalnu stranku. Iako su wegovi najboqi prijateqi bili lanovi napredwake stranke, stupio je u radikalnu stranku, koja je u svome programu istakla borbu za politike slobode, osloboewe i ujediwewe srpskog naroda. Radikali su vodili borbu protiv spoqne (austrofilske) i unutrawe autokratske politike Obrenovia. Kad je 1902. deo radikala oko Paia prihvatio oktroisani ustav kraqa Aleksandra Obrenovia Q. Jovanovi se s Q. Davidoviem, J. Prodanoviem i Q. ivkoviem odvojio i osnovao Samostalnu radikalnu stranku [Hrvatska enciklopedija: t. , 572]. Kasnije se vratio u Narodnu radikalnu stranku. U stranci se zajedno s Jovanom ajom bavio poloajem srpskog naroda izvan Srbije. Odravao je srdane veze sa Savom Bjelanoviem, prvakom primorskih Srba. Bio je u drutvu s uesnicima bokeqskog ustanka koji su iveli u Beogradu. Odravao je srdane veze sa Simom Matavuqem. U radikalnoj stranci istakao se 1892. svojim polemikama u Delu. Izabran je 1905. kao poslanik radikalne stranke za okrug vrawski. Godine 1906. izabran je za potpredsednika, a 1907. za predsednika Narodne skuptine. Uao je 1908. u Glavni odbor Radi-

150 kalne stranke. Kao dobar govornik oduevqavao je sluaoce svojom govornikom vetinom. Zalagao se da Srbija sklopi srpsko-bugarsko-crnogorsko-rumunski savez i da se kulturno i vojniki to boqe spremi za borbu za osloboewe i ujediwewe. Toma Masarik posetio je Beograd zbog Veleizdajnikog procesa. Tom prilikom razgovarao je i s Q. Jovanoviem. Od 16. 6. 1909. do 12. 9. 1910. bio je ministar unutrawih dela u koncentracionom kabinetu Stojana Novakovia. Spreio je u leto 1910. prelazak grupe etnika u Bosnu. Policija ih je razoruala i sprovela u Beograd [Jovanovi 1920: 2]. Od 25. 6. 1911. do 22. 11. 1914. bio je ministar prosvete i crkvenih poslova. Ministarstvo prosvete propisalo je 5. 7. 1911. Pravila za rukovawe kolskim fondovima. Donet je 23. 6. 1912. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sredwim kolama. Dan Svetih irila i Metodija proglaen je za kolski praznik. Zbog nacionalnog rada svetenstva zauzimao se za bogosloviju Sv. Save, a posle balkanskog rata, i za bogoslovsko-uiteqsku kolu u Prizrenu [Lipovac 1928: 468]. U ratnim uslovima doneta je 19. septembra 1912. naredba sredwim kolama da se predavawa dre sa smawenim brojem asova i da se kole mogu raspustiti po nareewu vojnih vlasti. Zakon o regulisawu kolskog rada u ratnim uslovima donet je 2. maja 1913. Nareeno je 26. juna 1913. da se svi beogradski uiteqi i uiteqice koji nisu na vojnoj dunosti jave za rad u bolnice. Uputio je apel prosvetnim radnicima da se jave na rad u osloboenim krajevima. Organizovao je da rad sredwih i osnovnih kola u osloboenim krajevima pone krajem 1913. [Ministri prosvete Srbije 1994: 136]. Pre Prvog svetskog rata, kao potpredsednik i predsednik Narodne odbrane, radio je na okupqawu nacionalnih pregalaca iz svih jugoslovenskih krajeva. Wegov dom bio je zborite onih koji su dolazili u Beograd po nacionalnom poslu. Od Slovenaca saraivao je s Nikom upaniem. Bio je lan grupe istaknutih javnih radnika koju je okupilo krajem avgusta 1914. ministarstvo inostranih poslova. Grupa je na osnovu nauke trebala da formulie srpske ratne ciqeve u smislu stvarawa jugoslovenske drave. Miqewe ove grupe bitno su uticala na formulisawe srpskog ratnog programa. Wihov program je izraen u srpskoj cirkularnoj noti od 4. 9. 1914. [Ekmei 1973: 87; Proti 2000: 194]. Ministar unutrawih dela bio je od 22. 11. 1914 do 3. 11. 1918. Posle dogovora s wim Mirko Komnenovi, stareina Srpske sokolske upe na Primorju, upuen je 24. 7. 1915. iz Nia u Rusiju da meu zarobqenicima i prebezima prikupqa dobrovoqce. Vlada je stigla u Skadar 28. novembra 1915. Poto je pribavio dovoqno dokaza o nedozvoqenim radwama oficira iz organizacije Ujediwewe ili smrt" ministar unutrawih poslova Q. Jovanovi je po odluci vlade 12. decembra 1916. uputio prezidijal ministru vojnom generalu Terziu [Drakovi 2006: 241; Jankovi 1967: 6668]. Bio je protiv suewa Apisu smatrajui da e ono loe uticati na moral u vojsci i narodu i ugroziti ugled Srbije kod saveznika. Predlagao je Paiu da se Apis penzionie [Mekenzi 1996: 223]. Posle rata bio je optuivan da je kao ministar unutrawih dela odgovoran za Solunski proces. Kao odgovor na optube obja-

151 vio je u Samoupravi 1920. feqton o organizaciji Ujediwewe ili smrt" optuivi je za pretorijanska spletkarewa. Uestvovao je u pregovorima s Jugoslovenskim odborom na Krfu. Primio je u svom stanu u Beogradu 1918. delegaciju Glavnog Odbora u Novom Sadu (Jaa Tomi, Vasa Staji i dr Pavlas). Istakao je delegaciji da je eqa vlade Srbije da se Vojvodina prikqui Srbiji nezavisno od Zagreba. Dr Pavlas prihvatio je equ srpske vlade, a Vasa Staji bio protiv [Staji 1929: 159]. Uestvovao je u pregovorima s izaslanicima Narodnog vijea 28. 12. 1918. U prisustvu Stojana Protia i Qube Jovanovia 30. 12. 1918. konano je revidirana i prihvaena adresa i odgovor na wu koji su predloili lanovi srpske vlade. Na dan Ujediwewa, 1 decembra 1918. izjavio je: Evo dana i asa na koji je mislilo i za koji je radilo, za koji je stradalo i za koji je ivelo nae pleme. Na je narod danawim delom doiveo najvei dogaaj svoje istorije Sve to smo u prolosti imali, najboqe i najvie u plemenu naem, radilo je za ovaj veliki in, koji je danas, evo, svren." [Oko Sokolovo 1936: 1]. Predsednik vlade Stojan Proti izvestio je 29. 12. 1918. Narodnu skuptinu Srbije o dravnom ujediwewu jugoslovenskih zemaqa Prvodecembarskim aktom. Kao predsednik Narodne skuptine izjavio je da Narodna skuptina prihvata svreni in ujediwewa, to je Narodna skuptina Srbije prihvatila aklamacijom [ulinovi 1961: 177]. Posle toga otiao je na svoju dunost u Dravni savet. Ostao je u Savetu do kraja 1920. kada je penzionisan, poto se primio poslanikog mandata za Ustavotvornu skuptinu. Delegacija na elu s Qubom Jovanoviem traila je u Beogradu da Boka bude samostalna oblast. Na wihov zahtev ministar unutrawih poslova Svetozar Pribievi izdvojio je Boku iz sastava Dalmacije. Uz wegovu podrku 1920. godine Dubrovaka oblast izdvojena je iz sastava Dalmacije. U bokokotorskoj sredini nikla je ideja da Quba Jovanovi bude nosilac liste radikalne stranke u Dalmaciji zbog wegovih linih veza s rodnim krajem. Na izborima za Ustavotvornu skuptinu bio je nosilac liste Radikalne stranke u Dalmaciji. Govorio je na velikom predizbornom skupu u Dubrovniku odranom 23. 11. 1920. U svom govoru istakao je ulogu radikala u stvarawu jedinstvene drave i narodnog i dravnog jedinstva". Tokom predizborne kampawe uz wega je bio wegov roak Vasa V. Piper kao sekretar. Bio je izabran za poslanika u dalmatinskom junom izbornom okrugu (kotorsko-dubrovako-splitskom). Na narednim izborima 1922. izabran je u oba dalmatinska okruga, junom i severnom (ibensko-zadarskom). Pred izbore posetio je Konavle i upu dubrovaku. Obraajui se Dubrovanima istakao je da su u prolosti pokazali radinost i poduzetnost", a da e u novoj dravi zauzeti ono uvaeno mjesto koje Dubrovniku pripada prema slavnoj prolosti, prema geografskom poloaju i prirodnim lepotama." [Krivokapi-Jovi 2002: 284, 291; Popovi 1934: 315; Miroevi 1992: 68, 88, 89, 112]. Na Ustavotvornoj skuptini u ime Radikalnog kluba govorio protiv podele na est pokrajina i protivio se istorijskim granicama pokrajina. Isticao je da Srbi u Hrvatskoj ne ele da se ouva ono stawe koje bi Hrvati hteli ouvati. Sma-

152 trao je da bi u autonomnim pokrajinama oiveli stari verski sukobi [Petranovi, Zeevi 1987: 143, 150]. Zalagao se za jedinstvenu dravu sa irokim oblasnim samoupravama. Teio je da se odnosi s katolikom crkvom urede konkordatom s Vatikanom. Wegovom intervencijom stvorena je juna 1920. Dravna komisije za ruske izbeglice. Kao predsednik komisije od 1920. do 1927. inio je sve da se pomogne ruskim izbeglicama. Objavio je 1921. rad Rusi u nas. U lanku Posle Vidova dana 1914. god." (u kwizi Krv Slovenstva, 1924) tvrdio je da je srpska vlada znala za pripremawe atentata na austrijskog prestolonaslednika Frawu Ferdinanda i da je, bez uspeha, preduzimala korake da sprei atentatorima prelazak iz Srbije u Bosnu. Ta tvrdwa izazvala je veliku polemiku u Americi, Engleskoj i Nemakoj. Nacionalni borac Boidar Nikainovi napadao ga je zajedno s Paiem i Protiem u listu Srpska zavetna misao, koja je izlazila u Panevu od 1921, zato to su razoravali narodnu misao irewem ideje o Jugoslaviji. Od 192223. je ministar vera, od 192324. predsednik Narodne skuptine i potpredsednik Glavnog odbora Radikalne stranke. Posle Nikole Paia bio je najistaknutiji stranaki predvodnik [Antoni 2006: 68]. Nasuprot Paiu smatrao je da treba izii u susret svim razlonim eqama hrvatskih politiara [Popovi 1934: 316]. Vostvo HRSS uputilo je 10. aprila 1923. u Beograd svoje delegate Vlatka Maeka i Jurja Krwevia na pregovore s Q. Jovanoviem. Poto je Pai podneo ostavku 17. 7. 1924, kraq je Q. Jovanoviu ponudio mandat za obrazovawe koalicione vlade. Kada je poslaniki klub radikalne stranke pristao da Q. Jovanovi obrazuje vladu, Pai je sazvao Glavni odbor radikalne stranke koji je odbacio kraqev predlog. Da ne bi izazvao rascep u radikalnoj stranci Q. Jovanovi je vratio mandat. Smatran je uticajnim ovekom u Dvoru [Avramovski 1986: 51, 252, 304]. Kao predsedniku Narodne skuptine obraali su mu se prvaci opozicionih stranaka traei pomo. efovi stranaka Opozicionog bloka Quba Davidovi, dr Antun Koroec, dr Mehmed Spaho, Pavle Radi i Nastas Petrovi na sastanku odranom 8. 1. 1925. uputili su mu protest zbog hapewa dr Vlatka Maeka i jo nekoliko poslanika HRSS. Pozvali su ga da ustane u zatitu imuniteta, oekujui da e najenerginije vriti svoju dunost i opravdati poverewe kojim su ga za predsednika Skuptine birali svi poslanici, pa i oni koje je zagrebaka policija pohapsila, a bez ijeg poverewa ne bi zauzimao poloaj predsednika Narodne skuptine [Purivata 1974: 234, 291]. Nije prihvatio novi mandat predsednika Narodne skuptine 1925. zbog naina na koji su radievci privedeni monarhiji i u Skuptinu" [Stankovi 2006: 299]. Doao je u sukob s Paiem (192426) zbog novinarske kampawe svog zeta Dragie Stojadinovia uperene protiv korupcionakog poslovawa Paievog sina i wegovih prijateqa, ministara Milana Stojadinovia, Vojislava Jania, Velizara Jankovia. U toj kampawi koja je izazvala nekoliko ministarskih kriza i potresa u Radikalnoj stranci, optuivan je i Nikola Pai da pomae tu korupciju. Re je o aferama: kovawe novca, rudnik Trbovqe, Blerov zajam, osloboewe od kazni krijumara i utajivaa,

