SF - Zbirka, Vladimir Miljković

.
UNIVERZITET U BEOGRADU
FIZIČKI FAKULTET
Zbirka zadataka iz
Statističke fizike
verzija 3.48
pripremio: Vladimir Miljković

-
U slučaju da na(i)dete (na) greške,
ili da imate opštiji komentar, pošaljite e-mail na
<vladimir.miljkovic@ff.bg.ac.rs>
Beograd, mart 2013.

Sadržaj
§1 Matematički uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
§2 Statistička termodinamika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
I. Prvi i drugi princip termodinamike . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
a) Termomehanički sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
b) Elastične trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
c) Termodinamika kondenzovanog stanja materije . . . . . . . . 39
d) Termodinamika magnetika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
e) Termodinamika sistema sa promenljivim brojem čestica . . . 54
f) Termodinamičke nejednakosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
II. Treći princip termodinamike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
§3 Fazni prelazi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
I. Clausius–Clapeironova jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
II. Osnove Landau-ove teorije faznih prelaza . . . . . . . . . . . . . . . 80
III. Hipoteza skaliranja za termodinamičke funkcije . . . . . . . . . . . 93
IV. Primeri faznih prelaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
§4 Neravnotežna statistička fizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

I. Osnove neravnotežne statističke fizike . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Sadržaj 1
II. Slučajne šetnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

III. Markovljevi procesi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
IV. Langevin-ova jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
V. Fokker-Planck-ova jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143
VI. Master jednačine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
VII. Boltzmann-ova jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164
§5 Ravnotežna statistička fizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

I. Mikrokanonski ansambl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
II. Kanonski ansambl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186
a) Maxwell-ova raspodela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
b) Primena na klasične i kvantne sisteme . . . . . . . . . . . . . 207
c) T − p raspodela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 210
d) Ostale teme iz kanonskog ansambla . . . . . . . . . . . . . . . 213
III. Veliki kanonski ansambl . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
§6 Ravnotežna statistička fizika interagujućih sistema . . . . . . . . . . . 242
§7 Osnove kvantne statističke fizike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253

I. Bose-Einstein-ova statistika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 254
II. Fermi-Dirac-ova raspodela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271
III. Primena kvantnih raspodela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290
§8 Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
I. Gama funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296
II. O Riemann-ovoj ζ funkciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297
III. Bessel-ove funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298
§1 Matematički uvod
1. Pokazati da u slučaju da bilo koja promenljiva je u zavisnosti druge dve promenljive

x, y i z, onda važi sledeća relacija
( ) ( ) ( )
x y z
= −1
y z z x x y
- dokazati sledeći identitet:
. Takode
( ) ( ) ( x ) (w)
x x
= + ,
y z y w w y y z
u slučaju da je x = x(y, ω), i da je ω = ω(y, z).

RešenjeN S :
U sledećem nizu jednačina koristićemo osobine jakobijana
( ) ( ) ( )
x y z ∂(x, z) ∂(y, x) ∂(z, y)
=
y z z x x y ∂(y, z) ∂(z, x) ∂(x, y)
∂(x, z) ∂(z, y) ∂(y, x)
=
∂(z, x) ∂(y, z) ∂(x, y)
= (−1)3 = −1.
Drugi identitet, dobijamo iz formule za izvod složene funkcije važi

( ) ( )
∂x ∂x
dx = dy + dω = (1.1)
∂y ω ∂ω y
( ) ( ) ( ) ( )
∂x ∂x ∂ω ∂ω
= dy + ( dy + dz), (1.2)
∂y ω ∂ω y ∂y z ∂z y
3
što se može uporediti sa zavisnošću varijable x po parametrima y i z:

( ) ( )
∂x ∂x
dx = dy + dz.
∂y z ∂z y
što nas dovodi do dokaza identiteta

( ) ( ) ( ) ( )
∂x ∂x ∂x ∂ω
= + .
∂y z ∂y ω ∂ω y ∂y z
( ) ( ∂z )2
-
2. Pretprostaviti da je z = z(x, y), odrediti funkcijsku vezu izmedu ∂x
i +
∂y ∂x y
z
2y.
3. Pretpostavimo da je data funkcija f = f (x, y, z), i da su poznati parcijalni izvodi

