Kobasice Recepti
Kobasice Recepti
Kobasice Recepti
Meso se samelje, izrenda se kora od limuna i iscedi sok. Sastojci se pomeaju, i pune u
tanko crevo. Nakon nekoliko sati prosuene kobasice se stave u punicu i dime se tri
dana na hladnom dimu.
Debreciner
Sastojci: 5 kg svinjetine, 2 dkg belog bibera, 3 dkg aleve paprike, 12 dkg soli, kaiica
eera, pola dkg majorana (eventualno izrendana kora od jednog limuna), pola dkg
izgnjeenog belog luka (moe i izostaviti).
Meso se ne melje, nego se satarom ili velikim noem sasvim isitni, dodaju se zaini,
dobro se izmesi i puni u tanko crevo. Za jedan dan se prosue okaene na tap na
hladnom i promajnom mestu, a potom se dime u punici na hladnom dimu dok ne dobiju
lepu boju.
Nemaka kobasica sa digericom
Sastojci: Jednaka koliina plua, krtog mesa i slanine, zatim srce, bubrezi, digerica, 2 -3
glavice crnog luka, so, majoran, majina duica, mleveni biber po ukusu.
Sa mesa se odstranjuju ile i samelje se zajedno sa pluima i srcem, dodaju se bubrezi
koji su prethodno oieni i obareni. Digerica se isee na nicle i preliva se vruom
vodom sve dok bude krvava, zatim se samelje. Slanina se isee na kocke i istopi. Tako
dobijeni varci se takoe samelju. U dobijenoj masti se izdinsta sitno iseckan luk. Sve se
to pomea zajedno sa zainima. Ako je masa tvrda, dolije se voda u kojoj su se barili
bubrezi. Masa treba da bude kaasta. Puni se u creva i 10 - 15 minuta se bari, vodei
rauna da voda prekrije kobasice. Nakon to se prosui jedan dan, u punici se dri
nedelju dana, na hladnom dimu.
Petrovaka ljuta kobasica
Sastojci: 1 kg buta, 1,6 dkg soli, 3 dkg aleve paprike (pola slatke, pola ljute), pola
kaiice grubo mlevenog kima, mleveni biber, 1 en izgnjeenog belog luka.
Meso se samelje i dodaju se zaini, pa se sve dobro umesi. Puni se u creva i pee se u
tepsiji uz dodavanje veoma malo vode. Od istog materijala se moe praviti i trajna
kobasica, tada se jedan dan prosui na hladnom dimu i nakon dimljenja se uva u
prozranoj prostoriji.
Sirova kobasica od krupno usitnjenog mesa
Sastojci: 6 kg vrste slanine (od lea i vrata), 6 kg posnog svinjskog mesa. Zaini za kg
mase: 32 g soli, 3 g seera, 2,5 g mlevenog bibera, 1 g bibera u zrnu.
Najbolje je da se izrauje za vreme hladnih dana (zimi). Meso se oisti od ila i dobro
ohladi, ali da se ne smrzne, a slanina se u krike isee i tada ostavi da smrzne. Ohlaeno
meso se isee u manje komade i propusti kroz mainu za mlevenje mesa, kroz ploice sa
otvorima od 3 mm. Slanina se, takoe samelje, ali kroz otvor od 2 mm. Dobivenoj masi
se dodaju zaini i so i sve se dobro izmea rukama, i zbije u loptu, da se istera vazduh.
Masa se zatim puni u crevo, koji je pre toga dran u vodi. Kobasice se okae na tap,
tako da se komadi ne dodiruju i ostave u punicu na zrenje i blago dimljenje 14 dana, na
temperaturi od 12 do 15 C. Kad kobasice dobiju crvenkastu boju i kad se zavri zrenje,
vri se dimljenje uz upotrebu strugotina od tvrdog drveta (hrast, bukva, jasen, itd) na
temperaturi od 18 do 20 C do 6 dana. Treba izbegavati da se posle dimljenja kobasice
skladite u suvie hladnoj i vlanoj prostoriji.
Dimljena poljska sirova kobasica
Sastojci: 4 kg posnog svinjskog mesa, 6 kg masnog svinjskog mesa. Zaini za kg mase:
28 g kuhinjske soli, 2 g eera, 1,5 g crnog bibera, 0,5 g majorana, po elji 0,5 - 1,5 g
belog luka.
Svinjsko meso se, posle klanja i obrade, usoli solju i eerom i ostavi na hladnom
najmanje 24 sata ili 2 -3 dana. Posle toga se samelje (otvor od 3 mm). Sada se doda
preostala so i zaini, pa se sve dobro izmea, dok meso ne postane kompaktno vezano.
Puni se u svinjska tanka creva kalibra 35 do 48 mm. Punjeno crevo se deli na potrebnu
punimo u govea creva, koja ne bi trebalo da budu dua od 40 cm. Slovake kobasice
najbolje prijaju svee, brzo proprene, suene i tanko narezane. Izvanredne su za
zakusku, predjelo i sendvie, ali i uz varivo.
Ratarske kobasice
Sastojci: 8,5 kg svinjskog mesa, 1,5 kg svee slanine, 25 gr mlevenog crnog bibera, 200
gr soli, 100 gr slatke aleve paprike, glavica belog luka, tanka svinjska crev.
Ratarske kobasice pravimo od svinjskog buta i masnijeg mesa (oko rebara, vrata i sl.) uz
dodatak sirove slanine bez kourice. Postupak je u svemu slian pripremanju, dimljenju i
suenju sremskih kobasica. Ratarske kobasice dobre su i kuvane u raznim jelima.
Izvanredno prijaju kao zakuska ili uina pri radu, izletu ili u kui. Ime su dobile po tome
to su ih esto upotrebljavali vredni ratari tokom tekih prolenih i letnjih radova u
poljima.
MTS kulen
Sastojci: 10 kg svinjskog mesa, 220 gr soli, 600 gr do 1 kg ljute paprike, 20 gr bibera,
20 gr belog luka. Za pac: 800 gr soli, 1 dl ruma, beli luk, po ukusu celera, ruzmarina,
miroije, bosiljka, bibera u zrnu, aa eera.
Bira se najbolje meso od buta, pleke i krmenadle zrelih svinja, a za rad hladniji
decembarski ili januarski dani. Meso mora da odstoji 48 sati na temperaturi od 2 - 6 C.
Zatim se isti od meke masnoe, ila i opnica i see se kao za gula. U meuvremenu
treba kuvati papriku, ljutu Horgoku (hibridnu), i samleti kroz ajbnu 2-3 mm, da bude
kao keap. Mesu dodati zaine, pomeati i samleti kroz ajbnu 10 mm. Vie ne treba
meati, ve odmah puniti i to tvrdo, u dobro oiene, jednake svinjske kate, ili svinjsko
debelo crevo. vrsto vezati, a gornji i donji deo izbockati iglom da bi izaao vazduh, a
kulen odmah dobio vrstinu. Kulenje potopiti u 10 l hladne vode, u koju se stavi so,
indijski, panski ili meksiki rum, po ukusu celera, ruzmarina, miroije, bosiljka, bibera u
zrnu i au eera. U ovom aromatinom pacu kulenje stoji 10 dana. Onda se izvadi, cedi
2 - 3 dana, unese u punicu i dimi pri spoljnoj temperaturi od -2 do +4 C. Dimljenje
piljevinom bukve, ili drugog tvrdog drveta (osim crnogorinog), traje sve dok kulen ne
dobije lepu bakarnu boju. Posle dimljenja i suenja u provetrenoj i tamnoj prostoriji, na
temperaturi iznad nule, kulen oko 15. aprila se unosi u podrum, na temperaturu do 15 C.