153 afera reparacija, liferacija [Ribar 1951: 96]. Marta 1926. otvoreno je istupio protiv efa stranke. Konferencija radikala severne Dalmacije u Splitu 20. aprila 1926. izjasnila se protiv Q. Jovanovia. U Politici je 22. aprila 1926. tampano pismo Q. Jovanovia prijateqima u Dalmaciji u kome je izneo svoje miqewe o situaciji u radikalnoj stranci. U tom pismu Q. Jovanovi je objasnio uzroke svojih postupaka kao posledicu ubeewa da je nastao posledwi trenutak kada treba izvriti svoju dunost prema zemqi i prema stranci, te da ne bi rav rad radikalnih ministara u padu i vrtlogu, koji ih neminovno ekaju, povukao za sobom i celu Radikalnu stranku, a moda otetio i koju znaajnu ustanovu u zemqi". Smatrao je da je Pai nesposoban da vri dunost. Podravali su ga i nezavisni radikali. Na sednici ireg Glavnog odbora stranke 25. aprila 1926. Pai je napadao Q. Jovanovia: 1. za lanak u Spomenici Krv Slovenstva; 2. za koketirawe s federalizmom; 3. za pokuaje da preko Koroca radi s blokom opozicije 4. za pismo koje je bilo objavqeno. U svojoj odbrani Q. Jovanovi je odbacio sve Paieve optube. Izneo je svoj rad u Klubu, gde se zalagao za donoewe buxeta koji bi rasteretio seqake, da je protiv korupcije i za ozdravqewe stranke [Jovanovi 1974: 108, 126, 127, 191]. Pai je uspeo da Q. Jovanovi bude iskquen iz stranke aprila 1926. s obrazloewem da je bio nelojalan prema stranci i da je autor priloga o sarajevskom atentatu. Milan Stojadinovi smatrao je da je Q. Jovanovi po nalogu kraqa Aleksandra, a iza lea Paia poeo da vrbuje ministre za svoju vladu. Zajedno s Qubom Jovanoviem istupilo je 11 poslanika, koji su 15. 5. 1926. obrazovali Poseban radikalni klub, u javnosti poznat kao klub Qube Jovanovia. Uprkos iskquewu nastavio borbu s Paiem do wegove smrti i ponovo je izabran za poslanika na izborima 11. 9. 1926. Klub je 1926. pokrenuo list Narodni glas. Tokom maja u Narodnom glasu objavqen je niz telegrama s konferencija pristalica Q. Jovanovia u Kotoru, Budvi, Senti, Kruevcu, Bitoqu, Somboru, Prilepu Grupa oko lekara Sime Racia u Somboru stala je na wegovu stranu. Wihov list Somborska re mu je poruila da nepokolebqivo istraje u borbi". Poslanik iz Paneva, dr ura Hadija, podrao ga je, smatrajui ga rtvom osiqenosti i drskosti" korupcionaa [Popov 1984: 166]. Quba Jovanovi je 30. maja 1926. odrao svoj prvi zbor u Somboru. U lanku Prilike u Radikalnoj stranci" objavqenom u Narodnom glasu o uzrocima iskquewa: Zbog toga to je i g. Jovanovi pokuavao u radikalnom poslanikom klubu, i to sa dosta uspeha, da stranku vrati sa nizbrdice na koju je vue g. Pai i wegova okolina, i poto je u klubu skretao pawu, da u vladi, kao naroiti tienici i qubimci g. Paia i wegove porodice, postoje i neki neradni, nesposobni, nesavesni, aqkavi i sumwive ispravnosti ministri, iji rad i postupci nanose velike tete dravi i sramotu stranci" [Narodni glas br. 101/1926: 2]. Na optube paievske omladine da je list porodini organ familije Qube Jovanovia redakcija Narodnog glasa je odgovorila Naprotiv, ako kakav list jeste ili mora da bude i organ ije familije, u tome nema nikakve sramote, naroito ako je ta fami-

154 lija ista i estita" [Narodni glas br. 104/1926: 54]. U Narodnom glasu objavqen je Glas bokekog naroda o g. Qubi Jovanoviu" u kome se istie a ponose se da iz svoje sredine u radikalnoj stranci imaju u prvim redovima svog velikog zemqaka i uzornog sina Boke, gospodina Qubu Jovanovia, u kojemu su vjerno oliene sve dobro i sve vrline bokekog naroda, kojim se ponosi svaki svjesni Bokeq i Dalmatinac ma gdje on bio. Samo wega bokeki narod smatra svojim uzornim voem, kao to ga danas smatra i svaki poteni radikal iz svih krajeva slobodne i ujediwene nae kraqevine" [Narodni glas br. 7/1927: 97]. Radievci su glasali za izbor Q. Jovanovia za predsednika Interparlamentarnog odbora 8. 5. 1926. istupivi protiv kandidata radikala Velizara Jankovia. Poetkom decembra 1926. Radi se obratio Savezu zemqoradnika, radikalskim disidentima Qube Jovanovia i Crnogorskoj stranci s predlogom da formiraju zajedniki parlamentarni klub pod nazivom Narodni seqaki klub. Quba Jovanovi odbio je Radiev poziv. Quba Jovanovi i Klub vratili su se u radikalnu stranku februara 1927. Na Okrunoj konferenciji NRS u Dubrovniku 17. 7. 1927. Q. Jovanovi izabran je za nosioca liste [Vujovi 1961: 283284; Miroevi 1992: 200]. Dve godine pre smrti zbog bolesti povukao se iz javnog ivota i poeo da pie memoare. Wegov klub predvodio je Veqa Vukievi. Umro je 10. februara 1928. u Beogradu. Sahrawen je o dravnom troku na Novom grobqu u Beogradu. Oenio se 1891. Simkom Todorovi. Imali su erke Olgu (udatu za Dragiu Stojadinovia), Katarinu, Milu i sina Lazara. Lazar je 1924. bio uenik hidroavionske stanice u Kumboru. Lazar Jovanovi je svoj pronalazak Si-La Patent L. Yovanovi Sprava za precizno kolsko gaawe kal. 5,4 mm patentirao 13. jula 1934. godine. Savez Sokola kraqevine Jugoslavije se 1937. odluio za nabavku ureaja Si-La. Da bi smawio trokove za nabavku puaka pukovnik Dimitrije Pavlovi, referent streqakog odseka Naelnitva SSKJ, 1938. uveo je u sokolsku obuku puku-karabin 7,9 mm M.24 s malokalibarskim ureajem Lazara Jovanovia. Malokalibarnim streqakim ureajem se umee u cev vojnike puke Mauzer cev kalibra 5,4 mm s prateim adapterom za zatvara i pretvara u malokalibarsku puku. Na zahtev SSKJ Vojno-tehniki zavod u Kragujevcu osvojio je serijsku izradu ureaja Lazara Jovanovia. Takoe VTZ je 1937. prema patentima Lazara Jovanovia, osvojio i serijsku proizvodwu kompletne takmiarske puke M. L. J. (Model Lazar Jovanovi). Posle Drugog svetskog rata Lazar Jovanovi iveo je u inostranstvu. Umro je u Beogradu. Kao ministar prosvete i lan Sokola radio je na irewu telesnog vaspitawa u srpskim kolama. Ministarstvo Prosvete propisalo je 21. 10. 1911. Osnovna pravila i uputstva za nastavu telesnog vebawa. [Ilustrovani list br. 4/192: 442; Bogdanovi 2004: 8990; Ministri prosvete Srbije 1994: 136]. Quba Jovanovi formirao je odbor koji je izradio Osnovna pravila i uputstva za nastavu telesnog vebawa u sredwim kolama, u koja su bila ugraena savremena reewa nastave telesnog vaspitawa. Predvieno je da se na kraju tromeseja testiraju uenici radi utvrivawa dostignutog fizikog razvoja (visina i tei-

155 na; obim grudi; skok u vis; trawe na 30 m; bacawe tereta od 13 kg). Time je stvorena osnova za stalno praewe telesnog razvoja i fizikih sposobnosti uenika. Dostavqena Pravila i Uputstvo delila su se na nastavna sredstva, raspored nastavnog gradiva i uputstva za nastavu telesnog vebawa u sredwim kolama. Kao novina u nastavi telesnog vaspitawa bio je predlog ministra da se kao pomono sredstvo ove nastave organizuje rad uenika u drutvima za telesno vaspitawe. Preporuivao je da se uenici ulawuju u sokolska i planinarska drutva, streqaka, klizaka, veslaka i slina udruewa. Veliki broj kola nije imao uslove za nastavu telesnog vaspitawa, pa je vebawe uenika u ovim drutvima esto bilo i jedino wihovo vebawe. Da bi obezbedio to struniju realizaciju nastave ministar je uz Uputstvo dodao spisak strune literature [Ili, Mijatovi 2006: 433434; Telesno vebawe i sport u Srbiji 2008: 38]. Kao ministar prosvete uveo je gimnastiku smotru svih sredwih i strunih kola. Prva smotra odrana je 6. juna 1912. [urovi 2004: 677]. Na wegovu molbu eki i slovenaki sokoli uputili su svoje predwake u Srbiju za nastavnike gimnastike. Wegove zasluge za irewe gimnastike isticao je dr Vojislav Rai, urednik Srpskog viteza. Snimqen je u jednom od prvih srpskih sportskih filmova Letewe avijatiara ovanija Vidmera na Bawici 1. jula 1912. Godine" [Srpski vitez br. 2/1912: 43; Erdeqanovi 2006: 101]. Izabran je 190102. i 190306. za potpredsednika Beogradskog gimnastikog drutva Soko. Na osnovu novog programa rada Drutvo je osnovalo Loptaki klub Soko 1903. [Ili, Mijatovi 2006: 470]. Za predsednika fudbalskog kluba Soko izabran je iste 1903. Obezbedio je velika sredstva za irewe sokolskih drutava. U svom govoru na H jubilarnom kongresu Slovenskih novinara odranom od 27. do 30. 6. 1911. ukazao je na zadatke slovenske urnalistike u borbi protiv slovenskih neprijateqa i izneo potrebu za osnivawem Slovenske telegrafske agencije. Iz Srbije je slao dravne pitomce u eku i Rusiju da se upoznaju s tamowim ivotom i radom, kako bi se na taj nain razvijale i uvrstile veze meu slovenskim narodima. Zajedno s Qubomirom Davidoviem i drugim rodoqubima pripremio je plan za ujediwewe srpskog sokolstva u jedan Srpski sokolski savez, bez obzira na politike granice i odnose koji su postojali izmeu Srbije i Austrougarske. U to vreme, 1910, u Sofiji je prireivan Slet bugarskih junaka, a put za Sofiju vodio je preko Beograda. Tom prilikom u Beograd su doli predstavnici srpskog sokolstva iz Srema, Bosne i Hercegovine, Krajine, Stare Srbije i Primorja. Predstavnici srpskog sokolstva iz Srbije i s teritorija Austrougarske i Turske odrali su sastanak u Beogradu. Na sastanku odlueno je da se stvori Srpski sokolski savez sa seditem u Beogradu. Prva skuptina Srpskog sokolskog saveza odrana je u Beogradu 28. februara i 1. marta 1911. U proglasu Uprave saveza istie se: Kao jako sredstvo za voewe kulturne borbe, sokolstvo bie neophodna potreba srpskom narodu, i u toj borbi mora biti to vie boraca, jer i to e biti uslov pobede koju srpski narod mora izboriti" [Dragi 1940: 115116]. U ime vlade oprostio se 1914. s pokojnim