( ) ( ) ( ∂f )
A = ∂f ∂x y,z
, B = ∂f
∂y
i C = ∂z x,y
, gde su A, B i C poznate konstante. Odred-
x,z
( ) ( )
iti parcijalne izvode ∂f∂x x2 −2y,z
i ∂f ∂y
.
x2 −2y,y 2 −2z
4. Proveri mogućnost da sledeće diferencijalne forme predstavljaju totalne diferen-

cijale. Za slučaj da su ti izrazi totalni diferencijali, odredi f (x, y)
(a) df (x, y) = (2y 2 − 3x)dx − 4xydy
(b) df (x, y) = (y − x2 )dx + (x + y 2 )dy

y x
(c) df (x, y) = x2 +y 2
dx + x2 +y 2
dy.
5. Razmatrati dva diferencijala
(a) df (x, y) = (2xy + x2 )dx + x2 dy
(b) dg(x, y) = y(x − 2y)dx − x2 dy.
- dve tačke (a, b) i (x, y).

Za oba diferencijala, odrediti promene funkcija izmedu
Odrediti promenu funkcija na dva različita načina: (a) Integraliti duž puta (a, b) →
4 § 1. MATEMATIČKI UVOD
(x, b) → (x, y), i (b) integraliti duž puta (a, b) → (a, y) → (x, y). Diskutovati dobi-
jene rezultate.]
6. Pokazati da za svaki diferencijal koji se može uvesti izrazom
̸ dF = u(x, y)dx + v(x, y)dy,
̸dF
može se naći funkcija w(x, y), tako da je w(x,y)
totalni diferencijal. Odrediti takve
klase funkcija w(x, y) koje odgovaraju funkcijama
u(x, y) = x + y; v(x, y) = 1.
§2 Statistička termodinamika
I. Prvi i drugi princip termodinamike
p
T1 =const
S1=const S2=const
T2 =const
Slika 2.1:
1. Idealan gas je podvgnut kvazistatičkim procesima koji čine Carnot-ov ciklus. Kao
što je na grafiku predstavljeno, ciklus se sastoji iz dve adijabate i dve izoterme. Na
grafiku (vidi sliku 2.1) treba izdvojiti ”1-2”, ”2-3”, ”3-4” i ”4-1” procese koji redom
predstavljaju izotermski, adijabatski, a zatim izotermski i na kraju adijabatski
proces. Dokazati da važi
Q1 Q2
+ = 0, (2.1)
T1 T2
6 § 2. STATISTIČKA TERMODINAMIKA
gde su T1 i T2 (Q1 i Q2 ) temperature (količine toplote) idealnog gasa u izotermskim

procesima ”1-2” i ”3-4”, respektivno. Prethodni izraz je poznat kao Clausius-ova
jednačina.
2. Idealni gas vrši ciklus
(p1 , V1 , T1 ) →
|{z} (p2 , V2 , T2 ) → (p2 , V1 , T3 )
|{z} (2.2)
adijabatsko izobarno
sirenje sabijanje
Odrediti koeficijent korisnog dejstva razmatranog ciklusa, uzimajući u obzir da

su poznati svi termodinamički parametri.
a) Termomehanički sistemi
( )
3. 2 - adijabatske kompresibilnosti Ks = − 1
Pokazati da izmedu ∂V
i izotermske
( ) V ∂p
S
kompresibilnosti KT = − V ∂p
1 ∂V
postoji veza
T
Cp
KT = KS , (2.3)
Cv
gde su Cv i Cp odgovarajući toplotni kapaciteti.

Rešenje:
Toplotni kapaciteti pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini se mogu
izračunati u lučaju da je poznata funkcijska zavinost entropije od odgovarajućih
( ∂S )
parametara. Da bi odredili kapacitete, možemo iskoristiti izraze Cv = T ∂T V
( ∂S ) -
i Cp = T , a vezu izmedu njih možemo rekonstruisati, koristeći osobine
∂T p
jakobijana prelaza
( ) ( ) ( ∂S )
∂V ∂(V, p) ∂(V, T ) ∂(V, S) ∂(p, S) ∂V ∂T
= = = ( ∂S ) p . (2.4)
∂T p ∂(T, p) ∂(V, S) ∂(p, S) ∂(p, T ) ∂p S ∂T V
I.. PRVI I DRUGI PRINCIP TERMODINAMIKE 7
Relacija koja se dobija je oblika