Da ne bi dolo do stvrdnjavanja stavlja se u srebrnu foliju u kojoj moe da stoji i vie od
godinu dana.
Petrovaki kulen
Sastojci: 10 kg svinjskog mesa, 180 gr soli, 250 - 300 gr ljute paprike, kaika pastoznog
belog luka, 20 gr samlevenog kima, 20 gr eera.
Koristi se svo meso (osim butova za unku) jednogodinje ili starije svinje. Melje se kroz
reetku 8 mm, dodaju se zaini, i odmah puni u svinjsko debelo crevo. Sutradan se unosi
u punicu da se prosue 24 sata, samo treba paziti da ne smrznu. Dime se dve nedelje (u
poetku svakog dana, a posle svakog drugog dana) hladnim dimom suvog drveta
kotiavog voa (posebno se ceni trenja, jer daje lepu crveno - braon boju). Posle
dimljenja kuleni se sue na tavanu, sve dok ne ponu da "rose". Tada se unose u
pogodan pajz da odstoje do prvih toplijih dana, a onda se uvanje nastavlja u
zamrzivau.
Kulen Baranjac
Sastojci: 10 kg svinjskog mesa, 220 do 230 gr soli, 300 gr slatke aleve i 150 gr tucane
ljute paprike, 0,5 dl kvalitetnog indijskog ruma.
Kvalitetno, dobro oieno meso od buta i karea, posle odleavanja od 24 sata, isee se
na krupnije komade i samelje se na reetki od 8 mm. Mesu se dodaju pripremljeni zaini,
razmueni u 2 do 3 dl vode, a zatim i 150 gr izdvojenog mesa iseenog na tanke i
dugake rezance. Rukama se okree i snano ubada masu, da se zaini to bolje razloe i
bez gnjeenja dobije vra kompaktna masa. vrsto se puni u iste i jednake kate, ili
debelo crevo, dobro se vee i izbode tankom iglom. Kulen, se potom rairi po istom stolu
i pospe malo suve soli, kako bi odstranila preostala voda. Perukom se oisti kulen od soli
sata. Samleti na ajbnu 8 mm i dodati preostale zaine. Dobro izmeati, mainom ili
runo, sve dok se ne dobije kompaktna masa (kao hlebno testo). Puniti ga u tanka
svinjska creva duine 35 do 40 cm, nanizati na tapove, pa ostaviti da odstoje 3 do 5
sati. U punicu postavljati visoko (do ravnog plafona), potpaliti bukovo ili bagremovo drvo
i lakom vatrom (bez dima) ugrejati hladne zidove punice i prosuiti creva. Kad se vatra
raspali i temperatura dostigne 28 do 35 C, na ar staviti pripremljenu bukovu ili
bagremovu prpu i dimiti kobasice dva dana 4 do 5 sati. uvati u mranoj, suvoj i
provetrenoj prostoriji na temperaturi od 5 do 8 C, i ne dozvoliti da smrznu. Posle mesec
dana kobasice su zrele za jelo. Zavijati ih u novinsku hartiju i papirni dak, staviti u
najlon vreu, i uvati u pogodnoj prostoriji. Za sigurnije uvanje u gradskim uslovima,
kad temperature postanu visoke, preporuuje se nastavak uvanja u zamrzivau i do
godinu dana.
Sremska ljuta kobasica
Sastojci: 10 kg svinjskog mesa, 220 gr soli, 150 gr ljute paprike, 35 gr crnog bibera, 3 4 glavice belog luka.
Sitno, masnije meso od zrelih svinja, starih oko godinu i po dana, odlei 24 sata. Samleti
kroz reetku 8 mm i dodati zaine, tucanu ljutu papriku i beli luk isitnjen kroz reetku od
3 mm. Masu dobro izmeati i odmah puniti u pripremljenja tanka svinjska creva. Posle 24
sata odleavanja, kobasice dve nedelje dimiti. Nakon toga, unosimo ih u pogodnu
provetrenu i suvu prostoriju, radi dalje fermentacije i suenja. Zrele su posle 30 dana, a
mogu da stoje 5 do 6 meseci u dobrim - prirodnim uslovima i znatno due u kunim
zamrzivaima.
Baka domaa kobasica
Sastojci: 10 kg svinjskog mesa, 220 gr soli, 200 gr ljute aleve paprike, 30 gr bibera, 40
gr belog luka.
Za ovu kobasicu koristi se masnije sitno meso (ficna), ili vrat od starije, deblje svinje,
starosti od 1 do 1,5 godine. Posle odleavanja od 24 sata, meso se samelje na reetku 8
mm i promea sa pripremljenim zainima i sokom kuvanog belog luka. vre nadevene
kobasice (u tanka svinjska creva, promera 25 mm), treba da odlee 8 dana na
temperaturi od 5 do 8 C. Dime se 2 dana (12 sati) na hladnom dimu, a ve posle 20 dana
suenja mogu se jesti.
Kaarevaka kobasica
Sastojci: 10 kg svinjskog mesa, 1 do 2 kg tvrde slanine, 200 do 240 gr soli, 100 gr slatke
aleve paprike, 200 gr ljute i 100 gr tucane ljute paprike, 30 gr bibera, 30 do 50 gr belog
luka, 20 do 30 gr eera, 2 l belog vina.
Odlealo svinjsko meso od pleke i sitno, dobijeno obradom polutki, isei za mlevenje,
dodati so i ostaviti da odlei 24 sata, na temperaturi od 5 do 8 C. Potom ga samleti kroz
ajbnu 8 mm. U dve l vrueg belog vina, Banatskog rizlinga, dobro izmeati sve zaine,
pa dodati mlevenom mesu. Masu dobro izmeati, da postane kompaktna i odmah puniti u
prirodna creva, koja treba parovati na 20 cm. Kobasice odlee 24 sata u horizontalnom
poloaju, a zatim ih okaiti da vise jo 24 sata. Dimljenje bukovom piljevinom, na
temperaturi od 40 do 50 C. traje oko nedelju dana, 2 do 3 sata dnevno. Posle mesec
dana kobasice se mogu jesti bez termike obrade. uvaju se u mranoj, provetrenoj i
suvoj prostoriji. Tako stoje sve do prvih toplijih dana, aprila ili maja. Potom se pakuju u
srebrnu foliju i odloe u zamrziva u kome mogu da stoje i godinu dana.
Baranjska kobasica
Sastojci: 10 kg svinjskog mesa, 1 kg tvrde slanine, 200 gr soli, 30 gr eera, 50 gr
bibera, 150 gr aleve i 100 gr ljute paprike, 50 gr pastoznog belog luka.
Za kvalitetnu Baranjsku kobasicu koriste se masniji komadi mesa (ficne) koje se dobiju
pri obradi polutki i neto paufleka. Posle odleavanja od 24 sata, meso se melje kroz
ajbnu (reetku) 6 mm, pa mu se dodaju zaini. Masa se dobro, nekoliko puta, izmesi, pa
se puni u tanka svinjska creva duine 35 do 40 cm. Zatim se izbue tankim iglicama,
naniu na tapove i ostave da odlee 24 sata. Kobasice se dime nedelju dana sa 3 - 4
evenica
Sastojci: 2,5 kg tvrde svinjske slanine, 2,5 kg svinjskog mesa, 2,5 kg goveeg mesa, 2,5
kg ovijeg mesa, 200 gr soli, 30 gr mlevenog bibera, 100 gr belog luka, 2 dl belog vina,
junea ili vetaka creva.
Meso moemo samleti na krupniju ajbnu (8 mm), a jo je bolje polusmrznuto sitno isei
(1x1 cm) otrim noem. Masi dodati so i zaine, dobro izmesiti i ostaviti da odlei 24
sata. Nakon toga mesu dodati naseeni beli luk koji je 24 sata odleao u 2 dl belog vina.