156 Skerliem. Bio je lan Srpske brae i potpredsednik Streqakog saveza (2.000 streqakih druina). Na Vidovdanskom sokolskom saboru odranom 1919. u Novom Sadu svi sokolski savezi ujedinili su se u Sokolski Savez SHS. Quba Jovanovi i Grga Anelinovi predstavqali su Srpsku sokolsku upu na Primorju u organizacionom odboru sabora. Sokolska upa Beograd Duan Silni" obrazovana je 24. 9. 1920, a prvi stareina upe od 1920. do 1923. bio je Quba Jovanovi. Od 1923. bio je predsednik Oblasnog odbora Jadranske strae u Beogradu, i na elu redakcionog odbora za Almanah Jadranske Strae. Prisustvovao je 1925. utakmicama siwskih alkara u Siwu. Izabran je za poasnog predsednika Profesorskog drutva [Rao 2008: 46; Nekrolog 1928: 186]. Kotorska optina i Narodni univerzitet Boke Kotorske postavili su 3. marta 1940. spomen-plou na kuu u kojoj se rodio Quba Jovanovi (kua izmeu sv. Nikole i sv. Luke). Pre otkrivawa spomen-ploe odran je u crkvi parastos Qubi Jovanoviu, kome su prisustvovali ne samo Kotorani, ve mnogi Bokeqi iz cele Boke, a ponajvie iz Risna [Spomen ploa 1940: 3]. Na kamenoj ploi bilo je ispisano zlatnim slovima: U ovoj se kui rodio 14. 2. 1865. Qubomir L. Jovanovi, naunik i dravnik". Spomen-plou otkrio je prigodnim govorom Andrija Raenovi, jedan od lanova druine i kolski drug Qube Jovanovia. Prilikom sveanosti odrali su govore: u ime crkve prota ore Samarxi, u ime Narodnog univerziteta profesor Predrag Kovaevi, u ime Krivoijana sudija ore Suboti, u ime ratnika i dobrovoqaca Krsto uraevi iz Patrovia. Andrija Raenovi izjavio je: Danas, kad sam otkrivao spomen-plou mom kolskom drugu i velikom sinu nae Otaxbine, pok. Qubi Jovanoviu, ja sam se duhovno prenio u nae kolske klupe u Kotoru, i milo mi je da mu se je Kotor oduio, iako na najskromniji nain" [Kovaevi 1940: 22]. Od drugova iz druine Branko Radievi" koji su zajedno s Qubom Jovanoviem preli u Beograd, kwievnim radom isticao se Danilo ivaqevi. Zajedno s Qubom Jovanoviem osnovao je asopis Kolo i uestvovao u osnivawu i radu Srpske kwievne zadruge. Quba Jovanovi pripada pokolewu koje je pripremalo, organizovalo i ostvarilo osloboewe i ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu dravu. Wega u wegovom radu nije vodila ni lina ambicija, ni eqa za vlau i poastima, nego istinska qubav prema svome narodu, duboka vjera u boqu budunost svoga naroda, u neminovnost osloboewa naroda iz kojeg je potekao" [Suboti 1938: 265]. Svoje ideje potvrdio je delom, ostavqajui kolsku klupu radi uea u drugom bokeqskom ustanku u Krivoijama. U mladikom nacionalnom zanosu svoje osamnaeste godine naputa Boku kao prognanik i izbjeglica. Naputa je sa zavjetom da e opet doi. U pedesetetvrtoj godini on joj zaista dolazi, pun asti i slave steene u borbi i radu za narod Sa dubokom vjerom da je Srbiji namijewena uloga jugoslovenskog Pijemonta, Quba Jovanovi odlazi tamo. U toj sredini, za wega novoj i nepoznatoj, krio je puteve do najveih asti i zvawa jedino vlastitom vrijednou i sposob-

157 nou. Na poloaju ministra prosvjete, on je tvorac i inicijator velikih nacionalnih i kulturnih drutava, ije se djejstvo osjeae na itavom Slovenskom Jugu: Sokola, Narodne odbrane, Srpske kwievne zadruge. Wegov skromni i estiti dom bio je zborite onih koji su dolazili u Beograd po nacionalnom poslu. Tu su se sastajali mnogi narodni trudbenici, kad bi klonuli i malaksali, kad bi trebali snage i ubjeewa za nova pregnua. Mnogi mladi qudi koji su, kao nekada i on, morali da bjee ispred tuinske osvete i progonstva, nalazili su u wegovom domu sklonite i pomo. Oko Qube Jovanovia, tokom godina, stvorila se i odgojila elita naih nacionalnih radnika koji su uzeli najaktivnijeg uea u sudbonosnim danima naih najveih muka i borba" [Zlokovi 1938: 1]. Iako je bio na vodeim poloajima u Srbiji i Kraqevini SHS ostao je poten. Kao takav vodio je borbu protiv korupcije u Narodnoj radikalnoj stranci. asopis Jadranska straa iz Splita pisao je o wemu da je bio od onih politiara, koji su svojim koncepcijama, svojom linom i javnom estitou i svojim optim politikim stavom stajali iznad svakodnevne stranake politike" [Jadranska straa br. 3/1928: 65]. Po wemu je nazvana ulica u Beogradu, na Sewaku. U toj ulici nalazi se kua u kojoj je iveo i radio Quba Jovanovi.
IZVORI Godiwak SKA 1901, H, Beograd 1902, str. 276283,. DELA Bibliografija radova u: M. M. Nikoli, str. 609610, tom , Leksikon pisaca Jugoslavije, Matica srpska, Novi Sad 1979. LITERATURA Enciklopedije Enciklopedija srpske istoriografije, Beograd 1997, . Bubalo, str. 413. Enciklopedija Jugoslavije, tom 6,Zagreb 1990, V. Miqkovi, str. 112. Hrvatska Enciklopedija, tom , Zagreb 1943, Q. Davidovi, str. 572. Ostalo Avramovski ivko, Britanci o kraqevini Jugoslaviji: Godiwi izvetaji , str Zagreb 1986. Antovi, Darko. Kotorsko pozorite u 19. vijeku, Podgorica 1998. Antoni, Goran. Stona afera, u: A. Bulatovi, S. Kora (ur.), Korupcija i razvoj moderne srpske drave, Beograd 2006. urovi, Arsen. Modernizacija obrazovawa u kraqevini Srbiji, Beograd 2004. Bogdanovi, Branko. Srpski Mauzer, Beograd 2004. Buin, Jovan V. Pregled rada srpskog pjevakog drutva"Jedinstva" u Kotoru, Bokeka tamparija, Kotor 1929.

158
Vujovi, Dimitrije Dimo. Crnogorski federalisti 19191929, Titograd 1961. Narodni Glas br. 7, God. , Beograd 19. marta 1927: Glas bokekog naroda o g. Qubi Jovanoviu. Dragi, Milorad. Rad Qubomira Davidovia u Sokolstvu, Spomenica Qubomira Davidovia, Izdawe Glavnog odbora Demokratske stranke, Beograd 1940. Drakovi, Radovan M. Pretorijanske tewe u Srbiji, Beograd 2006. Drobwakovi, Lazar J. Risan i stare risanske porodice, Beograd 2003. Ekmei, Milorad. Ratni ciqevi Srbije 1914, Beograd 1973. Erdeqanovi, Aleksandar Saa. Producent Svetozar Botori i wegovi filmovi, Novi filmograf, br. 1, Beograd, jesen 2005zima 2006. Zlokovi, Ig. Povodom 10-godiwice smrti Quba Jovanovi, Glas Boke br. 263, Kotor 1938. Zlokovi, Maksim. Ilegalna aka druina Branko Radievi" u Kotoru, Boka, 67, Herceg-Novi 1975. Ili, Stefan i Slaana Mijatovi, Istorija fizike kulture, Beograd 2006. Ilustovani list, br. 44, Beograd 2. 11. 1924; Jadranska straa, God. , br. 3, Split, mart 1928: Quba Jovanovi". Jankovi Dragoslav, Jugoslovensko pitawe i krfska deklaracija 1917, Beograd 1967. Jovanovi, Quba. Smiqawe i pripremawe Crne Ruke, Samouprava, Beograd 2 januar 1920. Jovanovi, Nadeda. Politiki sukobi u Jugoslaviji 19191928, Beograd 1974. Kovaevi, Predrag V. Quba Jovanovi, Glasnik Narodnog univerziteta Boke Kotorske, God. i , br. 14, Kotor 1 decembra 1940. Krivokapi-Jovi, Gordana. Oklop bez viteza, Beograd 2002. Lipovac, Jovan. Nekrolog, Vesnik Srpske Crkve, br. 56, God. HHH, Beograd maj-juni 1928. Mekenzi, Dejvid. Apis, Gorwi Milanovac 1996. Ministri prosvete Srbije 18111918, Beograd 1994. Miroevi, Franko. Poelo je 1918 : Juna Dalmacija 19181929, Zagreb 1992. Narodni glas: Kuku Todore" Paievske Omladine", br. 104, str. 54, God. , Beograd 24. decembra 1926. Narodni glas br. 101, God. , Beograd 2. decembra 1926: Prilike u radikalnoj stranci. Nekrolog, Glasnik jugoslovenskog profesorskog drutva, Beograd mart 1928, sv. 3, kw. . Oko Sokolovo, br. 1, Beograd 1. decembar 1936. Petranovi, Branko i Momilo Zeevi. Jugoslovenski federalizam. Tematska zbirka dokumenata I, Beograd 1987. Popov Duan. Srpska tampa u Vojvodini 19181941, Novi Sad 1984. Popovi, Jovan M. Neimari Jugoslavije, Beograd 1934. Proti, Stojan. Ni druga prestonica, Ni 2000. Purivata, Atif. Jugoslovenska muslimanska organizacija u politikim odnosima u Jugoslaviji, Sarajevo 1974. Rao, Neboja. Srpski soko Herceg-Novi, Herceg Novi 2008. Ribar, Ivan. Politiki zapisi, kwiga , Beograd 1951. Simi, Stevan. Srpska revolucionarna organizacija, Beograd 1998. Spomen ploa pok. Qubi Jovanoviu, Dubrovnik, br. 11, Dubrovnik, 16. marta 1940. Srpski vitez, God. , br. 2, 1. 2. 1912: Nastavnici za gimnastiku u Beogradu.

