TP10bPRILOGF PDF

JP ELEKTROPRIVREDA SRBIJE
Beograd, Vojvode Stepe 412
PRILOG TEHNI^KE PREPORUKE br.10b
MEHANI^KI PRORAÛN
NADZEMNIH VODOVA 10 kV, 20 kV I 35 kV
- PRIMERI SA KOMENTAROM -
- I izdawe -
Obradili:
Ђорђе Gli{i}
Branislav Simi}
Tomislav Bojkovi}
oktobar 2003.
JP EPS - Direkcija za distribuciju TP - 10b
Prilog II TP-10b je nastavak Priloga I u TP-10a.

Na vi{e karakteristi~nih primera detaqnije se obraђuju problemi
vezani za mehani~ki prora~un nadzemnih vodova 10 kV, 20 kV i 35 kV:
ugibi, sigurnosne visine i ukr{tawa, dozvoqeni razmaci, vertikalne
i horizontalne sile itd., koji su podloga za izbor i tipizaciju
pojedinih elemenata stuba i nadzemnog voda u TP-10b. Posebna pa`wa
posve}uje se problematici koja se javqa kod kosih raspona i izboru
konzola.
Prilog je prvenstveno namewen licima bez ve}eg iskustva na ovoj
vrsti posla, pa se prete`no koriste "klasi~ne" metode prora~una, ali
se paralelno upu}uje i na kori{}ewe odgovaraju}ih ra~unarskih
programa.
oktobar 2003.
2 PRILOG oktobar 2003.

UVOD:
Da bi dobio pouzdano i ekonomi~no re{ewe, projektant nadzemnog
voda, pored ostalog, mora uspe{no da re{i slede}e probleme:
1 izbor nominalne sile Fn elemenata stuba (stablo, konzole,
izolatori) i odgovaraju}eg temeqa;
2 prora~un ugiba f i zadovoqewe zahteva razli~itih slu~ajeva s
obzirom na sigurnosne visine hsv i ukr{tawa sa drugim objektima,
odakle proisti~e izbor nominalne duìne stabla stuba Ln;
3 prora~un razmaka (udaqenosti) izmeђu provodnika u sredini
raspona Dusr, odakle proisti~u problemi vezani za izbor konzola,
rasporeda provodnika u glavi stuba, sigurnosne udaqenosti itd.
Delikatnost re{avawa prethodnih problema proizlazi iz ~iwenice
da pojedini parametri koji se koriste pri prora~unu i projektovawu,
kao: duìna raspona "a", vrste raspona (horizontalni, kosi, idealni,
totalni, gravitacioni), maksimalno radno naprezawe σmp i presek
provodnika Su razli~ito ili suprotno uti~u na pojedine elemente
prora~una. Tako na primer: smawewem vrednosti σmp, pod jednakim
ostalim uslovima, uti~e se na smawewe vr{ne sile Frv, ali se osetno
pove}avaju vrednosti ugiba f i potrebnih razmaka u sredini raspona
Dusr, a to daqe zna~i pove}awe broja stubova u zateznom poqu ili
pove}awe visine stubova da bi se postigle zahtevane vrednosti za hsv
i Dusr. Potpuno suprotan efekat se javqa sa presekom provodnika: ve}i
presek Su, pod jednakim ostalim uslovima, dovodi do pove}awa vr{ne
sile Frv, naro~ito kod stubova sa zateznim i/ili ugaonim prihvatawem
provodnika, ali se smawuju vrednosti ugiba i potrebnih razmaka u
sredini raspona ("teè" uè vetar teè otklawa), a to daqe zna~i
mogu}nost pove}awa duìne raspona i smawewa broja stubova u
zateznom poqu, ili smawewe visine stubova. Zato se vod projektuje
uz dosta pretpostavki (vetar, dodatno optere}ewe itd.) i tek kroz
eksploataciju voda moè da se proveri verodostojnost i
tehnoekonomska opravdanost u~iwenih pretpostavki.
Prora~un ugiba f i naprezawa σ provodnika, prora~un horizontalnih
sila i vertikalnih sila za izbor nominalnih sila stabla Fn i
konzola Fnk, kao i prora~un razmaka izmeђу provodnika u sredini
raspona Dusr, za sve temperature t, sve vrednosti duìna raspona "a",
dodatnih optere}ewa Ndo, pritiska vetra pv i sve vrste rasporeda
provodnika koji se uobi~ajeno koriste kod distributivnih nadzemnih
vodova 10 kV, 20 kV i 35 kV, izvode se preko korisni~kih programa na
personalnom ra~unaru. Rade se i odgovaraju}e tabele ugiba koje se
koriste pri montaì alu~eli~nih provodnika.
Meђutim, po{to su u TP-10b obuhva}ena samo "tipska" re{ewa sa
rasponima do 200 m, a izuzetno do 300 m, i bez kosih raspona sa uglom
nagiba raspona: Ψ > 30° (ti slu~ajevi se prepu{taju iskusnijim pro-
jektantima), prethodni problemi mogu da se re{avaju i "klasi~nim"
prora~unom i uz upro{}ene obrasce koji za na{u namenu daju potpuno
zadovoqavaju}e rezultate.
oktobar 2003 PRILOG 1

1 Lan~anica, prora~un ugiba, naprezawe provodnika

Prema JUS IEC 50(466), kriva provodnika (sl.1a) je lan~anica
(hiperboli~na funkcija), izraz (20), pri ~emu, u skladu sa prethodno
pomenutim upro{}ewima, lan~anica je predstavqena sa prva dva
~lana, kao parabola:
σ  x⋅γ  σ  (x ⋅ γ )2 (x ⋅ γ )4  γ
y = ⋅  ch − 1 = ⋅  1 + + + ..... − 1 ≈ ⋅ x2 .... (20)
γ  σ  γ  2! ⋅ σ 2
4! ⋅ σ 4  2 ⋅ σ
 
gde je:
σ - horizontalna komponenta naprezawa provodnika pri odreђenoj
temperaturi, u [daN/mm2];
γ - specifi~na masa provodnika, sa ili bez dodatnog optere}ewa
(obleda), u [daN/ m⋅mm2];
x, y - koordinate ta~ke na krivoj provodnika u odnosu na najniù
ta~ku (teme T) krive, u [m].
γ ⋅ a2
f=
8 ⋅ σt
 x2 
fx = f ⋅  1 − 4 ⋅ 2 
 a 

Sl.1a: Kriva provodnika (lan~anica) - horizontalni raspon

Za prora~un naprezawa provodnika σt pri odreђenoj temperaturi t,
merodavna je jedna~ina stawa provodnika, koja ima op{ti oblik:
σ2t ⋅ (σ t − σm + A1+ A 2 ) = B .................................................................... (21)
Parametre A1, A2 i B ra~unamo pomo}u izraza:

2 2
8 f  8 γ⋅a
A1 = ⋅ Eu ⋅  o  ; A2 = Eu ⋅ αu ⋅ (t − to) ; B = ⋅ Eu ⋅   ..................... (22)
3 a 3  8 
U izrazima (20), (21) i (22), kao i u (23), oznake zna~e:
σt - naprezawe provodnika pri temperaturi t, u [daN/mm2];
σm - maksimalno radno (pretpostavqeno) naprezawe provodnika pri
temperaturi to odabrano prema ta~ki 6.4 TP-10b, u [daN/mm2];
γ - specifi~na masa provodnika sa ili bez dodatnog optere}ewa
(obleda), u [daN/ m⋅mm2];
γu - specifi~na masa provodnika, u [daN/ m⋅mm2];
γdu - specifi~na masa provodnika sa dodatnim optere}ewem
(obledom), u [daN/ m⋅mm2];
αu - temperaturni koef. linearnog {irewa provodnika, u [10-6 / °C];
Eu - modul elasti~nosti provodnika, u [daN / mm2];

to - temperatura merodavna za prora~un ugiba i naprezawa provodnika;
fo - maks. ugib prora~unat prema izrazu (24) pri temperaturi to, u [m];
a - horizontalna duìna raspona, u [m];
ak - duìna kriti~nog raspona, u [m].
Parametre: γu, γdu, αu i Eu usvajamo iz tabela 6.6 u TP-10b.
Za prora~un ugiba f u rasponu merodavno je stawe koje izme u
slede}a dva po~etna stawa daje ve}e naprezawe provodnika:
K.1: pri temperaturi to = - 5°C sa normalnim dodatnim optere}ewem
(obledom) koje se ra~una prema ta~ki 6.7;
K.2: pri temperaturi to = - 20°C bez dodatnog optere}ewa.
Temperatura to se odnosi na temperaturu provodnika nezavisno od
temperature provodnika zbog strujnog optere}ewa voda.
Temperatura to koja odgovara odabranom stawu K.1 ili K.2 merodavna je
za prora~un ugiba i naprezawa provodnika pri svim drugim tempe-
raturama.
Da bi utvrdili koje je od predhodna dva po~etna stawa merodavno za
prora~un naprezawa u provodnicima, ra~unamo duìnu kriti~nog
raspona ak, kod koga je maksimalno radno naprezawe provodnika
prema stawu K.1 isto kao i prema stawu K.2:
10 ⋅ αu
a k = 6 ⋅ σm ⋅ ......................................................................... (23)
γ 2du − γ u2
Ako je za odreђenu duìnu raspona a > ak, merodavno je po~etno stawe
K.1, i tada u izraze (22) unosimo:
• u izrazu za A1: fo ugib koji odgovara temperaturi to = - 5°C sa normal-
nim dodatnim optere}ewem, koji se ra~una prema izrazu (24);
• u izrazu za A2: to = -5;
• u izrazu za B: γ = γu, osim kada ra~unamo ugib za temperaturu
t = - 5°C kada je γ = γdu.
Ako je za odreђenu duìnu raspona a ≤ ak, merodavno je po~etno stawe
K.2, i tada u izraze (22) unosimo:
• u izrazu za A1: fo ugib koji odgovara temperaturi to = - 20°C bez
dodatnog optere}ewa, koji se ra~una prema izrazu (24);
• u izrazu za A2: to = - 20;
• u izrazu za B: γ = γdu, osim kada ra~unamo ugib za temperaturu
t = - 20°C, kada je γ = γu.
Kod horizontalnog raspona duìne "a" maksimalni ugib provod-
a
nika fmu se javqa u sredini (temenu T) raspona ( x = ), i jednak je vred-
2
nosti ordinate "y" jedne od ta~aka prihvatawa, koja se dobija iz izraza
(20):
γ γ ⋅ a2
y = fmu = ⋅ x2 = ................................................................. (24)
2⋅σ 8⋅σ
Ugib fx u nekoj ta~ki na udaqewu "x" od sredine raspona iznosi:

 x 
2
fx = fmu ⋅ 1 − 4 ⋅    ........................................................................ (25)
  a  
Za prora~un maksimalnog ugiba u rasponu (fmu) merodavan je slu~aj
koji daje ve}i ugib izmeђu slede}a dva stawa:
K.1: pri temperaturi to = - 5°C sa normalnim dodatnim optere}ewem
koje se ra~una prema ta~ki 6.7, i tada se u izraz (24) unosi: γ = γdu;
K.3: pri temperaturi t = + 40°C, i tada se u izraz (24) unosi: γ = γu.
Duìna alu~eli~nog provodnika Lpr u rasponu duìne "a" iznosi:
8 ⋅ f2
Lpr = a + .................................................................................. (26)
3⋅a
Kod kosog raspona (sl.1b) maksimalni ugib (fk) se nalazi u ta~ki krive
provodnika u kojoj je tangenta paralelna sa pravom koja prolazi kroz
ta~ke prihvatawa provodnika, i ne poklapa se sa temenom T
lan~anice. Kod veoma kosih raspona teme T moè da bude "fiktivno",
izvan opsega raspona. Po{to se i kod kosog raspona ugib ra~una na
sredini stvarnog raspona, prema sl.1b se vidi da izmeђu ugiba
horizontalnog raspona f i ugiba kosog raspona fk vaì odnos:
f γ ⋅ (a ⋅ c)
fk = = kψ ⋅ f = kψ ⋅ .................................................... (27)
cos ψ 8⋅σ
c = a 2 + h2 ,
gde je "c" duìna kosog raspona (razmak izmeђu ta~aka prihvatawa
provodnika), "a" je duìna horizontalnog raspona, h je visinska
razlika kota ta~aka prihvatawa provodnika, Ψ je ugao nagiba raspona,
dok je kψ koeficijent pove}awa vrednosti ugiba kod kosog raspona u
odnosu na horizontalni raspon, ~ije vrednosti su date u tabeli 1.
fk = f / cos ψ
h σt
a dA = 2 ⋅ ⋅
a γ
a tA = a + a dA
adA atB adA
atA
Sl.1b: Kriva provodnika (lan~anica) - kosi raspon

Tabela 1: Parametri za prora~un ugiba kod kosog raspona
ψ [°] 5 10 15 20 25 30
kψ 1 1,015 1,035 1,064 1,103 1,155
ψ - ugao nagiba raspona;
kψ = 1 / cosψ - koeficijent pove}awa ugiba kod kosog
raspona.
Ako je ugao nagiba raspona: Ψ ≤ 10°, prema izrazu (27) i tabeli 1 ugib
fk kod kosog raspona ve}i je za svega 1,5% od ugiba f kod horizontalnog
raspona, pa prora~un ugiba za "blago talasast teren" moè da se
vr{i kao za ravan teren. Meђutim, za ve}e uglove nagiba raspona
treba koristiti ta~niji prora~un ugiba prema izrazu (27).
Prora~un i pode{avawe (uravnawe) ugiba po rasponima u zateznom
poqu vr{i se na dva na~ina (primeri 5.a i 6.a):
• pojedina~no po rasponima, i uobi~ajeno se koristi ako se za
nose}e prihvatawe provodnika koriste potporni izolatori;
• pomo}u idealnog raspona, prema JUS IEC 50(466), i uobi~ajeno se
koristi ako se u zateznom poqu koriste izolatorski lanci.
Duìna idealnog raspona za horizontalne i kose raspone se ra~una
pomo}u izraza iz ta~ke 5.8 TP-10b. I ovde prora~un idealnog
raspona za "blago talasast teren" sa uglom nagiba raspona: Ψ ≤ 10°
moè da se vr{i kao za ravan teren.
Duìna idealnog raspona aid, odnosno aidk, i temperatura provodnika t
koja se izmeri prilikom zatezawa provodnika, unose se u jedna~inu
stawa provodnika, izrazi (21) i (22), prora~una se odgovaraju}e napre-
zawe σt, i sa tim naprezawem se pomo}u izraza (28) koji je izveden iz
izraza (24) za horizontalni raspon, ili izraza (27) za kosi raspon,
prora~unaju ugibi za svaki konkretan raspon u zateznom poqu:
γ ⋅ a2
• za horizontalni raspon: fi = u i ........................................... (28)
8 ⋅ σ ti
γ u ⋅ (ai ⋅ ci )
• za kosi raspon: fik = ...... ............................................ (29)
8 ⋅ σ ti
Zatezawe prema idealnom rasponu u zateznom poqu vr{i se sve dok
se u jednom slobodno izabranom rasponu izmeђu LN stubova ne
postigne vrednost ugiba prora~unatog prema izrazu (28) ili (29), ~ime
je zavr{eno pode{avawe (uravnawe) ugiba u celom zateznom poqu,
a nakon pri~vr{}ewa provodnika svi izolatorski lanci sa nose}im
prihvatawem moraju da stoje vertikalno, jer su naprezawa provodnika
u svim rasponima zateznog poqa jednaka (tabela Pr.6.a).
Na kraju }emo ukratko da damo prora~un jo{ nekih parametara koji su
karakteristi~ni za mehani~ki prora~un dela nadzemnog voda sa kosim
rasponima, kao: duìna totalnog raspona, duìna gravitacionog
raspona i prora~un vertikalne sile (sl.1b i sl.Pr.6.g):
Duìne totalnih (fiktivnih) raspona atA (izmeђu stuba "A" i
fiktivnog stuba "A′ ") i atB (izmeђu stuba "B" i fiktivnog stuba "B′ ")
ra~unaju se prema izrazu (sl.1b):

h σ σ
a tA = a + a d = a + 2 ⋅ ⋅ = a + 2 ⋅ tgψ ⋅ ....................................... (30)
a γ γ
h σ σ
a tB = a − a d = a − 2 ⋅ ⋅ = a − 2 ⋅ tgψ ⋅ ....................................... (31)
a γ γ
U izrazima (30) i (31) smo sa ad ozna~ili "dodatni raspon" - to je
fiktivni deo totalnog raspona stuba sa vi{om kotom. Prema tome,
jednom realnom kosom rasponu "A-B" odgovaraju dva fiktivna
horizontalna raspona "A-A′ " i "B-B′ ". Ako se prora~unom prema izrazu
(31) dobije negativna vrednost totalnog raspona (atB < 0), zna~i da je ad
> a, da se teme T lan~anice nalazi izvan realnog raspona i da
vertikalna sila kod stuba na niòj koti ima negativnu vrednost (vidi
primer 6.g1). Ako je ad = a, zna~i da je at = 0 i da se stub sa niòm kotom
nalazi u temenu T lan~anice fiktivnog raspona stuba sa vi{om kotom,
i nema vertikalnu silu.
Dodatni raspon ad u izrazima (30) i (31) zavisi od ugla nagiba raspona
Ψ i odnosa σ/γ koji nije stalna veli~ina, ve} zavisi od temperature,
stawa sa obledom ili bez wega itd., pa je i duìna totalnog raspona
at promenqiva. Posebno nagla{avamo: naprezawe provodnika σ u
izrazima (30) i (31) odnosi se na duìnu totalnog raspona at
(primer 6.g).
Duìna gravitacionog raspona agr, kao udaqenost najniìh ta~aka
(temena T) lan~anica sa jedne i druge strane stuba, bitna je kod
prora~una vertikalnih sila za pojedine elemente stuba (izolatori,
konzole), i prema sl.Pr.6.g iznosi:
a a
a gr = x T1 + x T2 = t1 + t 2 ........ ..................................................... (32)
2 2
gde su: xT1 i xT2 udaqewa temena T1 i T2 od stuba, a at1 i at2 duìne
odgovaraju}ih totalnih raspona koje se ra~unaju prema izrazima (30) i
(31).
Ukupna vertikalna sila Fv na stubu po provodniku, koja poti~e od
teìne provodnika sa obledom (γ = γdu) ili bez obleda (γ = γu), iznosi:
a a 
Fv = γ ⋅ Su ⋅ a gr = γ ⋅ Su ⋅  t1 + t 2  ..................................................... (33)
 2 2 
Za horizontalne raspone je: h = 0; ad = 0; agr = asr i Fv = γ ⋅ Su ⋅ a sr , gde je
asr poluzbir duìna susednih raspona ("vetrovni raspon"), a Su ukupni
presek Al/~ provodnika.
Za kose raspone, duìna gravitacionog raspona moè kod stuba koji
se nalazi na vi{oj koti u odnosu na susedne stubove da bude znatno
ve}a od poluzbira duìna susednih horizontalnih (realnih) raspona:
agr >> asr. U istom odnosu se pove}ava i vertikalna sila Fv.
Sa druge strane, kod stuba koji se nalazi na niòj koti u odnosu na
susedne stubove, vertikalna sila Fv prora~unata prema izrazu (33)
moè da ima i negativnu vrednost (primeri 6.g i 7.a.2.2).

2 Izbor nominalnih sila elemenata stuba nadzemnog voda
Na elemente (komponente) stuba: stablo, konzole, izolatore i
vezove deluju horizontalne i vertikalne sile. Svaki elemenat
treba da bude tako dimenzionisan i odabran da zadovoqi sve zahteve
s obzirom na mehani~ke sile na mestu montaè. Po{to je u prose~nim
uslovima stablo stuba sa nose}im prihvatawem provodnika
"najslabija ta~ka" s obzirom na mehani~ka naprezawa, koordinacija
mehani~kih sila kod LN i UN stubova se obezbeђuje pomo}u
odgovaraju}ih vezova, odnosno stezaqki, koji u slu~aju prekida
provodnika omogu}uju proklizavawe provodnika kroz vez na potpornom
("LSP") izolatoru, odnosno kroz nose}u stezaqku kod izolatorskog
lanca. Ukoliko sila zatezawa kroz vez, odnosno stezaqku, prekora~i
60% vrednosti nominalne sile stabla, odnosno sile zatezawa
alu~eli~nog provodnika, treba da doђe do prekida veza, odnosno do
izvla~ewa provodnika iz nose}e stezaqke, ~ime se {tite stablo,
konzole i izolatori (PTN VN, TP-2a3, JUS IEC 60826).
2.1 Prora~un horizontalnih sila za stablo stuba
Na stablo stuba deluju horizontalne sile koje poti~u od sila
zatezawa provodnika i od pritiska vetra na stub i provodnike.
Horizontalne sile izazivaju moment koji teì da iskosi stablo ili
da prevrne stub, odnosno da savije ili polomi stablo. To se spre~ava
izborom odgovaraju}ih karakteristika stabla stuba i temeqa, pod
uslovom da rezultantna sila od voda na mestu ugradwe, svedena na vrh
stuba (Frv), ne preђe nominalnu silu stabla stuba (Fn).
Ina~e, lom stabla stuba moè da nastane kada je: Frv > 1,8 ⋅ Fn.
Osnova prora~una horizontalnih sila koje deluju na stablo data je
u ta~ki 6.3 TP-10b, a svoђewe horizontalnih sila na vrh stabla i
izbor nominalne sile Fn stabla stuba i odgovaraju}eg temeqa
obraђen je u primerima 1 do 4 Priloga I, pa se ovde ne}emo posebno
time baviti.

2.2 Prora~un mehani~kih sila za izolatore

Mehani~ke karakteristike izolatora treba po vrednosti i vrsti
najmaweg prelomnog optere}ewa (na savijawe kod potpornih izolatora
ili na istezawe kod izolatorskih lanaca) da bezbedno preuzmu o~e-
kivano optere}ewe od prihvatawa provodnika na mestu ugradwe.
Osnovne mehani~ke karakteristike potpornog ("LSP") izolatora za
vod, koji se koriste iskqu~ivo za nose}e prihvatawe provodnika,
odreђene su najmawim prelomnim optere}ewem na savijawe.
Nazna~ena vrednost prelomnog optere}ewa na savijawe "LSP" izola-
tora iznosi 1250 daN, {to uz mehani~ki faktor sigurnosti 2,5 daje
ra~unsku vrednost sile od 500 daN. U odnosu na ovu silu, ne treba
ra~unati vertikalne sile koje deluju na izolator zbog dodatnog op-
tere}ewa. Kod LN stubova nije potrebna provera potpornog izolatora
ni na horizontalnu silu sa kojom vetar deluje na jedan provodnik, jer
je ova sila daleko mawa od 500 daN. Ra~unice takoђe pokazuju da su i
kod UN stubova, sa uglom skretawa do 20° (za ve}e vrednosti ugla
skretawa svakako }e se koristiti UZ stub) rezultanta horizontalne
sile koja poti~e od zatezawa provodnika i od vetra (slu~aj
optere}ewa 1.b u ta~ki 6.3 TP-10b) za raspone do 200 m ne prelazi 500
daN. Zato zakqu~ujemo: nije potrebna provera mehani~kih
karakteristika potpornih ("LSP") izolatora ako je izbor izolatora
izvr{en prema TP-2a1, a duìne raspona ne prelaze 200 m.
Osnovne mehani~ke karakteristike izolatorskih lanaca odreђene
su najmawim prelomnim optere}ewem na istezawe. Nazna~ena
vrednost prelomnog optere}ewa na istezawe je 4000 daN za izolatore
koji se koriste u mreì 10(20) kV, odnosno 7000 daN za izolatore u
mreì 35 kV, {to uz mehani~ki faktor sigurnosti 3 daje ra~unsku
vrednost sile od oko 1300 daN (2300 daN). Po{to se izolatorski
lanci koriste za zatezno prihvatawe provodnika, za najve}u vrednost
preseka alu~eli~nog provodnika 95/15 (stvarni presek: Su = 109,7 mm2)
i pri maksimalnom radnom naprezawu: σmp = 9 daN/mm2, horizontalna
sila od zatezawa jednog provodnika iznosi:
Fz1p = σmp ⋅ Su = 9 ⋅ 109,7 = 987,3 daN,
{to je znatno mawe od 1300 daN (2300 daN).
Zato zakqu~ujemo: nije potrebna provera mehani~kih karakteri-
stika izolatorskih lanaca, ako je izbor izolatora izvr{en prema
TP-2a1.
2.3 Prora~un mehani~kih sila za betonske konzole
Vertikalna sila koja deluje na konzolu poti~e od teìne
provodnika i dodatnog optere}ewa, a ra~una se pomo}u izraza koji je
dat u ta~ki 6.12 TP-10b, sa parametrima za prora~un koji su dati u
istoj ta~ki. Detaqnije o prora~unu vertikalnih sila za konzole kod
horizontalnih i kosih raspona vidi primere 6.g i 7.a.2.2.
Za konzole na stubovima sa zateznim i/ili ugaonim prihvatawem
provodnika vr{i se provera na horizontalnu silu od zatezawa

alu~eli~nog provodnika. Zato }emo u ovom Prilogu vr{iti prora~un
konzola na vertikalne sile, a kod konzola sa zateznim i/ili
ugaonim prihvatawem i prora~un horizontalnih sila.
Sve konzole, nezavisno od namene stuba, proveravaju se na opte-
re}ewe pri montaì (specijalna optere}ewa), tako da se usvaja da
ovo optere}ewe iznosi najmawe 150 daN za stubove sa nose}im pri-
hvatawem i najmawe 300 daN za stubove sa zateznim prihvatawem.
3 Prora~un razmaka izmeђu provodnika i tipizacija konzola
Vrednost razmaka (udaqenosti) dva provodnika u sredini raspona
Dusr ne sme da bude mawa od vrednosti koja se dobije prora~unom
pomo}u izraza koji su dati u ta~ki 6.10, sa parametrima za prora~un
koji su dati u tabeli iste ta~ke u zavisnosti od na~ina prihvatawa
provodnika u glavi stuba: raspored u horizontalnoj ravni, raspored
u trouglu i poluvertikalni raspored. Prora~un se vr{i za oba
susedna raspona stuba, a usvaja se ve}a vrednost.
Rezultat ovog prora~una daje dimenzije (duìnu) konzole za stubove
sa nose}im prihvatawem provodnika, pri ~emu se vr{i izbor
vrednosti dimenzija konzole (duìna kraka konzole Lkn) u okviru
standardnog niza:
Lkn = 63 cm; 80 cm; 100 cm; 125 cm; 160 cm i 200 cm.
Za ove vrednosti, za razli~ite uslove, ra~unaju se grani~ne duìne
raspona agusr pri kojima je ispuwen odgovaraju}i zahtev s obzirom na
dozvoqeni razmak izmeђu provodnika u sredini raspona.
Kod odreђivawa dimenzija (duìne kraka) konzole sa zateznim
prihvatawem provodnika (linijskim i/ili ugaonim, primer 7.a.3.2),
zbog ugla skretawa α trase voda i zbog toga {to se na zateznom stubu
(UZ ili K) koristi zatezni izolatorski lanac, pa je razmak izmeђu
provodnika za 12,5 cm mawi od duìne kraka konzole, treba:
• smawiti duìne raspona kod LZ, UZ ili K stuba tako da se u
sredini raspona zadrè razmaci koji su prora~unati za pravo-
linijski deo trase voda (JUS IEC 60826), ili
• pove}ati dimenzije konzola LZ, UZ ili K stuba ako se zadrè
duìne raspona koje odgovaraju pravolinijskom delu trase voda.

Primeri mehani~kog prora~una nadzemnog voda:
Primer 5:
Gradi se nadzemni vod 10 kV 3 x Al/~ 50/8 izmeђu mesta Zve~ka (kod
Obrenovca) i Grabovca. Na "~istom" delu trase voda usvojeno je
maksimalno radno naprezawe provodnika σmp = 9 daN/mm2.
Teren je prete`no ravan. Na stubovima sa nose}im prihvatawem
provodnika koriste se potporni ("LSP") izolatori za vod.
a) Objasniti postupak prora~una i pode{avawa ugiba u sredini
raspona.
a.1) Koliki ugib ft u sredini raspona duìne a = 80 m treba podesiti
pri montaì alu~eli~nog provodnika, ako je pri zatezawu
izmerena temperatura provodnika od t = +18°C?
a.2) Objasniti ceo postupak zatezawa provodnika u zateznom poqu.
b) Koliki je maksimalni ugib u rasponima duìne a = 80 m i a = 120 m,
merodavan za izbor duìne stabla stuba i prora~un sigurnosnih
visina? Uraditi tabele maksimalnih ugiba za sva tri preseka
alu~eli~nih provodnika, za raspone duìne do 150 m (200 m).
v) Na delu trase kroz naseqeno mesto novi vod }e se koristiti kao
me{oviti, kada se na istim stubovima, pored SN voda sa golim
alu~eli~nim provodnicima, montira jedan NN SKS tipa X00/O-A,
3x70 +54,6+2x16 mm2 i jedan SN SKS tipa XHE 48/O-A,10 kV, 3x(1x95)
+50 mm2.
Uraditi tabele maksimalnih ugiba za NN SKS i SN SKS za raspone
duìne 25 m do 50 m.
g) Na tehni~kom pregledu izgraђenog voda utvrђeno je da je u rasponu
a4 = 92 m, na prelazu preko regionalnog puta, udaqewe provodnika
od tla (puta) mawe od propisane sigurnosne visine, pa je dat nalog
da se nedostatak otkloni.
Narednog dana je, na temperaturi: t = 20 °C, u sredini prelaznog 15
raspona, koji je ujedno posledwi raspon u zateznom poqu, izmeren
ugib: f20 = 256 cm.
Kako otkloniti u~iweni propust u montaì provodnika?
Re{ewe:
a) Prora~un i pode{avawe ugiba pojedina~no po rasponima:
Zatezawe alu~eli~nog provodnika vr{i se za celo zatezno poqe
prema izraђenim tablicama za ugib, u zavisnosti od temperature t
provodnika u momentu montaè, duìne raspona "a", usvojene
vrednosti za dodatno optere}ewe Ndo (tabela 6.6.a u TP-10b) i
maksimalnog radnog (pretpostavqenog) naprezawa provodnika σmp.
Ako se u zateznom poqu za nose}e prihvatawe provodnika koriste
potporni ("LSP") izolatori, kao u na{em primeru, zatezawe provod-

nika u zateznom poqu uobi~ajeno se vr{i pojedina~no po rasponima,
sve dok se ne postigne vrednost ugiba prora~unatog za svaki raspon.
Ovim postupkom se postiè da u rasponima razli~itih duìna,
naprezawa provodnika na temperaturi t imaju razli~ite
vrednosti, ali i pri najnepovoqnijem slu~aju ne sme da bude
prekora~eno unapred usvojeno (pretpostavqeno) maksimalno
radno naprezawe provodnika σmp.
a.1) Prora~un ugiba u rasponu duìne: a = 80 m
Ra~unamo ugib u rasponu: a = 80 m pri zatezawu alu~eli~nih pro-
vodnika na temperaturi t = +18°C, ako je usvojeno (pretpostavqeno)
maksimalno radno naprezawe provodnika: σmp = 9 daN/mm2. Zato
moramo da proverimo koje po~etno stawe, izmeђu stawa K.1 i K.2,
daje ve}e naprezawe provodnika. To po~etno stawe merodavno je za
daqi prora~un.
Za ovo poreђewe nam je, za po~etak, neophodno da imamo podatak o
dodatnom optere}ewu na trasi voda. U na{em primeru prvo smo od
hidrometeorolo{ke slu`be pribavili kartu normalnog dodatnog
optere}ewa (Ndo) za podru~je oko Obrenovca, kuda ide trasa voda, za
povratni period od pet godina, i dobili podatak: Ndo = 1,6 ⋅ g. Izme u
godi{we pouzdanosti Ps i povratnog perioda T vaì odnos:
 1 
Ps =  1 −  ⋅ 100
 2⋅T
pa za povratni period: T = 5 godina verovatno}a pojave dodatnog
optere}ewa Ndo = 1,6 ⋅ g iznosi 90%. Prema istom izrazu }emo kasnije
ra~unati i verovatno}u pojave odreђene vrednosti pritiska vetra pv.
U tabeli 6.6.a TP-10b su dati podaci za alu~eli~ni provodnik 50/8:
• spoqa{wi pre~nik provodnika: du = 9,6 mm;
• ukupan presek: Su = 56,3 mm2;
• specifi~na masa: γu = 3,47⋅10-3 daN/ m⋅mm2;
• modul elasti~nosti: Eu = 8100 daN/mm2;
• temperaturni koeficijent linearnog {irewa: αu = 19,2⋅10-6 / °C.
Prema ta~ki 6.7 TP-10b normalno dodatno optere}ewe Ndo iznosi:
Ndo = 1,6 ⋅ g = 1,6 ⋅ 0,18 ⋅ du = 1,6 ⋅ 0,18 ⋅ 9,6 = 0,892 daN / m.
Specifi~na masa alu~eli~nog provodnika 50/8 zajedno sa normal-

nim dodatnim optere}ewem iznosi:
γ du = γ u + Ndo / Su = 0,00347 + 0,892 / 56,3 = 19,3 ⋅ 10 −3 daN / m ⋅ mm2 .
Rezultati prora~una vrednosti za Ndo i γdu za tri "tipska" preseka

alu~eli~nih provodnika i tri vrednosti normalnog dodatnog optere-
}ewa dati su u tabeli 6.6.a, iz koje }emo ubudu}e direktno da uzimamo
odgovaraju}e podatke.
Da bi utvrdili koje je po~etno stawe merodavno za prora~un
naprezawa provodnika, ra~unamo duìnu kriti~nog raspona ak kod
koga je maksimalno radno naprezawe provodnika prema stawu K.1 isto
kao i prema stawu K.2, izraz (23):

10 ⋅ αu 10 ⋅ 1,92 ⋅ 10
ak = 6 ⋅ σmp ⋅ =6⋅9⋅ = 39,4 m.
γ 2du − γu2 19,32 − 3,472
U na{em primeru je a = 80 m > ak, pa je za daqi prora~un merodavno
po~etno stawe K.1 (to = - 5°C sa normalnim dodatnim optere}ewem).
Rezultati prora~una duìne kriti~nog raspona ak, za sva tri
preseka alu~eli~nih provodnika, tri vrednosti normalnog dodatnog
optere}ewa i tri vrednosti maksimalnog radnog naprezawa dati su u
tabeli Pr.5.1. Vidi se da je u prose~nim uslovima obi~no merodavno
po~etno stawe K.1, osim za male duìne raspona i male vrednosti
dodatnog optere}ewa kada je merodavno po~etno stawe K.2.
Tabela Pr.5.1: Duìne kriti~nih raspona alu~eli~nih provodnika
Nazna~eni presek Al/~ provodnika, Snu [mm2 ] 50/8 70/12 95/15
kdo = 1 58 71 83
duìna kriti~nog raspona, ak [m]
kdo = 1,6 40 49 58
za σmu = 9 daN/mm2
kdo = 2,5 27 34 41
kdo = 1 45 55 65
kdo = 1,6 31 38 45
za σmu = 7 daN/mm2
kdo = 2,5 21 26 32
kdo = 1 32 39 46
kdo = 1,6 22 27 32
za σmu = 5 daN/mm2
kdo = 2,5 15 19 23
Duìna kriti~nog raspona za SKS i sa normalnim dodatnim opte-

re}ewem Ndo = 1 ⋅ g iznosi 25 m kod NN SKS-a i najvi{e 19 m kod SN
SKS-a, pa za uobi~ajene raspone koji se koriste kod me{ovitih vodova
(30 m do 40 m) za prora~un je merodavno po~etno stawe K.1.
Maksimalni ugib pri to = - 5°C sa prethodno izra~unatim
normalnim dodatnim optere}ewem prema izrazu (24) iznosi:
γ ⋅ a 2 19,3 ⋅ 10 −3 ⋅ 802
fmu = fo = du = = 1,72 m.
8 ⋅ σmp 8⋅9
Sada iz jedna~ine stawa provodnika treba da izra~unamo koliko
}e biti naprezawe provodnika σt pri temperaturi t =+18°C, ra~u-
naju}i da je po~etno stawe: to =- 5°C (sa normalnim dodatnim optere-
}ewem), γ = γu i fo = fmu = 1,72 m.
Ra~unamo parametre A1, A2 i B izraza (22):
2 2
8 f  8  1,72 
A1 = ⋅ Eu ⋅  o  = ⋅ 8100 ⋅   = 9,98 daN / mm2
3 a 3  80 
A2 = EU ⋅ αU ⋅ (t - to) = 8100 ⋅ 19,2 ⋅ 10-6 ⋅ (18 + 5) = 3,58 daN/mm2
2 2
B=
8
3
 γ ⋅a  8  0,00347 ⋅ 80 
⋅ Eu ⋅  u  = ⋅ 8100 ⋅   = 26,2 daN / mm2 ( )
3
 8  3  8 
(
σ2t ⋅ σt − σmp + A1+ A2 = B ) ⇒ σ 2t ⋅ (σ t − 9 + 9,98 + 3,58 ) = 26,2
σ 2t ⋅ [σ t + 4,56] = 26,2 ⇒ σt = σ18 ≈ 2,01 daN/mm2.