Masu zatim dobro izmeati i puniti u junea (ili vetaka) creva. Pri tom je treba dobro
nabijati odgovarajuim drvenim tapom. Dimi se u hladnim dimnjacima uvenih
planinskih - drvenih koliba desetak dana. Zatim se iznose na promaju, najee u
gornjem - tavanskom delu kolibe pokrivene indrom. Za upotrebu evenica je spremna
za oko mesec dana, a najbolja mera je plemenita plesan, koja se, zbog relativno vlanog
planinskog vazduha, pojavi na omotau. Slui se kao predjelo ili glavno jelo, teko
presuuje, a rok trajanja je oko 6 meseci.
ZAINI ZA KOBASICE
Zaini su dodaci biljnog porekla, koji se koriste sa ciljem da mesnim proizvodima daju
specifian miris i ukus. Deluju i na poboljanje apetita svojim podraajnim efektom na
sluznicu organa za varenje. Koriste se listovi, plodovi, seme, koren, kora, cvetovi i cela
biljka. Preko eterinih ulja, koja sadre neki zaini, deluju i bakteriostatiki (zaustavljaju
razvoj bakterija). Osobito visoko bakteriostatiko delovanje imaju eterina ulja u belom i
crnom luku i karanfiliu, a manje u biberu i nekim drugim zainima.
U vanije zaine, koji se koriste u preradi mesa, spadaju:
Kim - se koristi u proizvodnji nekih sirovih kobasica, lovake kobasice i nekih kobasica za
peenje, pihtija i dr. u koliini od 0,3 do 0,6 g. na kg. mase (nadeva).
Korijander - koristi se osueno seme. Ukus je slian anasonu. Koristi se po ukusu.
Majoran - je vaan zain kod kuvanih i nekih drugih kobasica, kojima daje specifian
miris i ukus. Upotrebljava se u koliini od 1 do 1,5 g. na kg. mase - nadeva. Koriste se
osueni i usitnjeni cvetovi i listovi.
Timijan - koristi se u proizvodnji kuvanih kobasica u koliini 0,25g. na kg. mase. Njegova
upotreba kod nas je manje uobiajena.
Senf - se u prometu nalazi kao seme ute boje, koje se dobija od bele goruice. Koristi se
u proizvodnji barenih kobasica.
Crni luk - se koristi u proizvodnji mnogih kobasica u razliitim koliinama pripremljen kao
pren, dinstan, sirov, baren.
Beli luk - se koristi u proizvodnji sirovih kobasica, kao i pihtija i uopte, proizvoda gde se
eli miris na beli luk.
Paprika - se koristi u prahu, kao ljuta ili slatka paprika, zavisno od ukusa potroaa.
Biber - (crni - nezrelo osueno zrno bibera, ili beli - zrelo osueno zrno bibera) je zain
koji se najvie koristi u proizvodnji raznih vrsta kobasica i drugih proizvoda od mesa.
Upotrebljava se u koliini od 1 do 3g. na kg. mase.
Piment(najkvirc) - mirie na karanfil i ima otar ukus na biber. Mnogo se koristi u
proizvodnji krvavica, jetrene patete, pihtija i dr. Upotrebljava se u koliinama do 0,8g na
kg. mase.
Karanfili - je zreo pupoljak tropskog drveta. Dodaje se u nadev za jetrenu kobasicu,
krvavicu i nekad u druge kobasice u koliini od 0,1 do 0,2 g. na kg. zavisno od ukusa i
navike potroaa u pojedinim krajevima.
Ingver i umbir - je osueni koren biljke. Razlikuje se neoljuten i beli, oljuten, ingver.
Ima vrlo otar zainski ukus, zbog ega se daje u malim koliinama (0,3g. na kg. mase).
SALAME
Salama sa krompirom
Sastojci: jednaka koliina svinjskog mesa, presne slanine, govedine, kuvanog krompira
so, biber, aleva paprika, beli luk, vino.
Krompir se obari u ljusci, oisti se i ostavi u celo do sutradan kada se propasira. Meso i
slanina se samelju i pomeaju sa krompirom. Na svaki kg krompira se uzima 2 dl belog
Meana salama
Sastojci: 6 guijih bataka, belo meso od 3 guske, 4 kg govedine, 1 kg svinjetine. Na
svaki kg se uzima 2,2 dkg soli, 1,5 dkg aleve paprike, 0,4 dkg bibera i 1 - 2 dkg belog
luka.
Sa guijeg mesa treba odstraniti kou i masnou i meso isei na veoma sitne kocke.
Govedina i svinjetina se takoe oiste od ila i samelju. Svinjsko meso se melje dva puta,
a govee tri puta. Nakon toga se meso pomea sa zainima. Koa i masnoa se sitno
isecka i umesi u masu. Meso se puni u creva srednje debljine veoma vrsto, vodei
rauna da ne ostane vazduha unutra. Ako se to ipak desi, salamu treba probosti iglom.
Salama se 3 dana dri u friideru, zatim 4 dana u salamuri, nakon toga se prosui na
promaji, i pui se 4 dana. Salamura se pravi na sledei nain: u 6 l kipue vode ubaci se
2 kaike bobica od kleke, 2 kaike koriandera, 1 kaiica eera, 1 mala glavica oienog
i iseenog belog luka i 1 mala glavica oienog i iseenog crnog luka. Salama se stavi u
ohlaenu salamuru.
etvrtasta mortadela
Svinjetina i teletina se sitno samelje, posoli se, pospe kaiicom eera, ovla se pomea
da se meso ne izgnjei. Treba da odstoji jedan dan. Od govedine se pravi mesna kaa
koja se zaini belim biberom, mukatnim orahom i belim lukom. Ove dve mesne mase se
pomeaju i pune ne suvie vrsto u debelo crevo. Mortadela se zatim stavlja u etvrtasti
limeni sud, iji e oblik poprimati, i povezuje se kanapom. Takva salama se bari 4 sata u
vodi od 75 stepeni, ostavi se najmanje 12 sati u etvrtastom sudu da se ohladi. Ponovo
se vee kanapom i dri se u punici 48 sati. 10 - 12 dana se zatim sui na promaji.
Italijanska mortadela
Sastojci: 10 kg mesa, 28 dkg soli, 2 dkg eera, 3,5 dkg mlevenog belog bibera, 2,5 dkg
celog belog bibera, 3,5 kg mesne kae i 1 kg slanine.
Krto svinjsko meso se sitno samelje, pomea sa zainima, dodaje se mesna kaa, a na
kraju slanina iseena na kocke. Masa se dobro izradi i puni u telei mehur ili u deblje
crevo. Ako je prilikom punjenja ostao vazduh u crevu, potrebno je iglom probosti. Dva
dana treba da se prosui na promaji, zatim se dimi u punici dok ne dobije lepu boju,
zatim se dri na jakom dimu. Treba voditi rauna da prilikom dimljenja ne poinje da
kaplje masnoa. Sui se dve nedelje.
Mesna kaa
Mesna kaa igra vanu ulogu u proizvodnji kobasica i salama. Nekada se pravila od
najkvalitetnijeg mesa sa kojeg se odstranila sva masnoa i ile. Meso se ne melje nego se
gnjei drvenim ekiem na sitne komade. Zatim se sitno samelje, i tek tada se mesi i
stavljaju se zaini. Sa dodavanjem vode mesna kaa se mesi dok ne postaje pihtijasta.
Obino se pravi od teletine ili junetine. Tako se pravi virla, punjena u tanko crevo, a u
deblje crevo se puni parizer. U parizer se dodaje slanina iseena na kocke, so, grubo
mleveni beli biber. U punici se dimi jedan dan, zatim se obari.