159
Staji, Vasa. Moje uee u Jugoslovenskom Ujediwewu, Spomenica osloboewa Vojvodine 1918, Novi Sad 1929. Stankovi,ore. Nikola Pai: Prilozi za biografiju, Beograd 2006. Suboti, uro. In memoriam Qubi Jovanoviu, Glas Boke, br. 265, Kotor 1938. Telesno vebawe i sport u Srbiji (18572007), Beograd 2008. Tei, Vladeta. kole i nastava, Istorija srpskog naroda, Beograd 2000, Tom -2. ulinovi, Ferdo. Jugoslavija izmeu dva rata, kw. , Zagreb 1961.

LJUBA JOVANOVI STATESMAN FROM BOKA by Saa Nedeljkovi Summary Ljuba Jovanovi belongs to the generation that prepared, organized and carried out the liberation and union of the Serbs, Croats and Slovenes into a single state. In 1876, as a grammar school student, together with friends, he organized the student organization Branko Radievi", spreading the spirit of liberty among the youth of Boka Kotorska Bay. When the Second Boka Uprising broke out in Krivoije in 1882, the members of the organization decided to leave the grammar school and join the insurrectionists. After the uprising was put down, he fled to Serbia. In this new and unfamiliar setting, he made his way to the highest honors and titles, thanks exclusively to his own worthiness and abilities. He was among the initiators of the great national and cultural organizations whose activities would reverberate throughout the Slavic South: Sokoli, National Defense, Serbian Literary Cooperative. An initiative was launched in Boka Kotorska for Ljuba Jovanovi to head the candidate list for parliament of the National Radical Party in Dalmatia, due to his personal ties with his place of birth. Even though he came to hold some of the leading positions in Serbia and The Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, he remained an honest man, leading the fight against corruption in the National Radical Party. Key words: Kotor, Second Boka Uprising, Krivoije, National Radical Party, Serbian Literary Cooperative, Sokoli

NASLEE
UDC Originalni nauni rad

Jovan Lonari

SRPSKO-BUGARSKO EKONOMSKO ZBLIEWE1

Krajem oktobra organizovan je u Sofiji srpsko-bugarski odbor za kulturno i ekonomsko zbliewe Srbije i Bugarske. Ideja o srpsko-bugarskom zbliewu nije nova. Nov je sada samo nain, na koji se misli da se to zbliewe ostvari. Dok su ranije na tome zbliewu radili zvanini predstavnici obeju drava, dotle danas taj posao preduzima jedna privatna institucija. Po sebi se razume, da je i danas krajwi ciq rada te institucije to, da se zvanina Srbija i Bugarska sporazumeju na privrednom poqu; ali sada ta institucija uzima na sebe i tu teku i nezahvalnu ulogu, da pripremi sve to treba, kako bi zvanina akcija bila to uspenija. Nije to samo privatna inicijativa, koja naroito karakterie ovaj novi pokuaj. On se odlikuje jo i time, to je naroito za nas Srbe od velike vanosti, to pretpostavqa teak i naporan rad na reavawu sviju prethodnih pitawa, koja mogu biti od uticaja na reewe glavnog pitawa: carinske i ekonomske zajednice. Ranije se htelo, da se odmah pristupi reewu toga velikog pitawa; danas e se pak to ostaviti kao krajwi ciq, a dok se do wega ne doe, da se uklone sve prepone, koje ometaju ostvarewe toga ciqa. Kao to se vidi i ako ideja nije nova, nova je metoda rada i to samo u naim odnosima sa Bugarskom. Inae ovde je kopiran odbor, koji je u 1907. godini ustanovqen u istome ciqu u Belgiji i Holandiji. Ovo su glavne crte statuta tih odbora. Srpsko-bugarski odbor se sastoji iz 48 lanova. Po polovina pripadaju i jednoj i drugoj narodnosti. Oni ine svoje narodonosne sekcije na elu kojih stoji jedan biro. Celokupnim odborom upravqa centralni biro sastavqen iz jedne i druge sekcije, koji ima sedite naizmence u jednoj i drugoj prestonici. Na isti se nain dre godiwi sastanci. Sekcije imaju za zadatak da studiraju pitawa i da iznose godiwem zboru na reavawe, ako se obe sekcije u tome pitawu sloe. Iskqueno je apsolutno nametawe miqewa drugoj
1 Objavqeno u: Delo, list za nauku, kwievnost i drutveni ivot; eset prva kwiga, godina esnaesta, Beograd 1911, str. 45460.

162 sekciji. Definitivno se mogu reiti samo ona pitawa kod kojih se moe nai solucija koja zadovoqava interese oba naroda. Oba su jezika ravnopravna. Ceo se rad odbora sastoji u predlagawu gotovih reewa pojedinih pitawa vladama i javnom miqewu oba naroda. Iz delokruga svoga rada odbor iskquuje potpuno pitawa koja bi tangirala unutrawu ili spoqnu politiku obeju zemaqa. Program rada je obeleen ovim pitawima: eleznike, potanske, telegrafske i telefonske tarife; izvrivawe sudskih presuda u jednoj i drugoj zemqi bez ikakvih formalnosti; priznawe kolskih svedoxbi; uproavawe pograninog postupka s robom (carinska i eleznika manipulacija) i putnicima (putne isprave, pasoi); izjednaavawe trgovakog zakonodavstva i uslova za osnivawe akcionarskih drutava; ravnopravnost za fiskalna optereewa, preduzea, koja se vode u dvema dravama; izjednaavawe radnikog zakonodavstva; pitawa o industrijskoj i umetnikoj svojini; pitawa agrarne politike, gde bi odluke bile od interesa i koristi po oba naroda. Kao dopuna svega ovoga dola bi trgovinska politika. Program obuhvata gotovo sva pitawa od vanosti za privredni ivot jedne zemqe. Sve to ima uticaja da se saobraaj izmeu dveju zemaqa povea, ulo je u program ovoga komiteta. Kao to je reeno ovaj je komitet osnovan po ugledu na isti takav komitet osnovan godine 1907. izmeu Belgije i Holandije. Meutim treba odmah pomenuti, da postoji ogromna razlika izmeu srpsko-bugarskih i belgijsko-holandskih prilika. Belgija je isto industrijska zemqa, dok u holandskoj privredi pored trgovine dominira poqoprivreda. Prirodno je da su te dve drave teile tome, da svoje susedstvo iskoriste u razmeni svojih proizvoda. Ukidawe i uproavawe saobraajnih formalnosti imalo je da da veeg poleta toj razmeni u korist i jedne i druge strane. Nasuprot tome izmeu Srbije i Bugarske ne postoji gotovo nikakva razlika u privrednoj strukturi: i jedna i druga drava su u glavnom poqoprivredne drave s prvim zaecima velike industrije. Da li su Bugari u naelu pretekli nas ili smo mi pretekli Bugare, pitawe je od tako male vanosti, da ni u koliko ne mewa osnovnu sliku. Jasno je otuda, da nas i Bugare na osnivawe ovog komiteta nisu mogli rukovoditi isti motivi, koji su bili od uticaja pri osnivawu belgijsko-holandskog komiteta. Dok je tamo taj komitet imao za zadatak da povea trgovinski saobraaj izmeu obeju zemaqa, dotle se naem komitetu taj zadatak ne moe postaviti. Na saobraaj s Bugarskom tako je mali; nai i bugarski proizvodi tako su slini, da je neki veliki saobraaj izmeu nas iskquen. Ono to mi proizvodimo za izvoz, to i Bugari imaju; one pak produkte, koje mi uvozimo, te i Bugarska dobiva od drugih drava. Jedan letimian pogled na nau meusobnu trgovinu potvrdie tanost ovoga. Srbija je uvezla iz Bugarske robe u vrednosti:

163
Godine Proseno 18991903. 1904. 1905. 1906. 1907. 1908. 1909. 1910. dinara 303.234 2.103.361 2.325.146 504.025 308.384 294.096 350.763 482.806 procentualno od naeg celokupnog uvoza 0,61 3,45 4,20 1,14 0,44 0,39 0,48 0,57

Gotovo istu nam sliku prua i na izvoz za Bugarsku. Srbija je izvezla u Bugarsku robe u vrednosti:
Godine 18991903. 1904. 1905. 1906. 1907. 1908. 1909. 1910. dinara 756.875 1.012.639 1.220.5ZZ 3.694.922 1.994.557 1,860,028 3,633,095 4.132.036 procentualno od naeg izvoza 1,15 1,63 1,70 5,16 2,45 2,39 3,91 4,20

Ove cifre zahtevaju jednu napomenu. Godina 1906. u naoj statistici, iz koje smo ove brojeve uzeli, ne predstavqa tanu vrednost naeg izvoza u Bugarsku. To je prva godina nae borbe s Austrougarskom, kad smo mi traili zapadne pijace preko Turske, Bugarske i Dunavom. Nae su carinske vlasti pogreno uvrstile u izvoz za Bugarsku i onu robu, koja je samo prolazila kroz Bugarsku. Na izvoz u Bugarsku 1906. godine predstavqa mnogo mawu cifru. Bugarska statistika tu cifru belei sa 1,408,000 dinara, i to e po svoj prilici odgovarati istini. Izloene cifre pokazuju nesumwivo to, da je na trgovaki promet s Bugarskom vrlo mali. On se s jednim malim izuzetkom svodi na poqoprivredne produkte, potrebne jednom ili drugom pograninom stanovnitvu u doba, kad domaa berba omane. Mi, istina imamo aktivni bilans prema Bugarskoj, ali je taj na izvoz od vrlo male vanosti kad prema celokupnom naem izvozu predstavqa samo 24%. Ali to je ovde najvanije to je to, da nema izgleda da e se taj saobraaj ni u budunosti jae razvijati. Prilike u kojima se ove dve drave privredno razvijaju tako su meu sobom sline, da nema mnogo izgleda, da e jedna drava uiniti kakav veliki skok i time promeniti poloaj u kome se te dve drave danas nalaze. Kad je sve to tako, onda se samo sobom namee pitawe: na kome osnovu moe onda biti nekog privrednog zbliewa s Bugarskom i po emu bi to zbliewe moglo i jednoj i drugoj zemqi biti od koristi? Niti mi moemo raunati da emo u Bugarskoj nai trgove za nae produkte, niti se tim nadama moe Bugarska zanositi. Ciq toga zbli-