( ) ( ) T ( ∂S )
1 ∂V 1 ∂V ∂T
− =− ( ∂S ) p , (2.5)
V ∂p T V ∂p S T ∂T V
a time smo i potvrdili zavisnost koja se tražila u uslovima zadatka.
4. 2 Pokazati da razlika toplotnih kapaciteta važe sledeće reacije
( ∂V ) ( ∂p )
(a) Cp − Cv = T ∂T p ∂T V
,
(( ∂p ) )2 ( ∂V )
(b) Cp − Cv = −T ∂T V ∂p
.
T
Rešenje:
(a) Na početku, zapisaćemo izobarni toplotni kapacitet u obliku jakobijana
∂(S, p)
Cp = T , (2.6)
∂(T, p)
što ćemo dalje transformisati umetanjem ∂, odnosno
∂(S, p) ∂(T, V )
Cp = T =,
∂(T, V ) ∂(T, p)
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
∂S ∂p ∂S ∂p ∂V
= T( − ) , (2.7)
∂T V ∂V T ∂V T ∂T V ∂p T
( ) ( ) ( )
∂S ∂p ∂V
= Cv − T ,
∂V T ∂T V ∂p T
( ∂S ) ( ∂V ) ( )
∂S - da važi i
gde možemo iskoristiti da je ∂V = , a takode
( ) T
( ∂V )
∂p
T
∂p
T
Maxwell-ova relacija ∂S∂p
= − ∂T p
, i time možemo potvrditi traženu
T
relaciju
( ) ( )
∂V ∂p
Cp − Cv = T (2.8)
∂T p ∂T V
( ) ( ∂V )
(b) Polazeći od izraza (2.7) i upotrebom Maxwell-ove relacije ∂S
∂p
=− ∂T p
,
T
dobija se
(( ) )2 ( )
∂p ∂V
Cp − Cv = −T (2.9)
∂T V ∂p T
5. Pokazati da važi sledeća relacija
αp = pαV KT ,
( )
gde je αp = V1 ∂V – koeficijent termalnog širenja pri konstantnom pritisku,
( )
∂T p
( )
αV = p ∂T V koeficijent termalne promene pritiska, dok je KT = − V ∂V
1 ∂p 1
∂p
T
iyotermske kompresibilnosti.
Rešenje:
Ova relacija se može dokazati, ako se zapiše koeficijent termalnog širenja u obliku
jakobijana ( )
1 ∂V 1 ∂(V, p)
αp = = , (2.10)
V ∂T p V ∂(T, p)
što se zatim može izraziti
1 ∂(V, p) ∂(V, T )
αp = , (2.11)
V ∂(V, T ) ∂(T, p)
koji prelazi u zapis parcijalnih izvoda

( ) ( )
1 ∂(V, p) ∂(V, T ) 1 ∂p ∂V
αp = =− = pαV KT , (2.12)
V ∂(V, T ) ∂(T, p) V ∂T V ∂p T
čime je dokazan izraz koji je formulisan u tekstu zadatka.
6. Termička jednačina idealnog gasa dvoatomskih molekula je pV = nm RT , dok je

molarni toplotni kapacitet tog gasa dat izrazom Cv = 52 R.
(a) Izračunati Cp .
(b) Izračunati entropiju sistema S.

(c) Izračunati unutrašnju energiju sistema U
(d) Odrediti izotermsku i adijabatsku kompresibilnost kT i kS idealnog gasa.
Rešenje:
(a) Cp = CV + kB .
(b) S(T, V ) = S(To , Vo ) + kB ln VVo + CV ln TTo .
(c) U (S, V ) = Uo + Cv T .
1 CV 1
(d) kT = p
i kS = Cp p
.
7. Pokazati sledeću relaciju

( ) ( ) ( )
δQ ∂U ∂V
Cp = = +p . (2.13)
∂T p ∂T p ∂T p
Rešenje:
Promenu unutrašnje energije sa temperaturom i pritiskom možemo napisati
( ) ( )
∂U ∂U
dU = dp + dT, (2.14)
∂p T ∂T p
što možemo zameniti u izraz za prvi princip termodinamike
δQ = dU + δA =
( ) ( ) (( ) ( ) )
∂U ∂U ∂V ∂V
= dp + dT + p dp + dT , (2.15)
∂p T ∂T p ∂p T ∂T p
gde smo i promenu zapremine napisali u zavisnosti od preomene p i T . Pošto je
po definiciji toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku
( )
∂Q
Cp = , (2.16)
∂T p
onda nalazimo ( ) ( )
∂U ∂V
Cp = +p . (2.17)
∂T p ∂T p
8. 2 Klasični realni gas se u nalazi u ravnotežnom stanju, tako da su termod-