KOBASICE ZA PEENJE
Proizvode se, preteno od sveeg, sirovog svinjskog mesa i pune u tanka ovija ili
svinjska creva (sajtling). I ovde ima vie tipova kobasica. Najvie se prave kao kobasice
za peenje, ali se neke bare, ili ak dime i konzumiraju sirove.
Prema stepenu usitnjenosti mase kobasice (nadeva), dele se na fino usitnjene ili fino
zrnaste (2 do 3 mm), srednje zrnaste (5 do 6 mm) i grubo zrnaste (8 do 10 mm). Kod
ovih kobasica treba imati u vidu da esto pucaju za vreme peenja. Do pucanja dolazi,
ako je meso bogata ilama, ako je masi za punjene dodata vea koliina vode (koja se
esto dodaje) i kada je crevo kobasice dobro napunjeno. Takoe, ako je crevo pre
punjena nedovoljno nakvaeno (drano u vodi), ako je vatra za peenje suvie jaka. Da
se pucanje izbegne, crevo se labavo puni, stara - suva creva se pre upotrebe dre 2 - 3
sata u vodi, a ako su creva svea, treba najmanje 24 sata pre punjenja da budu
usoljena. Dobro je i da se gotova kobasica, pre peenja, na kratko u vrelu vodu potopi.
Svea kobasica za peenje
Sastojci: 4 kg mesa, 1 kg slanine, 12 dkg soli, 1 dkg bibera, 12 dkg slatke i ljute po elji
aleve paprike, 1 -2 dkg belog luka i 0,5 dkg kima.
Sa mesa se odstranjuju ilavi delovi i samelje se zajedno sa slaninom. Biber i kim se
samelju, beli luk se izgnjei i pomea sa solju. Meso se pospe zainima, dobro se umesi i
puni u tanko crevo. Prilikom meanja mesa ne treba dodavati vode, jer e se pri peenju
kobasice ispucati. Prilikom peenja takve kobasice treba koristiti dosta masti, po
mogunosti da prekrije kobasice. Najbolje ih je pei u penici, tada ih nije potrebno
okretati. Treba voditi rauna da temperatura ne bude suvie visoka, jer e tada kobasice
ispucati. Pre peenja treba ih iglom probosti na nekoliko mesta.
Kobasica za peenje sa limunom
Sastojci: 4 kg mesa, 80 - 90 dkg slanine, 1 dl vode, 11 dkg soli, 1 dkg bibera, ribana
kora od dva limuna, 5 dkg aleve paprike, prstohvat pimenta (najkvirca), prstohvat senfa
u prahu (semena bele goruice).
Ova vrsta je specijalitet meu kobasicama za peenje, ali treba praviti u malim
koliinama, koje se mogu potroiti za dan - dva, jer se kod dueg stajanja ukiseli,
pokvari. Pee se na isti nain kao i prethodne kobasice, s tim da iz penice treba izvaditi
pre nego to se stvara korica.
Poljska specijal kobasica za peenje
Sastojci: 2 kg posnog svinjskog mesa, 3 kg masnog svinjskog mesa. Zaini za kg mase:
22 g kuhinjske soli, 2 g eera, 1,5 g crnog bibera, 0,5 g muskat oraha, 0,5 g kima.
Meso se usoljava kao kod prethodne kobasice. Mravo se meso samelje kroz ploe
maine za mlevenje od 8 mm, a masno meso kroz ploe od 5 mm. Ostatak soli i zaini se
izmeaju sa mlevenim mesom i sve se puni u svinjska ili ovija tanka creva (sajtling)
kalibra oko 25 mm. Duina se formira na 60 do 70 cm uvrtanjem. Kobasice se ostave 3o
do 60 min. na normalnoj temperaturi da vise, a zatim se dre na temperaturi od 2 do 6 C
i onda dime, na vruem dimu, na 60 C u poetku 50 do 60 min., a posle toga 20 min.
Krvavica za peenje
Sastojci: 2 kg tvrde slanine, 2 l krvi, 2 kg svinjskih koica, 2 kg mesa svinjskih glava, 2
kg pirinanog brana ili pirina. Zaini za kg mase: 25 - 35 soli, 3 g bibera, 1 g najkvirca,
1 g majoran, crnog luka po elji.
Umereno obarena slanina, koice i meso svinjskih glava, zajedno sa crnim lukom usitne
se i propuste kroz najmanje otvore maine za mlevenje mesa. Dobivena masa se pomea
sa kuvanim pirinom i zainima uz dodatak krvi. Dobro izmeana masa se puni u tanka
svinjska ili druga creva eljene duine i, posle barenja i suenja, pee se i konzumira.
Barenje traje oko 40 minuta. Gotovo je kad na ubod ne izlazi tena krv.
KUVANE KOBASICE
Za izradu kuvanih kobasica koriste se svi jestivi delovi zaklane ivotinje: svinjsko, govee
i druge vrsta mesa, a najee meso glava, masna tkiva, iznutrice, krv, vime, koice,
ostaci vezivnog tkiva (ile, tes), supa i dr. Prave se, preteno, od kuvanih sirovina i na
kraju termiki obrauju. Kuvaju se, odnosno bare na temperaturi ispod 100 C. Krv i jetra
se pre punjenja u omotae, uglavnom termiki ne obrauju.
U kuvane kobasice spadaju jetrene kobasice (patete i digernjae), krvavice, tlaenice
(vargle), pihtijaste kobasice ili pihtije u omotau, kao i druge, koje ine posebne grupe.
Kod kuvanja - barenja sirovine treba paziti na to da se temperatura od 80 do 85 C ne
pree, to se naroito odnosi na koice. Ovo zbog toga da se lepljiva materija (galerta elatin), koja se nalazi u koicama i koja docnije treba da povee sadraj kobasice, ne bi
otopila u supi. Kuvani - bareni materijal se vadi iz kotla kada na pritisak tkivo poputa i
kada se meso od kostiju lako odvaja. Kuvana sirovina se vadi iz kotla i rastura po stolu
radi hlaenja. Posle hlaenja see se u komade veliine po elji i puni u omotae.
Dobivene kobasice se stavljaju u kotao na kuvanje - barenje, koje je konano. Kod
stavljanja kobasice u kotao voda moe u poetku da kljua, jer e, im se u nju stave
kobasice, temperatura opasti na 80 do 85 C i kljuanje e prestati.
Postoji vie naina koji nam omoguavaju da saznamo kada je proizvod kuvan. Ovi su
naini opisani kod krvavica i drugih kuvanih kobasica. Osnovno je da vreme trajanja
kuvanja zavisi, na prvom mestu, od veliine proizvoda. Kree se kod tankih creva oko 20
- 40 min., a kod debelih 35 - 75 min. eludac i slepo crevo kuvaju se oko 1 - 3 sata i vie
na 80C. Kotao sa vruom vodom ne treba suvie napuniti kobasicama, i po mogunosti,
kobasice treba pritisnuti letvom da utonu u vodu. U toku barenja treba ih briljivo
okretati, veom drvenom kaikom, ali ne probadati (osim kod krvavica). Probadanje
kobasica sa vetakim omotaem dovodi do pucanja, a kod jetrenih kobasica do izlaska
otopljene masti.
JETRENE KOBASICE
Ovih kobasica ima vrlo mnogo. Razlikuju se po vrsti i koliini upotrebljene sirovine,
nainu obrade, vrsti upotrebljenih zaina i dr.