164 ewa moe biti samo carinski savez. Tome istome ciqu tei i belgijsko-holandski komitet. Taj je ciq i kod nas i kod wih prema tekoama, koje se moraju otkloniti da bi se on postigao, doao na posledwe mesto. On je upravo krajwa meta celokupnog rada. Sve ono to se uini pre toga imalo bi za zadatak samo to, da pripremi zemqite, da stvori mogunost za carinski savez. Ideja o carinskom savezu s Bugarskom bila je kod nas na dnevnom redu i odbaena je u vreme jedne teke krize i na nain, koji bi mogao izgledati kao da je ta ideja kompromitovana. Meutim ba kad bi bilo tako, to bi bio najjai dokaz, da je pre iznoewa na dnevni red te ideje, potrebno marqivo i pipavo reiti mnoga sporedna pitawa, od kojih zavisi sudbina i uspeh carinskog saveza. U Belgiji i Holandiji se u carinskom savezu gleda na prvom mestu interes belgijske industrije, da u Holandiji nae trgove bez konkurencije i interes holandske poqoprivrede i trgovine, da u Belgiji nae tako isto povoqan poloaj. Na drugom mestu dolazi meusobni interes, da se prema treim, velikim dravama pojave kao jedinica i da na taj nain pribave vie zatite svojim interesima. Kod nas i Bugara prvi bi razlog mogao potpuno otpasti. Kao to je ve reeno, ni mi ni Bugari ne moemo pretendovati na neki veliki meusobni promet. Ali ono, to nama carinski savez moe pruiti, to je zajednika odbrana ekonomskih interesa u borbi sa stranim, velikim i ekonomski jakim dravama. Danas nije potrebno tvrditi, da spoqnu politiku sviju drava vode privredni motivi. Energija privredna nagomilala se u tolikoj koliini kod tih jakph drava, da je wima apsolutno potrebno nai male i slabe, kod kojih e ona nai poqe za rad. Mi, koji smo s nae nesree, otpoeli da se razvijamo i kulturno i privredno mnogo docnije od ostalih naroda, imamo tu sudbinu, da se o nama grabe silniji i jai ne samo na kulturnom i politikom poqu ve i na isto ekonomskom terenu. Silna mo jakih drava privlai slabe prvo u interesnu sferu, posle toga zgodnom prilikom pod ekonomski i privredni pa i politiki protektorat, kad su ve suverena prava" svedena na nulu. Danawe doba ba nam pokazuje jasnu sliku bezobzirne nasrtqivosti jakih prema slabima. Danas su muhamedanske drave na redu. Bog sveti zna, da li nee doi jedan takav moment i za nas na Balkanu! Danawi status quo, koji se danas tako sveano objavquje sa svih parlamentarnih tribina, pokazuju samo to, da se velike drave nisu jo mogle da pogode o interesnim sferama". Jedno je pak sigurno, da te svetske dogaaje ne izaziva samo sujeta jednog naroda, kao to bi to na prvi pogled izgledalo, ve da onn imaju korena uvek u ekonomskim koristima, koje se ele postii ili koje se ele drugome omesti. Cela marokanska afera, koja je prolog leta izazvala u tri maha gotovo ratno raspoloewe i pretila, da ceo svet zapali ratom, potekla je u stvari iz toga to su nemakim podanicima osporene neke rudarske koncesije. Kakve tek razloge mi moemo navesti u prilog tome, da je ekonomska potiwenost, gotovo poetak politike potiwenosti. Nama je na Berlinskom Kongresu od strane Austrougarske zahtevana carinska unija

165 kao nagrada za politike uspehe. Sreom se uspelo, da se izbegne ta zamka, ali smo mi ipak do najnovijeg doba imali da oseamo jak pritisak snane austrougarske privrede i da uvidimo kako nam politika samostalnost bez ekonomske nezavisnosti ne vredi mnogo. Sasvim je prirodno to je tako; bilo bi upravo udnovato da nije tako. Kapitali, koji danas vladaju ne samo na privrednom poqu, ve gospodare i u politici, privlae sitne i slabe onako isto, kao to jedan zelena moe uspeti kod svojih dunika u svemu to hoe. Danas se ne ceni vajcarska toliko zbog svojih prirodnih lepota, koliko zbog toga to predstavqa u privrednom pogledu jednu jedinicu s kojom se mora raunati. Isti je sluaj s Belgijom, Holandijom. Austrougarska se ne protivi naem projektu jadranske eleznice iz toga razloga to se boji, da wene eqeznice ne budu imale mawe prihoda, niti nam ona predlae vezu sa svojim bosanskim eqeznicama stoga, to bi elela, da povea svoje eqeznike prihode, ve iz jednog mnogo dubqeg i jaeg razloga, to se boji, da mi tom vezom ne probijemo onaj obru, kojim nas je opasala i kojim je nau ekonomsku nezavisnost sputala. Ona vrlo dobro zna, da wen politiki uticaj u Srbiji biva sve mawi u koliko smo mi od we u ekonomskom pogledu nezavisniji. Sve ovo to vai za nas, vai u mawe vie istoj meri i za Bugare. I oni, ovako usamqeni, kako sad stoje, mogu biti samo predmet eksploatacije (neka bude doputen izraz) jaih i silnijih. Meutim udrueni, mi moemo predstavqati jedinicu s kojom se mora raunati i koja bi bila u stawu, da stane na put ekspanziji stranih i jakih. Da to privredno jedinstvo mnogo vredi najboqi je dokaz silno uzbuewe s kojim je u Austrougarskoj doekana vest o naem carinskom savezu s Bugarskom u godini 1905. i nain na koji Austrougarska s nama postupala, poto smo se toga saveza odrekli. Ali velike ideje nije lako ni propagirati ni privoditi u delo. Izmeu nas i Bugara postoji jedan ponor, koji nam je stvorila prolost. Treba izgladiti mnogo i uspomena i moda navika, pa ostaviti sentimentalizam i voditi realnu politiku, politiku koristi, bez mnogo fraza i nada, a s mnogo predanosti i istrajnosti. Kod nas a i kod Bugara moe ceo ovaj posao izgledati uzaludan bez sporazuma na politikom poqu. Meutim to je ba ono, to je pogreno. Politiki sporazum moe postojati na osnovu ekonomskog sporazuma. Saglasnost ekonomskih interesa vodi politikom sporazumu; a ne i obrnuto. Makedonija ostaje po tome miqewu jedina smetwa i politikom i ekonomskom sporazumu. To je pak gledite pogreno kao i svako ono, koje je zasnovano na slepome ovinizmu Iz bojazni da Makedoniju ne dobiju Bugari, ili da je ne dobiju Srbi, mi ne vidimo mnogo veu opasnost, koja moe da odnese ne samo Makedoniju nego i nas i Bugare. Ve se govori, da je Austrougarska za usluge uiwene Italiji u tripoliskom pitawu, dobila od ove odreene ruke na Balkanu. Nadajmo se da to nije istina. Ali ako to bude istina, pa ako Austrougarska uspe da zadovoqi i Rusiju u nekome pitawu, pa i od we dobije odreene ruke, a okupacija Bosne i Hercegovine pokazala nam je da Rusija u pogledu

166 toga trgovawa ne izostaje od ostalih drava onda je zapeaena sudbina ne samo Makedonije ve i celoga Balkana. I nai i bugarski rodoqubi bili bi tada zadovoqni", jer bi imali Makedoniju, samo u drugoj formi, a ne onako kako je oni sad zamiqaju. Komitet je na svome prvome sastanku u Sofiji bio mnogo mudriji od ovih superrodoquba". On je izjavio equ, da se i u drugim balkanskim dravama obrazuju slini komiteti, koji bi tada stupili na zajedniki posao. Ma kakvog odziva naao taj apel kod drugih drava, on je bio potreban, da se obelei jedna namera komiteta, da on ne eli iskquivi poloaj ni jedne nacije na Balkanu, ve da se hoe sporazumni rad sa svima. eqa je, da se delatnost komiteta proiri na sve balkanske drave, da bi se time dobila jo jedna jaa ekonomska jedinica. Ukoliko e se u tome uspeti, zavisi od svesti i raspoloewa tih narodnosti, da Balkan ostane balkanskim narodima ne samo u poditikom ve i u ekonomskom pogledu. Meutim moramo biti naisto s tim, da emo tu ekonomsku nezavisnost izvojevati samo tada kad se budemo spremili. Narod je nedostojan nezavisnosti, ako nije uloio truda da je dobije. Mi smo za vreme aneksione krize stekli iskustvo da za odbranu interesa vredi mnogo vie sprema no najneospornije pravo i najvee oduevqewe. Tako emo isto i na ekonomskom poqu imati uspeha samo tada, ako se budemo spremali da svoje interese branimo.

UDC Originalni nauni rad

aslav Oci

O JOVANU LONARIU
Jovan Lonari je bio urednik strunog asopisa, ekonomist i ekonomski pisac. Roen je u Negotinu 24. juna (odnosno po starom kalendaru 5. Jula) 1882. Umro je na Krfu 6. februara 1916. Rodio se u slubenikoj porodici; otac Stevan bio je poreznik. Prvi razred gimnazije zavrio je u Niu, i u Kruevcu, u Niu, i u Treoj beogradskoj, a i (s ispitom zrelosti) u beogradskoj Prvoj mukoj gimnaziji (1900). Diplomirao je i doktorirao (kao prvi doktor Beogradskog univerziteta) na beogradskom Pravnom fakultetu kod prof. ivojina Peria (usmena odbrana 1907, publikovawe teze i promocija 1908). Osniva je (1908) i prvi urednik Carinskog glasnika, mesenika Udruewa carinskih slubenika, sekretar Industrijske komore, revizor Carinske uprave, profesor (carinitva") Srpske kraqevske dravne trgovake akademije. Umro je od tifusa na ostrvu Vido u inu rezervnog narednika kao blagajnik Komande Branievskog odreda. Rano preminuli darovit ekonomist, ostavio je za sobom niz lanaka, objavqenih u Arhivu za pravne i drutvene nauke, Ekonomistu, Delu, Srpskom kwievnom glasniku i drugim asopisima s poetka 20. veka. Meu tim lancima vaniji su oni koji se odnose na spoqnotrgovinske probleme: Kako se vodi carinski rat (Arhiv za pravne i drutvene nauke 2/1907), Srpsko-bugarsko ekonomsko zbliewe (Delo decembar 1911), Interesi Austro-Ugarske u Turskoj (Ekonomist 15/1912), Proirewe trgovinskog ugovora (Ekonomist 1/1913). Povodom diskusije koja se meu srpskim politiarima i ekonomistima vodila pre i u toku carinskog rata s Austrougarskom, Lonari je smatrao za potrebno da pre svega tano razjasni pojmove: meu dravama mogu biti trojaki privredni odnosi zasnovani na ugovoru, neugovorno stawe i carinski rat. U prvom sluaju robni promet meu dravama vri se saobrazno odredbama odgovarajueg ugovora, kojim se uvek stimuliu neke uzajamne olakice. Ako nikakvog ugovora nema, onda svaka drava na promet robe primewuje svoje normalne autonomne propise, pa i svoju autonomnu carinsku tarifu. To jo nije i carin-