inamički parametri funkcijski povezani termičkom jednačinom stanja van der
Waals-a
a
(p + )(v − b) = RT, (2.18)
v2
gde je v-zapremine jednog mola gasa. Molarni toplotni kapacitiet pri konstantnoj
zapremini je Cv = 52 R i ne zavisi od temperature.
(a) Odrediti toplotni kapacitet Cp .
(b) Izračunati unutrašnju energiju sistema U .
(c) Izračunati entropiju sistema S.
(d) Odrediti izotermsku i adijabatsku kompresibilnost kT i kS idealnog gasa.
(e) Pokazati da pri adijabatskim kvazistatičkim promenama važi T (v − b)γ−1 =

const, ili (p + a
v2
)(v − b)γ = const.
Rešenje:
(a) Polazeći od relacije (2.8) i izračunavajući parcijalne izvode za ovde razma-

tranu van der Waals-ovu jednačinu realnog gasa (2.18), dobijamo
5 R2 T v 3
Cp = R + . (2.19)
2 RT v 3 − 2(v − b)2 a
(b) Unutrašnju energiju možemo da zapišemo u zavisnosti od temperature T i

zapremine v ( ) ( )
∂u ∂u
du = dT + dv, (2.20)
∂T v ∂v T
dok s druge strane unurašnja energija za termomehaničke sisteme ima oblik
du = T ds − pdv. (2.21)
Uzimajući da se entropija menja po zakonu

( ) ( )
∂s ∂s
ds = dT + dv, (2.22)
∂T v ∂v T
dobijamo da je
( ) ( )
∂s ∂s
du = T dT + T dv − pdv. (2.23)
∂T v ∂v T
- unutrašnje energije i termodinamičkih param-
tako dobijamo vezu izmedu
etara
( ) ( )
∂u ∂s
CV = = T , (2.24)
∂T v ∂T v
( ) ( )
∂u ∂s
= −p + T . (2.25)
∂v T ∂v T
Uzimajući u obzir da je ( )
∂p R
= , (2.26)
∂T v v−b
dobijamo da unutrašnja energija van der Waals-ovog gasa
a
u = uo + Cv T − (2.27)
v
Unutrašnja energija se povećava sa povećanjem zapremine, što je posled-
-
ica zavisnosti medusobne - njih. S
interakcije molekula od rastojanja izmedu
obzirom da je interakcija izmedu- molekula odbojna na malim rastojanjima,
- molekula povećava time se i
dok postaje privlčna kada se rastojanje izmedu
potencijalna energija (a onda i unutrašnja energija) povećava.
(c) Polazeći od jednačine (2.22) dobijamo jednačinu

( )
Cv ∂p
ds = dT + dv, (2.28)
T ∂T v
koju možemo integraliti ako prethodno upotrebimo izraz (2.26), tako da na
kraju dolazimo
s = so + Cv ln T + R ln(v − b). (2.29)
( )
(d) Za izotermsku kompresibinost KT = − v1 ∂v
∂p
, potrebno je naći parcijalni
T
izvod izraza koji je dobijen iz polazne jednačine stanja
RT a
p= − 2, (2.30)
v−b v
tako da se dobija
1 1
KT = . (2.31)
v RT
(v−b)2
− 2a
v3
Polazeći od relacije (2.3), i izraza koji su dobijeni u prethodnim koracima

ovog zadatka dobijamo da je adijabatska kompresibilnost
5
1 2
R 1
KS = 5 Rv 3 RT a
. (2.32)
v 2 R + T RT −2a(v−b)2 (v−b)2
+ v3
(e) Do jednačine adijabatskog procesa za van der Waals-ove gasove se može

stići, ukoliko se entropija u relaciji (2.29) postavi da je kontantna
Cv ln T = −R ln(v − b) + C, (2.33)
odakle se uz nekoliko jednostavnih matematičkih operacija i zajedno sa relacijom

R
Cv = γ−1
rekonstruiše jednačina adijabatskog procesa, čija je jednačina data
u postavci zadatka.
9. Termička jednačina stanja i toplotni kapacitet gasa bozona koji pripadaju Bose
kondenzatu se mogu opisati izrazima
p(T, V ) = aT 5/2 + bT 3 + cV −2 , (2.34)
CV (T, V ) = gT 3/2 V + eT 2 V + f T 1/2 , (2.35)
gde su od (a, b, c, e, f, g) konstante koje ne zavisi od T i V .
a. Odredite infitezimalno malu promenu unutrašnje energije dU (T, V ) u zavis-

nosti od malih priraštaja dT i dV .
b. Odrediti veze izmedju navedenog skupa konstanti, koristeći činjenicu da je