U proizvodnji ovih kobasica od vanosti su sledei postupci:
1. jetra se ispira samo u sveoj hladnoj vodi i ostavi da visi radi hlaenja (ne hladi se u
vodi, jer gubi ukus);
2. krvni sudovi i uni kanali se briljivo oiste;
3. ako se radi o goveoj jetri (koja je tamnija), ili o tamnijoj svinjskoj jetri, isee se u
krike, i u hladnoj vodi dobro ispere;
4. iznutrice, naroito kembe, im se izvadi brzo preraditi, ili ih oiene ostaviti na
hlaenje.
Ratarska jetrena kobasica
Sastojci: 3 kg svinjske jetre. 2 kg masnih svinjskih obrezaka, 2 kg mesa svinjskih glava,
3 kg mesa trbuha. Zaini za kg mase: 22 soli, 2 g bibera, 1/3 g ingvera (ili bez), 0,5 g
majorana, 1/5 g karanfilia (ili bez), 100 g crnog luka.
Polovina sirove jetre od 3 kg propusti se kroz otvore ploa na maini za mlevenje,
veliine 2 mm. Druga polovina se isee u kajieve i bari, a posle toga usitni noem ili
samelje u maini sa otvorima na ploici od 10 mm. Masni obresci se takoe propuste kroz
otvore od 10 mm, dok se bareno meso svinjskih glava i u masti preni luk (zlatnout),
propuste kroz otvore ploa od 2 mm. Obarena slanina i meso trbuha isee se u male
kockice, ili takoe propusti kroz "ajbnu" od 8 do 10 mm. Celoj masi dodaju se so i
zaini. Puni se u prirodno ili vetako crevo kalibra do 65 mm. Bari se 1 sat na 80C, i
posle hlaenja u nekom sudu sa vodom, kobasice se dime na hladnom dimu.
Delikates jetrena kobasica (jetrena pateta)
Sastojci: 17 kg svinjske jetre, 33 kg masnog svinjskog mesa (trbuh i dr.). Zaini za kg
mase: 20 g soli, 2 g bibera, 1 g majorana mlevenog, 20 g crnog luka.
Oiena jetra se, dan pre upotrebe za preradu, isee u kajieve i posoli sa 20 g soli i 2 g
eera, a moe se i odmah upotrebiti za preradu. Tako se postupa i sa mesom trbuha.
Posle toga jetra se blago obari ili u nekom situ nekoliko puta vrelom vodom prelije i dva
puta propusti kroz mainu za mlevenje sa otvorima na ploi od 2 mm. Svinjsko meso i
slanina se na isti nain prerade. Bare se malo due i kroz mainu za mlevenje mesa na
isti nain propuste. Dvostrukim mlevenjem masa postaje finija i vie je maziva. Posle
prvog mlevenja ili na kraju, dodaju se zaini i ostatak soli, i sve se dobro izmea, dok se
ne dobije jednolina masa. Masa se puni u prirodna ili vetaka creva irine, oko 40 mm
do 50 mm. Kobasice se bare oko 45 min. na 80 do 85 C. Posle barenja, kobasice se u
mlakoj vodi ? sata hlade i zatim u hladnoj vodi potpuno ohlade. Poto se ocede, kobasice
se mogu preko noi, na umereno toplom dimu (oko 40 do 50 C), dimiti. Dimljenjem se
kobasice bolje odravaju, naroito leti, a ukus im je prijatniji.
Domaa jetrena kobasica 1.
Sastojci: 15 kg ne mnogo tamne govee jetre, 25 kg mesnih i masnih obrezaka (a u tu
koliinu mogu se dodati plua, oieni od sluzokoe svinjski eluci i sl.), 7,5 kg u kocke
iseena slanina, 2,5 kg sirovog crnog luka. Zaini za kg mase: 22 g soli, 2,5 g bibera, 1,5
g majorana, 0,5 g timijana, 0,5 g karanfilia (ili bez).
Jetra se isee na krike i malo obari, a zatim propusti kroz najmanje otvore na ploi
maine za mlevenje mesa (2 mm). Mesni i masni obresci, takoe obareni, propuste se
zajedno sa sirovim lukom kroz istu plou. Radi finijeg usitnjavanja, ova masa se moe jo
jedanput na isti nain samleti. Ovoj masi se dodaju u kocki iseena, barena slanina i so
sa zainima, i sve se u nekom koritu dobro izmea. Nadev se puni u crevo kalibra i duine
po elji (obino debela creva od 65 i vie mm.). Kobasica se bari, zavisno od veliine 70
do 90 min. na 80 do 82 C. Poto se potpuno ohladi, kobasica se na hladnom dimu malo
prodimi.
Narodna jetrena kobasica
Sastojci: 3 kg malo obarene jetre, 3 kg svinjskog eluca, srca i mesnih obrezaka, 4 kg
usitnjenog masnog tkiva. Zaini za kg mase: 22 g soli, 2 g bibera, 1 g pimenta, 0,5 g
timijana (ili bez), 0,5 g karanfilia (ili bez), 10 g dinstovanog crnog luka.
Cela sirovina se obari i usitni na 2 mm u maini za mlevenje mesa, a zatim se dodaju so i
zaini i sve se dobro izmea. Tako pomeana masa moe se jo jedanput propustiti kroz
mainu za mlevenje, to nije neophodno. Masa se puni u debelo svinjsko crevo, kalibra
do 65 mm i bari 60 min. na 85 C.
Domaa jetrena kobasica 2.
Sastojci: 3,4 kg govee jetre mlaih ivotinja, odn. ne mnogo tamne jetre, 5,6 kg
masnijeg svinjskog mesa, 0,4 kg svinjskih koica, 0,6 l supe. Zaini za kg mase: 20 g
soli, 3 g bibera, 0,5 g macisa (ili bez), 0,5 g majorana.
Jetra se isee u krike i opere u vodi. Svinjsko meso i koice se dobro obare, ali ne
kuvaju (temp. vode ispod 100 C). Koice se, zatim propuste 2 do 3 puta kroz otvore na
maini za mlevenje mesa i postepeno im se dodaju supa iz kotla gde se barila sirovina.
Ova se masa mea dok se ne dobije kaa od kuvanih koica. Bareno svinjsko meso i
sirova govea jetra se usitne na 8 ili 10 mm i sve se pomea sa kaom od koica, koja
slui kao masa za povezivanje. Na kraju se dodaju zaini i izmeana masa puni se u
eera, mleveni beli biber, na vrh noa cimeta, na vrh noa pimenta, mesna kaa
pravljena od junetine, 1 - 2 jaja.
Meso se oisti od ila i isee na vee kockice, pospe se eerom, dobro se promea i
vrsto se utisne u odgovarajuu posudu. Prekrije se krpom i na hladnom mestu ostavi
jedan dan. Sutradan se premesi biberom, cimetom i pimentom (najkvircom). Dodaje se
mesna kaa u koju se umeaju presna jaja, posoli se i pobiberi po ukusu. Dobro se
izmesi i stavlja u etvrtasti limeni sud koji se prethodno namasti. Od gore se premae
razmuenim jajetom. Pee se u penici. Iglom se proverava da li je pateta ispeena.
Servira se toplo ili hladno.
Pateta od digerice
Sastojci: 1 kg svinjske digerice, 4 glavica crnog luka, 100 gr putera, 1 kaika zaina "C",
2 kaike masti, 1 kaika senfa, 2 jajeta, biber i soli po ukusu.
Digericu, isei na vee komade, luk, raseen naetvoro, na masti dinstati u rerni oko 20
minuta i za to vreme jednom okrenuti. Izdinstanu digericu i luk samleti, pa masi dodati
razmuena jaja, puter, so i zaine i staviti u toplu rernu, oko 10 minuta, da zapee.
Patetu sluiti toplu, ili hladnu, a uvati je na hladnom.