168 ski rat, koji znai izuzetno nepovoqno postupawe s robom iz jedne drave, bez obzira na to da li smo s tom dravom u ugovornom odnosu ili ne, no to postupamo s robom ostalih ugovornih ili neugovornih drava." (Arhiv za pravne i drutvene nauke, 2/1907, str. 48). Sledstveno, poto je Austrougarska, u januaru 1907, sa srpskom robom postupala nepovoqnije nego s robom iz drugih drava, ona je ula u u carinski rat sa Srbijom. Povodom tewe Austrougarske da trgovinski ugovor sklopqen sa Srbijom 1911, po zavretku carinskog rata proiri i da dobije nove olakice za svoju robu Lonari je isticao da ona ne samo to Srbiji ne daje nikakve olakice ve se u svakoj prilici bori protiv wenih interesa i ometa wen razvoj. Na Austrougarsku je bio ogoren naroito zbog wenog protivqewa da Srbija podelom Albanije dobije izlaz na Jadransko more. Zato je smatrao da o nekom proirewu trgovinskog ugovora i davawu novih olakica moe biti govora samo pod uslovom da ih i Srbija u nekom vidu dobije od Austrougarske. On se s razlogom suprotstavqao austrougarskom shvatawu da se na nove teritorije, koje je Srbija stekla balkanskim ratovima, ne moe primeniti austro-srpski, ve austro-turski trgovinski ugovor. U vezi s tada lansiranom tezom o velikim austrougarskim ekonomskim interesima u Turskoj, Lonari je, na osnovu podataka, pokazao, da Austrougarska u Tursku uvozi tek samo petinu celog turskog uvoza ili samo treinu celog uvoza u evropsku Tursku, kao da na austrougarske brodove kojima se uvozi roba u Tursku otpada samo desetina uvoza (Ekonomist 15/1912). Vaqanim ekonomskim argumentima Lonari je dokazivao preimustvo jadranskog pristanita nad egejskim. Isticao je da blizina pristanita ima za srpski izvoz naroito velik znaaj zbog toga to Srbija izvozi grubu sirovinu u masi koja ne trpi velike transportne trokove" i kao takve izvozne artikle navodio cerealije, ivu stoku i bakar, ali i uvozne maine. Kao argument za to da Srbija dobije neko jadransko pristanite navodio je i usmerenost ka Jadranu onih srpskih krajeva koji tee da se ujedine sa Srbijom. Krajem oktobra 1911. u Sofiji je organizovan srpsko-bugarski odbor za kulturno i ekonomsko zbliewe po uzoru na belgijsko-holandski odbor koji je s istim ciqem ustanovqen 1907. Ciq odbora je bio da marqivo i pipavo" radi na pripremama za srpsko-bugarsku, ali i balkansku carinsku (i ekonomsku) zajednicu. Iz delokruga svog rada odbor iskquuje (unutrawu i spoqnu) politiku obeju zemaqa. Lonari argumentovano odbacuje prigovore da ovaj posao moe izgledati uzaludan bez sporazuma na politikom poqu. On ukazuje na to da politiki sporazum moe postojati samo na osnovu ekponomskog sporazuma. Saglasnost ekonomskih interesa vodi politikom sporazumu; a ne obrnuto." Wegove ekonomske, pre svega, spoqnotrgovinske, rasprave veoma su solidne, argumentovane, misaone, a neke i vrlo aktuelne, ulaze u prvi red ekonomskih spisa toga vremena.

169
IZVORI: Istorijski arhiv Beograda (IAB), Fond: Prva beogradska gimnazija, inv. br. 1: Glavni protokol ispita zrelosti za 1899/1900 kolsku godinu; ematizam Srbije 1906, 137; 1907, 141; 1908, 146; 1909, 149; Jugoslovenska tampa. Referati i bibliografije, Bg 1911, 112; Adresna kwiga Beograda 1912, Bg 1912, Deo 75; Pet godina: jedno poduje, Zabavnik, Krf, /1917, br. 5, str. 12; Ratnik, Bg , 1925, str. 174 (ituqa); Srpski kwievni glasnik, 1931/ H, N. S., kw. 32, br. 3, str. 261 (spisak saradnika 190114); Spomenica o stogodiwici Prve muke gimnazije u Beogradu: 18391939, Bg 1939, 465; Spomenica 75 godina rada Prve ekonomske sredwe kole: 18811956, Bg 1956, 124; 100 godina Prve ekonomske kole Vladimir Peri Valter" u Beogradu, Beograd 1981, 246. DELA: Dravni savet po Ustavu od 1838. godine. Studija iz istorije srpske ustavnosti, Beograd 1907; O pojmu carinskog krivinog dela, Beograd 1907; Krivina dela po carinskom zakonu. Doktorska teza na Pravnom fakultetu Beogradskog univerziteta, Beograd 1908; Odgovornost treih lica po Carinskom zakonu. Studija iz Carinskog krivinog prava. Beograd 1908; vajcarski carinski postupak. Izvetaj podnesen gospodinu ministru finansija, Beograd 1910. LITERATURA: Beogradske novine, /1916, br. 47, str. 3 (nekrolog); Kurir/Courier (eneva), /1916, br. 1, str. 2 (nekrolog); M. N., Dr Jovan Lonari, vajcarski carinski postupak. Beograd 1910, Srpski kwievni glasnik, H/1910, kw. HH, br. 7, str. 556557 (prikaz kwige); O. Blagojevi, Ekonomska misao u Srbiji, Beograd, 1996, 4679, 524, 929.

OSVRTI
UDC

SVESTRANO RAZMATRAWE KRIZE U SVETU I KOD NAS

(Kriza i razvoj, Institut drutvenih nauka, Beograd 2010, 554 str.) U izdawu Centra za ekonomska istraivawa Instituta drutvenih nauka izaao je Zbornik radova s naunog skupa, odranog 3. juna 2010. na temu Kriza i razvoj. Ovo je dvadeseti po redu zbornik radova s naunih skupova koji se na razliite, aktuelne drutveno-ekonomske teme, svake godine organizuje krajem maja u ovoj naunoj instituciji. Specifinost do sada odranih skupova je, izmeu ostalog, i u tome to se konkretan tematski problem uvek sagledava multidisciplinarno iz ekonomskog, filosofskog, sociolokog, pravnog, politikolokog, demografskog ugla. Ovogodiwi tematski zbornik, posveen problematici krize i razvoja, sagledava s razliitih aspekata fenomen aktuelne ekonomske i finansijske krize i wene implikacije na budui razvoj, ali i na srpsku privredu i drutvo uopte. U zborniku su zastupqena 53 autora sa ukupno 49 radova u kojima se iznose razliiti stavovi i sugestije kako da se, bar u odreenoj meri, prevaziu ovi problemi gledano na globalnom nivou, ali i konkretno u naim uslovima. Pitawa na koje se trae odgovori su brojna i veoma razliita kao na primer: Da li je krizno stawe podsticaj raawu novih ideja i mogunosti za generisawe razvoja? Ima li razvoja bez prethodnog stawa krize? Da li kriza uruava ideju neminovnog progresa? itd. Ova, kao i mnoga druga, s ovim povezana pitawa, pokuavaju se rasvetliti iz vie uglova ukazujui na mogue pravce izlaska iz ove situacije. U tom pogledu reklo bi se da i nema nekih apsolutno gotovih reewa niti, pak, strogo definisanih puteva koji nepogreivo vode izlasku iz krize i pokretawu nove razvojne spirale. Stavovi kako veine autora radova prezentiranih u Zborniku, tako i brojnih uesnika u diskusiji na skupu, uglavnom su sueqavani oko toga da li puteve izlaska iz krize i razvojne anse treba traiti u povratku na kejnzovsku ekonomiku i veu ulogu drave u sferama drutvenog ivota, posebno u oblastima gde se pokazalo da slobodno trite ne daje zadovoqavajue rezultate ili je upravo obrnuta situacija da je meawe drave u privredu kquni uzronik krize. Prema stavovima ove druge opcije daje se primarni znaaj konceptu apsolutno slobodnog trita i ekonomskih sloboda

172 uopte, prihvatajui tako ovakav model privrede kao kqu za izlazak iz krize i ansu za razvoj. U diskusijama nisu izostale ni teme praktinog karaktera vezane za specifinosti ispoqavawa krize u malim slabo razvijenim zemqama, koje jo prolaze kroz tranziciju i traewe odgovora na pitawe: kako je mogue upravqati krizom u takvim uslovima, umawiti wene negativne posledice i stvoriti pretpostavke za uspene budue razvojne tokove ukupne privrede i drutva: V. Vukoti u radu Kvantna ekonomija tvrdi da globalizacija otkriva potrebu promene dominantne ekonomske paradigme od tradicionalne ekonomske teorije, gde je makroekonomska stabilnost ciq ekonomske politike ka kvantnoj ekonomiji, zasnovanoj na ekonomskom kvantu, kojoj kao ciq ekonomske politike odgovara poveawe bogatstva svakog pojedinca u drutvu i razvoj sistema vrednosti na tome zasnovan. Ovde se iznosi stav da aktuelna kriza pokazuje kako u svetu uvek postoje kreativni pojedinci koji se brzo prilagoavaju novim uslovima, te da u isto vreme te uslove prilagoavaju sebi. Na drugoj, pak, strani pokazuju se takozvani praktiari koji tvrdoglavo nastavqaju s nainom razmiqawa koji je doveo do krize u nastojawu da krizu ree, to je samo po sebi robovawe preivelim ekonomskim teorijama. Q. Maxar u tekstu Enigme pokretaa globalne ekonomske krize ukazuje na znaaj spoznaje viefaktorskog uzroka i pokretaa globalne krize. Svedoci smo iwenice da se u savremenoj literaturi autori uglavnom usredsreuju na monokauzalna objawewa krize i pripisivawe svih wenih vanijih osobenosti tek pojedinim kategorijama (skupovima) inilaca kao to su, primera radi, pogreno voewe poslovne politike velikih finansijskih organizacija; pogreke u voewu ekonomske politike od strane vladajuih institucija; inherentna nestabilnost sistema i wegova veoma naglaena kompleksnost i sloenost; egzogeni faktori koji se uglavnom teko mogu anticipirati; batina nekih vremenski ranijih, mawe ili vie, pogrenih ekonomskopolitikih mera i poteza, koji se u sadawem tenutku pokazuju kao promaaji, itd. Maxar se, meutim, u ovom radu zalae za multifaktorsku emu utvrivawa uzronika krize, istiui da postoje logike veze i funkcionalne interakcije znaajnog broja delatnih inilaca, pri emu mnoina faktora ini veoma sloenu analizu stvarnih izvorita kriznih turbulencija jer je kako s teorijskog tako i s apstraktnologikog stanovita teko bilo koji od ovih pojedinanih faktora proglasiti opredequjuim ili jedinim. S. Maksimovi u radu Subjektivni faktor i razvoj analizira neke inioce koji nepovoqno deluju na privredni razvoj, posebno one koji imaju subjektivni karakter. Mada je teko odvojiti subjektivne od objektivnih faktora razvoja i wihovo pojedinano i kumulativno dejstvo na dinamiku i kvalitet razvoja kao rezultat wihovog istovremenog i meuzavisnog dejstva, Maksimovi kao glavne osobine i aktivnosti subjektivnog karaktera koji su u posledwih desetak godina u Srbiji odluujue uticali na privredni rast i razvoj istie odluke vezane za koncepciju, model i strukturu privrednog razvoja i, s tim u vezi, celog eko-