Re{ewe jedna~ine tre}eg stepena dobija se probom ili grafi~ki, ali
se sada za to koristi personalni ra~unar i odgovaraju}i korisni~ki
programi - mi }emo, naravno, da koristimo ovo tre}e.
Prilikom montaè (zatezawa) alu~eli~nog provodnika 50/8, ugib
na temperaturi t = +18°C treba, dakle, podesiti na vrednost:
γ u ⋅ a 2 3,47 ⋅ 10 −3 ⋅ 80 2
ft = f18 = = = 1,39 m.
8 ⋅ σ18 8 ⋅ 2,01
Pode{avawem vrednosti ugiba: f18 = 1,39 m u rasponu duìne: a = 80 m
postigli smo da i pri najnepovoqnijem slu~aju, koji se u na{em
primeru javqa na temperaturi to =- 5°C sa dodatnim optere}ewem, ne
bude prekora~eno usvojeno maksimalno radno naprezawe provodnika:
σmp = 9 daN/mm2.
a.2) Postupak montaè (zatezawa) provodnika u zateznom poqu
U realnim uslovima, montaà alu~eli~nog provodnika zapo~iwe
tako da se na zateznom stubu, koji se nalazi na po~etku zateznog poqa,
u~vr{}uju provodnici pre nego {to otpo~ne zatezawe: na provodnik
se montira zatezna stezaqka koja se diè i u~vr{}uje za izolatorski
lanac na konzoli stuba.
Razvla~ewe i zatezawe alu~eli~nog provodnika vr{i se preko si-
stema kotura~a.
Zatezawe razvu~enog provodnika zapo~iwe predzatezawem alu~e-
li~nog provodnika silom Fz1p+ koja je za oko 15% ve}a od sile koja se
javqa pri maksimalnom radnom naprezawu σmp. U na{em primeru ova
sila iznosi:
Fz1p + = 1,15 ⋅ σmp ⋅ Su = 1,15 ⋅ 9 ⋅ 56,3 ≈ 583 daN.
Ovu vrednost sile }e rukovodilac radova podesiti na dinamometru.
Pribli`no isti efekat se dobija ako se zatezawe vr{i sve dok se u
posmatranom rasponu ne postigne ugib fmin, koji po vrednosti odgovara
85% ugiba koji se ostvaruje na temperaturi -20° C bez obleda, {to u
na{em primeru iznosi:
fmin = 0,85 ⋅ f− 20 = 0,85 ⋅ 79 = 67 cm,
gde je f-20 ugib koji se ostvaruje na temperaturi -20° C bez obleda (ovu
vrednost ugiba smo dobili preko korisni~kog programa).
Kada se postigne prora~unska vrednost sile predzatezawa, provod-
nik se drì u prednapregnutom stawu oko jedan sat, za koje vreme
se postiè stabilizacija alu~eli~nog provodnika. Zatim se vr{i
opu{tawe provodnika, tako da se u posmatranom rasponu postigne
ugib koji pribli`no odgovara prora~unatoj vrednosti za tempera-
turu pri kojoj se obavqa zatezawe - u na{em primeru: f18 = 1,39 m.
Razvu~en i zategnut provodnik ostaje na kotura~ama 24 sata, za koje
vreme se spontano ujedna~avaju naprezawa provodnika u rasponima pri
dnevnim i no}nim temperaturama. Narednog dana vr{i se precizno
zatezawe i pode{avawe ugiba pojedina~no po rasponima. Na kraju

se vr{i u~vr{}ewe provodnika na izolatorske lance zateznog
stuba i na drugom kraju zateznog poqa, na slede}i na~in: na
provodniku se pomo}u tanke ìce ili izolacione trake precizno
obeleì (sa ta~no{}u: 1 cm) mesto naspram mesta za u~vr{}ewe
izolatorskog lanca na konzoli, pomo}u koga }e biti odreђeno mesto
za montaù zatezne stezaqke. Zatezna stezaqka se montira ta~no
na udaqewu Lil od obeleènog mesta, gde je Lil duìna formiranog
izolatorskog lanca:
• zatezna klinasta stezaqka se montira na stubu, posle ~ega se
vr{i u~vr{}ewe provodnika na izolatorske lance zateznog stuba;
• zatezna kompresiona stezaqka se montira na tlu: provodnik se
popu{ta do tla i ta~no na udaqewu Lil od obeleènog mesta montira
kompresiona zatezna stezaqka, koja se diè i u~vr{}uje za
izolatorski lanac na konzoli stuba.
Na kraju se vr{i prebacivawe provodnika sa kotura~a na nose}u
stezaqku ili na vrat ili glavu potpornog izolatora i vezivawe
(u~vr{}ivawe) provodnika. Time je zavr{en postupak razvla~ewa
i zatezawa provodnika u zateznom poqu, a bilo kakve promene
ugiba i/ili zatezawa po rasponima nisu vi{e mogu}e bez velikih
naknadnih radova i tro{kova.
Po{to i relativno mala promena duìne provodnika u rasponu
znatno uti~e na promenu ugiba i naprezawa u rasponu, ceo postupak
zatezawa provodnika mora da se izvede sa velikom tehnolo{kom
disciplinom - negativne posledice eventualnih propusta prilikom
zatezawa provodnika bi}e analizirane u ovom primeru pod g).
Kontrola i pode{avawe ugiba provodnika u rasponu vr{i se
vizirawem, pomo}u letvi (markera) koje se u~vr{}uju horizontalno na
susedne stubove na udaqewu Lle:
L + Lilu2
Lle = ft ± ilu1
2
gde je:
Lle - udaqewe letve od konzole na koju se montira provodnik, u [m];
ft - ugib u sredini raspona pri temperaturi t na kojoj se zateè
provodnik (kod kosog raspona se ra~una ugib fk, sl.8.6.b), u [m];
Lilu1; Lilu2 - duìna izolatorskog lanca (sa predznakom "+") ili potpornog
izolatora (sa predznakom "-") na susednim stubovima u rasponu, u [m].
Udaqewe letve Lle se odmerava u odnosu na dowu ivicu konzole kod
izolatorskih lanaca, odnosno u odnosu na gorwu ivicu konzole kod
potpornih ("LSP") izolatora.
Za stub sa zateznim prihvatawem je: Lilu1 = 0 ili Lilu2 = 0, zbog
pribli`no horizontalnog poloàja zateznog izolatorskog lanca. Isto
vaì i za potporne izolatore kada se montiraju horizontalno.
Za stub sa nose}im prihvatawem vrednosti Lilu1 i Lilu2 se usvajaju
prema tabelama Pr.6.2v i Pr.7.a1.
U na{em primeru je: ft = f18 = 1,39 m, dok duìna "LSP" izolatora 10 kV
prema tabeli Pr.7.a1 iznosi: Lilu1 = Lilu2 = 0,15 m, pa vizirne letve treba
postaviti na udaqewe: Lle = (1,39 - 0,15) = 1,24 m od gorwe ivice

konzole. Ukoliko je u zateznom poqu posmatrani raspon prvi (Lilu1 = 0)
ili posledwi (Lilu2 = 0), dobili bi: Lle =1,315 m.
Na horizontalno u~vr{}ene letve se obeleè ta~ke koje odgovaraju
poloàju alu~eli~nih provodnika. Zatezawe se vr{i sve dok se ne
poklope obeleène ta~ke na letvama sa najniòm ta~kom lan~anice
provodnika u rasponu.
b) Prora~un maksimalnog ugiba alu~eli~nih provodnika:
Za prora~un maksimalnog ugiba merodavno je stawe koje daje ve}i
ugib izmeђu stawe K.1 i K.3 (pri temperaturi t = + 40°C).
Po{to je za prora~un pod a) bilo merodavno stawe K.1, za raspon: a =
80 m ve} smo izra~unali maksimalni ugib pri to = -5°C sa dodatnim
optere}ewem: fo = fmu = 1,72 m. Maksimalni ugib }emo zato da
prora~unamo i za temperaturu t = +40°C. To zna~i da moramo da
ponovimo postupak kao pod a): iz jedna~ine stawa provodnika
ra~unamo koliko }e biti naprezawe provodnika pri temperaturi t =
+40°C, za po~etno stawe: to = -5°C (sa dodatnim optere}ewem), γ = γu i fo
= fmu = 1,72 m. Ra~unamo samo parametar A2, jer su parametri A1 i B
isti kao pod a):
A2 = 8100 ⋅ 19,2 ⋅ 10-6 ⋅ (40 + 5) = 6,99 daN/mm2;
A1 = 9,98 daN/mm2; B = 26,2 (daN/mm2)3 ⇒
σ2t ⋅ [σt + 7,96] = 26,2 ⇒ σt = σ40 ≈ 1,7 daN/mm2 ⇒ f40 = 1,63 m < fmu.
Prema tome, maksimalni ugib fmax alu~eli~nog provodnika 50/8, koji je

merodavan za izbor sigurnosne visine hsv, pri odreђivawu duìne
stabla itd. iznosi fmax = fmu = 1,72 m i javqa se pri temperaturi to =-5°C,
ako normalno dodatno optere}ewe iznosi Ndo = 1,6 ⋅ g.
Za raspon a = 120 m ponovi}emo isti postupak kao za raspon od 80 m, s
tim {to }emo rutinska ra~unawa svakako raditi na personalnom
ra~unaru. Za t = +40°C bi jedna~ina stawa provodnika imala oblik:
σ2t ⋅ [σt + 20,4] = 58,9 ⇒ σt = σ40 ≈ 1,64 daN/mm2,

pa bi maksimalni ugib pri toj temperaturi iznosio: f40 = 3,82 m, ali i u
ovom slu~aju maksimalni ugib javqa se pri temperaturi to = -5°C i
iznosi: fmax = 3,87 m, ako dodatno optere}ewe iznosi Ndo = 1,6 ⋅ g.
U tabelama Pr.5.b1, Pr.5.b2 i Pr.5.b3 dati su rezultati prora~una
maksimalnih ugiba u santimetrima [cm] i odgovaraju}ih naprezawa u
[daN/mm2] za tri tipska preseka alu~eli~nih provodnika i tri
karakteristi~ne vrednosti normalnog dodatnog optere}ewa, za
horizontalne raspone duìne do 150 m (200 m).
Za prora~un ugiba i naprezawa za sve preseke alu~eli~nih pro-
vodnika, pri svim temperaturama provodnika i za sve duìne raspona
u zateznom poqu koji se uobi~ajeno javqaju u distributivnim mreàma,
odnosno za ~itavo zatezno poqe, koristi}emo odgovaraju}i korisni~ki
ra~unarski program, koji je razvijen i prilagoђen zahtevima i
parametrima usvojenim u ovoj preporuci.

Tabela Pr.5.b1: Maksimalni ugibi provodnika Al/~ 50/8

ugib f u [cm]; σ u [daN/mm2]
Maksimalno radno naprezawe: σmp = 9 daN/mm2

Duìna
Ndo = 1 ⋅ g Ndo = 1,6 ⋅ g Ndo = 2,5 ⋅ g
raspona
a [m] -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C
f σ f σ f σ f σ f σ f σ
30 20 7,6 27 1,5 26 9 27 1,4 35 9 31 1,3
40 33 8,1 40 1,7 43 9 40 1,7 63 9 58 1,2
50 49 8,6 54 2 67 9 64 1,7 98 9 93 1,2
60 67 9 70 2,2 97 9 93 1,7 141 9 135 1,2
70 91 9 94 2,3 132 9 128 1,7 192 9 187 1,1
80 119 9 122 2,3 172 9 168 1,7 251 9 244 1,1
90 151 9 154 2,3 217 9 214 1,6 318 9 312 1,1
100 186 9 189 2,3 268 9 265 1,6 392 9 385 1,1
110 225 9 228 2,3 325 9 328 1,6 475 9 466 1,1
120 268 9 271 2,3 387 9 382 1,6 565 9 560 1,1
130 314 9 317 2,3 454 9 448 1,6 663 9 657 1,1
140 364 9 368 2,3 526 9 520 1,6 769 9 762 1,1
150 418 9 422 2,3 604 9 601 1,6 883 9 874 1,1
Duìna
Ndo = 1 ⋅ g Ndo = 1,6 ⋅ g Ndo = 2,5 ⋅ g
raspona
a [m] -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C
30 25 6,1 38 1,1 31 7 38 1 45 7 39 1
40 40 6,7 53 1,3 55 7 62 1,1 81 7 70 1
50 60 7 73 1,5 86 7 93 1,2 126 7 109 1
60 86 7 100 1,6 124 7 132 1,2 182 7 157 1
70 117 7 132 1,6 169 7 176 1,2 247 7 213 1
80 153 7 168 1,7 221 7 228 1,2 323 7 279 1
90 194 7 209 1,7 280 7 287 1,2 409 7 352 1
100 239 7 254 1,7 345 7 351 1,2 504 7 435 1
110 289 7 304 1,7 418 7 425 1,2 610 7 527 1
120 344 7 360 1,7 497 7 501 1,2 726 7 627 1
Duìna Maksimalno radno naprezawe: σmp = 5 daN/mm2
raspona Ndo = 1 ⋅ g Ndo = 1,6 ⋅ g Ndo = 2,5 ⋅ g
a [m] -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C
30 31 4,9 39 1 43 5 39 1 64 5 39 1
40 54 5 70 1,1 77 5 70 1 113 5 70 1
50 84 5 103 1,1 121 5 109 1 177 5 109 1
60 120 5 140 1,1 174 5 157 1 254 5 157 1
70 164 5 184 1,2 237 5 213 1 346 5 213 1
80 214 5 234 1,2 309 5 279 1 452 5 279 1
90 271 5 291 1,2 391 5 352 1 572 5 352 1
100 335 5 354 1,2 483 5 435 1 706 5 435 1



Duìna
Ndo = 1 ⋅ g Ndo = 1,6 ⋅ g Ndo = 2,5 ⋅ g
raspona
a [m] -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C
30 17 7,4 24 1,6 22 7,9 24 1,6 29 9 24 1,6
40 28 7,8 37 1,9 37 8,5 37 1,9 50 9 42 1,6
50 42 8,2 50 2,2 54 9 51 2,1 77 9 70 1,5
60 58 8,6 64 2,4 78 9 74 2,1 112 9 104 1,5
70 75 9 80 2,7 106 9 102 2,1 152 9 145 1,4
80 98 9 102 2,7 139 9 134 2 198 9 191 1,4
90 124 9 129 2,7 176 9 171 2 251 9 244 1,4
100 154 9 158 2,8 217 9 212 2 310 9 303 1,4
110 186 9 191 2,8 262 9 258 2 377 9 367 1,4
120 221 9 226 2,8 312 9 307 2 449 9 440 1,4
130 260 9 264 2,8 366 9 362 2 526 9 516 1,4
140 301 9 306 2,8 425 9 420 2 610 9 598 1,4
150 346 9 351 2,8 488 9 482 2 701 9 692 1,4
200 615 9 619 2,8 867 9 860 2 1246 9 1230 1,4
Duìna
Ndo = 1 ⋅ g Ndo = 1,6 ⋅ g Ndo = 2,5 ⋅ g
raspona
a [m] -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C
30 21 5,8 35 1,1 27 6,4 35 1,1 36 7 38 1
40 35 6,3 50 1,4 45 7 52 1,3 64 7 67 1
50 51 6,8 66 1,7 70 7 77 1,3 100 7 103 1,1
60 71 7 86 1,8 100 7 108 1,4 144 7 147 1,1
70 97 7 113 1,9 137 7 145 1,4 196 7 198 1,1
80 126 7 143 1,9 178 7 186 1,4 256 7 259 1,1
90 160 7 178 2 226 7 234 1,5 324 7 327 1,1
100 198 7 215 2 279 7 287 1,5 400 7 401 1,1
110 239 7 258 2 337 7 345 1,5 485 7 485 1,1
120 288 7 304 2 401 7 408 1,5 577 7 577 1,1
Duìna
Ndo = 1 ⋅ g Ndo = 1,6 ⋅ g Ndo = 2,5 ⋅ g
raspona
a [m] -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C
30 28 4,5 39 1 35 5 38 1 50 5 38 1
40 44 5 63 1,1 62 5 68 1 89 5 68 1
50 69 5 90 1,2 101 5 110 1 139 5 106 1
60 100 5 122 1,3 146 5 159 1 201 5 152 1
70 136 5 158 1,3 198 5 212 1 273 5 207 1
80 177 5 201 1,4 259 5 272 1 357 5 271 1
90 224 5 247 1,4 328 5 341 1 452 5 342 1
100 277 5 301 1,4 405 5 417 1 558 5 423 1



Duìna
Ndo = 1 ⋅ g Ndo = 1,6 ⋅ g Ndo = 2,5 ⋅ g
raspona
a [m] -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C
30 15 7,3 25 1,6 19 7,6 25 1,6 25 8,2 25 1,6
40 25 7,6 37 1,9 33 8,1 37 1,9 42 9 37 1,9
50 38 7,9 50 2,1 48 8,6 50 2,2 65 9 59 1,8
60 52 8,2 64 2,4 66 9 65 2,4 93 9 87 1,8
70 68 8,6 79 2,6 90 9 89 2,4 127 9 120 1,8
80 86 8,9 96 2,8 117 9 116 2,4 166 9 159 1,7
90 107 9 117 3 148 9 147 2,4 209 9 202 1,7
100 133 9 143 3 183 9 182 2,4 259 9 251 1,7
110 160 9 171 3 221 9 220 2,4 313 9 305 1,7
120 191 9 202 3 263 9 262 2,4 372 9 365 1,7
130 224 9 236 3,1 309 9 307 2,4 437 9 429 1,7
140 260 9 272 3,1 359 9 356 2,4 507 9 497 1,7
150 298 9 311 3,1 412 9 409 2,4 582 9 574 1,7
200 530 9 544 3,1 732 9 730 2,4 1030 9 1027
Duìna
Ndo = 1 ⋅ g Ndo = 1,6 ⋅ g Ndo = 2,5 ⋅ g
raspona
a [m] -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C
30 19 5,6 35 1,1 24 6,1 35 1,1 30 6,9 35 1,2
40 32 6 50 1, 39 6,7 50 1,4 53 7 58 1,2
50 47 6,4 66 1,7 59 7 69 1,6 83 7 88 1,3
60 63 6,8 83 1,9 85 7 96 1,6 120 7 125 1,3
70 83 7 104 2,1 115 7 127 1,7 163 7 168 1,3
80 109 7 131 2,1 151 7 162 1,7 213 7 218 1,3
90 138 7 161 2,2 191 7 203 1,7 269 7 274 1,3
100 170 7 194 2,2 235 7 248 1,8 332 7 338 1,3
110 206 7 231 2,3 285 7 297 1,8 402 7 406 1,3
120 245 7 270 2,3 339 7 351 1,8 479 7 483 1,3
Duìna
Ndo = 1 ⋅ g Ndo = 1,6 ⋅ g Ndo = 2,5 ⋅ g
raspona
a [m] -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C
30 26 4,2 39 1 31 4,8 39 1 42 5 39 1
40 41 4,7 63 1,1 53 5 68 1 74 5 70 1
50 60 5 83 1,3 82 5 99 1,1 116 5 109 1
60 86 5 111 1,4 119 5 137 1,1 168 5 157 1
70 117 5 144 1,5 161 5 180 1,2 228 5 214 1
80 153 5 181 1,5 211 5 229 1,2 298 5 279 1
90 193 5 222 1,6 267 5 285 1,2 377 5 353 1
100 239 5 268 1,6 329 5 349 1,2 465 5 436 1

v) Prora~un maksimalnog ugiba SKS-a:

Prora~un ugiba kod SKS-a izvodimo na ra~unaru.
Meђutim, korisno je da ukaèmo na jednu specifi~nost SKS-a. Naime,
kod uno{ewa odgovaraju}ih parametara u jedna~inu stawa provodnika,
izrazi (21) i (22), mora da se vodi ra~una da dodatno optere}ewe
deluje na ~itav SKS, ali da odgovaraju}u silu zatezawa preuzima
samo nose}i neutralni provodnik NN SKS-a, odnosno nose}e
~eli~no uè SN SKS-a. Zato iz tabele 6.6.v za NN SKS dobijamo da
specifi~na masa NN SKS-a iznosi: γu = 0,02097 daN/m⋅mm2, a zajedno sa
normalnim dodatnim optere}ewem Ndo = 1,6⋅g: γdu = 0,0543 daN/m⋅mm2 -
iz izraza u ovoj tabeli vidi se kako su izra~unati parametri γu i γdu.
Na sli~an na~in iz tabele 6.6.g za SN SKS XHE 48/O-A,10 kV, 3x(1x95) +
50 mm2 dobijamo: γu = 0,0598 daN/m⋅mm2, odnosno zajedno sa normalnim
dodatnim optere}ewem Ndo = 1,6⋅g: γdu = 0,095 daN/m⋅mm2.
Daqe postupamo kao kod primera 5.a. Naravno, bio bi zamoran i
dosadan posao da postupak ponavqamo za sve duìne raspona, sve
tipove i sve preseke SKS-a, ve} }emo to prepustiti ra~unaru.
Ukaza}emo na jo{ jednu specifi~nost NN SKS-a, s obzirom na
maksimalno radno naprezawe nose}eg provodnika. Prema TP-8,
presek nose}eg neutralnog provodnika iznosi sada 54,6 mm2 i ovaj
provodnik treba zatezati silom: σmnsks = 10 daN/mm2. Meђutim, ranije
je kori{}en NN SKS kod koga je presek nose}eg neutralnog provodnika
iznosio 71,5 mm2 i taj provodnik je zatezan silom: σmnsks = 8 daN/mm2.
Odmah }emo da konstatujemo: za iste duìne raspona, sa σmnsks = 10
daN/mm2 kod "nove" konstrukcije NN SKS-a ostvaruju se pribli`no
iste vrednosti ugiba kao kod "stare" konstrukcije sa σmnsks = 8
daN/mm2. Ako bi se pogre{ilo i, po inerciji, kod novog tipa NN SKS-a
zatezawe vr{ilo sa 8 daN/mm2, za iste raspone i iste ostale uslove
dobili bi za oko 30% ve}e ugibe (na primer: za raspon a = 40 m pri
σmnsks = 10 daN/mm2 dobili bi vrednost maksimalnog ugiba: f = 109 cm,
tabela Pr.5.g, dok bi sa σmnsks = 8 daN/mm2 dobili: f = 128 cm).
Rezultati prora~una maksimalnih dozvoqenih ugiba f i odgovara-
ju}ih naprezawa σ za NN SKS i 10 kV SKS 3x(1x95) + 50 mm2, za tri
vrednosti normalnog dodatnog optere}ewa i duìne raspona 25 m do
50 m, dati su u tabelama Pr.5.v1 i Pr.5.v2. Za ostale tipove SN SKS-a
i odgovaraju}e preseke, potraì i od{tampaj kompletne tabele ugiba i
naprezawa za sve vrednosti temperatura, pomo}u odgovaraju}eg
ra~unarskog programa.
Iz tabela se vidi da je izborom: σmnsks = 10 daN/mm2 i σmssks = 20
daN/mm2 postignuto da se kod NN SKS-a i SN SKS-a ostvaruju
pribli`no iste vrednosti ugiba, {to, pored ostalog, zadovoqava i
estetske kriterijume kada se dva SKS-a montiraju na isti stub.

Tabela Pr.5.v1: Maks. ugibi NN SKS-a X00/O-A 3x70+54,6+2x16 mm2

Maksimalno radno naprezawe: σmnsks = 10 daN/mm2

Duìna
Ndo = 1 ⋅ g Ndo = 1,6 ⋅ g Ndo = 2,5 ⋅ g
raspona
a [m] -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C
25 33 10 37 4,5 42 10 43 3,8 57 10 54 3
26 35 10 39 4,5 46 10 46 3,8 62 10 59 3
27 38 10 42 4,5 50 10 50 3,8 67 10 64 3
28 41 10 45 4,6 53 10 53 3,8 72 10 69 3
29 44 10 48 4,6 57 10 57 3,8 77 10 74 3
30 47 10 52 4,6 61 10 61 3,8 82 10 79 3
31 50 10 55 4,6 65 10 65 3,8 88 10 85 3
32 54 10 58 4,6 70 10 70 3,8 94 10 90 3
33 57 10 62 4,6 74 10 74 3,8 100 10 96 3
34 60 10 65 4,6 79 10 79 3,8 106 10 102 3
35 64 10 69 4,7 83 10 83 3,8 112 10 109 2,9
36 68 10 73 4,7 88 10 88 3,8 118 10 115 2,9
37 72 10 77 4,7 93 10 93 3,8 125 10 122 2,9
38 75 10 81 4,7 98 10 98 3,8 132 10 129 2,9
39 80 10 85 4,7 103 10 103 3,8 139 10 136 2,9
40 84 10 89 4,7 109 10 109 3,9 146 10 143 2,9
50 131 10 137 4,8 170 10 170 3,9 228 10 225 2,9
Napomena: zateè se nose}i neutralni provodnik NN SKS-a.
Tabela Pr.5.v2: Maks. ugibi SKS-a XHE 48/O-A, 10 kV 3x(1x95)+50 mm2

Maksimalno radno naprezawe: σmssks = 20 daN/mm2

Duìna
Ndo = 1 ⋅ g Ndo = 1,6 ⋅ g Ndo = 2,5 ⋅ g
raspona
a [m] -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C -5°C +* + 40°C
25 35 20 37 12,5 42 20 42 11,1 53 20 50 9,3
26 38 20 40 12,6 46 20 46 11,1 57 20 55 9,3
27 41 20 43 12,6 49 20 49 11,1 62 20 59 9,2
28 44 20 46 12,6 53 20 53 11,1 66 20 64 9,2
29 47 20 50 12,6 57 20 57 11,1 71 20 68 9,2
30 51 20 53 12,7 61 20 61 11,1 76 20 73 9,2
31 54 20 57 12,7 65 20 65 11,1 81 20 79 9,2
32 58 20 60 12,7 69 20 69 11,1 87 20 84 9,1
33 61 20 64 12,7 74 20 74 11,1 92 20 89 9,1
34 65 20 68 12,8 78 20 78 11,1 98 20 95 9,1
35 69 20 72 12,8 83 20 83 11,1 104 20 101 9,1
36 73 20 76 12,8 88 20 88 11,1 110 20 107 9,1
37 77 20 80 12,8 93 20 93 11,1 116 20 113 9,1
38 81 20 84 12,8 98 20 98 11,1 122 20 119 9,1
39 86 20 88 12,9 103 20 103 11,1 129 20 126 9
40 90 20 93 12,9 108 20 108 11,1 135 20 132 9
50 141 20 144 13 169 20 169 11,1 212 20 209 9
Napomena: zateè se nose}e ~eli~no uè SN SKS-a.

g) Otklawawe gre{aka pri montaì (zatezawu) provodnika

Vod je projektovan za maksimalno radno naprezawe provodnika σmp = 9
daN/mm2, pa bi ugib u sredini raspona duìne a = 92 m na temperaturi
20°C trebalo da iznosi: f20 = 1,97 m i tada bi naprezawe provodnika
iznosilo: σ20 = 1,87 daN/mm2- ove podatke dobijamo iz korisni~kog
programa ili iz tablica ugiba, a dobijene su postupkom pojedina~nih
raspona. Kako je stvarni (izmereni) ugib: f20s = 2,56 m, o~igledno je da je
u~iwen veliki propust pri montaì (zatezawu) provodnika: pode{en
ve}i ugib od projektovanog zna~i mawu vrednost zatezawa provodnika
σ20s, koja prema izrazu (28) iznosi:
γ ⋅ a 2 3,47 ⋅ 10 −3 ⋅ 92 2
σ 20 s = u = = 1,43 daN / mm2 .
8 ⋅ f20 s 8 ⋅ 2,56
Uno{ewem ove vrednosti u jedna~inu stawa provodnika, izrazi (21) i

(22), dobijamo da pode{enom ugibu: f20s = 2,56 m odgovara vrednost
stvarnog maksimalnog radnog naprezawa: σmps = 7,52 daN/mm2.
Da bi ugib i naprezawe provodnika u prelaznom rasponu doveli na
projektovane vrednosti, u na{em primeru bi bilo neophodno da
smawimo duìnu provodnika u rasponu, ~ime bi pove}ali zatezawe
provodnika i smawili ugib. Duìna otse~ka ∆Lpr je razlika projek-
tovane duìne provodnika Lpr i stvarne duìne Lprs koja odgovara
izmerenom ugibu, i prema izrazu (26) iznosi:

( ) ( )
2 2 
8 ⋅ f20 8 ⋅ f20 8 8
∆Lpr = a + − a + s
= 2
⋅ f20 2
− f20 s = ⋅ 1,972 − 2,562 = −7,7 cm.
3 ⋅ a  3 ⋅ a  3 ⋅ a 3 ⋅ 92
Na isti na~in se ra~una duìna umetka provodnika koji treba ubaciti
u neki raspon, ako bi vod bio "prezategnut", ali sa pozitivnim pred-
znakom za duìnu umetka.
Zna~i: ceo problem je nastao tako {to je u prelaznom rasponu duìna
provodnika bila svega 7,7 santimetara ve}a od projektovane, ali to je
dovelo do pove}awa ugiba za 59 santimetara! Sada je jasno za{to se
kod u~vr{}ewa provodnika na izolatorske lance zateznog stuba na
kraju zateznog poqa insistira na preciznom odreђivawu mesta za
montaù zatezne stezaqke, sa ta~no{}u: 1 cm!
Ukoliko je re~ o takvoj vrsti gre{ke ("odokativno" odreђivawe mesta
za montaù zatezne stezaqke), tako da je ve}i ugib pode{en samo u
prelaznom rasponu (posledwi raspon u zateznom poqu), re{ewe
problema bi se izvelo tako {to bi se klinaste zatezne stezaqke
pomerile za 7,7 cm prema rasponu, a "vi{ak" provodnika otsekao ili
bi za toliko pove}ali duìnu mosta na zateznom stubu. Ako su na
zateznom stubu bile montirane kompresione stezaqke, u na{em
primeru problem ne bi mogao da se re{i tako da se na 7,7 cm montiraju
nove stezaqke i otse~e "vi{ak" provodnika, jer je duìna ovih
stezaqki ve}a od 7,7 cm. Zato bi u rasponu morala da se otse~e ve}a
duìna provodnika, izvr{i nastavqawe provodnika, montira (na tlu)
kompresiona stezaqka i izvr{i pode{avawe ugiba u rasponu striktno
prema postupku datom u ovom primeru pod a.2).