Pateta od varaka
Sastojci: svei varci, svinjska mast, malo belog luka, ljuta (ili slatka horgoka aleva
paprika), so prema ukusu.
Oceene, i jo malo tople varke samleti na maini za mlevenje mesa zajedno sa
oienim belim lukom. Ako nisu slani, posoloti ih i sloiti u iste tegle, a mast otopiti,
dodati alevu papriku, izmeati i potpuno sjediniti, pa prohlaenom mau zaliti mlevene
varke u staklenkama. Kada se mast stisne i pobeli, tegle povezati dvostrukim celofanom
namoenim u alkohol i uvati na hladnom, promajnom mestu. Patetu od varaka koristiti
za namaz na hleb, a podgrejanu kao preliv kuvanih krompira, testenina, povra i sl.
Domaa kavurma
Sastojci: 1 kg svinjske jetre, a moe i cela jetra, 5 kg mesa barenih svinjskih glava, 1 kg
svinjskih plua, 1 kg svinjskih creva (tankih), 1 kg kembia, 0,5 l supe. Zaini za kg
mase: soli po ukusu (u supi), ili 24 g ako se ne dodaje supi, 3 g bibera, 1 kg praziluka ili
iseckanog prenog luka, paprike u koliini po ukusu (mlevena ili krupnije iseckana).
Jetra, plua i svinjska glava blago se obare u slanoj vodi, a esto se obare i koice
preostale kod skidanja slanine sa njih. Kad se izvade i ohlade iseckaju se, a supa se
sauva ili ukuvava. U posebnom sudu obare se svinjska creva i kembii, uz dodatka
nekoliko listova lorbera (3 - 5). Obarena sirovina se hladi i secka. Supa sa lorberom vie
nije potrebna. Posebno se ispri kg iseckanog praziluka ili crnog luka i pomea sa
varcima, iseckanim mesom glave, jetrom, pluima, crevima, i kembiima uz dolivanje
0,5 l supe, gde se kuvala glava i masti koja se pokupi sa povrine supe. Cela masa se
dalje pri u velikom sudu, proverava ukus, slanost, po emu se odreuje potrebna
koliina soli. Tom prilikom dodaju se i ostali zaini (biber, paprika i dr.). Gotov proizvod se
stavlja u sud da stvrdne, see u komade i konzumira. uva se due vreme u hladnim i
tamnijim prostorijama. Zbog sirovinskog sastava, koji se upotrebljava kod mnogih
kuvanih kobasica, kavurma je uvrtena u grupu kuvanih kobasica, mada se masa ne puni
u omotae, ve u otvorene sudove.
Obina kavurma (kavurma od iznutrica), peena kavurma
Sastojci: 2 kg creva svinjska (tanka), 1 kg plua, 1 kg jetre. Zaini za kg mase: 24 g soli,
3 g bibera, 600 g crnog luka, paprike u koliini po ukusu.
Sirovina se obari, ohladi i samelje na maini za mlevenje mesa sa otvorima na ploici od
5 mm, a moe i krupnije. Posebno se ispri 600 g crnog luka i doda samlevenoj masi, kao
i ostali zaini i so, pa se sve dobro izmea. Samlevenoj masi moe se dodati malo mleka i
5 komada jaja. Gotova masa se stavlja u pogodan sud i pee, a zatim see u komade i
konzumira. Jaja u kavurmi slue da poveu masu i da joj daju bolji izgled i ukus, kao i
hranljivu vrednost.
SUVOMESNATI PROIZVODI
Za izradu suvomesnatih proizvoda koristi se meso odraslih ivotinja, jer sadri manji
procenat vode nego meso mladih ivotinja. Mogu se proizvoditi sa koom ili bez koe.
Dobivaju se soljenjem ili salamurenjem i suenjem, ili termikom obradom (peenje,
kuvanje) dimljenjem ili bez dimljenja odreene vrste mesa. Soljenje u kombinaciji sa
dimljenjem, ima za cilj da produi odrivost proizvoda i da mu da ukus i aromu. U ovom
smislu deluje i suenje kod proizvoda koji se due sue (fermentacija - zrenje). Zbog
ovako velike raznolikosti u nainu tehnoloke obrade, suvomesnsti proizvodi se mogu da
podele u dve osnovne grupe. U prvu grupu spadaju proizvodi koji se posle soljenja,
dimljenja i dugotrajnog suenja, koriste za ishranu u sirovom stanju, bez termike obrade
(suva unka i sve vrste pruta, suvi vrat i dr.), a u drugu grupu proizvodi koji se posle
tehnoloke obrade peku ili kuvaju i tada konzumiraju (praka unka, kuvani vrat i dr.).
Sirovi suvomesnati proizvodi oznaavaju se u prometu kao "trajni" i znatno due mogu
odrati bez kvarenja od onih koji se kuvaju i peku i oznaavaju u prometu kao
"polutrajni" proizvodi.
Suva unka
Obzirom na nain proizvodnje, koji se praktikuje u pojedinim krajevima nae zemlje, a i u
drugim zemljama, imamo razliite proizvode ove vrste. Razlikuju se po nainu odvajanja
od tela i krojenju, veliini, nainu usoljavanja i dimljenja, kao i u vremenu suenja i
drugim postupcima. Za njihovu proizvodnju potrebno je iskustvo i odreena vetina i
znanje.
Koristi se butovi - unke starijih mesnatih svinja koje imaju vrsto, suvlje i crvenije
meso, teine 8 - 12 kg. Zavisno od naina obrade i tipa proizvoda, mogu se koristiti i
unke lakih mesnatih svinja.
Poto se trup zaklane ivotinje dobro oisti od dlaka, noga se otseca u skonom zglobu i
unka paljivo odvaja od karline kosti. To su tzv. kratke unke, teke oko 8 kg. Dugake
se dobivaju otsecanjem zajedno sa karlicom, a ponekad i sa dva poslednja prljena, i
tee oko 10 - 12 i vie kg. S unutranje strane unke skidaju se deo koe i slanine, da bi
so lake prodrla u dublje slojeve. Zatim se oiste visei delovi mesa i slanine i oblikuju
se. Kad je taj deo obrade zavren, palcem se, od noge prema karlici, istiskuje krv iz
krvnih sudova. Obraena unka se hladi u hladnoj prostoriji (do 5 C) 18 do 24 sata.
Po zavretku hlaenja, meso se soli. Koristi se ista so, sitna ili bolje krupnija varena ili
morska so. Soli se mogu dodati zaini: lovor, klek, beli luk, ruzmarin i dr. So se sa svih
strana utrljava u unku s tim da se najvea panja obrati na udubljena mesta i oko
kostiju i krvnih sudova, gde najpre poinje kvarenje. Tim putem i so najbre prodire u
dubinu unke. unke se, na kraju pospu s jo nekoliko aka soli, reaju se na drvene
police, jedna iznad druge i svaka 3 - 5 dana preslau: donje se stavljaju gore, a gornje
dole. Ako se dre u sudu, dno treba da je u vidu reeta ili uplje, radi oticanja izale
tenosti iz mesa, koje treba da bude to suvlje. Drugi put se soli, obino posle 3 - 5
dana, kada se ve utrljana so rastvorila. Usoljene unke dre se u hladnim i suvljim
delova (polutki ili itavih trupova) ovaca. To su ovije stelje, ili pastrma. Postupci
pripreme su gotovo isti kao i za izradu ovijeg pruta. Razlika je u veliini komada i
vremenu soljenja i dimljenja. Tako, na primer, period soljenja traje 25, a dimljenja 30
dana. Ovako pripremljeno meso najee se koristi kao prilog slatkom kupusu i drugim
varivima koja se pripremaju u pojedinim krajevima.