173 nomskog sistema i makroekonomske politike. U okviru toga posebno se apostrofiraju: izbor neadekvatnog tranzicionog modela; izbor neadekvatne teorijske koncepcije ekonomskog sistema i makroekonomske politike; neadekvatnost naune i strune podloge za ekonomsko odluivawe, posebno nepostojawe konzistentne strategije dugoronog razvoja zemqe; neadekvatan izbor, nestrunost, neiskustvo, ali i neodgovornost za ishod drutveno vanih odluka, nosilaca odluivawa o razvojnoj i ekonomskoj politici, te dezorijentacija, demotivacija i individualizacija aktivnosti osnovnih nosilaca reprodukcije (svih radnih qudi, posebno najstrunijeg i najkvalifikovanijeg kadra). D. ukovi u radu Pouke odlazee krize ukazuje na brojne izazove kako na teorijskom tako i na praktinom planu. Kada su u pitawu teorijski problemi, ukovi konstatuje da su mnogi stavovi, do sada smatrani kao pouzdana reewa, sada postali diskutabilni, pa i neodrivi. To se, pre svega, odnosi na pitawe odnosa trita i drave, odnosno potpuno slobodno delovawe mehanizma trita ili potreba wegove regulacije. U kojoj je meri trite efikasan mehanizam bez regulacije, a u kojoj meri su mu potrebne korekcije da bi sistem bio efikasan to je, prema ukoviu, jedno od kqunih pitawa izgradwe budueg ekonomskog sistema u uslovima globalizacije i izrazito dinaminog tehnolokog napretka. U tom kontekstu on konstatuje da kao to je Kejnzu trebalo nekoliko godina da iznedri teoriju primerenu vremenu Velike ekonomske krize, verovatno e i ovo vreme traiti mnogo napora da se doe do celovite ekonomske teorije koja e objediniti i nai ekvilibrijum izmeu trita i regulacije, uzimajui u obzir humanu komponentu razvoja drutva u globalnom dobu." I. Luki pie, u radu O teorijskim implikacijama ekonomske krize, da e aktuelna kriza, nesumwivo, stvari pomeriti daqe, postavqajui pri tome kquno pitawe: U kom smeru e ii te promene? Prema miqewu ovog autora nakon izuavawa posledica krize kao i dravnih programa oporavka privrede dolazi vreme za preispitivawe ukupnog pristupa ekonomskim sistemima pri emu se fundamentalne teze klasine ekonomike i austrijske kole ne mogu osporavati, dok potreba otklawawa strukturnih debalansa usko povezanih s visokom dravnom potrowom raste. To, prema Lukiu, namee potrebu za novim pogledom ekonomske nauke na veze izmeu mikro- i makroekonomike i preispitivawe agregata kao to je BDP. Uspostavqajui analogiju izmeu ekonomske nauke i kvantne fizike on konstatuje da je ekonomskoj nauci potrebna nova energija misli koja vodi optoj teoriji privrede isprepletanoj s optom teorijom drutva. V. Radovanovi u radu Regionalne dimenzije globalne krize naglaava da se uinci krize rasprostiru globalno, ali ipak razliito po pojedinim geografskim i politiko-ekonomskim regionima. Na to su uticali: regionalna privredna struktura, dubina finansijskog trita, izvori izloenosti rizicima, intenzitet i struktura meunarodne razmene, karakter finansijskih transakcija, karakter finansijske izloenosti, ali i kulturne i druge osobenosti svake zemqe i podruja ponao-

174 sob. Svaki od ovih faktora pokazao se u uslovima krize kao slabost ili moda odbrambeni mehanizam. Empirijski podaci koji se iznose pokazuju da su udar krize lake podnele neke zemqe Istone i June Azije, pa ak i zemqe afrikog kontinenta u odnosu na najrazvijenije zemqe Zapadne Evrope, Centralne i Istone Evrope i zemqe Severne Amerike. Autor naglaava da ekonomska kriza nije samo razliito pogodila pojedine zemqe i ire geografske regione ve da su isto tako i razliito pogoena pojedina podruja (regioni) u okviru nacionalnih privreda pojedinih zemaqa. Osvrui se na uticaj svetske krize na polarizaciju regionalnog razvoja Srbije istie se da se Srbija ve nekoliko decenija suoava s razliitim oblicima krize, pa je aktuelna svetska kriza dola samo kao dodatni teret na wenu ve umornu i uveliko onemoalu privredu. Istina kriza se razliito odrazila na pojedina podruja zemqe, pa je dolo do daqe polarizacije razvoja koja je bila veoma naglaena i pre krize. Kriza je, prema ovom autoru, samo jo vie potencirala ove probleme, dovodei do situacije da pojedini, ne tako davno, razvijeni delovi zemqe dou na ivicu golog preivqavawa i totalnog siromatva. R. Bukvi u tekstu Morgentauov plan i vaingtonski konsenzis: ima li razvojnog izlaza za zemqe u tranziciji razmatra probleme reformi tzv. postsocijalistikih zemaqa zasnovanih na Vaingtonskom konsenzusu zasnovanom na tri kquna momenta: privatizacija, deregulacija i makroekonomska stabilizacija. Iako su reformatori u ovim zemqama i wihovi mentori" isticali da e taj prelaz doneti privremenu krizu, a da e se potom, privrede tih zemaqa vrlo brzo oporaviti, te da e wihova nova svojinska struktura obezbediti brzo nadoknaivawe privremenog pada i zatim brzi rast i pribliavawe razvijenim zemqama rezultati nisu ni malo ohrabrujui. Prema Bukviu, rezultati postignuti na ovom planu ne mogu dobiti iole dobru ocenu ni prema bilo kom ekonomskom pokazatequ. Nasuprot uvreenim miqewima da je tranziciona kriza rezultat nedoslednosti sprovoewa reformi autor istie da je ona upravo suprotno wihov zakonomeran rezultat i da drugaije i nije moglo da bude. Kao analogiju ovome autor navodi Morgentauov plan za Zapadnu Nemaku kojim je bilo predvieno da Nemaka bude industrijski razoruana to bi vodilo wenom siromaewu i pretvarawu u sirovinski dodatakak drugim razvijenim privredama. Na sreu po Nemaku Morgentauov plan je naputen i zamewen Maralovim planom koji je obezbedio industrijsku obnovu. Bukvi navodi da je, slino tome, i za zemqe Istone Evrope potrebno naputawe neoliberalnog koncepta koje vodi u siromatvo i prihvatawe koncepcije industrijalizacije koja je u stawu da izvede zemqu na put razvoja. D. Marinkovi u tekstu O izvorima i karakteru krize u Srbiji razmatra probleme dugogodiwe krize u Srbije i utvrivawe wenih uzroka. Istiui veliki broj uzroka krize, koje je klasifikovao u devet grupa, autor ukazuje da do sada nijedan uzrok nije do kraja otklowen ili marginalizovan, tako da je uvek na jedan uzrok dolazio drugi, na ovaj zatim trei, itd., tako da se istovremeno poveavao i broj uzroka kao i

175 wihovo pojedinano i zajedniko dejstvo. Takva situacija oteava i identifikovawe i analizirawe uzroka krize ali i sve ono to bi potom trebalo da usledi. Pri tome, Marinkovi naglaava da se otkrivawe i analiza uzroka krize uvek suoava s nizom prepreka, meu kojima su politike i ideoloke manipulacije od strane aktuelne vlasti na jednom polu a razlozi objektivne prirode na drugom. Autor postavqa kquno pitawe Da li svi izvori dvodecenijske krize u Srbiji imaju u osnovi jedinstven uzrok", a od odgovora bitno zavisi definisawe strategije za trajno, sistemsko otklawawe uzroka krize i otvarawe pozitivnog procesa stabilnog ekonomskog i socijalnog razvoja drutva. Na opravdanost takvog pitawa ukazuje i dosadawa parcijalna i stoga neuspena, ili ogranieno uspena borba protiv posledica krize, kao i iwenica da se politika a u velikoj meri i nauka jo uvek nije suoila s tim sutinskim izvorom krize. M. Raevi u tekstu Stari qudi u Srbiji i kriza govori o starewu stanovnitva u Srbiji i o optim problemima ove populacije. Istiui da je od ukupne populacije u Srbiji jedna estina starija od 65 godina, konstatuje se da je upravo meu ovom populacijom siromatvo znatno vie rasprostraweno, a uslovi stanovawa i struktura potrowe loiji u poreewu s ostalom populacijom. Ovde se istiu i mnoge druge slabosti koje se ispoqavaju i na planu institucionalnih i instrumentalnih potreba zadovoqewa potreba starih osoba. Ekonomska kriza jo vie potencira ove probleme. U ciqu razreavawa navedenih problema M. Raevi navodi kao prioritete delovawa obezbeivawe ekonomske sigurnosti u starosti i stvarawe uslova da stari qudi ive u porodinom okruewu, odnosno sopstvenom domainstvu, ukoliko nemaju porodicu ili se ona iz razliitih razloga ne moe aktivirati. Koautorski rad K. Josifidisa, A. Loonca i E. Beker Pucar pod nazivom Razvoj s one strane liberalizma? govori o tome da se domet aktuelne svetske krize ne moe utvrditi ukoliko dijagnoza ostaje na ciklinim razmatrawima u okviru modela razvoja. Ukazuje se na iwenicu da se kriza ocewuje kao sistemska i strukturna, a izvodi se iz geneze i modusa neoliberalizma koji je postao dominantan u prethodnim dekadama. Autori konstatuju da je ova kriza sveobuhvatna i prinuuje relevantne ekonomske aktere da se suoavaju sa strukturalnim tendencijama shareholder kapitalizma, te u isto vreme aktere konfrontira sa samorefleksijom ekonomske nauke. Uvaavajui do sada tendencije ispoqavawa postojee krize u radu se daju razliiti mogui scenariji za weno razreavawe pri emu se ne prejudicira koji bi scenario mogao biti dominantan. M. Maksimovi u tekstu Tekua ekonomska kriza, qudski resursi i socijalna sigurnost govori o problemima nezaposlenosti kod nas i uopte u svetu, izazvanim posledicama svetske krize, istiui u isto vreme da je ovaj problem bio veoma akutan i ranije. Naglasak se stavqa na potrebu i znaaj aktivne uloge drave u oblasti trita rada, posebno u sferi jaawa socijalne sigurnosti nezaposlenih u periodu krize.

176 Ukazuje se na iwenicu da drava nije u mogunosti da sprei poveawe broja nezaposlenih, ali moe da reaguje i otkloni problem kroz osigurawe za sluaj nezaposlenosti ili pruawem pomoi nezaposlenim. Problem, naravno, nije jednostavan s obzirom na to da u vreme krize dravni prihodi nameweni programima socijalne sigurnosti opadaju, a potrebe i broj korisnika stalno rastu. Kako u vreme krize, pored porasta broja nezaposlenih, raste i broj siromanih i socijalno iskquenih u radu se naglaava da ove pojave trae permanentan angaman na otklawawu uzronika krize i jaawu socijalne zatite najugroenijih slojeva stanovnitva i socijalne kohezije uopte. M. Prokopijevi u tekstu Kriza evra i wene posledice govori o kqunim uzrocima problema u zemqama evro zone i evra, istiui da su, pojedinano gledano, najvei skriveni konstruktivni problemi evro zone nekonzinstentnost pravila buxetskog deficita i javnog duga s jedne i nejasnoe pravila s druge strane iznosei i konkretna obrazloewa koja idu u prilog ovoj tezi. Prema ovom autoru, problemi s kojima se susreu zemqe evro zone nisu ni novi ni iznenaujui. Oni su postojali ve od samog uvoewa evra, ali ranije nisu stvarali vee nevoqe, s obzirom na to da su prekraji bili umereniji, te da se period koriewa evra kao zajednike valute poklapao s periodom privrednog prosperiteta u Evropi i evro zoni. Oekivalo se da e visoki deficiti i narastajui javni dug biti pokriveni rastuim prihodima proizalim iz visokih stopa rasta privredne aktivnosti. S pojavom recesije tokom 2008. privredna aktivnost i javne finansije poeli su da stagniraju i opadaju. Meutim, veina zemaqa nije ovoj situaciji prilagodila dravnu potrowu verujui da e kriza biti kratkotrajna i da e se sve vratiti na staro, to se naravno nije dogodilo. Kao drugi problem evro zone i evra Prokopijevi istie to to je ova valuta od poetka bila ispolitizovana poev od toga da je uvoewe evra bila politika odluka preko toga da su dogovori o kriterijumima imali politiki prizvuk, da se prekrioci donetih pravila u evro zoni ne kawavaju pa sve do toga da li e nekoj zemqi iz ove grupacije koja se nae u nevoqi biti pruena pomo. Naglaava se da bi problema sa zajednikom valutom bili i da nije bilo politizacije, meutim politizacija ih je uinila veim i mnogo ozbiqnijim. M. oji u tekstu Ekonomska kriza i indikatori ranog upozoravawa govori o pogrenim premisama dela ekonomskih teorija da se problemi u trinim privredama mogu reavati po automatizmu liberalnog trinog funkcionisawa, bez intervencija drave. Autor istie da su intervencije drave u vreme recesije i depresije neizbene, te da bi pad BDP, pad zaposlenosti, bankrot veeg broja finansijskih organizacija i veih i mawih privrednih firmi bio znatno vei, pretei ak i socijalnim katastrofama, da nije bilo intervencija drave. Prema wegovom miqewu intervencije drave bie potrebne i ubudue, zbog stalnog smawivawa prirodnih resursa (nafte, gasa, rude metala, pijae vode i dr) zagaewa vazduha, prirodne sredine i sl. S obzirom da su interesi savremenih drava i vlada da produe period prosperi-