U (T, V ) funckija stanja sistema.
c. Odrediti funkciju unutrašnje energije U (T, V ) u funckiji T i V .
Rešenje:
( ∂p ) 3 1 3
a. dU (T, V ) = Cv dT + (T ∂T V
− p)dV = [(gT 2 + eT 2 )V + f T 2 ]dT + [ 32 aT 2 +
2bT 3 − c
V2
]dV .
15
b. g = 4
a i e = 6b.
5 5
c. U (T, V ) = U (To , Vo ) − ( 32 aTo2 + 2bTo3 )Vo − C
Vo
+ ( 23 aT 2 + 2bT 3 )V + VC .
10. Kalorička jednačina proizvoljnog idealnog kvantnog gasa može biti data izrazom
gU = pV , gde je g konstanta koja zavisi od osobina tog gasa. Pokazati da važi
jednačina U = V −g f (T V g ), gde je f (x) neka analitička funkcija argumenta x.
- odrediti jednačinu adijabastkog procesa ovog idealnog kvantnog gasa.
Takode,
-
11. Jedan od mogućih izbora medusobno nezavisnih termodinamičkih parametara
koji karakterišu stanje gasova i homogenih materijala su pritisak p, empirijska tem-
peratura t i zapremina v. U tom slučaju, razmenjena toplota nekog materijala sa
okolinom se može prikazati pomoću relacija
dQ = Cv dt + lv dv = Cp dt + lp dp = mv dv + mp dp, (2.36)
gde su koeficijenti Cv , Cp , lv , lp , mv i mp funkcije ovih termodinamičkih param-

etara. Pokazati da važe sledeće relacije:
a. mv = Clpv−C
Cp
v
, mp = − Clpp−C
Cv
v
, mlvv + mp
lp
= 1;
( ) Cp −Cv ( ∂v )
b. ∂p
∂t v
= − lp
, ∂t p
= Cpl−C
v
v
.
12. Pokazati da mala količina toplote δQ nije totalni izvod, tj da nije funkcija stanja
sistema.
13. 2 Pokazati da unutrašnja enerija supstance ne zavisi od zapremine sistema,

ako je termička jednačina sistema data jednačinom p = f (V )T .
Rešenje:
Unutrašnja energija u zavisnosti od svojih prirodnih promenljivih
dU = T dS − pdV, (2.37)
- termičke i kaloričke jednačine stanja

odakle dobijamo vezu izmedu
( ) ( )
∂U ∂S
=T − p. (2.38)
∂V T ∂V T
Da bi dobili izraz u kome možemo upotrebiti termičku jednačinu stanja p =

f (V )T , možemo primeniti Maxwell-ovu jednačinu
( ) ( )
∂S ∂p
= , (2.39)
∂V T ∂T V
čime se izraz (2.38) tranformiše u

( ) ( )
∂U ∂p
= T −p= (2.40)
∂V T ∂T V
= T f (V ) − p = (2.41)
= 0. (2.42)
-
Time je potvrdeno da unutrašnja energija ne zavisi od zapremine pri konstantnoj
temperaturi.
14. Temperatura idealnog gasa diatomskih molekula molarne mase M , koji se nalazi
sudu velike visine, se menja sa visinom u skladu s izrazom T = To (1 − az), gde
je a poznata pozitivna konstanta, a To temperatura gasa na visini z = 0. Odrediti
kako se menja pritisak sa visinom, ako je p(z = 0) = po .
p+dp
dm
d mg
Slika 2.2:
Rešenje:
Usled mehaničke ravnoteže slojeva vazduha (vidi sliku (2.2)), može se zaključiti
da je
(p + dp)S + dmg = pS, (2.43)
odakle sledi da je −dpS = dmg. Iz definicije masene gustine se može zaključiti