Mnogo teì problem bi se javio ako su ugibi u ~itavom zateznom poqu
pode{eni prema maksimalnom radnom naprezawu od 7,52 daN/mm2,
umesto 9 daN/mm2. Tu bi odstrawivawe otse~ka provodnika samo u
prelaznom rasponu dovelo do pojave diferencijalnih horizontalnih
sila zatezawa na konzolama i LN stubovima u zateznom poqu, tako da
bi LN stubovi imali ulogu kao da su LZ ili UZ stubovi, za {ta nisu
birani niti dimenzionisani. U na{em primeru bi se na LN stubovima
javila horizontalna sila zatezawa:
( )
Frv = 3 ⋅ σmp − σmps ⋅ Su = 3 ⋅ (9 − 7,52 ) ⋅ 56,3 = 250 daN.
Kako nije dopu{teno postojawe takve horizontalne sile zatezawa na
LN stubovima, a skra}ivawe provodnika u svakom rasponu ne dolazi u
obzir iz ekonomskih i estetskih razloga, name}e se jedino tehni~ki
korektno, iako skupo re{ewe: provodnike celog zateznog poqa
treba vratiti na kotura~e i precizno podesiti ugibe u svakom
rasponu, precizno montirati zatezne stezaqke na kraju zateznog poqa
i odstraniti "vi{ak" provodnika.
Analizira}emo i mogu}nost da se traèna sigurnosna visina iznad
puta postigne tako {to bi se u raspon umetnuo jedan LN stub.
Podelom prelaznog raspona na dva dela smawili bi ugibe, ali
pove}ali zatezawe provodnika samo u novim rasponima, pa se problem
manifestuje kao prethodno opisana dva slu~aja. Meђutim, po{to je
montaà novog stuba sigurno skupqe re{ewe od prethodno opisanog sa
skra}ewem duìne provodnika u prelaznom rasponu, projektant se
verovatno ne bi opredelio za umetawe novog stuba.
U eksploataciji nadzemnog voda javqa se problem umetawa
otse~ka provodnika, uvek kada iz nekih razloga doђe do o{te}ewa i
kidawa provodnika. Ako bi se problem re{io "na brzinu", montaòm
nastavne spojnice, zbog otsecawa o{te}enog dela i preklapawa
provodnika u spojnici imali bi skra}ewe provodnika u rasponu za oko
0,5 m, {to bi dovelo do velikog pove}awa naprezawa i smawewa
ugiba, sa negativnim posledicama koje smo prethodno analizirali.
Zato bi bilo nu`no da se umetne otse~ak novog provodnika precizno
izra~unate duìne, tako da zajedno sa jednom ili dve nastavne
spojnice daje propisane vrednosti ugiba i naprezawa.
Isti problem se javqa u eksploataciji:
• kada se izme{ta neka deonica voda zbog klizi{ta, izgradwe nekog
objekta itd.;
• kada se po istoj trasi voda vr{i zamena dotrajalih drvenih stubova
sa betonskim;
• kada se umetawem LN stubova jednosistemski vod 10 kV ili 20 kV
pretvara u me{oviti vod (ta~ka 9.5 u TP-10b).
U ovim slu~ajevima zatezawe provodnika i pode{avawe ugiba u
rasponima celog zateznog poqa nove (rekonstruisane) deonice voda
mora da se izvede preko sistema kotura~a i primenom postupka koji
je prethodno detaqno obraђen.
Prethodnu analizu smo izveli pod pretpostavkom da se na
stubovima sa nose}im prihvatawem provodnika koriste potporni
izolatori. Druga~ije se pona{a vod sa izolatorskim lancima.
Naime, ako u jednom zateznom poqu doђe iz bilo kojeg razloga do
pojave diferencijalnih horizontalnih sila zatezawa, do}i }e do
zakretawa izolatorskih lanaca prema rasponu gde je ve}e naprezawe
provodnika (vidi primer 6.2v), sve do uspostavqawa novog
ravnote`nog stawa. Tako izolatorski lanci spontano izjedna~avaju
ove horizontalne sile, ali se osetno mewaju vrednosti zatezawa
provodnika i ugiba po rasponima u odnosu na projektovane
(pretpostavqene) vrednosti. Kao "prednost" kod primene
izolatorskih lanaca u ovom slu~aju moè da se upotrebi argument da
ve}i otklon ("krivqewe") izolatorskih lanaca o~igledno ukazuje
da je u fazi montaè (zatezawa) u~iwen neki propust i mogu da se
preduzmu mere da se propust blagovremeno otkloni. Ukoliko se
pokaè da su odstupawa naprezawa provodnika i ugiba znatna, i ovde
se name}e re{ewe: provodnike celog zateznog poqa treba vratiti na
kotura~e i precizno podesiti ugibe u svakom rasponu.
Pojava diferencijalnih horizontalnih sila zatezawa ako se koriste
potporni izolatori naj~e{}e se kompenzuje elasti~nim otklonom vrha
stabla stuba - taj slu~aj }e biti analiziran u ovom primeru pod ђ).

Primer 6:
Gradi se nadzemni vod 35 kV: 3 x Al/~ 95/15.
Koriste se {tapne jedinice izolatorskog lanca.
Usvojeno je maksimalno radno naprezawe provodnika σmp = 9 daN/mm2.
Prema podacima hidrometeorolo{ke slu`be, normalno dodatno
optere}ewe od obleda je: Ndo = 1,6 ⋅ g, pritisak vetra pv=75 daN/m2.
Raspored Al/~ provodnika je u trouglu, sa jednokrakom gorwom konzolom
i dvokrakom dowom konzolom (poluvertikalni raspored).
a) Izvr{iti pode{avawe (uravnawe) ugiba u zateznom poqu sa 6
raspona na blago talasastom terenu, izmeђu stubnih mesta (zateznih
stubova) br.22 i br.28. Duìne raspona u zateznom poqu su: a1 = 79
m; a2 = 105,6 m; a3 = 121 m; a4 = 134 m; a5 = 111 m; a6 = 92 m.
Montaà (zatezawe) provodnika se vr{i na temperaturi: t = 23°C.
b) Proveriti da li u posmatranom zateznom poqu postoji opasnost
od eolskih vibracija.
v) Prelazak nadzemnog voda preko objekata, ukr{tawe:
v.1) U prelaznom rasponu: a4 = 134 m treba da se izvede ukr{tawe
voda 35 kV sa postoje}im vodom 20 kV.
Podaci za postoje}i vod 20 kV:
• duìne stabala u rasponu ukr{tawa: Ln = 11 m;
• provodnici: 3 x Al/~ 70/12;
• duìna raspona u rasponu ukr{tawa: a20 = 71 m;
• izolatori: linijski potporni - "LSP" izolatori;
• raspored provodnika u glavi stuba: horizontalni, {irina kraka
dvokrake konzole za tri provodnika: hk20 = 80 cm.
Pri uzimawu podataka za izradu popre~nog i uzdu`nog profila u
rasponu ukr{tawa izmeren je ugib u sredini raspona voda 20 kV od
f21 = 83 cm, pri temperaturi od 21°C.
Ukr{tawe }e da se izvede pod pribli`no pravim uglom, tako da osa
trase voda 35 kV preseca osu trase voda 20 kV na udaqewu 20 m od
sredine raspona 20 kV voda, pri ~emu se predviђa montaà stuba
voda 35 kV na 30 m od ose ukr{tawa, sl.Pr.6.v1.
Odrediti neophodne parametre (ugibi, sigurnosne visine itd.) i
duìnu stabla stuba voda 35 kV u prelaznom rasponu, u skladu sa
PTN VN.
v.2) Analizirati problem prelaska SN voda preko stambenog
objekta.
v.3) Analizirati problem ukr{tawa SN voda sa èlezni~kom
prugom i uticaj izuzetnih dodatnih optere}ewa na naprezawa
provodnika u prelaznom rasponu.
Prora~un posebno prikazati za duìnu raspona: a = 100 m.
g) Za premo{}ewe jedne ve}e uvale projektant je upotrebio dva
zatezna stuba - stubna mesta br.11 i br.13 i umetnuti nose}i stub -
stubno mesto br.12, sl.Pr.6.g.

Odrediti osnovne parametre kosih raspona (ugibi, gravitacioni
rasponi, vertikalne sile) za stub br. 13 ("C" na slici). Na}i
re{ewe za kompenzovawe negativnih vertikalnih sila kod
umetnutog nose}eg stuba br.12 ("B") primenom dodatnih tegova na
stezaqkama ili smawewem radnog naprezawa.
Podaci o rasponima:
• a1 = 150 m; h1 = 26,4 m; ugao nagiba raspona: ψ1 ≈ 10°;
• a2 = 180 m; h2 = 25 m; ugao nagiba raspona: ψ2 ≈ 7°;
• a3 = 187,5 m; h3 = 0 m (horizontalni raspon).
d) Izvr{iti prora~un kriti~nih vrednosti izuzetnih dodatnih
optere}ewa (obled) koja mogu da dovedu do loma stabla stubova.
ђ) Analizirati pojavu horizontalnih diferencijalnih sila kod LN
stubova kod kojih su razli~ite duìne susednih raspona.
Prora~un posebno prikazati za duìnu "levog" raspona: al = 60 m i
"desnog" raspona: ad = 100 m.
Re{ewe:
a) Pode{avawe (uravnawe) ugiba pomo}u idealnog raspona:
Pode{avawe (uravnawe) ugiba kod primene izolatorskih lanaca
uobi~ajeno se vr{i pomo}u idealnog raspona.
Kao {to je poznato, idealan raspon je ra~unski predstavnik svih
raspona u zateznom poqu, kod koga je na temperaturi na kojoj se
vr{i zatezawe alu~eli~nih provodnika naprezawe σti isto kao u
svim realnim rasponima.
U sada{wim uslovima, rukovodilac radova na zatezawu i montaì
alu~eli~nih provodnika bi, posle obavqenih neophodnih pripremnih
radwi (razvla~ewe provodnika na kotura~e, jednosatno predzatezawe,
celodnevno "odleàvawe" provodnika na kotura~ama), postupio na
slede}i na~in: u svoj prenosni ra~unar, u koji je instalisan
odgovaraju}i korisni~ki program, uneo podatke o preseku provodnika
Su, maksimalnom radnom naprezawu σmp, normalnom dodatnom
optere}ewu Ndo, duìnama raspona a1 do a6, kao i podatak o
temperaturi t koju je u momentu zatezawa provodnika izmerio
pomo}u preciznog termometra koji je postavio na provodnik (u na{em
primeru: t = 23°C). Dobi}e slede}e podatke:
• naprezawe provodnika σti u idealnom rasponu - ista vrednost
naprezawa provodnika je u svim rasponima zateznog poqa,
nezavisno od duìne raspona;
• ugibe fi u svim rasponima zateznog poqa, koji odgovaraju naprezawu
provodnika σti i temperaturi t pri zatezawu provodnika.
Po sopstvenom izboru odabra}e jedan raspon izmeђu LN stubova, na
kome }e podesiti i vizirawem proveriti ugib fi. Na ovaj na~in bi}e
izvr{eno uravnawe svih ugiba u zateznom poqu, a posle u~vr{}ewa
provodnika izolatorski lanci na nose}im stubovima moraju da
stoje vertikalno. Izolatorski lanci imaju vertikalni poloàj
jedino pri predhodno navedenim uslovima pri montaì, i tada na LN
stubovima nema diferencijalne horizontalne sile.

Mi }emo, ipak, ovaj prora~un da obavimo delimi~no "ru~no", da bi
boqe objasnili fizi~ku osnovu kori{}ewa idealnog raspona.
Duìna idealnog raspona aid na pribli`no ravnom terenu ra~una se
pomo}u izraza u ta~ki 5.8 TP-10b:
aid =
∑ ai3 =
79 3 + 105,6 3 + 1213 + 134 3 + 1113 + 92 3
= 111,54 m.
∑ ai 79 + 105,6 + 121 + 134 + 111 + 92
U tabeli 6.6.a uzimamo podatke za alu~eli~ni provodnik 95/15:

• spoqa{wi pre~nik: du = 13,6 mm;
• ukupan presek: Su = 109,7 mm2;
• specifi~na masa: γu = 3,49⋅10-3 daN/ m⋅mm2;
• specifi~na masa sa obledom: γdu = 13,2⋅10-3 daN/ m⋅mm2;
• modul elasti~nosti: Eu = 7700 daN/mm2;
• temperaturni koeficijent linearnog {irewa: αu = 18,9⋅10-6 / °C.
Za duìnu raspona: a = aid = 111,54 m, prema postupku datom u Primeru
5, ra~unamo parametre jedna~ine stawa provodnika, izrazi (21) i (22):
A1 = 8,55 daN/mm2; A2 = 4,07 daN/mm2; B = 48,65 (daN/mm2)3 ⇒
σ2ti ⋅ [σti − 9 + 8,37 + 4,07] = 44,92 ⇒ σti ≈ 2,77 daN/mm2.
Na kraju, prema naprezawu σti i izrazu (28) ra~unamo ugibe fi za svaki

raspon duìne ai posebno. Na primer, ako odaberemo: a3 = 121 m kao
kontrolni raspon za celo zatezno poqe, zatezawe provodnika treba
da vr{imo sve dok se u ovom rasponu pri t = 23°C ne postigne ugib:
γu ⋅ a 23 0,00349 ⋅ 1212
f3 = = = 2,31 m.
8 ⋅ σti 8 ⋅ 2,77
Rezultati prora~una ugiba i naprezawa provodnika po rasponima
za celo zatezno poqe dati su u tabeli Pr.6.a, i dobijeni su iz
korisni~kog programa, a odnose se na oba na~ina prora~una i
pode{avawa ugiba: pomo}u idealnog raspona i pojedina~no po
rasponima na na~in koji smo za slu~aj kori{}ewa potpornih
izolatora objasnili u primeru 5.a. Iz tabele se vidi da u slu~aju
prora~una i uravnawa ugiba pomo}u idealnog raspona:
• naprezawa provodnika u svim rasponima zateznog poqa su jednaka;
• maksimalno radno naprezawe σtimax jednako je maksimalnom pretpo-
stavqenom optere}ewu σmp samo kada je duìna nekog raspona u
zateznom poqu ravna duìni idealnog raspona (u na{em primeru
"najbliì" je raspon: a5 = 111 m), ina~e je σtimax > σmp ako je ai > aid i
σtimax < σmp ako je ai < aid.
Iz prethodne analize proizlazi vaàn zakqu~ak: tabela ugiba koja se
koristi pri zatezawu (montaì) provodnika treba da bude uraђena u
odnosu na maksimalno radno naprezawe:
• σtimax u slu~aju prora~una i uravnawa ugiba pomo}u idealnog
raspona (na primer: za a3 = 121 m je σtimax = 9,13 daN/mm2);
• σmp u slu~aju prora~una i uravnawa ugiba pojedina~no po ra-
sponima (u na{em primeru je σmp = 9 daN/mm2).
Iz tabele se takoђe vidi da istoj duìni raspona odgovaraju razli-
~ite vrednosti ugiba, u zavisnosti koja od dve metode prora~una i
uravnawa ugiba je kori{}ena pri projektovawu i gradwi voda. Za
duìne raspona: ai < aid vrednosti ugiba prora~unatih postupkom ide-
alnog raspona su ve}e od vrednosti dobijenih postupkom pojedina~nih
raspona - za ai > aid je obratno. Zato pri projektovawu voda treba
teìti {to ravnomernijem rasporedu stubova, tako da se u istom
zateznom poqu, po mogu}stvu, duìne raspona meђusobno ne razlikuju
za vi{e od 20% kod susednih raspona, odnosno najvi{e 30% izmeђu
najve}e i najmawe duìne raspona - vidi i ovaj primer pod v2) i pod ђ).
Tabela Pr.6.a: Ugibi i naprezawa provodnika u zateznom poqu
3 x Al/~ 95/15; σmp = 9 daN/mm2; Ndo = 1,6 ⋅ g

Redni Duìna Ugib [ cm ] Naprezawe [ daN/mm2 ]
broj raspona
raspona ai [ m ] fi23 f23 σti23 σtimax σt23
22 - 23 79 98 87 8,48 3,13
23 - 24 105,6 176 173 8,93 2,81
24 - 25 121 231 236 9,13 2,71
2,77
25 - 26 134 283 296 9,28 2,65
26 - 27 111 194 194 9,01 2,77
27 - 28 92 133 126 8,72 2,94
Duìna idealnog raspona: aid = 111,54 m;
σtimax - maksimalno radno naprezawe koje odgovara ugibu pode{enom prema
idealnom rasponu, u [daN/mm2];
σmp - maksimalno radno (pretpostavqeno) naprezawe, u [daN/mm2];
fi23 (σti23) - ugib (naprezawe) pri 23°C prora~unat pomo}u idealnog raspona;
f23 (σt23) - ugib (naprezawe) pri 23°C prora~unat pojedina~no.
b) Provera opasnosti od eolskih vibracija:

Eolske vibracije su vibracije provodnika prete`no u vertikalnoj
ravni, prouzrokovane delovawem vetra. Relativno su visoke frek-
vencije i male amplitude (reda veli~ine pre~nika provodnika).
Da bi se izbegao {tetan uticaj eolskih vibracija, sila zatezawa
provodnika u rasponu pri sredwoj godi{woj temperaturi od t = +10°C,
ozna~i}emo je sa Fz10, ne treba da preђe vrednost 20% ra~unske sile
kidawa provodnika Fku, ~ije su vrednosti date u tabelama u ta~ki 6.6.
Za alu~eli~ni provodnik 95/15 je Fku = 3514 daN, {to zna~i da pojava
eolskih vibracija nije verovatna ako je:
Fz10 = 0,2 ⋅ Fku = 0,2 ⋅ 3514 ≤ 703 daN.
To, daqe, zna~i da naprezawe pri t = +10°C, ozna~imo ga sa σ10, u bilo
kom rasponu zateznog poqa ne sme da preђe vrednost:
Fz10 703
σ10 = = ≤ 6,41 daN / mm2 .
Su 109,7

Ako uz pomo} korisni~kog programa izlistamo sve tabele ugiba i na-
prezawa za alu~eli~ni provodnik 95/15, zakqu~i}emo da naprezawe
σ10 pri t = +10°C nikada ne prelazi 6 daN/mm2 ukoliko maksimalno
radno naprezawe provodnika σmp ne prelazi 9 daN/mm2 - ovu vrednost
smo usvojili u ta~ki 6.4 TP-10b. Tek kada je σmp > 10,5 daN/mm2, tada je
σ10 > 6,4 daN/mm2, iako i tada samo za mawe raspone.
Ako bi, na primer, usvojili: σmp = 11 daN/mm2, postoji mogu}nost pojave
eolskih vibracija u rasponima ~ije duìne aeol iznose:
• aeol ≤ 80 m za Al/~ 95/15;
• aeol ≤ 65 m za Al/~ 70/12;
• aeol ≤ 50 m za Al/~ 50/8.
U tabeli Pr.6.b dati su rezultati prora~una vrednosti σ10 i σmeol za sva
tri "tipska" preseka nadzemnih vodova.
Na kraju, moèmo da zakqu~imo:
• nema opasnosti od eolskih vibracija ukoliko maksimalno
radno naprezawe alu~eli~nog provodnika iznosi:
σmp ≤ 10,5 daN/mm2.
U takvim uslovima, nije potrebno opremawe nadzemnog voda
prigu{iva~ima vibracija.
Tabela Pr.6.b: Maksimalna dozvoqena naprezawa za spre~avawe
pojave eolskih vibracija
Presek ⇒ Al/~ 50/8 Al/~ 70/12 Al/~ 95/15
Naprezawa Fku σ10 σmeol Fku σ10 σmeol Fku σ10 σmeol
pri eolskim
vibracijama 1714 6,09 10,6 2632 6,47 10,6 3514 6,41 10,5
Fku - ra~unska sila kidawa provodnika, u [daN];

2
σ10 - naprezawe pri temperaturi t = +10°C, u [daN/mm ];
2
σmeol - maks. radno naprezawe do kojeg nema eolskih vibracija, u [daN/mm ].
v.1) Ukr{tawe dva VN voda:

Radi se o ukr{tawu voda 35 kV i 20 kV, sl.Pr.6.v1, pa treba da budu
ispuweni uslovi PTN VN-a, tabela 8.1 u TP-10b, s obzirom na sigur-
nosnu visinu izmeђu dva voda hsvv, koja treba da iznosi: hsvv ≥ 2,5 m.
Ovaj problem se re{ava uz pomo} specijalisti~kih programskih
paketa za crtawe uzdu`nih profila i analizu krive provodnika,
ali mi }emo da ga analiziramo na "klasi~an" na~in.
Po{to je na vodu 20 kV na temperaturi t = 21°C izmeren ugib: f21 = 83 cm,
prvo }emo da proverimo kolika je stvarna vrednost maksimalnog
radnog naprezawa σm20 u rasponu voda 20 kV - proveru vr{imo kao u
primeru 5.g, tako da dobijamo: σm20 = 8,77 daN/mm2.

Sl.Pr.6.v1: Ukr{tawe voda 35 kV

sa vodom 20 kV
Prema ovom naprezawu, maksimalni ugib u sredini raspona duìne 71

m bi prema izrazu (24) iznosio fm20 =1,12 m, ali nas on u konkretnom
primeru ne interesuje, jer prema PTN VN uslov: hsvv ≥ 2,5 m mora da
bude ispuwen za slu~aj da na gorwem vodu (vod 35 kV) ima dodatnog
optere}ewa, a na dowem (vod 20 kV) nema. Zato maksimalni ugib za
vod 35 kV fm35 ra~unamo pri to =-5°C sa obledom, tako da u izraz (24)
unosimo: γ = γdu, a za vod 20 kV u isti izraz za prora~un ugiba bez
obleda fm20-* unosimo: γ = γu. Ovi ugibi, na osnovu podataka iz tabele
6.6.a, iznose:
γ du ⋅ a 2 0,0132 ⋅ 1342
fm35 = = = 3,29 m;
8 ⋅ σm35 8⋅9
γu ⋅ a2 3,49 ⋅ 10 −3 ⋅ 712
fm20 − * = = = 0,25 m.
8 ⋅ σm20 8 ⋅ 8,77
Po{to je kriti~an razmak izmeђu provodnika voda 20 kV i doweg

provodnika voda 35 kV koji je najbliì stubu voda 20 kV, ra~unamo
ugibe na mestu ukr{tawa ta dva provodnika, ra~unaju}i da krak
konzole voda 35 kV ne prelazi duìnu od 2 m. Tako udaqewe kriti~ne
ta~ke od sredine raspona iznosi: x20 = 20+2 = 22 m za vod 20 kV,
odnosno: x35 = (134/2) - 30 = 37 m za vod 35 kV, pa prema izrazu (25)
dobijamo odgovaraju}e ugibe fx na udaqewu x od sredine raspona:
 x  
2
  37  
2
fx35 = fm35 ⋅ 1 − 4 ⋅  35   = 3,29 ⋅ 1 − 4 ⋅    = 2,28 m.
  a 35     134  

 x  
2
  24  
2
fx20 = fm20 − * ⋅ 1 − 4 ⋅  20   = 0,25 ⋅ 1 − 4 ⋅    = 0,13 m.
  a 20     71  

Po{to se na 35 kV vodu koriste izolatorski lanci, a na 20 kV vodu

potporni "LSP" izolatori, moramo da odredimo ta~ne kote svih pro-

vodnika u ta~kama prihvatawa. Duìna "LSP" izolatora 20 kV prema
tabeli Pr.7.a1 iznosi: Liz20 = Lilu ≈ 0,3 m, dok duìna izolatorskog lanca
voda 35 kV sa {tapnim izolatorima prema tabeli na sl.Pr.6.v2 iznosi
prose~no: Liz35 = Lilu ≈ 0,9 m. Tako dobijamo da se ta~ka na vodu 20 kV koja
je najblià provodniku 35 kV voda nalazi na visini h20tlo iznad tla:
h20 tlo = L 20 + Liz20 − fx 20 − t u20 = 11 + 0,3 − 0,13 − 1,8 = 9,37 m.
Ako se na vodu 35 kV u glavi stuba koristi poluvertikalni raspored

provodnika, a ako razmak izmeђu gorwe i dowe konzole iznosi
najvi{e: hk35 = 2 m, najmawa duìna stabla stuba voda 35 kV L35 u
prelaznom rasponu bi morala da iznosi:
L 35 = t u35 + h20 tlo + hsvv + fx 35 + L iz 35 + hk 35 = 2 + 9,37 + 2,5 + 2,28 + 0,9 + 2
L 35 = 19,05 m ⇒ L n35 = 21 m.
Boqe re{ewe bi se dobilo ako se na vodu 35 kV koriste "LSP"

potporni izolatori i horizontalna dvokraka konzola za tri
provodnika, duìne kraka: Lk35 = 160 cm (dozvoqeni razmak izmeђu
provodnika u sredini raspona duìne 134 m iznosi: Dusr = 147 cm).
Duìna "LSP" izolatora 35 kV iznosi (tabela Pr.7.a1): Liz35 ≈ 0,37 m, pa
dobijamo:
L 35 hr = t u35 + h 20 tlo + h svv + fx 35 − L iz 35 = 2 + 9,37 + 2,5 + 2,28 − 0,37
L 35 hr = 15,8 m ⇒ L n35 = 18 m.

63
1
2 71
3
1
2 4
5
Lilu
3
Lil
4
80 71 71
71
5
95
zatezni izolatorski lanac
200
Elemenat izolatorskog
Pozicija
lanca
nose}i izolatorski lanac 1 zastavica
2 viqu{ka - tu~ak
3 izolator
4 oko - tu~ak
5 stezaqka
Nazivni napon 20 kV 35 kV
Vrsta izolator- jedno- jedno-
dvostruki dvostruki
skog lanca struki struki
Tip izolatora L40 BE 175 L70 BE 310
Lil [cm] 56,7 69,3 76 88,6
Lilu [cm] 63 75,6 83,3 94,9
Tip izolatora L40 BE 245 L70 BE 380
Lil [cm] 63,7 76,3 76 97,6
Lilu [cm] 70 82,6 83,3 103,9
Lilu - duìna izolatorsakog lanca za prora~un ugiba i sigurnosnih
visine;
Lil - duìna izolatorskog lanca za prora~un razmaka provodnika Dusr u
sredini raspona.
Sl.Pr.6.v2: Jednostruki izolatorski lanci sa {tapnim

izolatorima

v.2) Prelazak SN voda preko stambene zgrade

Ako ne moè da na tehnoekonomski racionalan na~in izbegne
prelazak voda preko stambene zgrade, projektant mora da dokaè
da je zadovoqen uslov iz PTN VN-a, prema kome "vertikalna
udaqenost izmeђu provodnika i delova zgrade ... za vodove sa
vise}im izolatorima iznosi najmawe 3 m i u slu~aju kad u rasponu
ukr{tawa postoji normalno dodatno optere}ewe, a u susednim
rasponima nema tog optere}ewa".
Odmah da kaèmo da u dosada{woj praksi ED Srbije nije registrovan
takav slu~aj neravnomernog dodatnog optere}ewa, a verovatno}a da
se pojavi u realnim uslovima sigurno je veoma mala. Propis je
nedore~en i da li u zateznom poqu izvan "susednih raspona" ima ili
nema dodatnog optere}ewa, niti kako se postupa ako se na nose}im
stubovima koriste potporni izolatori (to se obi~no tuma~i tako da u
tom slu~aju ne vaì citirani uslov iz PTN VN-a).
Da je re~ o veoma strogom zahtevu potvrђuje i nema~ki standard DIN
57210/VDE 0210 (L.2), koji zahteva proveru ugiba tako "da je pro-
vodnik u rasponu ukr{tawa optere}en polovinom normalnog
dodatnog optere}ewa, dok je provodnik u svim ostalim rasponima
zateznog poqa neoptere}en", {to je osetno blaì zahtev. Meђutim,
dok se na{i propisi eventualno ne promene, projektant je duàn da ih
se pridràva, pa }emo ovaj slu~aj daqe tako i da analiziramo.
Ako doђe do neravnomernog dodatnog optere}ewa izmeђu
prelaznog i susednih raspona, pojavi}e se diferencijalne
horizontalne sile zatezawa na konzolama i stubovima. Na primer, ako
su duìne prelaznog i susednih raspona iste i iznose: apr = asr = 100 m,
u slu~aju voda 35 kV Al/~ 95/15 bi u prelaznom rasponu pri Ndo = 1,6⋅g i
σmp = 9 daN/mm2 ugib u sredini raspona na -5°C sa obledom iznosio: f-
5+* = 183 cm, dok u susednim rasponima istih duìna, ali bez obleda,
naprezawe provodnika bi iznosilo: σ-5-* = 4,28 daN/mm2 i ugib na -5°C
bez obleda: f-5-* = 102 cm - sve ove podatke direktno dobijamo preko
korisni~kog programa. Na stubovima u prelaznom rasponu bi se u
momentu nastanka neravnomernog dodatnog optere}ewa pojavila
diferencijalna sila zatezawa:
( )
Frv = 3 ⋅ σmp − σmps ⋅ Su = 3 ⋅ (9 − 4,28 ) ⋅ 109,7 = 1553 daN.
Ako bi odabrali stubove sa zateznim prihvatawem nominalne sile

1600 daN, ovi stubovi bi prihvatili ovu silu i u prelaznom rasponu
ne bi do{lo do pove}awa ugiba, pa bi zahtevanu udaqenost provod-
nika od 3 m iznad zgrade trebalo posti}i u odnosu na ugib f-5+*= 183 cm,
koji je ujedno i najve}i ugib (tabela Pr.5.b3) u prelaznom rasponu.
Kako nije ekonomski opravdano da se svaki prelazak voda preko
zgrade re{ava pomo}u zateznih stubova, mi }emo daqe da analiziramo
na koji na~in moè da bude zadovoqen uslov iz PTN VN-a ako se u
prelaznom rasponu koriste stubovi sa nose}im prihvatawem
provodnika preko izolatorskih lanaca.