177 teta-ekspanzije i skrate ili minimiziraju period recesije i izbegavawe depresije u ekonomskim ciklusima, autor prezentuje niz teorijskih i empirijskih istraivawa koji govore o ranim signalnim indikatorima ranog upozoravawa mogue nadolazee finansijske i ekonomske krize (prethodni signali indikatori nadolazee finansijske i ekonomske krize, u zavisnosti od vrste indikatora, ak 12 do 17 meseci). Pored toga, iznose se rezultati tih istraivawa koji govore da se duina ciklusa neprekidno mewa u zavisnosti od uslova u konkretnoj zemqi i meunarodnih uslova u posmatranom periodu; da je nejednako trajawe faze ekspanzije i faze kontrakcije s tendencijom da je faza ekspanzije sve dua, a da se faza kontrakcije i recesije sve vie skrauje usled aktivnih mera makroekonomske i monetarne politike koje vlade i centralne banke preduzimaju, kao i usled meusobne koordinacije makroekonomskih i finansijskih politika. M. Vukoti u radu Kriza i zdravstveni sistem analizira specifinosti zdravstvenog sistema u kontekstu smawewa trokova kao jedne od prvih mera kojoj se pribeglo na poetku globalne ekonomske krize. Autorka najpre polazi od teorijskog okvira ponaawa pojedinca u procesu donoewa odluke koje se tiu wegovog zdravqa i zdravstvenog sistema. Ovde se objawava proces u kojem pojedinac pravi izbor izmeu sadaweg zdravstvenog stawa, vremena i finansijskih trokova na jednoj i buduih zdravstvenih koristi u vidu smawewa oboqevawa i smrti na drugoj strani. Ulagawe u zdravstveni sistem, istie M. Vukoti, ne treba shvatiti kao troak, ve kao investiciju u realizaciju socijalnog i ekonomskog razvoja i celokupnog razvoja drutva". U nastavku rada razmatra se zdravstveni sistem Crne Gore, oslawajui se na empirijska istraivawa o stawu u wenom zdravstvenom sektoru, zdravstvenim kapacitetima, zdravstvenom stawu populacije, izvorima finansirawa zdravstvenog sistema, zdravstvenoj potrowi. Na kraju daje se predlog mera i aktivnosti na planu sprovoewa reforme zdravstvenog sistema Crne Gore. Kao kqune mere u reformi zdravstvenog sistema apostrofiraju se: daqi razvoj primarne zdravstvene zatite, povezivawe privatnog i javnog sektora, uvoewe sistema dobrovoqnog zdravstvenog osigurawa, poboqawe intervencija na strani ponude, ohrabrivawe dodatnog ulaska privatnog kapitala, kao i razvijawe zdravstvenog informacionog sistema. B. Bujii u tekstu Kriza i strategija razvoja Evropske unije govori o budunosti i problemima s kojima se suoava ova integraciona celina u uslovima tekue finansijsko-ekonomske krize koja je jo vie izotrila pitawe bezdravnosti" EU i oivela razne ideje o wenoj moguoj rekonfiguraciji. Prema miqewu ove autorke tekua kriza je dvojako pogodila Evropsku uniju. Prvo uinila je da izau na povrinu wena institucionalna inferiornost i nesposobnost da pravovremeno reaguje u vanrednim situacijama i drugo, potpuno odsustvo zajednitva i solidarnosti meu lanicama, mada EU ima pretenziju da bude mirovni projekt, zajednika sudbina". Probleme s kojim se suoava EU, B. Bujii vidi slinim s onim s kojima se suoavala zajed-

178 nica Srbije i Crne Gore nepostojawe funkcionalne politike zajednice iz ega izvodi zakquak da u tom sluaju nije mogua ni efikasna ekonomska zajednica. D. uri u radu Razvoj uz krize naglaava da je kriza, koja je u poetku bila finansijska, otkrila brojne druge nagomilane slabosti postojee globalne privrede, postavqajui velike izazove i pred ekonomske eksperte i pred politiare i pred meunarodne organizacije zahtevajui sinergetsko delovawe u kontinuitetu. Kao gorue probleme autorka navodi iwenicu da zbog jo uvek velikog finansijskog involvirawa drave sa skromnim rezultatima, dodatno smawewe trokova otvara opasnost od daqeg rasta nezaposlenosti i porasta sociopolitikih tenzija i ksenofobije u zemqama s velikim brojem imigranata. Pored toga, tokovi kapitala su usporeni, strane direktne investicije su se znatno smawile i sporo e se vraati na nivo pre krize to e usporiti privredni rast i razvoj zemaqa uvoznica kapitala i poveati diskrepance u razvoju. Kada je re o ispravqawu neravnotee spoqnih rauna i rastueg javnog duga u pojedinim zemqama D. uri predvia da e moi da se ostvare samo na sredwi rok, a bez toga nije mogue realno oekivati stabilan i odriv razvoj na globalnom nivou. Z. Vidojevi u tekstu Drutvene nejednakosti, kriza i sistem govori o fenomenu nejednakosti savremenog sveta i uopte o odnosima jednakosti, nejednakosti i pravednosti. Vidojevi istie da je od sutinske vanosti jasno razabrati u emu qudi, kao qudi, moraju biti jednaki, a u emu ne bi smeli biti jednaki, i to saznawe pretvoriti u praktine drutvene odnose. Naglaava se da se jednakost mora operacionalizovati do nivoa prepoznatqive socijalne pravde to je posebno znaajno za sistem materijalnih dobara. Inae jednakost i nejednakost, kao takve, nisu ni progresivne niti regresivne. Do ega one dovode zavisi od sistemskog konteksta, wihove prirode, funkcije, od toga gde se, u emu i na koji nain ispoqavaju. Govorei o odnosu krize i drutvenim nejednakostima Vidojevi krizu posmatra u irem kontekstu nego to je pojam finansijska ili ekonomska kriza. Na delu je, kako on istie, civilizacijska kriza u ijem sreditu je kriza vrednosti, kriza dubqeg smisla individualnog i drutvenog bivstvovawa. Prema ovom autoru to je kriza epohalno dominantne zapadne civilizacije kojoj peat daju apsolutizacija profita i wegova sve tewa povezanost s nasiqem, te stoga i industrijom smrti, praznine i manipulacije". Ovaj problem posebno dobija na teini to se na vidiku ne nazire alternativna civilizacija koja bi bila ubedqivo boqa od zapadne i sobom nosila superiorniju lestvicu vrednosti. Vidojevi konstatuje da veza krize i razvoja mora biti sutinska i filosofski utemeqena. Kategorija razvoja mora se posmatrati u mnogo irem kontekstu od pojma rasta jer ona obuhvata kqune qudske vrednosti (slobodu, qudsko dostojanstvo, socijalnu pravdu, mir u svetu, itd.). B. Medojevi u tekstu Ekonomska kriza i ekonomska politika postavqa pitawe: Da li se na osnovu neoliberalnog koncepta ekonomske politike (dominantnog od 1980. na ovamo) moe savladati postojea eko-

179 nomska kriza? Pozivajui se na neke od najveih svetskih autoriteta ekonomske misli Medojevi istie da je neoliberalni sistem pretvorio finansijsko trite i berzu u kockarnicu, to je dovelo do krize i pada proizvodwe, izvoza i uvoza, zaposlenosti, ogromnog raslojavawa i sl. Meutim, koncept neoliberalne ekonomske politike je i daqe na sceni. Izostale su klasine mere kejnzovske ekonomske politike, a pre svega, izostala je kao dominantna mera tzv. socijalizacija investicija (a ne socijalizacija gubitaka finansijskog sektora); dravne investicije u najznaajnije privredne projekte, poveawe zaposlenosti na toj osnovi i daqe poveawe nacionalnog dohotka, ali i znaajnija preraspodela dohotka u korist najsiromanijih. Iznosei niz slabosti dosadawih mera ekonomske politike na kraju on konstatuje da s postojeom ekonomskom politikom Srbija ne moe izai iz ekonomske krize, niti se moe ukquiti u evropske integracione tokove. Pored navedenih, u Zborniku je objavqen i veliki broj drugih, veoma inspirativnih radova poznatih naunih delatnika iz Srbije i Crne Gore. Primera radi, P. uki govori na temu Kriza kao stawe ili faktor razvoja, A. Jovanovi Nepoverewe u trite i regulacija menaxerske kompenzacije, M. Baovi Ekonomska kriza i investicije u znawe. M. Jaki Makroekonomija i institucije, A. Praevi Globalna ekonomska kriza i nova uloga drave, Z. ikanovi i N. Ivovi Promjena paradigme regulative trita usled krize, N. Cvetianin Tri mogua scenarija postkriznog razvoja pogoci i nedostaci jedne analize budunosti, M. Bowak O globalnoj ekonomskoj krizi 20072010. godine uzroci, posledice, pouke, Q. Mitrovi Redefinisawe strategije razvoja ili daqa proizvodwa i radikalizacija krize?, ali i niz drugih nita mawe interesantnih radova na razliite teme. Zbornik Kriza i razvoj je naroito zanimqiv jer su u wemu objavqeni radovi autora razliitih pogleda i opredeqewa i iz uglova razliitih naunih disciplina. To nas upuuje na dubqe promiqawe o fenomenu ekonomskih kriza i povezanosti krize i ukupnog drutveno-ekonomskog razvoja. Moe se rei da ovaj Zbornik daje izuzetan doprinos jasnijem sagledavawu ove sloene problematike, te da moe korisno posluiti u daqem izuavawu ove inspirativne teme. I to je moda najvanije brojne ideje koje su u Zborniku sadrane mogle bi da poslue i kao dobra osnova u donoewu adekvatnih mera za prevazilaewe ili bar ublaavawe ekonomske krize.
Veqko Radovanovi

KWIGE STIGLE NA PRIKAZIVAWE

1. Hasiba Hrusti, Svetska finansijska kriza i dravna intervencija u odabranim zemqama, Beograd: Institut za meunarodnu politiku i privredu, 2009, str. 174. 2. Dragomir Anelkovi, Srpski nacionalni mazohizam : Od jugoslovenstva do evroantlantizma, Beograd: Altera, 2008, str. 291.