dm dm
da je ρ = dV
= dz
. Tako se dobija izraz
dp Mg
− = dz, (2.44)
p RTo (1 − az)
koji nakon integracije, uvršćujući početne ulove dobija se relacija
Mg
p = po (1 − az) aRTo . (2.45)
Cp
15. Odrediti kolika je γ = Cv
, koristeći eksperimentalna merenja brzine zvuka u
nekom gasu na temperaturi T . Iskoristiti da je brzina zvuka se može shvatiti
kao √ -
brzina prenosa poremećaja kroz sredinu, i da se odreduje pomoću izraza
( )
∂p
c= ∂ρ
.
S
16. U slučaju da je unutrašnja energija termodinamičkog sistema nezavisna od za-

premine, pokazati sledeće:
(a) Da je toplotni kapacitet Cv funkcija samo (jedino) temperature T .
(b) Da je zapremina V funkcija samo Tp .
(c) Da je razlika toplotnih kapaciteta Cp − Cv samo funkcija Tp .
(d) Odrediti razliku toplotnih kapaciteta Cp − Cv u slučaju idealnih gasova (koja

zapravo predstavlja Mayer-ovu jednačinu).
17. 2 Izračunati entropiju i jednačinu adijabatskog procesa sistema, čija gustina

unutrašnje energije data relacijom
u = σT 4 . (2.46)
Pored toga uzeti u obzir da je pritisak za taj sistem povezan sa gustinom un-
utrašnje energije p = 13 u.
Rešenje:
S jedne strane znamo da je
( ) ( )
1 p 1 ∂U 1 ∂U p
dS = dU + dV = dT + ( + )dV, (2.47)
T T T ∂T V T ∂V T T
a s druge strane možemo zavisnost entropije zapisati u funkciji T i V u skladu sa

izrazom
( ) ( )
∂S ∂S
dS = dT + dV. (2.48)
∂T V ∂V T
-
Uzimajući u obzir da su temperatura i zapremina medusobno nezavisne veličine,
nalazimo zavisnosti
( ) ( )
∂S 1 ∂U
= , (2.49)
∂T V T ∂T V
( ) ( )
∂S 1 ∂U p
= + . (2.50)
∂V T T ∂V T T
Pored toga, polazeći od uslova zadatka dobijamo da je unutrašnja energija oblika

U = V σT 4 , dok je pritisak p = 13 σT 4 , što sa izrazima (2.49) i (2.50) daje

( )
∂S
= 4σT 2 V, (2.51)
∂T V
( )
∂S 4 3
= σT . (2.52)
∂V T 3
Posle integracije prethodnih dvaju jednačina dobijamo
4
S(T, V ) = S(T = 0, V = 0) + V σT 3 . (2.53)
3
Jednačinu adijabatskog procesa možemo dobiti iz prethodnog izraza za konstantnu
vrednost entropije, čime stiv zemo do izraza
V T 3 = const. (2.54)
18. Održavajući termodinamički parametar x konstantnim proučavanog termodi-

- toplotni ka-
namičkog sistema, vrši se termodinamički proces u kome je odreden
pacitet cx . Pokazati da za ovaj proces važi relacija pv a = const, gde su p pritisak,
cx −cp
v specifična zapremina i a = cx −cv
konstanta koja je prikazana preko specifičnih
toplotnih kapaciteta cp i cv pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini.
19. Gustina unutrašnje energije zračenja za apsolutno crno telo je dato jednačinom
U
u = V
= σT 4 . Uzimajući u obzir da za apsolutno crno telo važi µ = 0, odred-
iti termičku jednačinu stanja. Odrediti razmenjenu toplotu sistema u slučaju da
To
temperatura poraste sa 2
na To .
Rešenje:
Koristeći da je ( )
∂F
U (T, V ) = F − T (2.55)
∂T V,,
odakle se dobija jednostavnim algebarskim transformacijama

∂ F U (T, V )
=− . (2.56)
∂T T T2
Integraljenjem parcijalne diferencijalne jednačine dobijamo da je
σV T 4
F =− + T · f (V ), (2.57)
3
odakle se može dobiti čemu je jednak pritisak

( )
∂F σT 4
=p=+ − f ′ (V ), (2.58)
∂V T 3
Iz uslova µ = 0 i koristeći da je G = µN dobijamo da je F = −pV . Uzimajući u

obzir prethodni izraz i izraze (2.57) i (2.58) dobija se diferencijalna jednačina
f (V ) = V f ′ (V ), (2.59)
čijim se rešavanjem stiže do izraza f (V ) = cV . Toplota se može odrediti korištenjem

prvog principa termodinamike
∫
Q = ∆U + dW, (2.60)
To
uzimajući u obzir da se temperatura menja od 2
do To , dobijamo da je
15 αTo
Q = σTo4 ( Vo − ). (2.61)
16 30
20. 3 Posmatrati zračenje apsolutno crnog tela ako je unutrašnja energija po