Kada se pojavi neravnomerno dodatno optere}ewe, do}i }e do
zakretawa izolatorskih lanaca prema prelaznom rasponu sa
obledom. Do}i }e, takoђe, i do savijawa vrhova stabala nose}ih
stubova, ali u ovom slu~aju ono moè da se zanemari u odnosu na
zakretawe izolatorskih lanaca. Tako }e u prelaznom rasponu
duìne "apr" sa obledom do}i do izvesnog smawewa duìne raspona
∆apr, do smawewa naprezawa provodnika (sa σmp = 9 daN/mm2 na neku
vrednost: σpr < 9 daN/mm2) i do pove}awa ugiba, dok bi u susednim
rasponima bez obleda do{lo do pove}awa naprezawe provodnika - za
asr = 100 m na vrednost: σsr> 4,28 daN/mm2.
Ako bi se u prelaznom rasponu koristili LN stubovi sa potpornim
("LSP") izolatorima, stubovi bi takoђe bili izloèni diferenci-
jalnoj sili zatezawa Frv, i ova sila bi bila amortizovana savijawem
vrhova stabala stubova ukoliko su pouzdano ukqe{teni u temeqima -
ovaj slu~aj je obraђen u ovom primeru pod ђ).
Pojava diferencijalnih horizontalnih sila bi u uslovima
zakretawa izolatorskih lanaca dovela do novog ravnote`nog
stawa koje proizilazi iz geometrijskih i elasti~nih promena
duìna provodnika. Ima vi{e metoda kako da se u razli~itim
slu~ajevima prora~una duìna otklona izolatorskih lanaca i
vrednost naprezawa provodnika σpr u prelaznom rasponu posle
uspostavqawa ravnote`nog stawa. Mi }emo da koristimo vi{e
decenija staru metodu datu u (L.6), kada za novo ravnote`no stawe
vaè jednakosti:
Eu ⋅ γ 2du ⋅ apr
2
Eu ⋅ γ 2du ⋅ apr
2
∆apr
2
− σpr = 2
− σmp + Eu ⋅ .................................. (34)
24 ⋅ σpr 24 ⋅ σmp apr
Eu ⋅ γ 2u ⋅ a 2sr Eu ⋅ γ 2du ⋅ a 2sr ∆a sr
− σsr = − σmp − Eu ⋅ .................................... (35)
24 ⋅ σ2sr 24 ⋅ 2
σmp a sr
Pretpostavqa se da su ta~ke zave{awa izolatorskih lanaca na istoj

visini.
U izrazima (34) i (35) je:
∆apr - promena duìne prelaznog raspona (raspon sa obledom) zbog
zakretawa izolatorskih lanaca, u [m];
∆asr - promena duìne susednih raspona (rasponi bez obleda) zbog
zakretawa izolatorskih lanaca, u [m];
apr - duìna prelaznog raspona, u [m];
asr - sredwa vrednost duìne susednih raspona, u [m];
σpr - naprezawe provodnika u prelaznom rasponu, u [daN/mm2];
σsr - naprezawe provodnika u susednim rasponima, u [daN/mm2].
Parametri: Eu, σmp, γu i γdu imaju zna~ewe dato na po~etku ovog Priloga,
a odgovaraju}e vrednosti su date u tabeli 6.6.a u TP-10b.
Iz jedna~ine stawa provodnika, izraz (34), dobijamo krivu
zavisnosti naprezawa provodnika u prelaznom rasponu (raspon sa
obledom) od duìne otklona izolatorskog lanca: σpr = f(∆apr), a iz
izraza (35) dobijamo krivu zavisnosti naprezawa provodnika u

susednim rasponima (rasponi bez obleda): σsr = f(∆asr). Zakretawe
izolatorskih lanaca }e biti toliko dok se ne izjedna~e horizontalna
naprezawa u prelaznom i susednim rasponima, odnosno pri: σpr ≈ σsr. Za
ovu vrednost naprezawa prora~una se ugib u prelaznom rasponu,
kome se dodaje sigurnosna visina hsv = 3 m, i tako se dolazi do
vrednosti visinske razlike ∆htp izmeђu kote ta~ke prihvatawa
provodnika na stubovima prelaznog raspona i kote najblièg dela
zgrade ispod provodnika. Ova duìna je merodavna za izbor
duìne stabala stubova.
Optimizacioni postupak izvodimo na ra~unaru. Kako i veoma mala
promena duìne prelaznog raspona ∆apr izaziva relativno velike
promene naprezawa provodnika, ovaj parametar }emo varirati, po~ev
od ∆apr = 0 m (i tada je prema izrazu (34): σpr = 9 daN/mm2, a prema
izrazu (35): σsr = 4,28 daN/mm2) do ∆apr = 0,90 m, u koracima od po 1 mm.
Rezultati prora~una dati su u tabeli Pr.6.v1.
Vidi se da pri smawewu duìne prelaznog raspona za ∆apr = 6 cm, {to
odgovara otklonima izolatorskih lanaca na krajevima prelaznog
raspona od po 3 cm, naprezawa provodnika u prelaznom i susednim
rasponima imaju pribli`no istu vrednost: σpr = 7,48 daN/mm2 i σsr =
7,46 daN/mm2. Ovoj vrednosti naprezawa provodnika odgovara ugib u
prelaznom rasponu: fpr = 220 cm. Prema tome, zbog neravnomernog
dodatnog optere}ewa ugib u prelaznom rasponu je porastao za
vrednost: ∆fpr = fpr - fm = 220 - 183 = 37 cm, i za toliko treba dodatno
podi}i ta~ku prihvatawa provodnika u prelaznom rasponu. U istim
uslovima bi prema standardu DIN 57210/VDE 0210 ugib u prelaznom
rasponu iznosio: fpr = 127 cm (Ndo = 0,8⋅g; σpr = 8,2 daN/mm2; ∆apr = 1,8 cm),
ili oko 1 m mawe nego {to zahtevaju na{i propisi.
Tabela Pr.6.v1: Prora~un naprezawa provodnika pri neravnomernom
dodatnom optere}ewu - prelaz nadzemnog voda preko zgrade
Al/~ 95/15; apr = asr = 100 m; σmp = 9 daN/mm2; Ndo = 1,6 ⋅ g
∆apr [cm] σpr σsr ∆apr [cm] σpr σsr
0 9 4,28 5,6 7,56 7,20
1 8,71 4,69 5,7 7,54 7,26
2 8,43 5,15 5,8 7,52 7,33
3 8,17 5,66 5,9 7,50 7,39
4 7,93 6,22 6 7,48 7,46
5 7,70 6,82 6,1 7,46 7,52
5,5 7,59 7,14 7 7,28 8,12
∆apr - promena duìne prelaznog raspona (sa obledom), u [cm];

σpr - naprezawe provodnika u prelaznom rasponu (sa obledom), u [daN/mm2];
σsr - naprezawe provodnika u susednim rasponima bez obleda, u [daN/mm2].
Prema tome, vrednost visinske razlike ∆htp kote ta~ke prihvatawa

provodnika na stubovima prelaznog raspona i kote najblièg de-
la zgrade ispod provodnika u na{em primeru iznosi: ∆htp = 5,2 m.

Meђutim, montaà (zatezawe) provodnika u celom zateznom poqu sa
prelaznim rasponom vr{i se u odnosu na "normalne" uslove, u
na{em primeru: za σmp = 9 daN/mm2 i Ndo = 1,6⋅g. Ako se montaà
provodnika iznad zgrade vr{i na temperaturi, na primer: t = 18 °C,
pode{avawe ugiba u prelaznom rasponu vr{i se tako e u odnosu na
"normalne" uslove za temperaturu t = 18 °C, i tada je ugib: f18 = 1,44 m.
Nakon montaè (zatezawa) provodnika na temperaturi t = 18 °C,
najmawa udaqenost provodnika od delova zgrade ispod provodnika
hsv18 treba da iznosi:
( )
h sv18 = 3 + fpr − f18 = 3 + (2,2 − 1,44 ) ≥ 3,76 m.
U prethodnom prora~unu zanemaren je uticaj teìne izolatorskih
lanaca (za prelaz preko zgrade se, ina~e, koristi dvostruki izolator-
ski lanac zbog poja~ane izolacije, tabela 9.1 u TP-10b), {to ide u
prilog sigurnosti. Naime, kada se ura~unaju teìne izolatorskih
lanaca, ra~unski se dobijaju mawe vrednosti otklona izolatorskih
lanaca, ve}a naprezawa provodnika i mawi ugibi u prelaznom rasponu.
Meђutim, za uslove koji su predmet ove preporuke, ove razlike su
veoma male i mogu da se zanemare.
Ina~e, mi }emo da se ograni~imo na duìne raspona a ≤ 150 m, kada se
dobijaju realne vrednosti otklona izolatorskih lanaca, ~ije prose~ne
duìne iznose: Lilu ≈ 70 cm za vod 20 kV i Lilu ≈ 90 cm za vod 35 kV
(sl.Pr.6.v2).
U tabeli Pr.6.v2 su za sve "tipske" vrednosti preseka provodnika
dati rezultati prora~una promene duìne prelaznog raspona ∆apr,
ugiba fpr [cm] i visinske razlike kota ta~ke prihvatawa provodnika i
zgrade ∆htp [m] u prelaznom rasponu duìne apr ≤ 150 m sa normalnim
dodatnim optere}ewem Ndo = 1,6⋅g, ako u susednim rasponima iste
duìne nema dodatnog optere}ewa. Ako je duìna prelaznog raspona:
apr > 150 m, ili ako je normalno dodatno optere}ewe: Ndo > 1,6 ⋅ g,
neophodan je poseban prora~un.
Za druge ulazne parametre, podatke za ∆apr, fpr i ∆htp dobijamo direktno
iz korisni~kog programa.
Iz tabele Pr.6.v2 se vidi da je izvo ewe prelaza preko zgrade
presekom provodnika 50/8 neekonomi~no, jer zahteva sigurnosne
visine, a to zna~i i duìne stabala, za oko 1 m do 3,6 m ve}e od
sigurnosnih visina ako je presek provodnika 95/15. Zato moè da se
izvede op{ti zakqu~ak: ne preporu~uje se izvoђewe prelaza voda
preko stambene zgrade ako je presek provodnika Su < 70/12 mm2 i/ili
ako je maksimalno radno naprezawe provodnika σmp < 7 daN/ mm2, jer
vrednosti ugiba, a to zna~i i nominalne duìne stabala stubova u
prelaznom rasponu, neracionalno rastu.

Tabela Pr.6.v2: Prora~un ugiba u prelaznom rasponu pri neravnomer-

nom dodatnom optere}ewu - prelaz nadzemnog voda preko zgrade
Al/~ 95/15; Ndo = 1,6 ⋅ g
σmp fm σpr ∆apr fpr ∆fpr ∆htp
a [m]
[daN/mm2] [cm] [daN/mm2] [cm] [cm] [cm] [m]
9 65 8,14 1,7 73 8 3,73
60
7 96 5,95 2,1 100 4 4,0
9 117 7,7 2,8 136 19 4,36
80
7 151 5,66 5,3 186 35 4,86
9 183 7,47 6 220 37 5,2
100
7 235 5,5 11,1 300 65 6,0
9 263 7,25 11 327 64 6,27
120
7 339 5,4 19,9 440 101 7,4
9 412 7,04 22,8 526 114 8,26
150
7 529 5,3 40,3 699 170 9,99
Al/~ 70/12; Ndo = 1,6 ⋅ g
a [m]
9 139 7,5 4,3 161 22 4,61
80
7 178 5,57 8,1 228 101 5,28
9 217 7,04 9,2 270 53 5,7
100
7 279 5,36 16,8 364 85 6,64
9 312 7,23 16,8 399 87 6,99
120
7 401 5,27 29,9 533 132 8,33
9 488 6,87 34,4 640 152 9,4
150
7 627 5,2 60 844 217 11,44
Al/~ 50/8; Ndo = 1,6 ⋅ g
a [m]
9 172 7,15 7,5 216 44 4,16
80
7 221 5,31 13,6 292 71 5,92
9 268 6,94 15,6 348 80 6,48
100
7 345 5,21 27,7 463 118 7,63
9 387 6,81 28,0 512 125 8,12
120
7 497 5,17 48,8 676 179 9,76
9 604 6,7 56,7 814 210 11,14
150
7 777 5,12 97,2 1062 285 13,62
σmp - maks. radno naprezawe provodnika, u daN/mm2;
fm - ugib provodnika na -5°C+obled u prelaznom rasponu, bez otklona
izolatorskih lanaca, u cm;
fpr - ugib provodnika u prelaznom rasponu na -5°C+obled, sa otklonom
izolatorskih lanaca, u cm;
∆apr - promena duìne prelaznog raspona, u cm;
σpr - naprezawe provodnika u prelaznom rasponu, u daN/mm2;
σsr - naprezawe provodnika u susednim rasponima, u daN/mm2;
∆fpr - dodatna vrednost ugiba u prelaznom rasponu zbog neravnomernog
dodatnog optere}ewa, u cm;
∆htp - visinska razlika kota ta~ke prihvatawa provodnika i zgrade, kada u
prelaznom rasponu ima obleda, a u ostalim rasponima nema, u m.

v.3) Ukr{tawe SN voda sa èlezni~kom prugom:

I problem ukr{tawa SN voda sa èlezni~kom prugom se re{ava uz
pomo} specijalisti~kih programskih paketa za crtawe uzdu`nih
profila i analizu krive provodnika, a mi }emo da analiziramo
samo neke karakteristi~ne probleme vezane za prora~un:
1 naprezawa provodnika pri pojavi izuzetnih dodatnih
optere}ewa u prelaznom rasponu;
2 ugiba u prelaznom rasponu;
3 nominalne sile stabala stubova prelaznog raspona.
v.3.1) Naprezawa provodnika pri izuzetnom dodatnom optere}ewu:
Prema PTN VN, u prelaznom rasponu pri ukr{tawu sa èlezni~kom
prugom:
• maksimalno radno naprezawe provodnika σmpr ne sme da bude ve}e
od 2/3 normalnog dozvoqenog naprezawa σdoz, koje za alu~eli~ne
provodnike iznosi: σdoz = 13 daN/mm2, {to zna~i da mora da se
usvoji: σmpr ≤ 8,6 daN/mm2 - u TP-10b se preporu~uje: σmpr = 7 daN/mm2,
ali mi }emo da izvr{imo analizu sa obe vrednosti za σmpr;
• pri izuzetnom dodatnom optere}ewu Doi, koje je ravno trostrukom
normalnom dodatnom optere}ewu: Doi = 3⋅Ndo, naprezawe provodnika
u prelaznom rasponu σpr ne sme da prekora~i vrednost izuzetnog
dozvoqenog naprezawa σdozi, koje za alu~eli~ne provodnike iznosi:
σdozi = 24,5 daN/mm2.
Kao {to je poznato, izuzetno dodatno optere}ewe Doi je dodatno
optere}ewe koje se javqa na trasi voda sa povratnim periodom T =
20 godina (verovatno}a pojave 97,5%), pri ~emu je najmawa vrednost
ravna dvostrukom normalnom optere}ewu: Doi ≥ 2 ⋅ Ndo.
Za duìnu prelaznog raspona a = 100 m prora~una}emo koliko }e da
iznosi naprezawe provodnika pri: Doi = 3 ⋅ Ndo. U tom slu~aju
specifi~na masa alu~eli~nog provodnika 95/15 zajedno sa
izuzetnim dodatnim optere}ewem γdui iznosi (tabela 6.6.a u TP-10b):
γ dui = γ u + 3 ⋅ Ndo / Su = 0,00349 + 3 ⋅ 1,05 / 109,7 = 0,0322 daN / m ⋅ mm2 .
Maksimalni ugib pri to = - 5°C ra~unamo u odnosu na maksimalno

radno naprezawe u prelaznom rasponu: σmpr = 8,6 daN/mm2 i za nor-
malno dodatno optere}ewe: Ndo = 1,6⋅g, i prema izrazu (24) iznosi:
γ ⋅ a2 0,0132 ⋅ 100 2
fo = du = = 1,92 m.
8 ⋅ σ mpr 8 ⋅ 8,6
Sada iz jedna~ine stawa provodnika ra~unamo koliko }e biti

naprezawe provodnika σpr pri temperaturi t = - 5°C. U jedna~ini (22)
parametar "B" ra~unamo u odnosu na izuzetno dodatno optere}ewe
Doi, a parametar A1 u odnosu na normalno dodatno optere}ewe Ndo:
2 2
8 f  8  1,92 
A1 = ⋅ Eu ⋅  o  = ⋅ 7700 ⋅   = 7,53 daN / mm2 ; A2 = 0
3 a 3  100 

2 2
B=
8
3
 γ ⋅a  8  0,0322 ⋅ 100 
⋅ Eu ⋅  dui  = ⋅ 7700 ⋅ 
8 3 8
( 3
 = 3396,4 daN / mm2 ⇒ )
   
2
σpr [ ]
⋅ σpr − 8,6 + 7,53 + 0 = 3396,4 ⇒ σpr ≈ 15,4 daN/mm2.
Po istom postupku bi za σmp = 7 daN/mm2 dobili: σpr ≈ 13,7 daN/mm2.

Vidimo da je u oba slu~aja zadovoqen uslov iz PTN VN jer je σpr < 24,5
daN/mm2.
Uz pomo} korisni~kog programa, kojim smo se sluìli pri izradi ovog
Priloga, ra~unamo koeficijent kdom, koji pokazuje pri kojoj vrednosti
izuzetnog dodatnog optere}ewa zatezawe provodnika dostiè
vrednost: σdozi = 24,5 daN/mm2. Rezultati prora~una za preseke 70/12 i
95/15, za karakteristi~ne duìne prelaznog raspona do 200 m, dve
vrednosti maksimalnog radnog naprezawa σmpr i dve vrednosti
normalnog dodatnog optere}ewa Ndo dati su u tabeli Pr.6.v3.1.
Tabela Pr.6.v3.1: Ukr{tawe SN voda sa èlezni~kom prugom
Izuzetno dodatno naprezawe Koef. dodatnog optere}ewa
σ05i [daN/mm2] pri Doi = 3 ⋅ Ndo kdom pri σ05 = 24,5 daN/mm2
Al/~ 70/12 Al/~ 95/15 Al/~ 70/12 Al/~ 95/15
apr Ndo = Ndo = Ndo = Ndo = Ndo = Ndo = Ndo = Ndo =
σmpr ⇓
[m] ⇓ 1,6⋅g 2,5⋅g 1,6⋅g 2,5⋅g 1,6⋅g 2,5⋅g 1,6⋅g 2,5⋅g
8,6 14,1 16,4 13,06 15,2 12,9 14,2 15,7 17,0
60
7 12,7 14,7 11,8 13,7 14,1 16,0 16,0 18,7
8,6 15,5 17,9 14,4 16,7 10,4 12,0 12,3 13,7
80
7 13,8 15,8 14,7 14,8 11,5 13,7 13,6 15,5
8,6 16,6 19,0 15,4 17,8 8,9 10,7 10,4 12,0
100
7 14,7 17,0 13,7 15,6 10,1 12,5 11,7 13,7
8,6 17,5 19,9 16,3 18,7 8,0 10,0 9,3 11,0
120
7 15,3 17,1 14,4 16,2 9,12 11,7 10,4 13,0
8,6 18,5 20,7 17,3 19,6 7,2 9,2 8,16 10,2
150
7 16,0 17,6 15,1 16,8 8,5 11,2 9,44 12,0
8,6 19,6 21,6 18,5 20,6 6,6 12,0 7,2 13,2
200
7 16,7 18,1 15,8 17,4 5,6 10,7 6,1 11,2
Ndo - normalno dodatno optere}ewe, u [daN/m];
Doi - izuzetno dodatno optere}ewe, u [daN/m];
σmpr - maksimalno radno naprezawe u prelaznom rasponu, u [daN/mm2];
σ05i - naprezawe provodnika na -5°C pri izuzetnom dodatnom optere}ewu
ravnom trostrukom normalnom dodatnom optere}ewu: σ05 i≤ 24,5 daN/mm2;
kdom - maksimalna vrednost koeficijenta dodatnog optere}ewa pri kojoj
naprezawe provodnika dostiè vrednost: σ dozi = 24,5 daN/mm2.
Za presek 95/15; apr = 100 m; σmpr = 8,6 daN/mm2 i Ndo = 1,6⋅g dobijamo da
}e vrednost σdozi = 24,5 daN/mm2 biti dostignuta ako bi na trasi voda
dodatno optere}ewe dostiglo vrednost:
Doi = k dom ⋅ g = 6,5 ⋅ Ndo = 6,5 ⋅ 1,6 ⋅ g = 10,4 ⋅ g.
Za σmp = 7 daN/mm2 dobili bi: Doi ≈ 11,7⋅g.

Vidi se da za prose~ne ambijentne uslove na teritoriji Srbije i
parametre usvojene u ovoj preporuci, izvoђewe prelaza nadzemnog
voda preko èlezni~ke pruge ne dovodi do kriti~nih vrednosti
naprezawa provodnika u prelaznom rasponu.
v.3.2) Prora~un i pode{avawe ugiba u prelaznom rasponu:
Prora~un ugiba i sigurnosne visine vr{imo u odnosu na vrednost
normalnog dodatnog optere}ewa Ndo i usvojenog maksimalnog
radnog naprezawa σmpr u prelaznom rasponu. U na{em primeru pod v.2)
smo za: σmpr = 8,6 daN/mm2 i Ndo = 1,6⋅g ve} prora~unali da ugib na - 5°C
sa obledom iznosi: fo = 1,92 m. Meђutim, maksimalni ugib u prelaznom
rasponu u ovom slu~aju javqa se pri temperaturi +40°C i iznosi: f40 =
1,94 m, i ovaj ugib je merodavan za prora~un sigurnosne visine
iznad {ina hsvs, odnosno iznad kontaktnog voda hsvkv i izbor
duìne stabala stubova.
Prema PTN VN je hsvs = 7 m i hsvkv = 2,5 m.
Vrednost visinske razlike ∆htp kote ta~ke prihvatawa provodnika
na stubovima prelaznog raspona i kote kontaktnog voda ispod
provodnika u na{em primeru iznosi: ∆htp = 4,44 m.
Ako se montaà provodnika iznad kontaktnog voda vr{i na tempe-
raturi, na primer: t = 26 °C, tada je ugib: f26 = 1,70 m. Pode{avawe ovog
ugiba vr{i se prema postupku koji je detaqno obja{wen u primeru 5.a.
Nakon montaè (zatezawa) provodnika na temperaturi: t = 26 °C,
najmawa udaqenost provodnika od kontaktnog voda ispod provodnika
hsv26 treba da iznosi:
h sv 26 = 2,5 + (f40 − f26 ) = 2,5 + (1,94 − 1,70 ) ≥ 2,74 m.
Za σmpr = 7 daN/mm2 bi dobili: f40 = 2,48 m; f26 = 2,28 m; ∆htp = 4,98 m; hsv26
= 2,70 m.
Prethodne prora~une smo izveli pod pretpostavkom da pri ukr{tawu
sa èlezni~kom prugom u prelaznom rasponu se koriste stubovi sa
zateznim prihvatawem provodnika (ta~ka 9.7 u TP-10b). PTN VN
dozvoqava da se u zateznom poqu ukr{tawa koriste i najvi{e tri
stuba sa nose}im prihvatawem, ali u tom slu~aju propisane vrednosti
sigurnosnih visina treba posti}i za slu~aj da u prelaznom rasponu
ima dodatnog optere}ewa, a u susednim rasponima ga nema, {to za
posledicu ima pove}awe ugiba u prelaznom rasponu - ovaj problem smo
detaqno objasnili u ovom primeru pod v.2). Po{to se u TP-10b
izri~ito zahteva da se na oba kraja prelaznog raspona upotrebe "K"
stubovi, ugibi u prelaznom rasponu zavise iskqu~ivo od parametara
koji se odnose na ovaj raspon, nezavisno od toga da li u susednim
rasponima ima dodatnog optere}ewa, ili ga nema.

v.3.3) Prora~un nominalne sile stabala stubova prelaznog raspona:

Prema PTN VN, stubovi raspona ukr{tawa moraju da se provere na
normalna i vanredna optere}ewa, a zatezni stubovi se proveravaju i
na silu zatezawa svih provodnika u poqu ukr{tawa, {to zna~i da ove
stubove treba dimenzionisati kao krajwe ("K") stubove. To se zahteva i
u ta~ki 9.7 u TP-10b. Rezultantna vr{na sila Frv stabla stuba
prelaznog raspona iznosi:
Frv = 3 ⋅ σmpr ⋅ Su = 3 ⋅ 8,6 ⋅ 109,7 = 2830 daN,
odnosno: Frv = 2304 daN za σmpr = 7 daN/mm2.

U oba slu~aja biramo dvojni betonski stub 2 x Ln/1000, ~ija stabla
pojedina~no imaju nominalnu silu: Fn1 = 1000 daN, a dvojni stub moè
da prihvati trostruku vrednost nominalne sile jednog stabla: Fn =
3 ⋅ Fn1 = 3000 daN. To zna~i da ovaj dvojni stub zadovoqava i za
vrednost maksimalnog radnog naprezawa: σmpn = 9,11 daN/mm2.
Na kraju }emo da proverimo pri kojoj vrednosti izuzetnog dodatnog
optere}ewa moè da doђe do loma stabla stuba u prelaznom
rasponu. Kao {to je poznato, lom stabla stuba moè da nastane kada
je: Frv > 1,8 ⋅ Fn. U slu~aju "K" stuba to zna~i: prora~unati vrednost
koeficijenta dodatnog optere}ewa pri kojoj naprezawe provodnika u
prelaznom rasponu dostigne vrednost: σpr ≥ 1,8 ⋅ σmpn = 16,4 daN.
Prora~un bi mogli da sprovedemo analogno postupku obja{wenom u
b.3.2, ali mi }emo i ovde da koristimo korisni~ki program, iz koga
direktno dobijamo da }e ova vrednost naprezawa da bude prekora~ena
ako vrednost izuzetnog dodatnog optere}ewa iznosi (tabela Pr. 6.d):
Doi = 3,2 ⋅ Ndo = 3,2 ⋅ 1,6 ⋅ g = 5,12 ⋅ g.
Projektant sada moè, ali u smislu vaè}ih propisa nije obavezan, da

od hidrometeorolo{ke slu`be pribavi podatak o povratnom periodu
(verovatno}i pojave) kojem odgovara ova vrednost izuzetnog dodatnog
optere}ewa. Izuzetno, ceo prora~un (ugibi, sigurnosne visine itd.)
moè da sprovede prema normalnom dodatnom optere}ewu, na primer:
Ndo = 2,5 ⋅ g i tada bi dobio: Doi = 2,6 ⋅ Ndo = 6,5 ⋅ g.

g) Prora~un vertikalnih sila za betonske konzole - kosi raspon:

Na sl.Pr.6.g indeksi 1, 2 i 3 pojedinih parametara odnose se na
raspone a1, a2 i a3; h je visinska razlika kota ta~aka prihvatawa
provodnika susednih stubova; at je duìna totalnog (fiktivnog)
raspona; T je teme (najnià ta~ka) "lan~anice" totalnog taspona; agrB je
duìna gravitacionog raspona stuba "B", a agrC duìna gravitacionog
raspona stuba "C"; xTAB, xTCB i xTCD su udaqewa temena odgovaraju}e
lan~anice od stuba "A", odnosno "C"; "A′ " i "C′ " su fiktivna stubna
mesta za odgovaraju}e totalne (fiktivne) horizontalne raspone.
atA
atC
Sl.Pr.6.g: Kosi rasponi: prora~un gravitacionih raspona i

vertikalnih sila
g.1) Prora~un ugiba i gravitacionog raspona kod stuba br.13 ("C"):
Rasponi a1 i a2 su kosi, a a3 je horizontalan. Odgovaraju}i ugibi se
prora~unavaju za sredinu ovih (realnih) raspona (ovi ugibi nisu
prikazani na slici, zbog preglednosti). Izmeђu vrednosti ugiba za
kosi raspon fk i horizontalni raspon f vaì odnos prema izrazu (27),
ali po{to uglovi nagiba raspona ψ ne prelaze 10°, ne}e se napraviti
velika gre{ka ako se u ovom slu~aju ra~una sa fk ≈ f. Mi se ovde ne}emo
baviti prora~unom ovih ugiba jer je postupak detaqno obja{wen u
primeru 5, a najbrè se dobijaju kori{}ewem korisni~kog programa.
Bitno ve}i uticaj ima kosi raspon pri prora~unu gravitacionog
raspona, a to zna~i i vertikalnih sila, gde i male vrednosti ugla
nagiba raspona ψ daju relativno velike vrednosti totalnih i gravi-
tacionih raspona.
Sa slike se vidi da je stub "C" na vi{oj koti od stuba "B", a u ravni sa
stubom "D", pa duìna gravitacionog raspona agrC stuba "C" iznosi:
a tC a 3
a grC = x TCB + x TCD = +
2 2

Duìne totalnog raspona atC i gravitacionog raspona agrC ra~unamo
prema izrazima (30) i (32):
h2 σm 25 9
a tC = a2 + 2 ⋅ ⋅ = 180 + 2 ⋅ ⋅ = 369,4 m ;
a 2 γ du 180 0,0132
a tC a3 369,4 187,5
agrC = + = + = 278,4 m.
2 2 2 2
Vertikalna sila za stub "C" po provodniku, na osnovu podataka iz
tabele 6.6.a i izraza (33), iznosi:
FvC = γ du ⋅ Su ⋅ a grC = 0,0132 ⋅ 109,7 ⋅ 278,4 ≈ 403 daN.
Ako za stub "C" dobijenu duìnu gravitacionog raspona agrC = 278,4 m

uporedimo sa "vetrovnim rasponom" (poluzbir duìna horizontalnih
raspona): asr = 0,5⋅(180 + 187,5) = 183,7 m dolazimo do zakqu~ka da je
zbog ugla nagiba u jednom rasponu od ψ ≈ 7° do{lo do pove}awa duìne
gravitacionog raspona za 50%. U istom procentu je pove}ana i
vertikalna sila.
Kako su za dimenzionisawe konzola merodavne vertikalne sile,
potreban je ta~an prora~un gravitacionog raspona, i ovde nisu
prihvatqiva upro{}ewa koja se koriste kod prora~una ugiba.
g.2) Prora~un (negativnih) vertikalnih sila kod stuba br.12 ("B"):
Sa slike se vidi da je stub "B" na niòj koti u odnosu na susedne
stubove i da se temene ta~ke T1 i T2 nalaze izvan odgovaraju}ih
realnih raspona a1 i a2, {to zna~i da kod stuba "B" mogu da se jave
negativne vertikalne sile koje teè da "is~upaju" izolatore ili da ih
otklone navi{e. U slu~aju da su ove sile znatnije, mora da se preduzmu
dodatne mere da se uticaj ovih sila elimini{e, na primer, pre-
raspodelom stubnih mesta tako da se dobiju mawe strmi rasponi,
zamenom nose}ih stubova sa zateznim, postavqawem tegova na
stezaqke izolatorskih lanaca koji poni{tavaju negativnu verti-
kalnu silu, smawewem vrednosti maksimalnog radnog naprezawa -
ova dva posledwa slu~aja razmatramo u ovom primeru.
Sa stanovi{ta negativne vertikalne sile, najteì slu~aj kod
stuba "B" moè da se javi pri temperaturi -5°C sa obledom ili pri
-20°C bez obleda. Zato }emo prvo da prora~unamo totalne raspone atA
i atC pri temperaturi - 5°C sa obledom (na po~etku prora~una jedino
poznat podatak o naprezawu provodnika je maksimalno radno
naprezawe: σ-5* = σmp), za duìne tih totalnih raspona iz jedna~ina
stawa, izrazi (21) i (22), ra~unamo naprezawe provodnika σ-20 pri
temperaturi -20°C bez obleda i za oba slu~aja ra~unamo vertikalne
sile prema izrazu (33).
Duìne totalnih raspona atA i atC prema izrazu (30) iznose:
h1 σ − 5 * 26,4 9
a tA = a1 + 2 ⋅ ⋅ = 150 + 2 ⋅ ⋅ = 150 + 240 = 390 m ;
a1 γ du 150 0,0132

h2 σ − 5 * 25 9
a tC = a 2 + 2 ⋅ ⋅ = 180 + 2 ⋅ ⋅ = 180 + 189,4 = 369,4 m.
a 2 γ du 180 0,0132
Za ove vrednosti duìna totalnih raspona, iz jedna~ina stawa

dobijamo naprezawe provodnika σ-20 pri temperaturi -20°C - u na{em
primeru je u oba slu~aja: σ-20 = 2,5 daN/mm2.
Ukupna vertikalna sila FvB-5* po provodniku na stubu "B" pri tempe-
raturi -5°C sa obledom, prema sl.Pr.7.g1 i izrazu (33) iznosi:
 a * a * 
FvB − 5 * = γ du ⋅ Su ⋅ a grB − 5 * = γ du ⋅ Su ⋅  a1 − tA − 5 + a 2 − tC − 5 
 ⇒
 2 2 
 390 369,4 
FvB − 5 * = 0,0132 ⋅ 109,7 ⋅  150 − + 180 −  = −65,2 − 6,8 = − 72 daN.
 2 2 
Sada po istom postupku ra~unamo i ukupnu vertikalnu silu FvB-20 pri

temperaturi -20°C bez obleda. Uvr{}ewem u izraz (31): σ = 2,5
daN/mm2, a u izraz (33): γ = γu, dobi}emo: FvB-20 ≈ -23 daN. Ova negativna
sila je u apsolutnom iznosu mawa od negativne vertikalne sile FvB-5*.
Prema tome, negativnu vertikalnu silu na stubu "B" amortizova-
}emo pomo}u tega od 72 kg po provodniku.
Ako bi maksimalno radno naprezawe u zateznom poqu izme u
zateznih stubova "A" i "C" smawili sa σmp = 9 daN/mm2 na σmp = 7
daN/mm2, dobili bi (ove vrednosti preuzimamo iz korisni~kog pro-
grama): FvB-5* = - 3,4 daN i FvB-20 = - 2,9 daN i u tom slu~aju prakti~no ne
bi bilo potrebe za dodatnim tegovima. Na projektantu je da se u
konkretnom slu~aju odlu~i za jedno od dva prethodno analizirana
slu~aja (sa ili bez tegova), uvaàvaju}i i ~iwenicu da se smawewem
radnog naprezawa, pod jednakim ostalim uslovima, pove}avaju
vrednosti ugiba ({to u konkretnom slu~aju premo{}ewa uvale nije
bitno), ali za raspon duìne 180 m javio bi se problem razmaka u
sredini raspona. Tako bi projektant bio prinuђen da se opredeli za
neko od re{ewa: upotreba tegove, izbor konzola nestandardnih
dimenzija ili izbor konzola standardnih dimenzija, ali sa uve}anim
meђusobnim razmakom.
Da bi boqe shvatili kako pojedini parametri prora~una uti~u na
vertikalne sile merodavne za dimenzionisawe konzola, u tabeli
Pr.6.g dajemo prora~un vertikalnih sila za razli~ite vrednosti
obleda i maksimalnog radnog naprezawa, za iste duìne raspona i
uglove nagiba raspona. Sve prora~une }emo izvesti na korisni~kom
programu, ukqu~uju}i i izbor odgovaraju}ih konzola u skladu sa
kriterijumima usvojenim u TP-10b. Vidi se da je u posmatranom slu~aju
uvek kriti~an slu~aj vertikalnih sila, negativnih ili pozitivnih,
koje se javqaju pri temperaturi - 5°C sa obledom.