Uika svinjska pruta
Ohlaeno svinjsko meso, dobro oieno od masnoa i vezivnog tkiva, kroji se u komade
eljene veliine. Komadi mogu biti i nepravilnog oblika: trouglastog, ovalnog, etvrtastog
i drugog, ve kako to omoguava anatomska struktura mesa. Bitno je da debljine
komada ne prelazi etiri do pet santimetara. Komadi se dobro utrljavaju kuhinjskom solju
i slau na drvene "trepne". Soljenje traje 5 do 7 dana. Za to vreme ne treba ga okretati, i
dosoljavati. Bez odsoljavanja treba ga dimiti hladnim dimom 17 do 22 dana. Povrina
svinjskog pruta je sjajna, svetlosmee boje, a presek svetlo crvene. Ima karakteristian
miris dimljenog svinjskog mesa i pikantan blago slan ukus.
Uika ovija pruta
Za ovaj proizvod koji se priprema u svim krajevima Srbije, koristi se kvalitetno meso
krupnijih planinskih ovaca. Koriste se delovi trupa masivnije muskulature, a prut se
oblikuje u komade razliite veliine i oblika. Soli se na isti nain kao i meso za govei i
svinjski prut i dovoljno je pet dana. Pre dimljenja meso se ne odsoljava. Dimi se
hladnim dimom 20 -tak dana. Vano je napomenuti da se i pored maksimalnog skidanja
loja s mesa strogo mora paziti na temperaturu u punici. Ne sme da pree 10 C, jer bi u
suprotnom izgubila prijatan miris i ukus. Tokom dimljenja i suenja izgubi oko 30 %
prvobitne teine.
Leskovake dimljene vealice
U Leskovcu i okolnim mestima, od zrelog svinjskog mesa, grla teine od 100 do 120 kg i
ne mlaeg od 8 do 10 meseci, prave se najukusnije dimljene vealice. Otuda, gotovo cela
koliina kvalitetnijeg mesa (but, pleka, vrat i krmenadla) see se u komade debljine 3 x
3 cm i duine koja zavisi od spretnosti mesara i anatomske grae grla. Pri tome, pazi se
da manja koliina mesa ostane na kostima koje se kasnije sue i koriste kao nezamenljivi
specijalitet i dodatak pasulju, kupusu i ostalim varivima. Posle kraeg odleavanja i
hlaenja, meso se soli suvim postupkom (utrljavanjem), ili vlanim - salamurenjem (do 2
kg soli na 10 l vode). Vealice se slau u drveni, ili emajlirani sud. Posle dva do tri dana
meso se okrene, baci se nataloeni mesni sok, ali ne dodaje se nova koliina soli. Posle
sedam dana meso se podvrgava hladnom dimljenju (do 20 C) na bukovom, hrastovom ili
drugom tvrdom drvetu. Posle pet do est sati dimljenja, uz posebnu panju da se meso
ne pregreje i presui, meso spolja dobija tamnocrvenu boju, a iznutra je svetlocrvene
boje. Odmah je spremno za iznoenje na trpezu i slui se kao prvorazredni specijalitet.
uva se u prohlaenoj i provetrenoj prostoriji do est meseci. Pravi domaini, ve u
maju, prave nove vealice, tako da se na trpezama Leskovana uvek moe nai ovaj
delikates. Pre upotrebe, ponekad se malo popri i zagreje. Slui se, kako to Leskovani
kau, kad u kuu domaina doe kum i kao najbolje predjelo u svim sveanim prilikama.
Suva rebra
Pored pikantnih vealica u leskovakom kraju domaini rado sole i dime rebra i ostale
mesnate kosti. Prireuju se i uvaju kao i dimljene vealice. Nezamenljiv su dodatak
pasulju, kupusu i drugim varivima.
Zlatiborska pruta
Za kvalitetne zlatiborske govee prute biraju se starija - krupnija, dobro utovljena grla.
Zaklano i odrano govee odleava u erecima, najmanje 24 sata. Hladi se na temperaturi
od 4 - 8 C. Posle hlaenja mesa, odvajaju se delovi po sastavima miia. Od kvalitetnijih
(dugakih) miia prave se prute. Ostalo, sitnije meso ide u kobasice. Sirove, lepo
oblikovane prute, potom se sole valjenjem u velikoj koliini soli. Usoljeni komadi se
slau u drvena korita u kojima odleavaju 100 sati (5 dana). Prute se zatim niu na
kanape za kaenje. Posle toga meso se dobro ispere hladnom vodom. Tako se spere
povrinska so i sadraj nastao tokom soljenja. Oprana - sirova pruta se, potom dobro
ocedi. Kaenje mesa i suenje je sledea operacija. Suare su obavezno drvene, sa
drvenim krovom. Meso treba da je podignuta od loita najmanje 2,5 m. Loe se suvi
bukovi, ili ljivovi panjevi. Vatra se odrava (u tihom stanju tinjanja) non - stop. Zavisno
od uslova pruta se sui 25 - 30 dana.
Njeguki prut
uveni i poznati - svetski delikates njeguki prut proizvodi se od butova kvalitetnih
mesnatih svinja. Postupak pripreme mesa za njeguki prut gotovo da se i ne razlikuje od
proizvodnje uvene vojvoanske unke. Butovi se kroje neto krae, sole, a posle
odsoljavanja podvrgavaju se presovanju. U Njeguima i selima u njegovoj okolini,
praktikuje se da se u prohladnoj i provetrenoj prostoriji najpre postave grede kao
postolje za "plastove" i preko njih iste suve daske. Zatim se postave butovi podjednake
debljine, pa red dasaka i opet red butova i tako dok se cela koliina ne spremi za
presovanje. Odozgo se postavi teko kamenje. Meso tako odstoji 3 do 4 dana. Za to
vreme izgubi dosta vode, a debljina butova padne na 5 do 6 cm. U stara vremena hladno
dimljenje ovako pripremljenog pruta trajalo je od 45 do 60 dana, a loilo se, naravno sa
prekidima, i danju i nou. Prava njeguka pruta zrela je za upotrebu posle najmanje 6
meseci suenja. U emu je tajna nenadmanog kvaliteta i jedinstvenog ukusa njeguke
prute, traene i rado viene i na najraskonijim svetskim trpezama? Tajna je u tome da
se priprema na podruju u kome se susreu kontinentalna i mediteranska klima. Ne bez
ponosa, itelji ovih krajeva istiu da su po recept dolazili i nai ljudi, i Amerikanci i
Japanci. Nikom, meutim, nije polo za rukom da proizvede pravi njeguki prut.
Govee uenice
Najee se kolje vo, teine i do 800 kg. Klanje se obavi ujutro, pa se vo ostavi da se
"ladi". Zatim se dere, erei i vea da se ocedi do sledeeg jutra. Nakon toga, odvajaju se
delovi za suenje. Najlepi komadi, koji se ovde zovu "uenice", posebno se odvajaju.
Rebra i ostalo meso, namenjeno je kuvanju u sveem stanju ili, takoe, posle suenja.
Komadi se zatim utrljaju solju, koliko uenica sama uhvati. Ono to prione za meso je
dovoljno. Meso se slae u drvene sanduke. Prvo se stavljaju uenice, pa rebra. Radi
mirisa i ukusa, moe se utrljati beli luk i biber. Ovako usoljeno meso stoji sedam dana i
za to vreme pusti mesni sok i vodu. Posle toga, unosi se u promajnu punicu da se cedi
(bez loenja vatre). Za dimljenje najbolja su bukova drva, a dodaju se i dva - tri snopa
kleke od koje meso dobija karakteristian prijatan miris. Dimljenje se, u stvari, obavlja s
malo dima na istoj vatri, da se meso ne bi pocrnelo. Vatra se najee loi u sau, ili
plehanom sudu. Na sa se stavlja i drvena reetka, kao filter za skupljanje ai i kamenje
kao filter za gar. Vatra se ne gasi nedelju dana. Kasnije, meso se, na blagoj vatri, samo
dodimljuje.