U
molu u = n
= aT 4 i hemijski potencijal µ = 0. Uzimajući da su parametri
zračenja povezani jednačinom idealnog gasa, napisati funkcijsku zavisnost pri-
tiska od temperature p(T ).
Rešenje:
Zamenjujući da je G = µN = 0 u Legendre-ov izraz za Gibbs-ovu slobodnu en-
ergiju
G = U − T S + pV, (2.62)
dobijamo kako se ponaša entropija po molu
u pv
s = + =
T T
= aT 3 + R, (2.63)
gde smo iskoristili jednačinu idealnog gasa pv = RT . Kao posledica funkcijske

veze (2.62) i µ = 0, unutrašnja energija je podvrgnuta funkcijskoj vezi
u = T s − pv, (2.64)
odakle diferencirajući dobijamo izraz
du = sdT + T ds − pdv − vdp, (2.65)
koji zajedno sa opštim oblikom zavisnosti unutrašnje energije od svojih prirodnih

promenljivih
du(s, v) = T ds − pdv, (2.66)
daje izraz
sdT = vdp. (2.67)
Koristeći relaciju (2.63) i termičku jednačinu stanja, možemo transformisati prethodni

izraz u
RT
(aT 3 + R)dT = dp, (2.68)
p
koji posle integracije postaje
T a (T 3 −To3 )
p = po e 3R . (2.69)
To
21. a. Pokazati da Poisson-ov izraz pV γ = const važi u slučaju adijabatskog kvazis-

tatičnog procesa koji vrši idealni gas.
b. Izvesti izraz za rad koji gas vrši u adijabatskom procesu nad okolinom iz
termodinamičkog stanja (p1 , V1 , T1 ) u (p2 , V2 , T2 ). Petpostaviti da se molarna
specifična toplota pri konstantnoj zapremini ne menja.
Rešenje:
a. Pošto se razmena toplote sa okolinom ne menja δQ = 0, onda je dU = −pdV . S

druge strane, koristeći termičku ednaǐnu stanja pV = nRT , i kaloričku jednačinu
stanja U = nCv T , dobija se da je
RT
Cv dT = − dV, (2.70)
V
koja se posle integracije transformiše u jednačinu T V γ−1 = const, gde je γ =
Cp
Cv
Poisson-ov adijabatski koeficijent. Koristeći prethodni izraz i zamenjujući
temperaturu T preko ostalih parametara pomoću termičke jednačine stanja
dobija se izraz pV γ = const.
b. Rad se može izračunati na osnovu integralne jednačine

∫ V2
A= pdV. (2.71)
V1
Koristeći jednačinu adijabatskog procesa pV γ = const i termičku jednačinu

stanja pri integraciji, dobija se koliki je izvršeni rad
A = nCv (T1 − T2 ). (2.72)
22. 3 Izračunati (a) brzinu promene temperature gasa sa pritiskom pri konstant-
( ) ( )
noj entropiji ∂T
∂p
, (b) odnosno pri konstantnoj entalpiji 1 ∂T
∂p
, u zavisnosti od
S E
koeficijenta toplotnog širenja αp i toplotnog kapaciteta pri kontantnom pritisku
Cp .
1
Odnosno tzv. Joule-Thomon-ov koeficijent.
Rešenje:
(a) Koeficijent toplotnog širenja se može zapisati u obliu jakobijana

( )
1 ∂V 1 ∂(V, p)
αp = = , (2.73)
V ∂T p V ∂(T, p)
a na sličan način i toplotni kapacitet pri kontantnom pritisku možemo prikazati
( )
∂S ∂(S, p)
Cp = T =T , (2.74)
∂T p ∂(T, p)
Metodom jakobijana, koeficijent toplotnog pritiska se tranformiše u
( )
∂T ∂(T, S) ∂(T, S) ∂(T, p)
= = =
∂p S ∂(p, S) ∂(T, p) ∂(p, S)
∂(T, S) ∂(T, p)
= =
∂(T, p) ∂(p, S)
( ) [ ( )]
∂S ∂T
= − =
∂p T ∂S p
[ ( ) ][ ]
∂V T
= − − =
∂T p Cp
αp
= VT , (2.75)
Cp
- ovih funkcija odgovora sistema.
čime smo odredili traženu vezu izmedu
(b) Koeficijent brzine promene temperature sa pritiskom e može transformisati