Tabela Pr.6.g: Prora~un vertikalnih sila konzola kosog raspona
a1 = 150 m; h1 = 26,4 m; a2 = 180 m; h2 = 25 m

Ndo ⇓ atA-5* σ-20 atA-5* σ-20 FvB-5* FvB-20
σpm = 9 483 3,46 443 3,49 -138 -43
1⋅g
σpm = 7 409 1,9 426 1,89 -69 -28,6
σpm = 9 390 2,5 369 2,5 -71,9 -23
1,6 ⋅ g
σpm = 7 337 1,91 327 1,92 -3,4 -2,9
σpm = 9 320 1,75 314 1,75 +26 +2,7
2,5 ⋅ g
σpm = 7 283 1,94 250 1,94 +95 +16,6
atA-5* ; atC-5* - totalni rasponi pri -5°C + obled (sl.Pr.6.g), u [m];

σmp - maksimalno radno naprezawe provodnika, u [daN/mm2];
FvB-5* ; FvB-20 - vertikalne sile konzola pri -5°C + obled i pri -20°C.
d) Izuzetna dodatna optere}ewa (obled) i lom stabla stuba:

Na teritoriji Srbije je u posledwih 20.-ak godina registrovano
nekoliko teìh havarija na SN vodovima (na potezu Prijepoqe -
Zlatibor, na podru~ju Grocke kod Beograda itd.), koje su
prouzrokovane pojavom velikih naslaga leda na provodnicima.
Ovi slu~ajevi se obi~no de{avaju na prelazu jesen - zima, kada posle
perioda toplog vremena doђe do naglog prodora vla`nog vazduha i
pada temperature, sa obilnim padavinama, i to prvo ki{e, zatim
susneìce i na kraju snega. Ako naslage leda na provodnicima preђu
kriti~ne vrednosti dodatnih optere}ewa prema kojima je projektovan
i izveden vod, dolazi do havarija na konzolama i/ili stablima
stubova sa ugaonim i/ili zateznim prihvatawem provodnika. Stablo
LN stuba ovim nije direktno ugroèno jer je rezultanta horizontalnih
sila zatezawa ravna nuli. Meђutim, eventualno ru{ewe stubova sa
ugaonim i/ili zateznim prihvatawem provodnika obi~no "povla~i" i
LN stubove u zateznom poqu.
SN vodovi se projektuju i izvode za normalne (o~ekivane) slu-
~ajeve optere}ewa, koji nastaju kada su svi delovi voda neo{te}eni,
a ovim primerom èlimo da analiziramo u kojim slu~ajevima pojava
izuzetnog dodatnog optere}ewa moè da izazove lom stabla stuba.
Rezultati prora~una dati su u tabeli Pr.6.d, a dobijeni su preko
korisni~kog programa. U tabeli su date vrednosti koeficijenta
dodatnog optere}ewa kdols pri kome dolazi do loma stabla. Postupak
prora~una je slede}i: za projektovane (pretpostavqene) parametre za
stub sa ugaonim i/ili zateznim prihvatawem prora~una se rezultantna
horizontalna vr{na sila Frv na mestu ugradwe, i prema woj odabere
nominalna sila stabla stuba Fn. Zatim se u koracima od po 0,05
daN/mm2 pove}ava vrednost maksimalnog radnog naprezawa, sve do
neke vrednosti σmpls pri kojoj je ispuwen uslov: Frv > 1,8 ⋅ Fn, pri kome
moè da doђe do loma stabla. Na kraju, prema dobijenoj vrednosti
σmpls prora~unava se odgovaraju}a vrednost izuzetnog dodatnog
optere}ewa, prema postupku opisanom u ovom primeru pod v3).

Iz tabele Pr.6.d moè da se zakqu~i da opasnost od loma stabla
ugaonog i/ili zateznog stuba pri pojavi izuzetnih dodatnih
optere}ewa osetno raste sa porastom duìne raspona. Na primer:
za Al/~ 95/15; σmp = 9 daN/mm2; Ndo = 1,6⋅g dobijamo da bi do loma "K"
stuba moglo da doђe pri Doi = 5,84 ⋅ g ako je duìna raspona a = 80 m i
ve} pri Doi = 3,84 ⋅ g ako je a = 200 m.
Zato }e kod izbora rasporeda stubova na trasi voda projektant
teìti, ako mu konfiguracija terena to omogu}ava, da najmawe
duìne raspona u zateznom poqu budu kod stubova sa ugaonim i/ili
zateznim prihvatawem provodnika. Tako se pove}ava pouzdanost
voda.
Tabela Pr.6.d: Izuzetna dodatna optere}ewa i lom stabla stuba
Koeficijent dodatnog optere}ewa
Frvls ≥ 1,8⋅Fn
kdols ⇓
Doi = kdols⋅ g
Al/~ 70/12 Al/~ 95/15
a [m] σmp Ndo = 1,6⋅g Ndo = 2,5⋅g Ndo = 1,6⋅g Ndo = 2,5⋅g
9 6,08 7,12 7,2 8,12
60
7 4,8 6,0 5,52 6,62
9 5,04 6,25 5,84 7,0
80
7 4,16 5,62 4,64 6,0
9 4,48 5,87 5,04 6,37
100
7 3,92 5,37 4,24 5,62
9 4,16 5,5 4,64 6,0
120
7 3,68 5,25 4,0 5,5
9 3,84 5,37 4,24 5,62
150
7 3,6 5,12 3,76 5,37
9 3,6 5,12 3,84 5,37
200
7 3,44 5,0 3,6 5,25
σmp - maksimalno radno naprezawe, u [daN/mm2];
Doi - izuzetno dodatno optere}ewe: Doi = kdols ⋅ g u [daN/m];
kdols - vrednost koeficijenta dodatnog optere}ewa pri kome moè da
doђe do loma stabla stuba;
Fn - nominalna sila stabla stuba, u [daN];
Frvls - horizontalna vr{na sila pri kojoj moè da doђe do loma stabla
stuba, u [daN].

ђ) Horizontalne diferencijalne sile kod LN stubova:

Po definiciji, kod stuba sa nose}im prihvatawem provodnika sile
zatezawa u oba raspona su jednake. Kod LN stuba rezultanta vr{ne
sile je Frv = 0, ali samo pod uslovom da su duìne susednih raspona
jednake. Ako se duìne susednih raspona razlikuju, naprezawa
provodnika po rasponima su razli~ita pri razli~itim tempera-
turama provodnika, tako da se i kod LN stuba javqa horizontalna
diferencijalna sila. U ovom primeru }emo detaqnije da objasnimo
ovu pojavu, s tim {to }emo akcenat da damo na kompenzovawu ovih sila
elasti~nim otklonom vrha stabla stuba. Naime, stablo betonskog
stuba je veoma elasti~no. Ispitivawa su pokazala da kada se na vrh
stabla deluje silom ~ija je vrednost ravna vrednosti nominalne
sile stabla, otklon vrha stabla iznosi oko 35 cm.
Prora~un ugiba i naprezawa provodnika }emo u ovom primeru da
ra~unamo pomo}u postupka pojedina~nih raspona.
U tabeli Pr.6.ђ1 dati su rezultati prora~una (preuzeti iz kori-
sni~kog programa) naprezawa provodnika σt pri karakteristi~nim
temperaturama provodnika tp = -20°C do tp = 40°C. U tabeli su sa σ-5+* i
σ-5-* ozna~ena naprezawa provodnika pri temperaturi tp = -5°C sa
obledom i tp = -5°C bez obleda.
Tabela Pr.6.ђ1: Naprezawa provodnika u rasponima duìne "a", u
zavisnosti od temperature provodnika tp
3 x Al/~ 95/15; σmp = 9 daN/mm2; Ndo = 1,6 ⋅ g

tp [°C] ⇒ -20 -5+* -5-* 0 10 20 30 40
a [m] ⇓ σ-20 σ-5+* σ-5-* σ0 σ10 σ20 σ30 σ40
60 8,9 6,83 6,2 4,9 3,8 3,0 2,41
80 7,3 5,45 4,9 4,0 3,3 2,76
100 5,6 4,28 3,9 3,4 3,0 2,65
9 2,4
120 4,3 3,56 3,4 3,0 2,8 2,57
150 3,4 3,05 2,9 2,8 2,6 2,51
200 2,9 2,72 2,7 2,6 2,5 2,46 2,39
a - duìna raspona, u [m]; tp - temperatura provodnika, u [°C];
σ-20 (σ0... σ40) - naprezawe provodnika na temperaturi: -20°C (0°C ... 40°C);
σ-5+* (σ-5-*) - naprezawe provodnika pri temp. tp = -5°C sa obledom (bez obleda);
Ndo - normalno dodatno optere}ewe.
Iz tabele se vidi da jedino pri temperaturi tp = -5°C sa obledom, ne-

zavisno od duìne raspona, naprezawe provodnika ima istu vrednost,
ravnu maksimalnom radnom naprezawu: σt = σ-5+* = 9 daN/mm2. Sli~na
pojava se javqa i na temperaturi tp = 40°C, kada pri svim posmatranim
duìnama raspona naprezawe provodnika ima pribli`no istu vred-
nost: σt = σ40 ≈ 2,4 daN/mm2 (vidi takoђe i tabele Pr.5.b). Samo u ova
dva slu~aja, kod LN stuba ne bi do{lo do pojave horizontalnih
diferencijalnih sila, nezavisno od duìna susednih raspona.

Pri drugim temperaturama, ukqu~uju}i i pri temperaturi tp = -5°C
bez obleda, javqa se diferencijalna horizontalna sila zatezawa.
Iz tabele se vidi da se najve}e razlike naprezawa provodnika
javqaju na tp = -20°C, i da opadaju sa porastom temperature pro-
vodnika.
Primer:
Ako kod LN stuba duìna "levog" raspona iznosi: al = 60 m, a "desnog"
raspona: ad = 100 m, u slu~aju voda Al/~ 95/15 bi se pri Ndo = 1,6⋅g i σmp =
9 daN/mm2 na temperaturi tp = -20°C na ovom stubu pojavila
diferencijalna sila zatezawa Frv:
Frv = 3 ⋅ (σl− 20 − σ d − 20 ) ⋅ Su = 3 ⋅ (8,9 − 5,6 ) ⋅ 109,7 = 1086 daN.
Ako bi duìne susednih raspona bile: al = 100 m i ad = 200 m, dobili

bi: Frv = 889 daN, {to zna~i da se diferencijalna sila izraènije
javqa kod raspona mawih duìna.
Ako bi prora~un i pode{avawe ugiba vr{ili preko idealnog ra-
spona, diferencijalne horizontalne sile zatezawa bi se javile
pri svim temperaturama, ukqu~uju}i i pri t = - 5°C sa obledom, osim
na temperaturi na kojoj se vr{i zatezawe provodnika i
pode{avawe ugiba, jer su jedino tada naprezawa provodnika u svim
rasponima zateznog poqa jednaka, nezavisno od duìna raspona
(tabela Pr.6.a).
Kada se na LN stubu pojavi diferencijalna sila zatezawa Frv, do}i
}e do zakretawa izolatorskih lanaca prema rasponu sa ve}om
vredno{}u naprezawa provodnika - iz tabele se vidi da je to uvek
raspon mawe duìne. Do}i }e, takoђe, i do savijawa vrha stabla,
pod uslovom da je stablo propisno ukqe{teno u temequ - u
suprotnom bi ova sila teìla da preturi stub. Tako }e u rasponu mawe
duìne do}i do izvesnog smawewa duìne raspona ∆al i do smawewa
naprezawa provodnika, dok bi u susednom rasponu ve}e duìne do{lo
do pove}awa duìne raspona ∆ad i pove}awa naprezawa provodnika.
Pojava diferencijalnih horizontalnih sila bi u uslovima zakretawa
izolatorskih lanaca dovela do novog ravnote`nog stawa pri kome su
izjedna~ena horizontalna naprezawa provodnika u susednim
rasponima, odnosno: pri: σl ≈ σd. Ovaj problem smo detaqno
analizirali u ovom primeru pod v2). Ako se na LN stubu ne koriste
izolatorski lanci, nego potporni ("LSP") izolatori, izjedna~ewe
horizontalnih naprezawa provodnika u susednim rasponima bi se
postiglo elasti~nim otklonom vrha stabla betonskog stuba
ukqe{tenog u temequ. Koristi}emo i iste izraze i isti
optimizacioni postupak dat u pomenutom primeru, s tim {to bi izraz
(34) ostao isti, a parametri koji su se odnosili na "prelazni" raspon
sada bi se odnosili na "levi" raspon, dok bi se izraz (35) odnosio na
"desni" raspon, i razlikovao bi se samo u prvom ~lanu jer razmatramo
samo temperature provodnika bez obleda:

Eu ⋅ γ u ⋅ a 2d
2 2
Eu ⋅ γ du ⋅ a 2d ∆a d
− σd = − σmp − Eu ⋅
24 ⋅ σ2d 24 2
⋅ σmp ad
Kao rezultat prora~una dobili bi da bi pojava horizontalne

diferencijalne sile: Frv = 1086 daN dovela do savijawa vrha
stabla i skra}ewa "levog" raspona za svega: ∆al = 1,6 cm, {to bi
dovelo prakti~no do izjedna~ewa naprezawa provodnika u
susednim rasponima: σl = 5,03 daN/mm2 i σd = 4,96 daN/mm2.
U tabeli Pr.6.ђ2 dati su rezultati prora~una diferencijalnih
horizontalnih sila zatezawa Frv-20 pri temperaturi provodnika tp = -
20°C na LN stubu kod koga duìna "levog" raspona iznosi: al = 60 m,
odnosno: al = 80 m. Iz tabele je o~igledno da je prvi slu~aj
nepovoqniji, jer su ve}e razlike duìna susednih raspona.
Tabela Pr.6.ђ2: Diferencijalne horizontalne sile zatezawa Frv-20 na

LN stubu zbog razli~itih duìna susednih raspona
3 x Al/~ 95/15; σmp = 9 daN/mm2; Ndo = 1,6 ⋅ g; Su = 109,7 mm2

al = 60 m; tp = -20 °C al = 80 m; tp = -20 °C
ad [m]
σl-20 σd-20 ∆σ-20 Frv-20 σl-20 σd-20 ∆σ-20 Frv-20
60 8,9 0 0 8,9 -1,6 -527
70 8,1 0,8 263 8,1 -0,8 -263
80 7,3 1,6 527 7,3 0 0
8,9 7,3
90 6,4 2,5 823 6,4 0,9 296
100 5,6 3,3 1086 5,6 1,7 560
150 3,4 5,5 1810 3,4 3,9 1284
al (ad) - duìna "levog" ("desnog") raspona kod LN stuba, u [m];
σl-20 (σd-20) - naprezawe provodnika u "levom" ("desnom") rasponu na
2
temperaturi tp = -20 °C, u [daN/mm ];
∆σ-20 - razlika naprezawe provodnika u "levom" i "desnom" rasponu na
2
temperaturi tp = -20 °C, u [daN/mm ];
Ndo - normalno dodatno optere}ewe;
Su - ukupan presek provodnika, u [mm2];
Frv-20 = 3 ⋅ ∆σ10 ⋅ Su - horizontalna sila zatezawa na tp = -20 °C, u [daN].
Iako se pojava horizontalnih diferencijalnih sila zatezawa na LN

stubu pri razli~itim duìnama susednih raspona kompenzuje
zakretawem izolatorskih lanaca i/ili savijawem vrha stabla stuba,
to izaziva promenu naprezawa provodnika i ugiba po rasponima u
odnosu na projektovane (pretpostavqene) vrednosti.
Zato treba teìti ujedna~avawu duìna susednih raspona kod LN
stubova, pa se u ta~ki 5.6 TP-10b preporu~uje da se duìne raspona
kod stubova sa nose}im prihvatawem u jednom zateznom poqu
meђusobno ne razlikuju za vi{e od 20% kod susednih raspona, odnosno
najvi{e 30% izmeђu najve}e i najmawe duìne raspona.
Time se pove}ava sigurnost voda i garantuju sigurnosne visine.

Primer 7:
Izvr{iti optimizaciju parametara za mehani~ki prora~un i
tipizaciju oblika glave stuba nadzemnog voda 10 kV ili 20 kV, i to:
nominalne duìne stabla Ln, nominalne sile stabla Fn, razmaka
provodnika u sredini raspona Dusr i dimenzija konzola u glavi stuba.
Parametri za prora~un:
• normalno dodatno optere}ewe: Ndo = 1 ⋅ g ili Ndo = 1,6 ⋅ g;
• pritisak vetra: pv = 50 daN/m2 ili pv = 60 daN/m2.
Za nose}e prihvatawe provodnika koriste se:
• stabla stuba nominalne duìne: Ln = 11 m ili Ln = 12 m;
• potporni ("LSP") izolatori za vod, ali izvr{iti analizu
opravdanosti primene i izolatorskih lanaca.
Za zatezno prihvatawe provodnika koriste se:
• stabla stuba nominalne duìne: Ln = 11 m;
• izolatorski lanci.
Optimizaciju parametara stuba sa nose}im prihvatawem izvr{iti
ako se u glavi stuba koristi raspored provodnika u horizontalnoj
ravni ili delta (∆) raspored, sa stanovi{ta:
1) ugiba i sigurnosnih visina;
2) nominalnih sila stabala;
3) razmaka (udaqewa) provodnika u sredini raspona i u glavi stuba.
Prora~une izvesti za:
a) jednosistemski nadzemni vod 10 kV ili 20 kV 3 x Al/~ 50/8, 3 x Al/~
70/12 ili 3 x Al/~ 95/15, za prose~ne vrednosti duìna raspona u
zateznom poqu: a = 60 m do a = 120 m.
b) me{ovit vod 10 kV ili 20 kV koji se sastoji od jednog nadzemnog
voda 3 x Al/~ 70/12, jednog NN SKS-a tipa X00/O-A 3x70+54,6+2x16
mm2, i jednog 10 kV SKS-a tipa XHE 48/O-A 3x(1x95)+50 mm2.
Sa svakog stuba me{ovitog voda se pomo}u NN SKS-a tipa X00-A,
preseka 4x16 mm2 izvode i ku}ni prikqu~ci.
Re{ewe:
a) Tipizacija oblika glave stuba nadzemnog voda 10 kV ili 20 kV
Uporedi}emo slu~ajeve horizontalnog rasporeda (hk = 0) i delta (∆)
rasporeda sa dvokrakom dowom konzolom (sl.Pr.7.a1) koja se montira
na najvi{e 1 m ispod vrha stabla - analizira}emo slu~ajeve hk = 0,8 m
i hk = 1 m, pri ~emu je jasno da je mawa vrednost za hk povoqnija sa
stanovi{ta sigurnosnih visina, ali je nepovoqnija s obzirom na vr{ne
sile i razmake u sredini raspona.

a.1) Ugibi i nominalne duìne stabala

Da se obezbedi da u sredini raspona udaqewe provodnika od tla htlo
ne bude ve}e od propisane sigurnosne visine hsv, prema sl.Pr.7.a1
treba da bude ispuwena jednakost:
htlo ≥ hsv = Ln − tu − hk − fdoz ± Liz
gde je fdoz maksimalni dozvoqeni ugib, dok je Liz vrednost duìne
izolatora (do konzole), pri ~emu se znak "+" uzima kod primene
potpornih ("LSP") izolatora, a znak "-" kod primene izolatorskih
lanaca, ali moè da bude i: Liz = 0 ako se "LSP" izolatori montiraju
horizontalno.
U tabeli Pr.7.a1 date su pribli`ne vrednosti za Liz za 10 kV, 20 kV i
35 kV izolatore. Mi }emo u ovom primeru daqe prora~une ugiba da
izvodimo uz pretpostavku: Liz = 0, pa }e kod primene "LSP" izolatora
dobijeni rezultati biti na strani sigurnosti ("projektantska
rezerva"). Sa druge strane, relativno velike duìne izolatorskih
lanaca znatno smawuju vrednost dozvoqenog ugiba (na primer:
alu~eli~ni provodnik 20 kV voda, montiran na {tapnom izolatoru,
nalazio bi se na oko 1 m niòj koti u odnosu na kotu ako bi se
upotrebio "LSP" izolator).
Tabela Pr.7.a1: Duìna izolatora za prora~un ugiba
Duìna izolatora Liz [ cm ]
Vrsta izolatora
10 kV 20 kV 35 kV
potporni ("LSP") 15 30 37
{tapni 46 70 - 80 80 - 100
Debqina konzole: ≥ 10 cm.
Zato je sa stanovi{ta ugiba i grani~nih duìna raspona primena

izolatorskih lanaca na stubovima duìne stabla: Ln ≤ 12 m ne-
racionalna.
0 m ≤ hk ≤ 1 m
tu = 1,8 m za Ln = 11 m
tu = 2 m za Ln = 12 m
Sl.Pr.7.a1: Tipizacija
oblika glave stuba nadzemnog
voda 10 kV ili 20 kV

Za hsv = 7 m, koliko je potrebno kada vod ide kroz naseqeno mesto i
kod ukr{tawa sa putem, za stablo duìne Ln = 11 m na pribli`no
ravnom terenu dobijamo da je dozvoqeni ugib fdoz za slu~aj
horizontalnog rasporeda provodnika u glavi stuba i za Liz = 0:
fdoz = L n ± L iz − t u − h k − h sv = 11 ± 0 − 1,8 − 0 − 7 ≤ 2,2 m,
odnosno fdoz ≤ 3,2 m za hsv = 6 m.
Iste vrednosti za fdoz se dobijaju i za stablo duìne Ln = 12 m sa delta
(∆) rasporedom, ako se dowa dvokraka konzola postavi na hk = 0,8 m od
vrha stabla, jer kod 12.- metarskog stuba duìna ukqe{tenog dela
stabla ispod nivoa tla iznosi: tu = 2 m (ta~ka i tabela 3.11 u TP-10a).
U tabeli Pr.7.a2 dati su rezultati prora~una grani~nih duìna
raspona agf s obzirom na dozvoqene vrednosti ugiba fdoz i
sigurnosnih visina hsv, za Ln = 11 m i Ln = 12 m sa horizontalnim
rasporedom, kao i za Ln = 12 m i delta (∆) rasporedom sa dowom
konzolom na hk = 1 m od vrha stabla, za sve vrednosti tipskih preseka
provodnika i tri vrednosti normalnih dodatnih optere}ewa. Iz
tabele se vidi da primena preseka Al/~ 50/8 znatno smawuje vrednosti
za agf, a isto vaì i za slu~aj smawewa maksimalnog radnog naprezawa.
Prema tome, s obzirom na ugibe i sigurnosne visine prednost ima:
• horizontalni raspored provodnika u glavi stuba;
• primena preseka provodnika Al/~ 70/12 ili Al/~ 95/15;
• kori{}ewe maksimalnog radnog naprezawa: σm = 9 daN/mm2;
• primena potpornih izolatora za vod ("LSP" izolatori).
a.2.1) Horizontalne vr{ne sile i nominalne sile stabala:
Kod LN stuba naprezawe provodnika u oba raspona je jednako, a
provodnici nisu ~vrsto (zatezno) spojeni za stub, pa rezultanta sile
zatezawa provodnika iznosi: Frv = 0, {to zna~i da stablo i temeq LN
stuba treba dimenzionisati prema rezultantnoj sili od pritiska
vetra Frw na stub i na provodnike, svedenoj na vrh stuba (slu~aj opte-
re}ewa 1.b, ta~ke 6.3 i 6.5 u TP-10b).
U tabeli Pr.7.a3 dati su rezultati prora~una horizontalnih
vr{nih sila i izbora nominalnih sila stabala LN stubova, za tri
tipska preseka alu~eli~nih provodnika i za slede}e uslove:
• maks. radno naprezawe: σm = 9 daN/mm2 (merodavno samo ako se LN
stub koristi i kao UN stub za mawe uglove skretawa trase voda);
• pritisak vetra: pv = 60 daN/m2;
• duìne sredweg ("vetrovnog") raspona, nezavisno od toga da li je
raspon horizontalan ili kosi: a = 60 m do a = 120 m.
Prora~un izvodimo uz pomo} korisni~kog programa, i to za horizon-
talni raspored provodnika za stabla duìne Ln = 11 m i Ln = 12 m, a za
delta raspored za stablo duìne Ln = 12 m i hk = 1 m, pri ~emu se
odmah dobija i podatak o dozvoqenom uglu skretawa trase voda αUN [°]
kada se LN stub koristi kao UN stub.

Tabela Pr.7.a2: Grani~ne duìne raspona agf s obzirom na dozvoqene

ugibe i sigurnosne visine
Horizontalni raspored; hk = 0 m
Dod. Duìna
opt. stabla Grani~na duìna raspona agf [ m ] ⇓
Presek ⇒ Al/~ 50/8 Al/~ 70/12 Al/~ 95/15
Ndo Ln [m] hsv f doz σm =9 σ m =7 σm =9 σ m =7 σm=9 σm=7
7 3 126 109 140 121 148 128
12
6 4 146 127 162 140 172 149
1⋅g
7 2,2 108 92 120 102 126 108
11
6 3,2 130 113 145 125 154 132
7 3 105 92 119 103 128 110
12
6 4 122 106 137 120 148 129
1,6⋅g
7 2,2 90 78 102 88 110 94
11
6 3,2 109 95 122 107 133 115
7 3 87 77 99 87 108 94
12
6 4 101 89 114 101 125 109
2,5⋅g
7 2,2 75 66 85 74 92 80
11
6 3,2 90 80 102 90 111 97
Delta (∆) raspored; hk = 1 m

Dod. Duìna
opt. stabla Grani~na duìna raspona agf [ m ] ⇓
Presek ⇒ Al/~ 50/8 Al/~ 70/12 Al/~ 95/15
Ndo Ln [m] hsv fdoz σm=9 σm=7 σm=9 σm=7 σm=9 σm=7
7 2 103 88 114 97 120 104
1⋅g 12
6 3 126 109 140 121 148 128
7 2 86 75 97 83 106 90
1,6⋅g 12
6 3 105 92 119 103 128 110
7 2 71 63 80 62 88 77
2,5⋅g 12
6 3 87 77 99 87 108 94
hsv - sigurnosna visina, u [m];

fdoz -dozvoqena vrednost ugiba da se ne prekora~i sigurnosna visina, u [m];
σm - maksimalno radno naprezawe provodnika, u [daN/mm2];
tu =1,8 m za L = 11 m i tu = 2 m za L = 12 m;
hk - udaqewe dowe konzole od vrha stabla, u [m].
Napomena: kod prora~una ugiba nije uzeta u obzir duìna izolatora.

Iz tabele Pr.7.a3 zakqu~ujemo da, pod jednakim ostalim uslovima:

• svedene vr{ne sile za Ln = 11 m i Ln = 12 m pribli`no su iste za
horizontalni raspored provodnika (razlika je samo u sili od
pritiska vetra na povr{inu stabla iznad tla);
• svedene vr{ne sile za Ln = 11 m i horizontalni raspored
provodnika pribli`no su iste kao za Ln = 12 m i delta (∆) raspored.
U tabeli Pr.7.a4 dati su rezultati prora~una grani~nih vrednosti
duìna sredwih ("vetrovnih") raspona ag315 i ag400 pri kojima se na
LN stubu ne prekora~uje vrednost nominalne sile: Fn = 315 daN i
Fn = 400 daN.
vr{nih sila UN stubova duìne stabla Ln = 11 m, za horizontalni
raspored provodnika i za uglove skretawa trase voda α ≤ 20°. Iz ove
tabele, kao i iz tabele Pr.7.a3, jasno je da kori{}ewe LN stubova
kao UN stubova mogu}e je samo za veoma male uglove skretawa
trase voda, dok je za ve}e uglove skretawa neophodna primena stubova
koji se uobi~ajeno koriste za zatezno prihvatawe provodnika. Iz
tabele Pr.7.a3 se takoђe vidi da se dozvoqeni ugao skretawa trase
voda bitno ne pove}ava i ako smawimo maksimalno radno naprezawe
na 7 daN/mm2.
U tabeli Pr.7.a6 dati su rezultati prora~una grani~nih vrednosti
ugla skretawa αgFn trase voda na UN stubu, da se ne prekora~e
vrednosti nominalnih sila stabala UN stuba:
Fn = 315 daN do Fn = 1000 daN.
vr{nih sila krajwih ("K") stubova duìne stabla Ln = 11 m ili Ln =
12 m, za horizontalni raspored provodnika i tri vrednosti
maksimalnog radnog naprezawe provodnika σmp. Iz tabele se vidi da
za σmp = 7 daN/mm2 ili σmp = 9 daN/mm2, i presek provodnika Al/~ 70/12
ili Al/~ 95/15, horizontalne vr{ne sile prelaze vrednost 2000 daN,
koja je krajwa preporu~ena vrednost nominalne sile stabla za beton-
ske stubove sa jednim stablom (tabela 3.4 u TP-10a). Po{to se bavimo
tipizacijom nadzemnih vodova izvedenih sa betonskim stubovima
prstenastog popre~nog preseka, biramo dvojni stub 2 x 11/1000, koji se
montira tako da se pravac koji ide kroz ose dva stabla poklapa sa
pravcem trase voda kod "K" stuba. Takav dvojni stub, ~ija stabla
pojedina~no imaju Fn1 = 1000 daN, moè da prihvati trostruku
vrednost nominalne sile jednog stabla, ta~ka 3.3 u TP-10a - u na{em
primeru takav krajwi stub moè da prihvati rezultantnu silu
zatezawa provodnika: Fn = 3 ⋅ Fn1 = 3000 daN.

Tabela Pr.7.a3: Horizontalne vr{ne sile i nominalne sile stabala

LN stubova i kori{}ewa LN stubova kod malih
skretawa trase voda
Horizontalni raspored; Ln = 11 m; pv = 60 daN/m2; σmp = 9 daN/mm2

Presek Al/~ 50/8 Al/~ 70/12 Al/~ 95/15
a [m] Frv Fn αUN [°] Frv Fn αUN [°] Frv Fn αUN [°]
60 145 9 168 6 188 3
80 180 7 210 4 237 315 2
315 315
100 214 5 252 2 286 0
120 249 3 294 0 335 400 1
Presek Al/~ 50/8 Al/~ 70/12 Al/~ 95/15
60 145 12 168 7 188 4
80 180 9 210 5 237 315 2
315 315
100 214 7 252 3 286 1
120 249 4 294 1 335 400 2

Presek Al/~ 50/8 Al/~ 70/12 Al/~ 95/15
60 150 9 172 5 193 3
80 184 7 214 4 242 315 2
315 315
100 219 5 256 2 291 0
120 253 3 299 0 340 400 2
Delta (∆) raspored; Ln = 12 m; pv = 60 daN/m2; σmp = 9 daN/mm2; hk = 1 m

Presek Al/~ 50/8 Al/~ 70/12 Al/~ 95/15
60 144 10 165 6 185 4
80 176 8 205 4 231 315 2
315 315
100 209 6 245 3 277 1
120 242 4 285 1 323 400 2
σmp - maksimalno radno naprezawe provodnika, [daN/mm2];
Frv [ daN ] - rezultanta horizontalne sile svedene na vrh stuba;
Fn [ daN ] - nominalna sila stabla stuba;
αUN [ ° ] - dozvoqeni ugao skretawa trase voda.