Suva ovetina
Na slian nain, kao i govedina, za zimnicu se priprema i ovetina. Meutim kod ovce se
odvajaju "stegna" (but) i pleka, a lubina (trup) se skree. Tako se od jednog brava,
pored butki i pleke, dobijaju i dva dela rebara i krsta.
Primorska unka
Za klanje svinja biraju se hladni dani poetkom decembra, kada je temperatura ispod 10
C. Posle obrade i kraeg odleavanja, unke (pa i pleke) dobro se uvaljaju u so. Zatim se
porea prvi red na isto drveno postolje. Preko njega se nabaca malo granica i lia
lovora, pa se zatim sloi drugi red unki (pleki) i tako dok se ne sloi sva koliina mesa.
Svaka dva do tri dana unke se preslau (okrenu) i dosoljavaju. Posle 3 do 4 nedelje
meso se ponovo dobro dosoli, presloi i stavi pod pritisak. Za to slui kamenje ili burad
napunjena vodom. Neka domainstva imaju i specijalna burad sa rafom za presovanje
pruta, koji se svaki dan - dva dotegne. Pri tome, vodi se rauna da se tenost iz unki
lako cedi i otie kroz reetke. Posle 50 do 60 dana unke (i pleke) se dobro operu, a
posle par dana suenja na promaji, poinje hladno dimljenje. Za to se koristi tvrdo drvo
(vinja, trenja, ljiva ili maslina). Dimljenje na blagoj vatri u pogodnim punicama,
nekom uglu konobe, ili magacina, traje dve do tri nedelje. Ako se meso usoli i osui,
moe dugo da stoji na prohladnom i provetrenom mestu. Izvanrednog je kvaliteta i
posebno prijatnog ukusa. Ako su temperature izuzetno visoke, a prostorija za uvanje
nepogodna, ako uz to unkama preti i muva (zbog ega se unka esto premazuje uljem
i posipa ljutom paprikom), treba je isei na komade i staviti u zamrziva.
Salamura
Sastojci: 10 l vode, 25 dkg soli, 20 dkg eera, 15 dkg bibera u zrnu, 8 dkg pimenta
(najkvirca), 5 listova lorbera, 5 dkg cimeta u komadu, 10 dkg belog luka.
Sastojci se skuvaju, voda se ohladi i sipa na posoljeno meso. U toj salamuri meso se dri
najmanje tri nedelje, a vei komadi mogu ostati i do 6 nedelja. Korito sa mesom treba da
stoji u prohladnoj prostoriji. Meso treba nekoliko puta okretati. Proizvod izvaen iz
salamure se prosui na promaji pre dimljenja.
U salamuru se stavljaju i koure, ui, rep, papci, kolenica, butkica, rebra, kosti sa
mesom, unka, krmenadla odvojena od kostiju. Slanina se malo jae soli i utrlja se beli
luk. Nedelju dana se dri u plitkoj posudi (tepsiji) i esto se okree. Nakon to se
prosuila, stavlja se u punicu.
Maarska salamura
Sastojci: za jednu unku se uzima kg soli, 1 kaika bibera, 1 kaika pimenta (najkvirca),
1 kaika koriandera, 1 kaika majorana, 2 kaike borovih semena, 1 kaika kristal
eera, 4 - 5 listova lorbera, 1 glavica crnog luka.
Sastojci se prokuvaju u vodi i ohlaena salamura se prelije preko unke. Tenost treba da
prekrije meso. U poetku unku treba okretati svakog dana, kasnije je dovoljno dva - tri
puta nedeljno. Nakon 6 nedelja unku treba jedan dan drati u istoj vodi, koja se
nekoliko puta promeni, da bi se odstranila suvina koliina soli. Zatim se unka prosui
dan - dva na promaji i dimi se najmanje nedelju dana. Vee unke se mogu drati u
salamuri i 8 nedelja, dok je manjim plekama dovoljno krae vreme.
treba ocediti, prosuiti i staviti na slab i hladan dim, da bi boja ostala svetla. U punici
treba ostaviti samo toliko da boja potamni. Ova unka se pravi iskljuivo od ourene
svinje.
unka u hlebnom testu
Polutrajna suva unka moe se termiki pripremati za ishranu i peenjem. Najpogodnije
su unke teke 5 do 7 kg, obraene tako da su to okruglije, sa to manje uglova, koji se
odsecaju. Radi peenja, prvo se pokriju hlebnim testom. Testo se priprema kao za
peenje hleba (malo ree) i kada malo naraste oblepljuje se unka i stavlja u prethodno
dobro zagrejanu rernu, na 250 C. Posle ovoga pee se 3 sata na srednju jainu, oko 150
C. Ispeeno testo se skida, ali se i ono moe pojesti. Vreme trajanja peenja slino je kao
i vreme kuvanja unki, tj. zavisno je od veliine unke.
Ostali polutrajni suvomesnati proizvodi
Suva pleka se soli kao i suva unka, s tim to se krae vrema dri na usoljavanju (do 14
dana). Krae se vreme dimi (16 do 24 sata na hladnom dimu, ili 3 sata na 40 C), ali se
gotov proizvod, neto due kuva zbog slabijeg sprovoenja toplote mesa pleke (sadri
vie ila).
Suvi vrat sa kostima dobija se odsecanjem od trupa svinja u duini svih vratnih
prljenova, a mogu se obuhvatiti i tri grudna prljena sa pripadajuim delom rebara koja
se odsecaju. Dalji postupci obrade su slini kao kod unke pripremljene za kuvanje ili
peenje. Proizvodi se i bez kostiju.
Suvi kare - svinjska lea su prepolovljena svinjska lea od etvrtog grudnog prljena
najdalje do krsta. Pripadajua rebra se otsecaju u duini do 3 cm od peenice. Proizvodi
se sa koom ili bez koe. Ako je bez koe, bolje je da se kod debelih svinja slanina skine.
Soljenje je po istom postupku kao kod unke, a za dimljenje se koristi topli dim.
Suva rebra su proizvod dobiven soljenjem i dimljenjem grudnog koa sa koga je skinut
samo gornji sloj masnog tkiva (slanine). Rebara se otsecaju oko 3 cm daleko od
spoljanje ivice peenice, a skida se i grudna kost sa rskavicom. Usoljava se istom soli ili
na druge naine (salamura). Posle toga se operu u toploj vodi, osue i dime na vruem
dimu od 45 do 70 C, ali ne toplijem. Dimljenje traje 45 do 60 minuta, zavisno od jaine
temperature u punici.
Suve kolenice se dobijaju soljenjem i dimljenjem prednjih i zadnjih svinjskih kolenica,
podlaktica i potkolenica, sa kojih su skinute nogice. Od buta su odvojene u kolenu, a od
pleke u lakatnom zglobu.
Suva glava svinje proizvodi se rasecanjem glave po duini, bez oiju, jezika i mozga i bez
vilice koja se lako vadi. Dobro se oisti od dlaka, suvih kostiju i opere u hladnoj vodi. Soli
se kao i ostalo meso i ostaje usoljeno 14 dana. Pere se u mlakoj vodi, sui i dimi na
vruem dimu, na 78 C, dok slanina ne postane mekana. Ovo zbog toga to se suena
glava lake kvari od ostalih suvomesnatih proizvoda, zbog veeg zagaenja bakterijama.