Tabela Pr.7.a4: Grani~ne duìne sredweg raspona ag315 i ag400 pri

kojima se ne prekora~uje vr{na sila LN stuba od 315
daN i 400 daN
Presek ⇒ Al/~ 50/8 Al/~ 70/12 Al/~ 95/15
pv [daN/m2] ⇒ 60 75 60 75 60 75
Ln = ag315 158 121 129 100 111 85
horizont. 11 m ag400 207 160 170 132 146 113
raspored Ln = ag315 155 118 127 97 109 82
12 m ag400 204 158 168 130 144 112
Ln = ag315 162 124 133 101 114 86
delta (∆) 12 m* ag400 214 164 175 134 150 115
raspored Ln = ag315 164 126 135 103 116 88
12 m** ag400 217 167 178 137 153 118
ag315 [m] - duìna sredweg raspona pri kojoj vr{na sila ne prelazi 315 daN;
ag400 [m] - duìna sredweg raspona pri kojoj vr{na sila ne prelazi 400 daN;
* - konzola postavqena na hk = 0,8 m od vrha stabla stuba;
** - konzola postavqena na hk = 1 m od vrha stabla stuba - tipsko re{ewe.
Tabela Pr.7.a5: Vr{ne sile UN stuba za ugao skretawa: 0° ≤ α ≤ 20°

Horizontalni raspored; Ln = 11 m; pv = 60 daN/m2; σm = 9 daN/mm2
Al/~ 50/8
Ugao a = 60 m a = 80 m a = 100 m
skretawa Frv [daN] Fn [daN] Frv [daN] Fn [daN] Frv [daN] Fn [daN]
α = 0° 145 315 180 315 214 315
α = 5° 255 315 289 315 324 400
α = 10° 343 400 377 400 412 630
α = 15° 431 630 465 630 500 630
α= 20° 528 630 553 630 587 630
Al/~ 70/12
Ugao a = 60 m a = 80 m a = 100 m
α = 0° 168 315 210 315 252 315
α = 5° 311 315 353 400 395 400
α = 10° 433 630 475 630 517 630
α = 15° 554 630 596 630 639 1000
α = 20° 730 1000 730 1000 759 1000
Al/~ 95/15
Ugao a = 60 m a = 80 m a = 100 m
α = 0° 188 315 237 315 286 315
α = 5° 382 400 430 630 479 630
α = 10° 553 630 602 630 651 1000
α = 15° 773 1000 774 1000 823 1000
α = 20° 1029 1250 1029 1250 1029 1250
Frv [daN] -razultanta horizontalnih sila svedenih na vrh stabla stuba;
Fn [daN] - nominalna sila stabla stuba.

Tabela Pr.7.a6: Grani~ne vrednosti ugla skretawa αgFn trase voda na
UN stubu nominalne sile do 1000 daN
Horizontalni raspored; Ln = 11 m; pv = 60 daN/m2

σmp = 7 daN/mm2 σmp = 9 daN/mm2
Al/~ ⇓ a [m] ⇒ 60 80 100 60 80 100
α g315 [°] 10 8 5 8 6 4
50/8
α g400 [°] 17 14 12 13 11 9
α g315 [°] 6 4 2 5 3 2
70/12 α g400 [°] 10 8 6 8 6 4
α g630 [°] > 20 18 16 15 14
α g315 [°] 3 2 0 3 2 0
α g400 [°] 7 5 3 5 4 3
95/15
α g630 [°] 15 13 12 12 10 9
αg1000 [°] > 20 19

αg315 (400, 630,1000) - dozvoqeni ugao skretawa α trase voda kod UN stuba,
da se ne prekora~i nominalna sila stabla UN stuba: Fn = 315 daN,
400 daN, 630 daN i 1000 daN.

krajwih ("K") stubova
Horizontalni raspored; Ln = 11 m ili Ln = 12 m

Presek ⇒ Al/~ 50/8 Al/~ 70/12 Al/~ 95/15
Sile ⇒ Frv [daN] Fn [daN] Frv [daN] Fn [daN] Frv [daN] Fn [daN]
σmp = 5 845 1000 1220 1250 1646 2000
σmp = 7 1182 1250 1707 2000 2304 * 2 x 1000*
σmp = 9 1522 1600 2195 * 2 x 1000* 2962 * 2 x 1000*

Frv [daN] - rezultanta horizontalne vr{ne sile "K" stuba;
Fn [daN] - nominalna sila "K" stuba;
Fn1 [daN] - nominalna sila jednog stabla dvojnog stuba;
* - Frv > 2000 daN, potreban dvojni betonski stub: 2 x Ln / Fn; Fn = 3 ⋅ Fn1.

a.2.2) Vertikalne sile konzola:

Betonska konzola se proverava na vertikalnu silu koja poti~e od
teìne alu~eli~nog provodnika i dodatnog optere}ewa od naslaga
leda, nezavisno od namene stuba. Vertikalna sila koja deluje na
konzolu Frvkon ra~una se pomo}u izraza koji je dat u ta~ki 6.12 TP-10b.
Proveri}emo konzolu za prihvatawe alu~eli~nog provodnika 70/12 na
ravnom terenu, duìne sredweg raspona: asr = 80 m.
Iz tabele 6.6.a uzimamo: γdu =0,0156 daN/m⋅mm2 i Su = 81,3 mm2.
U ovom primeru je re~ o horizontalnim rasponima, pa je agr = asr, tako da
vertikalna sila koja deluje na konzolu iznosi:
Frvkon = γ du ⋅ S u ⋅ a gr = γ du ⋅ S u ⋅ a sr = 0,0156 ⋅ 81,3 ⋅ 80 = 102 daN,
pa bi mogli da odaberemo konzolu nominalne vertikalne sile Fnkv =

160 daN. U tabeli 3.7 TP-10a za stablo Ln = 12 m usvojena je "tipska"
vrednost: Fnkv = 315 daN, pa bi moglo da se zakqu~i da je ova vrednost
precewena. Meђutim, treba da napomenemo da su pri izboru "tipske"
vrednosti: Fnkv = 315 daN uzeti u obzir i neki dodatni uslovi, kao:
• "tipsko" re{ewe: Fnkv = 315 daN zadovoqava i kod kosih raspona sa
mawim uglom nagiba, a za prora~un vertikalnih sila merodavna je
duìna gravitacionog raspona, koja moè da ima znatno ve}u
vrednost od vrednosti poluzbira duìna horizontalnih raspona,
{to smo pokazali u primeru 6.g;
• u toku montaè (zatezawa) provodnika konzole su neretko dodatno
optere}ene silama koje nisu obuhva}ene prora~unom (specijalna
optere}ewa), kao: teìna kotura~e koja se ka~i na konzolu zajedno
sa provodnikom i izolatorskim lancem, trzaji vu~nog ureђaja,
teìna montera itd. - u (L.2) se kao optere}ewe pri montaì
konzola usvaja najmawe 150 daN za stubove sa nose}im prihva-
tawem i najmawe 300 daN za stubove sa zateznim prihvatawem.
Primer za "simetri~an" kosi raspon:
1 Proveriti konzolu za prihvatawe alu~eli~nog provodnika 70/12 na
LN stubu koji se nalazi na h = 12 m vi{oj koti od kota susednih
stubova. Duìne horizontalnih raspona do susednih stubova iznose:
a1 = a2 = a = 80 m.
2 Analizirati uticaj kosog raspona na vertikalnu silu konzole.
Re{ewe:
1. Ugao nagiba kod oba kosa raspona iznosi:
ψ1 = ψ2 = ψ ≈ 10° ⇒ tgψ = 0,176.
Ako sa at1 i at2 ozna~imo duìne totalnih (fiktivnih) raspona u odnosu
na susedne stubove, duìna gravitacionog raspona agr, saglasno
izrazima (30) i (32) iznosi (uporedi sa tabelom Pr.7.a8):
a a σmp 9
a gr = t1 + t 2 = a + a d = a + 2 ⋅ tgψ ⋅ = 80 + 2 ⋅ 0,176 ⋅ = 283 m.
2 2 γ du 0,0156

Dobili smo da zbog ugla nagiba raspona od ψ ≈ 10° sa obe strane stuba,
duìna gravitacionog raspona, a to zna~i i vertikalna sila koja
deluje na konzolu, porasla je tri i po puta (agr / asr = 3,5), tako da bi ova
sila iznosila:
Frvkon = γ du ⋅ S u ⋅ a gr = 0,0156 ⋅ 81,3 ⋅ 283 = 359 daN ,
pa bi u ovom primeru i "tipska" vrednost nominalne vertikalne sile
konzole od 315 daN bila nedovoqna.
2. Da bi pokazali koliko kosi raspon uti~e na pove}awe duìne
totalnog raspona, a to zna~i i na promene duìne gravitacionih
raspona i vertikalnih sila konzola, u tabeli Pr.7.a8 dati su
rezultati prora~una duìna dodatnih raspona ad za slu~ajeve kada se
u trasi voda neki stub nalazi na vi{oj ili niòj koti u odnosu na
susedne stubove, sa uglom nagiba raspona ψ ≤ 30° u oba raspona
(simetri~ni kosi rasponi), horizontalnih duìna raspona: a1 = a2 =
a.
Tabela Pr.7.a8: Duìne dodatnih raspona simetri~nih kosih raspona
Ndo = 1,6⋅g Duìna dodatnog raspona ad [ m ] ⇓
ψ [ ° ]⇒ 5 10 15 20 25 30
Al/~ ⇓ tgψ ⇒ 0,086 0,176 0,268 0,364 0,466 0,577
σm = 9 80,2 164 250 339 435 538
50/8
σm = 7 62,4 128 195 264 338 419
σm = 9 99 203 311 422 541 669
70/12
σm = 7 77 158 240 327 418 518
σm = 9 117 240 365 496 636 786
95/15
σm = 7 91 186 284 386 494 611
a [ m ] - duìna horizontalnog raspona sa obe strane stuba;
ad [ m ] - duìna dodatnog raspona (fiktivni deo kosog raspona);
at = (a + ad) - duìna totalnog raspona za stub na vi{oj koti;
at = (a - ad) - duìna totalnog raspona za stub na niòj koti;
ψ [ ° ] - ugao nagiba kosog raspona sa obe strane stuba.
Totalni raspon at se ra~una prema izrazu: a t = a + a d ako je stub na

vi{oj koti u odnosu na susedni stub. U suprotnom je a t = a − a d i tada
vertikalna sila ima negativnu vrednost u svim slu~ajevima kada je: ad
> a (kao u primeru 6.g2, a u ovom primeru uvek kada je ad > 80 m).
Na osnovu ove tabele i prethodnih primera, nije te{ko zakqu~iti da
projektant mora da odabere takvu trasu voda i odgovaraju}i
raspored stubova koji omogu}uje mawe uglove nagiba raspona. U
situaciji kada to nije mogu}e, treba izbegavati strme kose raspone u
oba (susedna) raspona.

a.2.3) Horizontalne sile konzola

Na stubovima sa zateznim prihvatawem vr{i se provera konzola
na horizontalne sile zbog zatezawa alu~eli~nog provodnika.
Vrednost horizontalne sile zbog zatezawa jednog alu~eli~nog pro-
vodnika Fz1k za konzolu na krajwem ("K") stubu iznosi:
Fz1k = σmp ⋅ Su
gde je Su ukupan presek alu~eli~nog provodnika ~ije su vrednosti date

u tabeli 6.6.a TP-10b.
Rezultati prora~una horizontalnih vr{nih sila i nominalnih sila
konzola krajwih ("K") stubova dati su u tabeli Pr.7.a9.
Tabela Pr.7.a9: Horizontalne vr{ne sile i nominalne sile konzola
krajwih ("K") stubova jednosistemskih vodova
Horizontalne sile konzola krajweg ("K") stuba
jednosistemskog voda 10 kV, 20 kV ili 35 kV
Presek ⇒ Al/~ 50/8 Al/~ 70/12 Al/~ 95/15
Sile ⇒ Fz1k Fnkh Fz1k Fnkh Fz1k Fnkh
σmp = 5 282 315 407 630 549 630
σmp = 7 394 400 569 630 768 800
σmp = 9 507 630 732 800 987 1000

Fz1k -horizontalna sila zatezawa jednog provodnika na "K" stubu, [daN];
Fnkh - nominalna horizontalna sila konzole "K" stuba, [daN].
a.3) Prora~un razmaka izmeђu provodnika u sredini raspona

a.3.1) Izbor konzole za LN stub
Razmak dva provodnika u sredini raspona Dusr ne sme da bude mawi
od vrednosti koja se dobije pomo}u izraza iz ta~ke 6.10 TP-10b.
Prora~un }emo da izvedemo za vod 10 kV ili 20 kV preseka 70/12, kada
duìna u oba susedna raspona kod stuba iznosi: a = 80 m.
Ako se na stubovima sa nose}im prihvatawem koriste potporni ("LSP")
izolatori, a na stubovima sa zateznim prihvatawem provodnika
izolatorski lanci, u izrazu 6.10 je: Lil1 = 0, Lil2 = 0 i Lils = 0. Za nose}e
izolatorske lance duìne Lil1 ili Lil2 se ra~unaju od ta~ke zave{awa do
provodnika (slika i tabela Pr.6.v2), pa sredwa vrednost duìna
izolatora na krajevima raspona iznosi: Lils = 0,5⋅( Lil1+Lil2).
Prema tabeli 6.9 TP-10b sigurnosni razmak u rasponu iznosi: Lsrr = 10
cm za vod 10 kV i Lsrr = 20 cm za vod 20 kV.
Prema tabeli Pr.5.b2 ugib na +40 °C iznosi: f40 = 133 cm.
Za horizontalni raspored koeficijent meђusobnog poloàja provod-
nika prema tabeli 6.10 TP-10b iznosi: k = k1 = 6,72. Prema tome,

razmak izmeђu provodnika u sredini raspona za vod 10 kV treba da
iznosi:
Dusr ≥ k ⋅ f40 + L ils + L srr = 6,72 ⋅ 133 + 0 + 10 = 87,5 cm,
odnosno: Dusr = 97,5 cm za vod 20 kV.

Iz standardnog niza: 63, 80, 100, 125, 160 i 200 u oba slu~aja bi mogli
da odaberemo duìnu kraka konzole: Lkn = 100 cm, odnosno ukupna
duìna dvokrake konzole bi iznosila: L2kn = 200 cm. Ovde je "duìna
kraka konzole" razmak izmeђu ose stabla stuba i ose rupe za montaù
izolatora na kraju konzole (na primer: sl.7.6 u TP-10b).
Za delta (∆) raspored ugao β pod kojim se u odnosu na horizontalnu
ravan iz ta~ke prihvatawa jednog provodnika "vidi" ta~ka
prihvatawa drugog provodnika treba da iznosi β ≤ 60° (ovaj ugao se
preslikava i u sredini raspona ako je i na drugom kraju raspona delta
raspored).
To se postiè tako da se dowa dvokraka konzola montira na hk ≤ 1 m
ispod vrha stabla (sl.Pr.7.a1), a duìna kraka te konzole iznosi: Lkn ≥
63 cm, tako da prema tabeli 6.10 koeficijent meђusobnog poloàja
provodnika iznosi: k = k2 = 8,8. Na kraju dobijamo: Dusr = 111,5 cm za vod
10 kV, odnosno: Dusr = 121,5 cm za vod 20 kV. Kako je za hk = 1 m i Lkn =
0,63 m razmak (hipotenuza) izmeђu provodnika u glavi stuba Dusr = 1,18
m, odnosno Dusr = 1,28 m za Lkn = 0,8 m, zna~i da bi u ovom primeru mogli
da koristimo dvokraku konzolu standardne duìne Lkn = 63 cm za vod
10 kV i Lkn = 80 cm za vod 20 kV.
Za hk = 0,8 m bi morali i za vod 10 kV da usvojimo konzolu duìne
kraka: Lkn = 80 cm, pa moèmo da zakqu~imo da je sa stanovi{ta
postizawa odreђene vrednosti razmaka izmeђu provodnika
povoqnije da se konzola spusti na niù kotu, pod uslovom da su
zadovoqeni i zahtevi s obzirom na sigurnosne visine.
Ako se na vodu 20 kV koriste nose}i i zatezni izolatorski lanci u
poluvertikalnom rasporedu provodnika u glavi stuba, u izrazu 6.10 bi
za prora~un razmaka u rasponu izmeђu dva stuba sa nose}im
prihvatawem provodnika ra~unali: Lil1 ≈ 70, Lil2 ≈ 70 i Lils = 70, a za
raspon izmeђu stuba sa nose}im i stuba sa zateznim prihvatawem
provodnika, ra~unali: Lil1 ≈ 70, Lil2 = 0 i Lils = 35.
U tabeli Pr.7.a10, odnosno Pr.7.a11, dati su rezultati prora~una
razmaka izmeђu alu~eli~nih provodnika u sredini raspona za
horizontalni, odnosno delta (∆) raspored provodnika u glavi stuba na
oba kraja raspona, za tri preseka alu~eli~nih provodnika, tri vred-
nosti σmp, sa pritiskom vetra pv = 60 daN/m2 i sa normalnim dodatnim
optere}ewem: Ndo = 1,6 ⋅ g.
Za sve ostale slu~ajeve, treba koristiti ra~unarske programe.
U tabelama: Pr.7.a12, Pr.7.a13, Pr.7.a14 i Pr.7.a15 dati su rezultati
prora~una grani~nih duìna raspona agusr do kojih su zadovoqeni
uslovi s obzirom na razmak izmeђu provodnika u sredini raspona
nadzemnog voda 10 kV, odnosno 20 kV, za horizontalni i delta (∆)
raspored provodnika u glavi stuba na oba kraja raspona, za tri
preseka alu~eli~nih provodnika, tri vrednosti σmp, tri vrednosti
pritiska vetra i sa dodatnim optere}ewem: Ndo = 1 ⋅ g i Ndo = 1,6 ⋅ g, sa
standardnim konzolama ~ije duìne jednog kraka iznose:
• Lkn = 63 cm; 80 cm; 100 cm i 125 cm.
Kod delta (∆) rasporeda prora~un se odnosi za slu~ajeve kada se
dowa dvokraka konzola montira na daqinu hk ispod vrha stabla:
• hk = 60 cm ako je duìna kraka konzole: Lkn = 63 cm - ovo je tipsko
re{ewe za me{oviti vod u naseqenom mestu, vidi primer 7.b;
• hk = 100 cm ako je duìna kraka konzole: Lkn ≥ 80 cm - ovo je tipsko
re{ewe za jednosistemski vod 10 kV ili 20 kV.
Kada se prelazi iz kosog u horizontalni raspored (na primer:
prihvatawe na zateznom stubu ili na rastavqa~u), duìna horizon-
talnog razmaka provodnika na stubu sa kosim rasporedom mora da
odgovara vrednosti dozvoqenog razmaka za horizontalni raspored.
Primer:
Kolika je najve}a duìna raspona u kome je ogranak voda 3xAl/~ 70/12
preko rastavqa~a prikqu~en na magistralni vod 10 kV?
U prvom zateznom poqu ogranka voda koristi se delta (∆) raspored
provodnika u glavi stuba, sa dowom dvokrakom konzolom duìne
kraka: Lkn = 80 cm koja je postavqena 1 m ispod vrha stabla.
Prora~un izvesti za: Ndo = 1,6 ⋅ g; σm = 9 daN/mm2 i pv = 60 daN/m2.
Re{ewe:
U ta~ki 5.3 TP-2b nalazimo da razmak izmeђu osa polova rastavqa~a
za nadzemni vod iznosi: Lop = 60 cm. Gledano sa strane rastavqa~a,
toliko mora da iznosi i dozvoqeni razmak izmeђu provodnika u
sredini raspona: Dusr = 60 cm.
Iz tabele Pr.7.a14 vidimo da se pri delta rasporedu sa tipskom
vredno{}u duìne kraka dowe konzole: Lkn = 80 cm dozvoqeni razmak
u sredini raspona postiè pri duìnama raspona do 92 m.
Horizontalni razmak izmeђu provodnika takoђe iznosi 80 cm, a iz
tabele Pr.7.a12 vidimo da tom rasporedu odgovara dozvoqeni razmak
u sredini raspona pri duìnama raspona do agusr = 72 m. Po{to se od
rastavqa~a prema susednom stubu provodnici razmi~u u horizontalnoj
ravni od 60 cm do 80 cm, dozvoqenu duìnu raspona adoz kod
prikqu~ewa na rastavqa~ dobijamo iz odnosa:
a doz a gusr 72
= ⇒ a doz = 60 ⋅ = 54 m.
L op Lkn 80

Tabela Pr.7.a10: Potreban razmak Dusr izmeђu alu~eli~nih

provodnika u sredini raspona
Horizontalni raspored provodnika
Al/~ 50/8; Ndo = 1,6⋅g; pv = 60 daN/m2

Potreban razmak provod. u sredini raspona Dusr [cm] ⇓
Raspon [m] ⇒ 60 80 100 120 150
σmp = 5 96 124 153 181 224
10 kV
σmp = 7 89 113 138 163 202
vod
σmp = 9 76 99 122 144 178
σmp = 5 106 134 163 191 234
20 kV
σmp = 7 99 123 148 173 212
vod
σmp = 9 86 109 132 154 188
Al/~ 70/12; Ndo = 1,6⋅g; pv = 60 daN/m2
Raspon [m] ⇒ 60 80 100 120 150
σmp = 5 94 119 145 171 211
10 kV
σmp = 7 80 102 124 146 179
vod
σmp = 9 68 88 108 128 157
σmp = 5 104 129 155 181 221
20 kV
σmp = 7 90 112 134 156 189
vod
σmp = 9 78 98 118 138 167
Al/~ 95/15; Ndo = 1,6⋅g; pv = 60 daN/m2
Raspon [m] ⇒ 60 80 100 120 150
σmp = 5 87 110 133 156 192
10 kV
σmp = 7 75 94 114 134 164
vod
σmp = 9 63 81 99 117 143
σmp = 5 97 120 143 166 202
20 kV
σmp = 7 85 104 124 144 174
vod
σmp = 9 73 91 109 127 153
σmp [ daN/mm2 ] - maksimalno radno naprezawe provodnika

Tabela Pr.7.a11: Potreban razmak Dusr izmeђu alu~eli~nih

provodnika u sredini raspona
Delta (∆) raspored provodnika
Al/~ 50/8; Ndo = 1,6⋅g; pv = 60 daN/m2

Raspon [m] ⇒ 60 80 100 120 150
σmp = 5 124 162 200 238 295
10 kV
σmp = 7 115 148 181 214 265
vod
σmp = 9 98 128 159 188 234
σmp = 5 134 172 210 248 305
20 kV
σmp = 7 125 158 191 224 275
vod
σmp = 9 108 138 169 198 244
Al/~ 70/12; Ndo = 1,6⋅g; pv = 60 daN/m2
Raspon [m] ⇒ 60 80 100 120 150
σmp = 5 120 153 187 221 273
10 kV
σmp = 7 102 130 159 188 231
vod
σmp = 9 86 112 138 164 203
σmp = 5 130 163 197 231 283
20 kV
σmp = 7 112 140 169 198 241
vod
σmp = 9 96 122 148 174 213
Al/~ 95/15; Ndo = 1,6⋅g; pv = 60 daN/m2
Raspon [m] ⇒ 60 80 100 120 150
σmp = 5 109 138 169 198 244
10 kV
σmp = 7 93 118 144 169 208
vod
σmp = 9 79 102 124 147 182
σmp = 5 119 148 179 208 254
20 kV
σmp = 7 103 128 154 179 218
vod
σmp = 9 89 112 134 157 192
σmp [ daN/mm2 ] - maksimalno radno naprezawe provodnika

Tabela Pr.7.a12: Grani~ne duìne raspona agusr pri kojima je sa

konzolom duìne kraka Lkn ispuwen uslov o
dozvoqenom razmaku u sredini raspona, 10 kV vod
Al/~ 50/8; horizontalni raspored; "LSP" izolatori

Grani~na duìna raspona agusr [ m ] ⇓
σm = 9 daN/mm2 σm = 7 daN/mm2 σm = 5 daN/mm2
pv [daN/m2] 50 60 75 50 60 75 50 60 75
Ndo = 1 ⋅ g
63 56 54 53 46 44 43 38 37 36
Lkn 80 75 74 72 63 62 60 52 51 50
[cm] 100 99 96 93 83 81 80 69 68 66
125 125 122 120 108 106 103 90 89 87
Ndo = 1,6 ⋅ g
63 48 48 47 40 39 38 38 37 36
Lkn 80 65 63 62 54 53 52 50 49 48
[cm] 100 83 81 80 71 69 68 64 63 62
125 105 103 101 91 89 88 90 89 87
2
pv [daN/m ] 50 60 75 50 60 75 50 60 75
Ndo = 1 ⋅ g
63 60 58 56 49 48 46 41 40 38
Lkn 80 84 82 80 70 68 67 58 56 55
[cm] 100 109 107 104 93 90 88 77 75 73
125 140 137 133 121 118 115 101 99 96
Ndo = 1,6 ⋅ g
63 56 55 54 46 44 43 39 38 37
Lkn 80 74 72 71 62 60 58 51 50 49
[cm] 100 94 92 90 80 78 76 66 65 63
125 120 117 114 103 101 99 87 84 82
2
pv [daN/m ] 50 60 75 50 60 75 50 60 75
Ndo = 1 ⋅ g
63 62 60 58 51 49 47 43 41 39
Lkn 80 90 88 86 76 73 71 62 60 58
[cm] 100 118 115 112 101 98 95 84 81 79
125 152 148 144 132 128 124 110 107 104
Ndo = 1,6 ⋅ g
63 61 60 58 50 48 47 40 39 38
Lkn 80 81 79 77 67 66 64 56 54 52
[cm] 100 104 101 98 88 86 84 74 71 69
125 133 129 126 114 111 108 96 93 91
Lkn - standardna duìna konzole u [cm].



pv [daN/m2] 50 60 75 50 60 75 50 60 75
Ndo = 1 ⋅ g
63 41 40 38 32 31 30 31 30 30
Lkn 80 64 63 62 53 52 50 43 42 41
[cm] 100 86 85 83 73 72 70 61 59 58
125 114 112 109 98 96 94 82 80 78
Ndo = 1,6 ⋅ g
63 41 40 38 32 31 30 31 30 30
Lkn 80 56 55 53 46 45 44 43 42 41
[cm] 100 74 72 71 63 61 60 57 56 55
125 96 94 93 83 81 80 75 74 72
2
pv [daN/m ] 50 60 75 50 60 75 50 60 75
Ndo = 1 ⋅ g
63 45 43 42 35 34 32 31 31 30
Lkn 80 72 70 67 59 57 56 48 47 45
[cm] 100 97 94 92 81 79 77 68 66 64
125 128 125 122 110 107 104 92 89 87
Ndo = 1,6 ⋅ g
63 45 43 42 35 34 32 31 31 30
Lkn 80 64 62 61 52 51 50 44 43 42
[cm] 100 84 82 80 71 69 68 59 57 56
125 110 107 105 94 92 90 79 77 75
2
pv [daN/m ] 50 60 75 50 60 75 50 60 75
Ndo = 1 ⋅ g
63 46 44 43 36 35 33 32 31 30
Lkn 80 74 72 69 62 60 57 51 50 48
[cm] 100 104 101 99 88 86 83 73 71 69
125 138 135 131 119 116 112 100 97 94
Ndo = 1,6 ⋅ g
63 46 44 43 36 35 33 32 31 30
Lkn 80 69 68 66 57 55 54 46 45 43
[cm] 100 92 90 87 78 76 74 65 63 61
125 121 118 115 104 101 98 87 85 82
Lkn - standardna duìna konzole u [cm].


Al/~ 50/8; delta (∆) raspored; hk = 1 m; "LSP" izolatori
2
pv [daN/m ] 50 60 75 50 60 75 50 60 75
Ndo = 1 ⋅ g
63* 63 61 58 52 50 47 42 41 39
Lkn 80 98 94 90 83 80 77 70 67 64
[cm] 100 109 105 101 93 90 86 78 75 72
125 125 120 115 108 104 99 90 87 83
Ndo = 1,6 ⋅ g
63* 55 53 51 45 43 42 42 41 39
63 76 73 71 65 62 60 59 57 55
Lkn
80 83 80 77 71 68 66 65 62 60
[cm]
100 92 89 85 79 76 73 72 69 67
125 105 101 98 91 88 84 82 79 76
2
pv [daN/m ] 50 60 75 50 60 75 50 60 75
Ndo = 1 ⋅ g
63* 72 68 64 59 56 52 48 46 43
Lkn 80 112 107 102 95 91 86 77 75 72
[cm] 100 125 119 114 107 102 97 89 85 80
125 143 136 130 106 101 96 88 84 81
Ndo = 1,6 ⋅ g
63* 64 61 59 52 50 48 44 42 40
63 89 85 81 75 72 68 62 59 56
Lkn
80 96 92 88 82 79 75 69 65 62
[cm]
100 107 102 98 92 88 84 77 73 70
125 122 117 112 106 101 96 88 84 81
2
pv [daN/m ] 50 60 75 50 60 75 50 60 75
Ndo = 1 ⋅ g
63* 77 72 67 65 60 55 53 50 46
Lkn 80 124 117 111 106 100 94 88 83 78
[cm] 100 138 131 124 119 112 106 99 94 88
125 159 150 143 137 130 123 115 109 103
Ndo = 1,6 ⋅ g
63* 71 67 64 58 55 52 48 45 42
63 99 94 90 84 80 76 70 66 62
Lkn
80 109 103 98 93 88 83 77 73 69
[cm]
100 121 115 109 104 98 93 86 82 77
125 138 131 124 119 113 107 100 95 90
Lkn - standardna duìna konzole u [cm];
hk - udaqewe dowe dvokrake konzole od vrha stabla;
* - konzola postavqena na hk = 0,6 m od vrha stabla stuba.

2
pv [daN/m ] 50 60 75 50 60 75 50 60 75
Ndo = 1 ⋅ g
63* 53 50 47 43 41 38 37 35 34
Lkn 80 89 86 83 76 73 70 63 60 58
[cm] 100 100 97 93 86 82 79 71 68 66
125 116 112 108 100 96 92 84 80 77
Ndo = 1,6 ⋅ g
63* 48 46 44 39 37 36 37 35 34
63 69 67 64 59 56 54 54 52 50
Lkn
80 76 73 71 65 62 60 59 57 55
[cm]
100 85 82 79 73 70 67 66 64 61
125 98 95 91 85 81 78 77 74 71
pv [daN/m2] 50 60 75 50 60 75 50 60 75
Ndo = 1 ⋅ g
63* 59 56 52 49 45 42 40 37 35
Lkn 80 102 98 93 87 82 78 72 68 65
[cm] 100 115 110 105 98 93 89 82 78 74
125 133 127 121 114 109 104 96 91 87
Ndo = 1,6 ⋅ g
63* 56 54 51 45 43 41 38 37 35
63 81 77 74 68 65 62 56 54 51
Lkn
80 89 85 81 75 72 68 62 59 56
[cm]
100 99 95 91 84 81 77 70 67 64
125 114 109 105 98 94 90 82 78 75
pv [daN/m2] 50 60 75 50 60 75 50 60 75
Ndo = 1 ⋅ g
63* 63 59 54 52 48 44 43 40 36
Lkn 80 113 107 101 96 90 85 80 75 71
[cm] 100 127 120 114 109 103 97 91 86 81
125 148 140 133 127 121 114 107 101 95
Ndo = 1,6 ⋅ g
63* 62 59 54 50 47 44 40 38 36
63 90 86 81 76 72 68 63 59 56
Lkn
80 99 94 90 84 80 76 70 66 62
[cm]
100 111 106 100 95 90 85 80 75 71
125 129 122 116 111 105 100 93 88 83
* - konzola postavqena na hk = 0,6 m od vrha stabla stuba.

a.3.2) Izbor konzole za UN, UZ i K stub:
Duìna kraka konzole kod ugaonih stubova (UN ili UZ) kojom se
prihvataju provodnici susednih raspona mora da bude ve}a od duìne
kraka konzole koja je odabrana za pravolinijski deo trase voda
(sl.Pr.7.a2), kako bi se u sredini raspona iste duìne zadrào
potreban razmak koji smo prora~unali na prethodno prikazani na~in.
ugaona konzola konzola LN stuba
α
sin β = cos (α/2)
α - ugao skretawa trase
voda
Sl.Pr.7.a2: Prora~un konzole za UN, UZ i K stub

Sa slike dobijamo:
L  α α
sin β = kLN = sin 90 −  = cos ⇒ LkU = k kU ⋅ LkLN
LkU  2 2
gde je:
α - ugao skretawa trase voda, u [ ° ];
LkLN - duìna kraka konzole LN stuba;
LkU - duìna kraka konzole UN ili UZ stuba;
kkU - koeficijent pove}awa duìne ugaone konzole zbog skretawa
trase voda za ugao α, za istu duìnu raspona.
U tabeli Pr.7.a16 dati su rezultati prora~una koeficijenta kkU za
uglove skretawa trase voda do α = 90°.
Tabela Pr.7.a16: Parametri za prora~un ugaone konzole
α [°] ≤ 10 20 30 40 50 60 70 80 90
kkU ≈1 1,02 1,04 1,06 1,10 1,16 1,22 1,31 1,42
α - ugao skretawa trase voda;
kkU = 1 / cos(α/2).
Vidi se da tek za uglove skretawa trase voda α > 50° dolazi do

znatnijeg pove}awa dimenzija ugaone konzole za istu duìnu ra-
spona ili smawewa duìne raspona pri istoj dimenziji konzole.
Za UN stubove, koji se koriste za uglove skretawa trase voda: α ≤ 20°,
pove}awe dimenzija iznosi svega 2%, pa moè da se zakqu~i:
dimenzije konzole koje odgovaraju za LN stub pribli`no odgova-
raju i za UN stub.

Za UZ stub sa uglom skretawa trase voda α ≥ 20° mora da se sa istim
dimenzijama konzole smawi duìna raspona ili da se za isti raspon
prora~una pove}awe duìne konzole i odabere odgovaraju}a
standardna vrednost duìne konzole.
Primer:
Vod 10 kV, 3xAl/~ 70/12, pv = 60 daN/m2; Ndo = 1,6 ⋅ g; σm = 9 daN/mm2,
horizontalni raspored provodnika u glavi stuba, duìne raspona u
jednom zateznom poqu ne prelaze asr = 70 m - treba da odaberemo
konzole za LN stubove, kao i za UZ stub ako ugao skretawa trase voda
na UZ stubu iznosi: α = 60°.
Re{ewe:
Za raspone a ≤ 72 m iz tabele Pr.7.a12 za LN stubove usvajamo konzolu
za tri provodnika duìne kraka Lkn10 = 80 cm. I za UN stub sa uglom
skretawa trase voda α ≤ 20° pribli`no odgovara konzola istih
dimenzija.
Za UZ stub bi za isti raspon odgovarala duìna kraka konzole:
L kUZ = k kU ⋅ L kLN = 1,16 ⋅ 80 = 92 cm.
Meђutim, zbog toga {to se na zateznom stubu koristi izolatorski

lanac kod koga je, zbog simetri~nosti sme{taja otvora za zave{awe,
razmak izmeђu provodnika mawi od duìne kraka konzole za 12,5 cm
(sl.Pr.7.a3), a da se dozvoqeni razmak provodnika ra~una u sredini
raspona, ra~unska duìna jednog kraka konzole iznosi:
LkUZ = 92 + 0,5 ⋅ 12,5 = 98,25 cm.
Na kraju, za UZ stub sa uglom skretawa trase voda od α = 60° biramo
konzolu duìne kraka: Lkn10 = 100 cm.
Kraj zatezne konzole
bo~na strana
pogled odozgo
Sl.Pr.7.a3: Zatezno prihvatawe izolatorskog lanca

Problem moè da se re{i i tako da se zadrì ista vrednost duìne
kraka konzole, ali da se smawe duìne raspona kod UZ stuba. Tako za
Lkn10 = 80 cm bi razmak iznosio: Dusr =(80-0,5⋅12,5)/1,16 = 63,6 cm, {to bi
odgovaralo duìni raspona od svega: aUZ = 55 m.
U zavisnosti od konkretnih uslova, projektant }e da se odlu~i za
jedno od dva re{ewa: smawewe duìne raspona ili pove}awe
dimenzija konzole.
a.4) Optimizacija parametara i tipizacija glave LN stuba:
Kao tipsko re{ewe za jednosistemski vod 10 kV ili 20 kV prepo-
ru~uje se (sl. Pr.7.a4 i sl.Pr.7.a5):
• Tip 1 za raspone do 100 m: stablo 11/315 sa horizontalnim raspo-
redom provodnika;
• Tip 2 za raspone 100 m do 120 m: stablo 12/400 sa horizontalnim
rasporedom provodnika, zbog ograni~ewa s obzirom na ugibe i
sigurnosne visine.
• Tip 3 za raspone do 80 m: stablo 11/315 sa delta (∆) rasporedom
provodnika sa dvokrakom dowom konzolom koja se montira na 0,8 m
ispod vrha stabla;
• Tip 4 za raspone do 100 m: stablo 12/315 sa delta (∆) rasporedom
provodnika sa dvokrakom dowom konzolom koja se montira na 1 m
ispod vrha stabla.
Na terenima sa mawim dodatnim optere}ewem (Ndo = 1 ⋅ g) odgovaraju}e
vrednosti grani~nih raspona mogu da se pove}aju za oko 20 m.
U tabeli Pr.7.a17 dati su uporedni podaci za tipizaciju konzola u
glavi LN stuba voda 10 kV ili 20 kV. Primena delta rasporeda sa
stablom duìne 11 m je konkurentno horizontalnom rasporedu za
raspone do 80 m, za raspone do 100 m mora da se upotrebi stablo
duìne 12 m, zbog ograni~ewa na ugibe i sigurnosne visine.
Osnovni parametri tipskog re{ewa glave LN stuba dati su u tabeli
Pr.7.a18 za horizontalni raspored provodnika i tabeli Pr.7.a19 za
delta (∆) raspored.
Tabele Pr.7.a17: Tipizacija konzola glave LN stuba voda 10 kV (20 kV)
10 kV (20 kV) vod 3x Al/~ 70/12; Ndo = 1,6 ⋅ g; pv = 60 daN/m2

Raspon [ m ] ⇒ 60 70 80 90 100 120 >120
Horizont. Lkn10 80 100 125
hk = 0 m
raspored Lkn20 80 100 125 160
X
Lkn10 63 80 100
Delta (∆) hk = 1 m X
Lkn20 80 100 125
Lkn10 - ra~unska duìna kraka konzole, vod 10 kV;
Lkn20 - ra~unska duìna kraka konzole, vod 20 kV;
hk - udaqewe dowe konzole od vrha stabla;
X - potrebno stablo duìne: Ln > 12 m, zbog ograni~ewa na ugibe.

Sl.Pr.7.a4: Tipsko re{ewe

oblika glave LN stuba Al/~ voda
10 kV (20 kV) - Ndo = 1,6 ⋅ g
Horizontalni raspored
Tip 1
za raspone do 100 m:
Ln = 11 m i tu = 1,8 m
Tip 2
za raspone 100 m do 120 m:
Ln = 12 m i tu = 2 m
Tabela Pr.7.a18: Tipizacija glave LN stuba Al/~ voda
Horizontalni raspored; pv = 60 daN/m2; Ndo = 1,6⋅g; σm = 9 daN/mm2

Presek 3 x Al/~ 70/12 3 x Al/~ 95/15
Du`. stabla Ln = 11 m Ln = 12 m Ln = 11 m Ln = 12 m
Raspon a [m] 80 100 120 80 100 120
fm [cm] 138 215 310 116 181 261
Dusr10 [cm] 88 108 128 81 99 117
Lkn10 [cm] 100 125 80 100 125
Dusr20 [cm] 98 118 138 91 109 127
Lkn20 [cm] 100 125 160 100 125
Frv [daN] 210 252 298 237 252 340
Fn [daN] 315 400
fm - maksimalni ugib u sredini raspona;
Dusr10 - potreban razmak izmeђu provodnika u sredini raspona, vod 10 kV;
Lkn10 - standardna duìna kraka konzole, vod 10 kV;
Frv - rezultanta horizontalne sile svedene na vrh stabla stuba;
Fn - nominalna sila stabla stuba.

Sl.Pr.7.a5: Tipsko re{ewe

oblika glave stuba Al/~ voda
Sl.Pr.7.a.3: Optimizacija
10 kV (20 kV) - Ndo = 1,6 ⋅ g
izbora
Deltanominalnih
(∆) rasporedsila
stabala i tipizacija
Tip 3 glave stuba nadzemnog
oblika
za raspone
voda 10 kV ilido2080kVm:
Ln = 11 m i tu = 1,8 m; hk = 0,8 m
Tip 4
za raspone do 100 m:
Ln = 12 m i tu = 2 m; hk = 1 m
Tabela Pr.7.a19: Optimizacija parametara glave LN stuba Al/~ voda
Delta (∆) raspored; pv = 60 daN/m2; Ndo = 1,6⋅g; σm = 9 daN/mm2

Presek 3 x Al/~ 70/12 3 x Al/~ 95/15
Du`. stabla Ln 11 m 12 m > 12 m 11 m 12 m 12 m
Raspon a [m] 80 100 >100 80 110 >110
fm [cm] 138 215 116 219
Dusr10 [cm] 103 127 neopho- 93 124 neopho-
Lkn10 [cm] 80 dan 80 dan
Dusr20 [cm] 113 137 poseban 103 134 poseban
Lkn20 [cm] 80 100 pro- 80 100 pro-
Frv [daN] 205 245 ra~un 231 300 ra~un
Fn [daN] 315 315
fm - maksimalni ugib u sredini raspona;
Frv - rezultanta horizontalne sile svedene na vrh stabla stuba;
Fn - nominalna sila stabla stuba;
Napomena: za Ln = 11 m je hk = 0,8 m, za Ln = 12 m je hk = 1 m.

b) Tipizacija oblika glave stuba me{ovitog voda 10 kV ili 20 kV:

Me{ovit nadzemni vod je vi{esistemski vod koji se koristi u
naseqenom mestu, a sastoji se od jednog voda 10 kV ili 20 kV izvedenog
alu~eli~nim provodnicima i od jednog ili dva SKS-a (sl.Pr.7.b1).
Ograni~avaju}i parametar kod me{ovitog voda je ugib SKS-a, koji je
za raspone do 100 m oko tri puta ve}i od ugiba alu~eli~nih
provodnika 70/12 ili 95/15 (za a = 100 m ugib NN SKS-a bi iznosio ~ak:
f ≈ 6,7 m!). Imaju}i u vidu ~iwenicu da se na stubovima me{ovitog voda
vr{i prihvatawe i ku}nih prikqu~aka, kao i neestetski izgled
velikih ugiba SKS-a ("kobasica"), me{ovit vod se uobi~ajeno gradi
sa rasponima duìne do 40 m.
hk = 0 m za horizont. raspored
hk = 0,6 m (0,5 m) za delta (∆)
raspored (nije tipsko re{ewe)
hsr ≥ 1,2 m (1,5 m) za 10 kV (20 kV)
htlo= 7,2 m; tu = 1,8 m za Ln = 11 m
tu = 2 m za Ln = 12 m
Sl.Pr.7.b1: Tipizacija oblika

glave stuba me{ovitog voda
Drugi ograni~avaju}i parametar je sigurnosni razmak hsr izmeђu

konzole za prihvatawe SKS-a i konzole voda sa alu~eli~nim
provodnicima, koji mora da iznosi:
• hsr ≥ 1,2 m za 10 kV vod sa alu~eli~nim provodnicima;
• hsr ≥ 1,5 m za 20 kV vod sa alu~eli~nim provodnicima.
Za naredne prora~une usvajamo slede}e polazne parametre:
• me{ovit vod sa~iwava jedan vod sa alu~eli~nim provodnicima i
jedan ili dva SKS-a;
• duìna raspona: a = 30 m do a = 50 m;
• nominalna duìna stabla stuba: Ln = 11 m ili Ln = 12 m;
• duìna ukqe{tenog dela stabla ispod nivoa tla:
tu = 1,8 m za Ln = 11 m i tu = 2 m za Ln = 12 m;
• sigurnosna visina hsv u naseqenom mestu i na prelazu preko ulice:
• hsv = 7 m za vod sa alu~eli~nim provodnicima;
• hsv = 6 m za NN SKS ili SN SKS;

• maksimalno radno naprezawe, prema ta~ki 6.4 TP-10b, iznosi:
• σmp = 7 daN/mm2 (izuzetno σmp = 5 daN/mm2) za vod sa
alu~eli~nim provodnicima;
• σmnsks =10 daN/mm2 za NN SKS;
• σmssks = 20 daN/mm2 za SN SKS;
• σmkp = 1,25 daN/mm2 za ku}ne prikqu~ke.
Sve prora~une }emo izvoditi na korisni~kom programu.
b.1) Ugibi i nominalne duìne stabala:
U tabeli Pr.7.b1 dati su rezultati prora~una ugiba f za "prose~nu"
vrednost normalnog dodatnog optere}ewa: Ndo = 1,6 ⋅ g - za NN SKS se
ra~una i sa: Ndo = 1 ⋅ g.
Tabela Pr.7.b1: Ugibi kod me{ovitog voda 10 kV ili 20 kV
3 x Al/~ 50/8; Ndo = 1,6 ⋅ g

Raspon [ m ] ⇒ 30 35 40 45 50
Ugib σmp = 5 daN/mm2 43 59 77 98 121
f [ cm ] σmp = 7 daN/mm2 38 49 62 77 93
3 x Al/~ 70/12; Ndo = 1,6 ⋅ g
Raspon [ m ] ⇒ 30 35 40 45 50
Ugib σmp = 5 daN/mm2 38 52 68 86 106
f [ cm ] σmp = 7 daN/mm2 35 42 51 63 77
3 x Al/~ 95/15; Ndo = 1,6 ⋅ g
Raspon [ m ] ⇒ 30 35 40 45 50
Ugib σmp = 5 daN/mm2 38 51 67 82 99
f [ cm ] σmp = 7 daN/mm2 35 42 50 57 69
NN SKS 3x70+54,6+2x16 mm2; Ndo = 1,6 ⋅ g i Ndo* = 1 ⋅ g*

Raspon [ m ] ⇒ 30 35 40 45 50
Ugib σmnsks = 61 83 109 138 170
f [ cm ] 10 daN/mm2 52* 69* 89* 111* 137*
10 kV SKS; Ndo = 1,6⋅g; σmssks = 20 daN/mm2

Raspon [ m ] ⇒ 30 35 40 45 50
3x(1x50)+50 mm2 52 70 92 116 144
Ugib
3x(1x70)+50 mm2 56 77 100 127 156
f [ cm ]
3x(1x95)+50 mm2 61 83 108 137 169
20 kV SKS; Ndo = 1,6⋅g; σmssks = 20 daN/mm2
Raspon [ m ] ⇒ 30 35 40 45 50
3x(1x50)+50 mm2 60 82 107 136 168
Ugib
3x(1x70)+50 mm2 65 88 115 145 179
f [ cm ]
3x(1x95)+50 mm2 70 95 124 156 193

Ra~unamo sa duìnom stabla stuba Ln = 11 m i horizontalnim
rasporedom provodnika (hk = 0) kao sa "tipskim" re{ewem. Takoђe
usvajamo "tipsku" vrednost duìne raspona: asr = 40 m, i za taj raspon
ugib NN SKS-a iznosi: f ≈ 1,1 m. Pribli`no istu vrednost ima i 10 kV
SKS, dok je za 20 kV SKS: f ≈ 1,2 m.
Mi kao "tipsko" re{ewe usvajamo: fdoz ≈ 1,2 m.
Za propisanu maksimalnu vrednost sigurnosne visine SKS-a: hsv = 6 m,
prema sl.Pr.7.b1 dobijamo da udaqewe htlo ose SKS-a u nose}oj
stezaqki od tla, odnosno hsks od vrha stabla duìne Ln = 11 m, iznosi:
htlo = hsv + fdoz = 6 + 1,2 = 7,2 m ⇒
hsks = Ln − tu − htlo = 11 − 1,8 − 7,2 = 2 m,
ili: konzole za prihvatawe SKS-a montiraju se tako da ose NN SKS-a
ili/i SN SKS-a budu na najmawe 7,2 m iznad tla, pri ~emu
sigurnosni razmak hsr izmeђu ovih konzola i konzole za prihvatawe
alu~eli~nih provodnika SN voda mora da iznosi najmawe 1,2 m za
vod 10 kV i 1,5 m za vod 20 kV, tako da raspoloìv prostor za
prihvatawe SKS-a, ukqu~uju}i i ku}ne prikqu~ke, iznosi 0,5 m za 10
kV vod i 0,2 m za 20 kV vod.
Iz prethodne analize je jasno da kod me{ovitog voda sa rasponima
do 40 m nema potrebe da se koriste stabla duìne ve}e od 11 m.
b.2) Horizontalne vr{ne sile i nominalne sile stabala
me{ovitog voda sa prikqu~cima:
Prora~un horizontalnih vr{nih sila i izbor nominalnih sila
stabala LN stubova me{ovitog voda izvodimo za slede}e "prose~ne"
uslove (sl.Pr.7.b1 i sl.Pr.7.b3):
• duìna sredweg ("vetrovnog") raspona: a ≤ 45 m;
• nominalna duìna stabla: Ln = 11 m;
• presek alu~eli~nih provodnika: sva tri "tipska" preseka;
• raspored alu~eli~nih provodnika u glavi stuba: horizontalni;
• maks. radno naprezawe alu~eli~nih provodnika: σmp = 7 daN/mm2;
• pritisak vetra: pv = 60 daN/m2 za vod sa alu~eli~nim provodnicima
i pv = 50 daN/m2 za SKS;
• normalno dodatno optere}ewe: Ndo = 1,6 ⋅ g - za NN SKS moè da se
ra~una i sa: Ndo = 1 ⋅ g;
• NN SKS je tipa X00/O-A, preseka 3x70+54,6+2x16 mm2;
• SN SKS je tipa XHE 48/O-A, 10 kV, preseka 3x(1x95)+50 mm2;
• ku}ni prikqu~ci su izvedeni sa NN SKS-om tipa X00-A 4x16 mm2;
• konzole za prihvatawe SKS-a montiraju se prema sl.Pr.7.b3.
Specifi~nost me{ovotog voda su NN ku}ni prikqu~ci: LN stub je
nose}i u odnosu na me{oviti vod, ali je krajwi (zatezni) u odnosu
na prikqu~ke. Uticaj broja i rasporeda prikqu~aka izvedenih NN
SKS-om na ukupnu vr{nu silu prema kojoj se vr{i izbor nominalne
sile stabla LN stuba me{ovitog voda bi}e posebno analiziran. Mi
}emo prvo da izvr{imo prora~un vr{nih sila me{ovitog voda bez

prikqu~aka, da bi na kraju dodali silu koja poti~e od svih
prikqu~aka na stubu me{ovitog voda - ova sila iznosi pribli`no:
Fkp ≈ 80 daN (primer Pr.7.b2.2).
b.2.1 Horizontalne vr{ne sile me{ovitog voda:
U tabeli Pr.7.b2 dati su rezultati prora~una vr{nih sila za
horizontalni raspored provodnika u glavi stuba.
U tabeli Pr.7.b3 dati su rezultati prora~una vr{nih sila za delta (∆)
raspored provodnika u glavi stuba, za presek alu~eli~nih provodnika
70/12, sa dvokrakom konzolom na hk = 60 cm od vrha stabla.
Prora~un sila od pritiska vetra na deo stabla iznad tla Frwst,
svedenih na vrh stabla, izveden je prema uobi~ajenim dimenzijama
betonskih stabala stubova doma}ih proizvoђa~a, ali su za slu~ajeve
kod kojih rezultanta vr{ne sile prelazi 315 daN usvajane
odgovaraju}e ve}e dimenzije stabla - to su prvenstveno slu~ajevi
kombinacija vodova: Al/~ + NN SKS + SN SKS ili Al/~ + 2 x NN SKS.
Na osnovu tabele Pr.7.b2 i Pr.7.b3 zakqu~ujemo da, pod jednakim
ostalim uslovima, za stablo duìne Ln = 11 m:
• horizontalne sile svedene na vrh stabla stuba za horizontalni i
delta raspored Al/~ provodnika pribli`no su istih vrednosti;
• primena delta rasporeda Al/~ provodnika kod me{ovitog voda
nije racionalno re{ewe, jer dowa konzola nepotrebno zauzima
prostor po visini stabla stuba.
b.2.2 Horizontalne vr{ne sile LN stuba zbog ku}nih prikqu~aka:
LN stub me{ovitog voda je zatezni (krajwi) stub za NN prikqu~ke.
Zato treba da prora~unamo koliko zatezawe ku}nih prikqu~aka (KP)
doprinosi pove}awu horizontalnih vr{nih sila stuba. U tom pogledu
realno najteì slu~aj se javqa kada se dva KP-a izvedena SKS-om tipa
X00-A prikqu~e sa iste strane me{ovitog voda, kao na sl.Pr.7.b2.
Ukoliko se na stub prikqu~i tri i vi{e KP-a, realno je da se wihovo
prihvatawe vr{i u razli~itim smerovima u odnosu na trasu me{ovitog
voda, {to umawuje rezultantu sile zatezawa.
Zatezawe KP-a tipa X00-A vr{i se zatezawem celog snopa, tako da
se dobije najve}a sila zatezawa od Fkp ≈ 80 daN, pa za tipsku vrednost
preseka KP-a 4x16 mm2 maksimalno radno naprezawe KP-a σkpsks iznosi:
Fkp 80
σkpsks = = ≈ 1,25 daN / mm2 .
Skp 4 ⋅ 16
Kako je rezultanta od sila zatezawa svih vodova na LN stubu
me{ovitog voda ravna nuli, jasno je da uticaj KP-a na ukupnu silu
me{ovitog voda treba da prora~unamo za slu~aj optere}ewa 1.b:
2
Fr1bkp = ⋅ Frzkp + Frwkp
3
gde je Frzkp rezultanta od sile zatezawa dva KP-a u smeru popre~nom na
trasu me{ovitog voda (sl.Pr.7.b2), a Frwkp rezultanta od sile vetra na
projekciju dva KP-a u smeru trase me{ovitog voda.

me{oviti vod
60
60
Sl.Pr.7.b2: Prora~un vr{nih sila me{ovitog voda zbog ku}nih

prikqu~aka
Spoqa{wi pre~nik snopa KP-a iznosi (TP-8): dkp = 17,5 mm, a prora~un
izvodimo za maksimalnu duìnu akp = 25 m po prikqu~ku, pa dobijamo:
Frzkp = 2 ⋅ Fkp ⋅ cos(30o ) = 2 ⋅ 80 ⋅ 0,866 = 138,6 daN;

Frwkp = 2 ⋅ (akp / 2) ⋅ p v ⋅ dkp ⋅ sin(30o ) = 25 ⋅ 50 ⋅ 17,5 ⋅ 10 −3 ⋅ 0,5 = 11 daN.
Po{to se prihvatawe KP-a vr{i na udaqewu oko 2 m od vrha stabla

stuba duìne Ln = 11 m, prethodne vrednosti sila svodimo na vrh
stuba mnoèwem sa (9/11), tako da na kraju dobijamo:
2 9 2 
Fr1bkp = Frvkp = ⋅ Frzkp + Frwkp = ⋅  ⋅ 138,6 + 11 = 84,6 daN.
3 11  3 
Za prakti~ne prora~une moèmo prethodnu prora~unsku vrednost
da "zaokruìmo" na Frvkp ≈ 80 daN, koliko iznosi vrednost sile
zatezawa jednog ku}nog prikqu~ka, jer duìne nadzemnih prikqu~aka
(izmeђu ta~ki prihvatawa na stubu i na objektu) su ~esto mawe od 25 m,
prikqu~ci su ~esto na suprotnim stranama glavnog voda itd.
Prethodni prora~un horizontalnih sila smo, kao i sve druge
prora~une, vr{ili prema slu~ajevima optere}ewa datim u PTN VN
[L.1], iako se u ovom propisu uop{te ne tretiraju ku}ni prikqu~ci, NN
vodovi, niti SKS. Zato je sada mesto da naglasimo da odgovaraju}i
propisi za NN vodove [L.2] i SN SKS [L.3] ovu materiju tretiraju na
ne{to druga~iji na~in, a odnosi se na prora~un sile vetra. Naime,
prema ovim propisima, sila od pritiska vetra se ra~una za sve
vodove bez redukcije s obzirom na napadni ugao vetra. Ako bi
ra~unali sa najteìm slu~ajem, da se na jednom stubu me{ovitog voda
prihvata 6 ku}nih prikqu~aka u raznim smerovima, sila od pritiska
vetra na ku}ne prikqu~ke, a to je prema ovim propisima i ukupna sila
koja poti~e od prihvatawa ku}nih prikqu~aka, iznosi:
Frwkp = Frvkp = (9 / 11) ⋅ 6 ⋅ (a kp / 2 ) ⋅ p v ⋅ dkp = 53,7 daN.

Dobili smo, dakle, dosta mawu vrednost sile nego kada smo ra~unali
prema PTN VN, pa za sve analize i prora~une usvajamo: ukupna
vr{na sila LN stuba me{ovitog voda sa prikqu~cima dobija se
tako {to se izra~una vr{na sila bez prikqu~aka i na kraju se ovoj
vrednosti doda Frvkp = 80 daN, koliko iznosi doprinos svih ku}nih
prikqu~aka pove}awu ukupne vr{ne sile (tabele Pr.7.b2 i Pr.7.b3).
Prema tome, za duìne raspona do asr = 40 m optimalno re{ewe za LN
stub me{ovitog voda 10 kV ili 20 kV sa ku}nim prikqu~cima je:
• stablo 11/315, kada se koristi kombinacija: vod sa alu~eli~nim
provodnicima + (NN SKS ili SN SKS) + ku}ni prikqu~ci;
• stablo 11/400, kada se koristi kombinacija: vod sa alu~eli~nim
provodnicima + dva SKS-a ili (NN SKS + SN SKS) + ku}ni
prikqu~ci, ili kada se vr{i op{ta tipizacija stabla stuba
me{ovitog voda sa prikqu~cima.
Ako se u posebnim uslovima dobije da rezultantna vr{na sila
me{ovitog voda prelazi vrednost 400 daN (tabela Pr.7.b2), treba
preduzeti mere da se ova sila svede na najvi{e 400 daN, na primer:
smawiti duìnu raspona, izvesti kablovski ku}ni prikqu~ak itd.
Kada je re~ o zateznom prihvatawu me{ovitog voda, odmah moèmo da
kaèmo da treba izbegavati zatezno prihvatawe Al/~ voda i SKS-a
na istom stubu, ve} to ~initi kaskadno du` voda. Ovo posebno
vaì za krajwe ("K") stubove, {to se vidi iz tabele Pr.7.b4, u kojoj je
dat prora~un svedenih vr{nih sila "K" stuba me{ovitog voda: u svim
kombinacijama voda sa alu~eli~nim provodnicima sa jednim ili dva
SKS-a, vrednost svedene vr{ne sile prelazi 2000 daN, {to zna~i da
bi morao da se primeni dvojni betonski stub ili ~eli~ni, {to se
te{ko i tehni~ki i estetski uklapa u ambijent naseqenog mesta.
Na primer: ako bi se isti stub koristio za krajwe prihvatawe voda
Al/~ 70/12 i NN SKS-a, vrednost rezultantne sile zatezawa svedene na
vrh stabla stuba nominalne duìne Ln = 11 m bi iznosila:
L −h
Frvmv = 3 ⋅ σmp ⋅ Su + n knsks ⋅ σmnsks ⋅ SunnS ⇒
Ln
11 − 1,8
Frvmv = 3 ⋅ 7 ⋅ 81,3 + ⋅ 10 ⋅ 54,6 = 1707 + 457 = 2164 daN.
11
Ne{to povoqnija je situacija kod linijskih zateznih stubova (LZ)
me{ovitog voda: ako bi se na wima vr{ilo zatezno prihvatawe Al/~
voda i SKS-a, rezultantna horizontalna vr{na sila bi bila ravna
nuli, pa bi za izbor nominalne sile stabla LZ stuba bio merodavan
slu~aj optere}ewa 2.a (ta~ka 6.3.1 TP-10b), tj. dve tre}ine sile
zatezawa svih vodova sa jedne strane stuba, i u na{em primeru bi
iznosila: Frvmv = 1443 daN, pa bi odabrali stablo nominalne sile:
Fn = 1600 daN.

Tabela Pr.7.b2: Horizontalne vr{ne sile LN stuba me{ovitog voda
Ln = 11 m; horizontalni raspored; hkssks = 1,7 m; hknsks = 1,8 m

3 x Al/~ 50/8
me{ovit Raspon pv = 50 daN/m2 pv = 60 daN/m2
vod ⇒ 35 m 40 m 45 m 35 m 40 m 45 m
1 Frwst 34,5 (52 *) 41 (62,3 *)
2 FrwAlc 50,4 57,6 64,8 60,5 69,1 77,8
3 Frwnsks 58,5 66,9 75,3 58,5 66,9 75,3
4 Frwssks 97,7 111,6 125,6 97,7 111,6 125,6
5 Frvkp 80 80
1+2+3+5 223,4 239 254,6 240,4 257,4 274,4
1+2+4+5 262,5 283,7 304,8 279,5 302,1 324,7
Frvmv
1+2+3+3+5 282 305,9 329,9 299 324,3 349,7
1+2+3+4+5 338,5 368 397,6 359 390 420,9
3 x Al/~ 70/12
vod ⇒ 35 m 40 m 45 m 35 m 40 m 45 m
1 Frwst 34,5 (52 *) 41,4 (62 *)
2 FrwAlc 61 70 79 74 84 95
3 Frwnsks 58,5 66,9 75,3 58,5 66,9 75,3
4 Frwssks 97,7 111,6 125,6 97,7 111,6 125,6
5 Frvkp 80 80
1+2+3+5 234,5 251,6 268,7 253,6 272,5 291,4
1+2+4+5 273,6 296,3 319 292,7 317,2 341,7
Frvmv
1+2+3+3+5 293 318,5 344 312,2 339,4 366,7
1+2+3+4+5 349,6 380,6 411,7 372,2 405,1 438
3 x Al/~ 95/15
vod ⇒ 35 m 40 m 45 m 35 m 40 m 45 m
1 Frwst 34,5 (52 *) 41 (62 *)
2 FrwAlc 71 82 92 86 98 110
3 Frwnsks 58,5 66,9 75,3 58,5 66,9 75,3
4 Frwssks 97,7 111,6 125,6 97,7 111,6 125,6
5 Frvkp 80 80
1+2+3+5 244,4 263 281,6 265,5 286,2 306,8
1+2+4+5 283,5 307,7 331,8 304,7 330,9 357,1
Frvmv
1+2+3+3+5 303 329,9 356,8 324,2 353,1 382,1
1+2+3+4+5 359,5 392 424,6 384,2 418,8 453,3
Frwst, FrwAlc, Frwnsks, Frwssks, Frvkp - vr{ne sile od pritiska vetra na stub,
alu~eli~ne provodnike, NN SKS, SN SKS, ku}ne prikqu~ke - sve u [ daN ];
Frvmv - rezultantna vr{na sila me{ovitog voda, sa prikqu~cima, u [ daN ];
Fn - nominalna sila stabla stuba, u [ daN ];
NN SKS 3x70+54,6+2x16 mm2, pv = 50 daN/m2;
SN SKS 3x(1x95)+50 mm2, 10 kV, pv = 50 daN/m2;
hknsks - udaqewe konzole za prihvatawa NN SKS-a od vrha stabla stuba;
hkssks - udaqewe konzole za prihvatawa SN SKS-a od vrha stabla stuba;
* - za stablo nominalne sile Fn > 315 daN.

Tabela Pr.7.b3: Horizontalne vr{ne sile LN stuba me{ovitog voda
Ln = 11 m; delta (∆) raspored

hk = 0,6 m; hkdssks = 9,3 m; hkdnsks = 9,2 m; tu = 1,8 m
me{ovit Vr{na pv = 50 daN/m2 pv = 60 daN/m2
vod sila 35 m 40 m 45 m 35 m 40 m 45m
1 Frwst 34,5 (52 *) 41,4 (62,3 *)
2 FrwAlc 59,2 67,6 76,1 71 81,2 91,3
3 Frwnsks 58,5 67 75,3 58,5 67 75,3
4 Frwssks 97,7 111,6 125,6 97,7 111,6 125,6
5 Frvkp 80 80
1+2+3+5 232,2 249 265,9 251 269,5 288
1+2+4+5 271,3 293,7 316,1 290,1 314,2 228,3
Frvmv
1+2+3+3+5 290,8 315,9 341,1 309,5 336,4 363,2
1+2+3+4+5 347,3 378,1 408,9 369,6 402 434,5
Ln = 12 m; delta (∆) raspored; hk = 0,6 m; hkdssks = 9,5 m; hkdnsks = 9,4 m; tu = 2 m
me{ovit Vr{na pv = 50 daN/m2 pv = 60 daN/m2
vod sila 35 m 40 m 45 m 35 m 40 m 45m
1 Frwst 38,2 (56,6 *) 45,8 (67,8 *)
2 FrwAlc 59,4 67,9 76,3 71,3 81,4 91,6
3 Frwnsks 54,8 62,7 70,5 54,8 62,7 70,5
4 Frwssks 91,4 104,5 117,6 91,4 104,5 117,6
5 Frvkp 80 80
1+2+3+5 232,4 248,7 265,1 251,9 269,9 288
1+2+4+5 269 290,6 312,1 288,5 311,8 335
Frvmv
1+2+3+3+5 287,3 311,4 335,6 306,8 332,6 358,5
1+2+3+4+5 342,2 371,6 401 365,4 396,5 427,6
Frwst, FrwAlc, Frwnsks, Frwssks, Frvkp - vr{ne sile od pritiska vetra na stub, alu~eli~ne
provodnike, NN SKS, SN SKS, ku}ne prikqu~ke - sve u [ daN ];
Frvmv - rezultantna vr{na sila me{ovitog voda, sa prikqu~cima, u [ daN ];
• vod Al/~ 3x70/12;
• NN SKS 3x70+54,6+2x16 mm2, pv = 50 daN/m2;
• SN SKS 3x(1x95)+50 mm2, 10 kV, pv = 50 daN/m2;
hkdnsks - udaqewe konzole za prihvatawa NN SKS-a od dna stabla stuba;
hkdssks - udaqewe konzole za prihvatawa SN SKS-a od dna stabla stuba;
* - za stablo nominalne sile Fn > 315 daN.

Tabela Pr.7.b4: Horizontalne vr{ne sile "K" stuba me{ovitog voda
Horizontalni raspored alu~eli~nih provodnika

Ln = 11 m; hkssks = 1,7 m; hknsks = 1,8 m
3 x Al/~ 70/12; σmp = 7 daN/mm2

Me{ovit
Svedene vr{ne sile, pojedina~no, [ daN ]
vod
1: Al/~ FrvAlc 1707
2: NN SKS Frvnsks 457
3: SN SKS Frvssks 817
Vr{ne sile
me{ovitog voda Frvmv [daN] Fn [daN]
1+2 2164
1+3 2524
2 x 1000
1+2+2 2621
1+2+3 2981
FrvAlc, Frvnsks, Frvssks - vr{ne sile od sila zatezawa alu~eli~nih provodnika, NN
SKS-a i SN SKS-a, sve u [ daN ];
Frvmv - rezultantna vr{na sila "K" stuba me{ovitog voda, u [ daN ];
NN SKS 3x70+54,6+2x16 mm2, σm nsks = 10 daN/mm2;
SN SKS 3x(1x95)+50 mm2, σmssks = 20 daN/mm2;
hknsks - udaqewe konzole za prihvatawa NN SKS-a od vrha stabla stuba;
hkssks - udaqewe konzole za prihvatawa SN SKS-a od vrha stabla stuba.
b.3) Razmaci izmeђu provodnika u sredini raspona:

Rezultati prora~una razmaka Dusr izmeђu alu~eli~nih provodnika u
sredini raspona, za 10 kV ili 20 kV me{oviti vod, dati su u tabeli
Pr.7.b5.
Zbog male duìne raspona (a ≤ 40 m), razmaci u sredini raspona voda
sa alu~eli~nim provodnicima nisu veliki, tako da i sa 11.-
metarskim stablom, kod koga se prihvatawe SN SKS-a vr{i na 1,7 m od
vrha stabla (sl.Pr.7.b3), postoji "rezerva u visini" od 0,5 m za vod 10
kV i 0,2 m za 20 kV.
Kod me{ovitog voda po pravilu treba da se koriste potporni
("LSP") izolatori. Primena izolatorskih lanaca, zbog velikih
duìna izolatora i armature, velikih vrednosti otklona izolatora
zbog delovawa vetra i velike vrednosti koeficijenta "k" meђusobnog
poloàja dva provodnika, zahtevala bi velike vrednosti dozvoqenih
razmaka i neracionalno re{ewe glave stuba.

Tabela Pr.7.b5: Potreban razmak Dusr alu~eli~nih provodnika

me{ovitog voda 10 kV ili 20 kV u sredini raspona
Raspored provodnika: horizontalni; potporni izolatori
10 kV vod 3 x Al/~ 50/8; Ndo = 1,6⋅g; pv = 60 daN/m2

Raspon [ m ] 30 35 40 45 50
Dusr σmp = 5 daN/mm2 60 60 67 74 81
[ cm ] σmp = 7 daN/mm2 60 60 64 70 76
Raspon [ m ] 30 35 40 45 50
Dusr σmp = 5 daN/mm2 60 60 66 73 80
[ cm ] σmp = 7 daN/mm2 60 60 60 64 69

Raspon [ m ] 30 35 40 45 50
Dusr σmp = 5 daN/mm2 63 70 77 84 89
[ cm ] σmp = 7 daN/mm2 62 68 74 80 86
Raspon [ m ] 30 35 40 45 50
Dusr σmp = 5 daN/mm2 62 69 76 83 90
[ cm ] σmp = 7 daN/mm2 60 64 68 74 79
Raspored provodnika: delta (∆); hk=0,6 m; potporni izolatori
3 x Al/~ 50/8; Ndo = 1,6⋅g; pv = 60 daN/m2; σmp = 7 daN/m2

Raspon [ m ] 30 35 40 45 50
Dusr 10 kV vod 70 74 82 90 98
[ cm ] 20 kV vod 76 84 92 100 108
3 x Al/~ 70/12; Ndo = 1,6⋅g; pv = 60 daN/m2; σmp = 7 daN/m2
Raspon [ m ] 30 35 40 45 50
Dusr 10 kV vod 70 70 73 80 87
[ cm ] 20 kV vod 72 78 83 90 97
hk [m] - udaqewe dowe konzole od vrha stabla;
Dusr [cm] - potreban razmak provodika u sredini raspona.

b.4) Tipizacija oblika glave LN stuba me{ovitog voda:

Kao tipsko re{ewe za me{oviti vod koristi se stablo Ln = 11 m i
horizontalni raspored provodnika u glavi stuba.
Osnovni parametri tipskog re{ewa glave stuba dati su u tabeli
Pr.7.b6. Raspored provodnika u glavi stuba dat je na sl.Pr.7.b3.
Sl.Pr.7.b3: Tip 1 - mere u [ m ]

Oblik glave stuba me{ovitog
voda 10 kV ili 20 kV
za raspone do 40 m:
horizontalni raspored
Ln = 11 m; tu = 1,8 m
Tabela Pr.7.b6: Tipizacija oblika glave LN stuba me{ovitog voda
3 x Al/~ 70/12; a = 40 m; pv = 60 daN/m2; Ndo = 1,6⋅g

σmAlc = 7 daN/mm2; σmnsks = 10 daN/mm2; σmssks = 20 daN/mm2
Raspored Al/~ provodnika horizontalni
Vrsta izolatora potporni ("LSP")
Nominalna duìna stabla Ln [m] 11
Lkn10 [cm] 63 (80*)
Lkn20 [cm] 80
Fn [daN] 400 (315)
Fn - nominalna sila stabla stuba;
σmAlc, σmnsks, σmssks - maks. radno naprezawe Al/~-a, NN SKS-a i SN SKS-a;
* - zbog tipizacije.

Primer 8:
Izvr{iti optimizaciju parametara za mehani~ki prora~un i
tipizaciju oblika glave stuba nadzemnog voda 35 kV, i to:
nominalne duìne stabla Ln, nominalne sile stabla Fn, razmaka
provodnika u sredini raspona Dusr i dimenzija konzola u glavi stuba.
Parametri za prora~un:
• preseci: Al/~ 70/12 i Al/~ 95/15;
• normalno dodatno optere}ewe: Ndo = 1,6 ⋅ g i Ndo = 2,5 ⋅ g;
• pritisak vetra: pv = 60 daN/m2 i pv = 75 daN/m2.
Za nose}e i zatezno prihvatawe provodnika koriste se:
• stabla stuba nominalne duìne: Ln = 15 m, Ln = 18 m i Ln = 21 m.
• {tapne jedinice izolatorskih lanaca ili potporni ("LSP")
izolatori za vod.
Optimizaciju izvr{iti ako se u glavi stuba koristi raspored
provodnika u horizontalnoj ravni i u trouglu za jednosistemski
vod, a za dvosistemski vod: raspored tipa "bure" i dvostruki
trougao raspored (2x∆), sa stanovi{ta:
1) ugiba i sigurnosnih visina;
2) nominalnih sila stabala;
3) razmaka (udaqewa) provodnika u sredini raspona.
Re{ewe:
a) Ako poђemo od realne pretpostavke da jednim vodom 35 kV treba
napojiti bar dve TS 35/10 kV (ta~ka 8.2 u TP-14a), tipski presek ovog
voda je Al/~ 95/15, odnosno Al/~ 70/12 u konzumnim podru~jima sa mawim
gustinama optere}ewa. Zato se u ovom Prilogu ne}emo baviti vodom
35 kV preseka Al/~ 50/8.
a.1) Ugibi i nominalne duìne stabala:
Da se obezbedi da u sredini raspona udaqewe provodnika od tla htlo
ne bude ve}e od propisane sigurnosne visine hsv, prema sl.Pr.7.a1
treba da bude ispuwena jednakost:
htlo ≥ hsv = Ln − tu − hk − fdoz ± Liz
sa zna~ewem oznaka datim u primeru 7.a1. I ovde je, naravno, re~ o

pribli`no ravnom terenu. Mi }emo u ovom primeru daqe prora~une
ugiba da izvodimo uz pretpostavku: Liz ≈ 0,4 m kod primene "LSP" izo-
latora i Liz ≈ 0,9 m kod primene izolatorskih lanaca.
U tabeli Pr.8.a1 dati su rezultati prora~una ugiba f za raspone
duìne 120 m do 300 m (ugibe za mawe raspone vidi u primeru 5.b).
raspona agf s obzirom na dozvoqene vrednosti ugiba fdoz i sigur-
nosnu visinu hsv = 7 m, za Ln = 15 m, Ln = 18 m i Ln = 21 m sa
horizontalnim rasporedom i rasporedom u trouglu, odnosno za "bure"
raspored i dvostruki trougao raspored (2x∆) kod dvosistemskog voda.

Iz tabela Pr.8.a1 i Pr.8.a2 je o~igledno da je na ravnom terenu realno
kori{}ewe raspona do 200 m (250 m), dok je kori{}ewe ve}ih duìna
raspona eventualno mogu}e samo na delovima trase voda koja "prati"
konfiguraciju terena (premo{}ewe uvale ili sl.). Takoђe je evidentna
superiornost primene horizontalnog rasporeda provodnika u
glavi stuba i primena potpornih ("LSP") izolatora.
Tabela Pr.8.a1: Maksimalni ugibi, vod 35 kV
3 x Al/~ 70/12; σmp = 9 daN/mm2

Raspon [ m ] ⇒ 120 150 200 250 300
Ugib Ndo = 1 ⋅ g 223+ 346+ 613+ 954+ 1374+
f [ cm ] Ndo = 1, 6 ⋅ g 310* 484* 861* 1345* 1937*
3 x Al/~ 95/15; σmp = 9 daN/mm2
Raspon [ m ] ⇒ 120 150 200 250 300
Ugib Ndo = 1 ⋅ g 199+ 305+ 534+ 829+ 1187+
f [ cm ] Ndo = 1, 6 ⋅ g 261* 407* 824* 1132* 1630*
Maksimalni ugib se javqa:
+
- pri temperaturi + 40°C;
* - pri temperaturi - 5°C sa dodatnim optere}ewem od obleda.
a.2) Horizontalne vr{ne sile i nominalne sile stabala:

sredweg ("vetrovnog") raspona ag315 , ag400, ag630 i ag1000 pri kojima se ne
prekora~uje vr{na sila LN stuba od 315 daN, 400 daN, 630 daN i
1000 daN.
Vidi se da primena rasporeda provodnika u glavi stuba u trouglu
omogu}uje da se kod jednosistemskog voda sa istom vredno{}u
nominalne sile stabla postignu 5 m do 10 m ve}i rasponi.
Sa stanovi{ta horizontalnih sile, kod dvosistemskog voda primena
"bure" rasporeda ima izvesnu prednost (do 4%) u odnosu na "2x∆"
raspored.
U tabeli Pr.8.a4 date su vrednosti horizontalnih vr{nih sile Frv i
nominalnih sila Fn stabala krajwih ("K") stubova dvosistemskih
vodova 35 kV sa rasporedom provodnika tipa "bure" (ta~ka 5.10) i
tipa "2x∆" (ta~ka 5.11) u glavi stuba, nominalne duìne stabla stuba
Ln = 15 m, Ln = 18 m i Ln = 21 m. Kako horizontalna vr{na sila kod "K"
stuba prelazi vrednost 2000 daN, mora da se odabere dvojni stub 2 x Ln
/Fn, koji se montira na prethodno opisani na~in i tada dvojni stub
moè da prihvati trostruku vrednost nominalne sile Fn1 jednog
stabla, odnosno tada je: Fn = 3 ⋅ Fn1.

Tabela Pr.8.a2.1: Grani~ne duìne raspona agf s obzirom na ugibe i

sigurnosne visine, jednosistemski vod 35 kV
Horizontalni raspored; Ndo = 1,6⋅g; hk = 0 m; tu = 2 m; "LSP" izolatori

Grani~na duìna raspona agf [ m ] ⇓
Duìna stabla
Presek ⇒ Al/~ 70/12 Al/~ 95/15
Ln [ m ]
hsv [m] fdoz [m] σmp = 9 σmp = 7 σmp = 9 σmp = 7
15 6,4 172 151 188 164
18 7 9,4 209 184 228 200
21 12,4 240 211 262 230
Delta (∆) raspored; hk1 = 0 m; hk2 = 1,6 m; hk3 = 1,6 m

Ndo = 1,6 ⋅ g; "LSP" izolatori
Duìna stabla
Presek ⇒ Al/~ 70/12 Al/~ 95/15
Ln [ m ] ⇓
hsv [m] f doz [m] σmp = 9 σ mp = 7 σmp = 9 σmp = 7
15 4,8 150 131 163 142
18 7 7,8 191 167 208 182
21 10,8 224 198 245 215
Raspored u trouglu; hk1 = 0 m; hk2 = 1,6 m; hk3 = 1,6 m

Ndo = 1,6 ⋅ g; izolatorski lanci
Duìna stabla
Presek ⇒ Al/~ 70/12 Al/~ 95/15
Ln [ m ] ⇓
hsv [m] f doz [m] σmp = 9 σmp = 7 σmp = 9 σmp = 7
15 3,5 127 111 139 120
18 7 6,5 174 152 189 165
21 9,5 210 185 229 200
fdoz - dozvoqeni ugib da se ne prekora~i sigurosna visina hsv, u [m];
hk - udaqewe konzole od vrha stabla.

Tabela Pr.8.a2.2: Grani~ne duìne raspona agf s obzirom na ugibe i

sigurnosne visine, dvosistemski vod 35 kV
"Bure" raspored
hk1 = 0 m; hk2 = 1,6 m; hk3 = 3,2 m; Ndo = 1,6 ⋅ g; "LSP" izolatori
Duìna stabla
Presek ⇒ 2 x Al/~ 70/12 2 x Al/~ 95/15
Ln [ m ] ⇓
15 3 119 103 129 112
18 7 6 167 147 183 160
21 9 205 180 223 196
"Bure" raspored
hk1 = 0 m; hk2 = 1,6 m; hk3 = 3,2 m; Ndo = 1,6 ⋅ g; izolatorski lanci
Duìna stabla
Presek ⇒ 2 x Al/~ 70/12 2 x Al/~ 95/15
Ln [ m ] ⇓
15 1,9 94 82 102 88
18 7 4,9 151 132 164 143
21 7,9 191 167 208 182
Dvostruki trougao (2x∆) raspored; hk1 = 0 m; hk2 = 1,6 m; hk3 = 1,6 m

Ndo = 1,6 ⋅ g; "LSP" izolatori
Duìna stabla
Presek ⇒ 2 x Al/~ 70/12 2 x Al/~ 95/15
Ln [ m ] ⇓
15 4,8 150 131 163 142
18 7 7,8 191 167 208 182
21 10,8 224 198 245 215
fdoz - dozvoqeni ugib da se ne prekora~i sigurosna visina hsv, u [m];

Tabela Pr.8.a3: Grani~ne duìne sredweg raspona ag315 , ag400, ag630 i

ag1000 pri kojima se ne prekora~uje vr{na sila LN stuba
od 315 daN, 400 daN, 630 daN i 1000 daN,
vod 35 kV
Jednosistemski vod
Presek ⇒ 70/12 95/15
pv [daN/m2] ⇒ 60 75 60 75
ag315 98 68 84 59
15 m ag400 138 100 119 86
ag630 248 188 213 162
horizont.
ag400 125 87 107 75
raspored 18 m
ag630 234 174 201 150
ag400 110 72 95 62
21 m
ag630 220 160 189 137
ag315 106 73 91 63
raspored 15 m ag400 149 108 128 93
u trouglu ag630 263 202 229 174
hk1 = 0 m ag400 133 92 114 79
18 m
hk2 = 1,6 m ag630 249 185 214 159
hk3 = 1,6 m ag400 116 76 100 66
21 m
ag630 231 168 199 145
Dvosistemski vod
Presek ⇒ 2 x Al/~ 70/12 2 x Al/~ 95/15
pv [daN/m2] ⇒ 60 75 60 75
ag400 78 57 67 50
"bure" 15 m ag630 139 106 120 91
raspored ag1000 238 185 205 159
hk1= 0 m ag630 129 96 111 83
18 m
hk2 = 1,6 m ag1000 226 174 194 149
hk3 = 3,2 m ag630 120 87 103 75
21 m
ag1000 215 163 185 141
Dvosistemski vod
Presek ⇒ 2 x Al/~ 70/12 2 x Al/~ 95/15
pv [daN/m2] ⇒ 60 75 60 75
ag400 75 55 65 50
"2 x ∆" 15 m ag630 133 102 115 88
raspored ag1000 229 178 197 153
hk1 = 0 m ag630 125 93 108 80
18 m
hk2 = 1,6 m ag1000 219 168 188 145
hk3 = 1,6 m ag630 116 85 99 72
21 m
ag1000 209 159 180 137
ag315 [m]; ag400 [m]; ag630 [m]; ag1000 [m] - grani~na duìna sredweg
raspona pri kojoj vr{na sila ne prelazi vrednost:
315 daN; 400 daN; 630 daN; 1000 daN;


krajwih ("K") stubova dvosistemskog voda 35 kV
Dvosistemski vod 35 kV - "Bure" raspored

hk1 = 0 m; hk2 = 1,6 m; hk3 = 3,2 m
maks. radno Vr{ne (Frv) i nominalne (Fn) sile "K" stuba ⇓
Presek
naprezawe Ln [ m ] ⇒ 15 18 21
σmp = 7 Frv [daN] 3050 3111 3154
2 x Al/~ daN/mm2 Fn [daN 2 x 1250
70/12 σmp = 9 Frv [daN] 3922 4000 4056
daN/mm2 Fn [daN 2 x 1600
σmp = 7 Frv [daN] 4116 4198 4256
95/15 σmp = 9 Frv [daN] 5292 5398 5472
daN/mm2 Fn [daN] 2 x 2000
Dvosistemski vod 35 kV - "2 x ∆" raspored
hk1 = 0 m; hk2 = 1,6 m; hk3 = 1,6 m
maks. radno Vr{ne (Frv) i nominalne (Fn) sile "K" stuba ⇓
Presek
naprezawe Ln [ m ]⇒ 15 18 21
σmp = 7 Frv [daN] 3170 3212 3242
70/12 σmp = 9 Frv [daN] 4078 4130 4168
daN/mm2 Fn [daN 2 x 1600
σmp = 7 Frv [daN] 4280 4334 4372
95/15 σmp = 9 Frv [daN] 5502 5572 5624
daN/mm2 Fn [daN] 2 x 2000
Ln [ m ] - duìna stabla stuba
Frv [daN] - svedena vr{na sila oba sistema;
Fn [daN] - nominalna sila "K" stuba (dvojni srub 2 x Ln / Fn); Fn = 3 ⋅ Fn1;
Fn1 [daN] - nominalna sila jednog stabla dvojnog stuba.

a.3) Prora~un razmaka izmeђu provodnika u sredini raspona:

U tabeli: Pr.8.a5 dati su rezultati prora~una grani~nih duìna
raspona agusr do kojih su zadovoqeni uslovi s obzirom na razmak
izmeђu provodnika u sredini raspona nadzemnog voda 35 kV, za
horizontalni raspored i delta (∆) raspored, sa potpornim ("LSP")
izolatorima, za dva preseka alu~eli~nih provodnika, dve vrednosti
σmp, tri vrednosti pritiska vetra i sa normalnim dodatnim
optere}ewem (obledom): Ndo = 1 ⋅ g i Ndo = 1,6 ⋅ g, sa standardnim
konzolama ~ije duìne jednog kraka odgovaraju vrednostima:
• Lkn = 125 cm; Lkn = 160 cm i Lkn = 200 cm.
U tabeli: Pr.8.a6 dati su rezultati prora~una grani~nih duìna
raspona agusr do kojih su zadovoqeni uslovi s obzirom na razmak
izmeђu provodnika u sredini raspona nadzemnog voda 35 kV, za
raspored provodnika u glavi stuba u trouglu, sa izolatorskim
lancima, za dva preseka alu~eli~nih provodnika, dve vrednosti σmp,
tri vrednosti pritiska vetra i sa normalnim dodatnim optere}ewem
(obledom): Ndo = 1,6 ⋅ g, sa standardnim konzolama ~ije duìne
jednog kraka odgovaraju vrednostima: Lkn = 125 cm i Lkn = 160 cm. U
istoj tabeli se nalaze i podaci za agusr za dvosistemski vod sa
"bure" rasporedom, sa izolatorskim lancima i "LSP" izolatorima -
vidi se o~igledna prednost primene potpornih izolatora.
Na kraju daju se podaci i za dvostruki trougao (2x∆) raspored, kod
koga je merodavan horizontalni razmak izmeђu provodnika na
dowoj konzoli. U okviru tipskog re{ewa, duìna kraka dowe konzole
(sl.7.11 u TP-10b) iznosi Lkn = 2 m, provodnici se nalaze na razdaqini
od 133 cm, koliko pribli`no iznosi i razmak naspramnih provodnika
bliè stubu na dowoj konzoli. Primena dvostrukog trougla (2x∆)
rasporeda sa izolatorskim lancima nije racionalno re{ewe sa
dowom konzolom Lkn = 2 m.
Po{to konzola sluì za prihvatawe provodnika za oba susedna
raspona, raspored provodnika u glavi stuba i dimenzije konzole
biraju se na osnovu teìh zahteva prora~una po rasponima. U
prora~un se unose, pored op{tih podataka (presek, obled, vetar, ugao
skretawa trase voda), podaci za duìne raspona, kao i podaci o
rasporedu provodnika, vrsti primewenih izolatora i nameni stubova
(nose}e ili zatezno prihvatawe provodnika) na krajevima svakog
raspona. Ukoliko su ulazni podaci u skladu sa podacima koji su
usvojeni u TP-10b, korisni~ki program nudi predlog optimalnog
re{ewa.
U svim predhodnim prora~unima smo za vodove 35 kV, zbog sigur-
nosti, usvajali vrednost sigurnosnog razmaka u sredini raspona:
Lsrr = 30 cm, iako propisi dozvoqavaju minimalnu vrednost: Lsrr = 25 cm
(tabela 6.9 u TP-10b).

dozvoqenom razmaku u sredini raspona, vod 35 kV
horizontalni raspored; "LSP" izolatori

Ndo = 1 ⋅ g
2
pv [daN/m ] ⇒ 50 60 75 50 60 75
Lkn= 70/12 115 113 110 98 96 93
125 cm 95/15 127 121 118 107 104 101
Lkn = 70/12 159 155 151 137 134 131
160 cm 95/15 173 168 164 150 146 142
Lkn = 70/12 208 203 198 182 177 173
200 cm 95/15 227 222 215 199 193 188

Ndo = 1,6 ⋅ g
pv [daN/m2] ⇒ 50 60 75 50 60 75
Lkn= 70/12 99 97 95 85 83 81
125 cm 95/15 110 107 104 94 91 89
Lkn = 70/12 135 132 129 117 115 112
160 cm 95/15 150 146 142 130 127 123
Lkn = 70/12 177 173 168 154 151 147
200 cm 95/15 196 191 186 171 166 162
delta (∆) raspored; hk = 1,6 m; "LSP" izolatori
Ndo = 1 ⋅ g
2
pv [daN/m ] ⇒ 50 60 75 50 60 75
Lkn= 70/12 165 158 151 143 136 130
125 cm 95/15 184 174 165 160 151 143
Lkn = 70/12 187 179 171 163 155 148
160 cm 95/15 209 198 188 182 172 163
Lkn = 70/12 216 206 197 189 180 172
200 cm 95/15 242 229 217 211 200 189

Ndo = 1,6 ⋅ g
pv [daN/m2] ⇒ 50 60 75 50 60 75
Lkn= 70/12 141 135 129 122 117 111
125 cm 95/15 159 151 144 138 131 124
Lkn = 70/12 159 152 146 139 132 127
160 cm 95/15 180 171 162 157 149 141
Lkn = 70/12 183 175 168 160 153 146
200 cm 95/15 208 197 187 182 172 163
pv - pritisak vetra; σmp - maksimalno radno naprezawe provodnika;
Ndo - normalno dodatno optere}ewe;
Lkn - standardna duìna konzole.
Napomena: sigurnosni razmak u sredini raspona: Lsrr = 30 cm.

dozvoqenom razmaku u sredini raspona, vod 35 kV
raspored u trouglu; hk1 = 0 m; hk2 = 1,6 m; hk3 = 1,6 m

izolatorski lanci
Lkn1 = 1,25 m; Lkn2 = 2 x 1,6 m
"bure" raspored; hk1 = 0 m; hk2 = 1,6 m; hk3 = 3,2 m

dvosistemski vod; izolatorski lanci
Lkn1 = 1,25 m; Lkn2 = 1,6 m; Lkn3 = 1,25 m
Ndo = 1,6⋅g σmp = 9 daN/mm2 σmp = 7 daN/mm2
pv [daN/m2] ⇒ 50 60 75 50 60 75
Dusr = 70/12 88 82 76 75 69 64
164 cm 95/15 101 94 86 86 79 72
"bure" raspored; hk1 = 0 m; hk2 = 1,6 m; hk3 = 3,2 m
dvosistemski vod; potporni ("LSP") izolatori
Lkn1 = 1,25 m; Lkn2 = 1,6 m; Lkn3 = 1,25 m
pv [daN/m2] ⇒ 50 60 75 50 60 75
Dusr = 70/12 110 105 100 94 90 85
164 cm 95/15 123 117 111 106 100 95
raspored u trouglu; hk1 = 0 m; hk2 = 1,8 m; hk3 = 3,6 m
izolatorski lanci
Lkn1 = 1,25 m; Lkn2 = 1,6 m; Lkn1 = 1,6 m
pv [daN/m2] ⇒ 50 60 75 50 60 75
Dusr = 70/12 261 149 237 229 218 208
362 cm 95/15 297 281 266 260 247 233
dvostruki trougao ("2x∆") raspored; dvosistemski vod;
potporni ("LSP") izolatori; hk1 = 0 m; hk2 = 1,6 m; hk3 = 1,6 m
Lkn1 = 1,25 m; Lkn2 = 2 x 2,0 m
pv [daN/m2] ⇒ 50 60 75 50 60 75
Dusr = 70/12 108 105 103 92 90 88
133 cm * 95/15 119 116 113 102 99 96
hk - udaqewe konzole od vrha stabla;
Dusr - razmak izmeђu provodnika u sredini raspona;
* - merodavan horizontalni razmak dva provodnika na dowoj konzoli.
Napomena: sigurnosni razmak u sredini raspona: Lsrr = 30 cm.

Literatura:
1 Priru~nik za gradwu i odràvawe dalekovoda za visoke napone
(Publikacija "Elektroistoka", 1967.)
2 DIN 57210/VDE 0210: "Planirawe i izgradwa elektroenergetskih
nadzemnih vodova nazivnih napona iznad 1 kV" ( decembar 1985.)
3 Pravilnik o tehni~kim normativima za izgradwu nadzemnih vodova
nazivnog napona 1 kV do 400 kV , Sl. list SFRJ broj 65/88
4 Pravilnik o tehni~kim normativima za izgradwu niskonaponskih
nadzemnih vodova, Sl. list SFRJ broj 6/92
5 Pravilnik o tehni~kim normativima za izgradwu sredwenaponskih
nadzemnih vodova samonose}im kablovskim snopom, Sl. list SRJ
broj 20/92
6 K. Girkman, E. Königshofer: "Die Hochspannungs - Freileitungen", 1952.
7 "Zbirka tehni~kih preporuka ED Srbije" (septembar 2001.).

TP10bPRILOGF PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TP10bPRILOGF PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

TP10bPRILOGF PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

JP ELEKTROPRIVREDA SRBIJE

Beograd, Vojvode Stepe 412

PRILOG TEHNI^KE PREPORUKE br.10b

Prilog II TP-10b je nastavak Priloga I u TP-10a.

2 PRILOG oktobar 2003.

oktobar 2003 PRILOG 1

1 Lan~anica, prora~un ugiba, naprezawe provodnika

Sl.1a: Kriva provodnika (lan~anica) - horizontalni raspon

Parametre A1, A2 i B ra~unamo pomo}u izraza:

2 PRILOG oktobar 2003.

oktobar 2003 PRILOG 3

Sl.1b: Kriva provodnika (lan~anica) - kosi raspon

4 PRILOG oktobar 2003.

oktobar 2003 PRILOG 5

6 PRILOG oktobar 2003.

oktobar 2003 PRILOG 7

2.2 Prora~un mehani~kih sila za izolatore

8 PRILOG oktobar 2003.

oktobar 2003 PRILOG 9

Primeri mehani~kog prora~una nadzemnog voda:

10 PRILOG oktobar 2003.

Specifi~na masa alu~eli~nog provodnika 50/8 zajedno sa normal-

Rezultati prora~una vrednosti za Ndo i γdu za tri "tipska" preseka

oktobar 2003 PRILOG 11

Nazna~eni presek Al/~ provodnika, Snu [mm2 ] 50/8 70/12 95/15

Du`ina kriti~nog raspona za SKS i sa normalnim dodatnim opte-

12 PRILOG oktobar 2003.

oktobar 2003 PRILOG 13

14 PRILOG oktobar 2003.

Prema tome, maksimalni ugib fmax alu~eli~nog provodnika 50/8, koji je

σ2t ⋅ [σt + 20,4] = 58,9 ⇒ σt = σ40 ≈ 1,64 daN/mm2,

oktobar 2003 PRILOG 15

Tabela Pr.5.b1: Maksimalni ugibi provodnika Al/~ 50/8

Maksimalno radno naprezawe: σmp = 9 daN/mm2

16 PRILOG oktobar 2003.

Tabela Pr.5.b2: Maksimalni ugibi provodnika Al/~ 70/12

Maksimalno radno naprezawe: σmp = 9 daN/mm2

oktobar 2003 PRILOG 17

Tabela Pr.5.b3: Maksimalni ugibi provodnika Al/~ 95/15

Maksimalno radno naprezawe: σmp = 9 daN/mm2

18 PRILOG oktobar 2003.

v) Prora~un maksimalnog ugiba SKS-a:

oktobar 2003 PRILOG 19

Tabela Pr.5.v1: Maks. ugibi NN SKS-a X00/O-A 3x70+54,6+2x16 mm2

Maksimalno radno naprezawe: σmnsks = 10 daN/mm2

Napomena: zate`e se nose}i neutralni provodnik NN SKS-a.

Tabela Pr.5.v2: Maks. ugibi SKS-a XHE 48/O-A, 10 kV 3x(1x95)+50 mm2

Maksimalno radno naprezawe: σmssks = 20 daN/mm2

Napomena: zate`e se nose}e ~eli~no u`e SN SKS-a.

20 PRILOG oktobar 2003.

g) Otklawawe gre{aka pri monta`i (zatezawu) provodnika

Uno{ewem ove vrednosti u jedna~inu stawa provodnika, izrazi (21) i

oktobar 2003 PRILOG 21

oktobar 2003 PRILOG 23

24 PRILOG oktobar 2003.

oktobar 2003 PRILOG 25

U tabeli 6.6.a uzimamo podatke za alu~eli~ni provodnik 95/15:

σ2ti ⋅ [σti − 9 + 8,37 + 4,07] = 44,92 ⇒ σti ≈ 2,77 daN/mm2.

Na kraju, prema naprezawu σti i izrazu (28) ra~unamo ugibe fi za svaki