( )
∂T ∂(T, E) ∂(T, E) ∂(T, p)
= = =
∂p ∂(p, E) ∂(T, p) ∂(p, E)
E
( ) ( )
∂E ∂T
= − =
∂p T ∂E p
( )
∂E
∂p
= − ( ∂E ) T . (2.76)
∂T p
Da bi dobijenu zavisnost od kaloričke jednačine stanja ,,preveli“ na zavisnost

od termičke jednačine stanja, potrebno je napisati funkcijsku vezu entalpije
( ) ( )
∂E ∂E
dE = dT + dp (2.77)
∂T p ∂p T
sa temperturom i pritiskom
( ) ( )
∂S ∂S
dE = (V + T )dp + T dT =
∂p T ∂T p
( )
∂V
= (V − T )dp + Cp dT. (2.78)
∂T p
Na osnovu jednačina (2.76), (2.77) i (2.78) se nalazi

( ) ( )
∂T V − T ∂V ∂T
= − ( ∂S ) p =
∂p E T ∂T p
V
= (αp T − 1). (2.79)
Cp
23. Pokazati da za idealne gasove važi:

( ∂p ) ( ∂V )
(a) Cv = −T ∂T V ∂T S
,
( ) ( ∂p )
(b) Cp = T ∂V
∂T p ∂T S
,
T V α2 KS
(c) Cv = (KT −KS )KT
,
T V α2
(d) Cp = KT −KS
24. Kod izotermnog zračenja gustina unutrašnje energije u je monotona rastuća funkcija
temperature, a pritisak zavisi od gusine unutrašnje energije p = u3 . Kakav oblik
- na osnovu ovih podataka fenomenološka
funkcionalne zavisnosti u(T ) predvida
termodinamika? Da li je rezultat saglasan sa zakonima zračenja? Primeniti isto
- monotono rastuća
rezonovanje na idealan gas, kod koga je p = 2u i u je takode 3
funkcija temperature. Da li je i ovde dobijeni rezultat saglasan sa zakonima ide-

alnih gasova?
25. Entropiju sistema sličnog klasičnom idealnom gasu možemo zapisati:

( ) 32 ( )− 52
N U V N
S(U, V, N ) = S0 + N kB ln[ · · ] (2.80)
N0 U0 V0 N0
gde je U unutraňja energija, V - zapremina i N - broj čestica. E0 , V0 , N0 , S0 i kB su

konstante.
(a) Polazeći od S(U, V, N ), odrediti Helmholtz-ovu slobodnu energiju F (T, V, N ),

Gibbs-ovu slobodnu energiju G(T, p, N ), veliki termodinamički potencijal Ω(T, V, µ)
i termodinamički potencijal X(T, p, µ). Pokazati da je termodinamički poten-
cijal X identično jednak 0.
(b) Odrediti termičku jednačinu stanja.
(c) Odrediti hemijski potencijal µ. Pokazati da je hemijski potencijal jednak Gibbs-

ovoj slobodnoj energiji po čestici.
(d) Odrediti pritisak p, i pokazati da je jednak negatvnoj vrednosti velikog ter-

modinamičkog potencijala po zapremini.
-
(e) Izračunati specifičnu toplotu pri konstantnoj zapremini CV i pritisku Cp . Takode
izračunati kompresibilnosti KT i KS , i koeficijent termalnog širenja αp . Pokazati
da izračunati toplotni kapaciteti i komresibilnosti su povezane relacijom CCVp =
KT
KS
.
(f) Odrediti jednačinu adijabatskog procesa.
RešenjeN S :
(a) Traženjem po definiciji temperature, pritiska i hemijskog potencijala iz funkcije

entropije S(U, V, N ) dobijamo:
3
U = N kB T (2.81)
2
pV = N kB T (2.82)
TS 5
µ=− + kB T. (2.83)
N 2
Helmholtz-ova slobodna energija je:
F (T, V, N ) = U − T S =
( [( ) 32 ( )− 52 ])
3 N 3N kB T V N
= N kB T − T S0 + N kB ln · · .
2 N0 2U0 V0 N0
Gibbs-ovu slobodnu energiju dobijamo iz (2.81) i (2.82):
G(T, p, N ) = U − T S + pV =
( [( )− 23 ( )− 52 ])
5 N 3N kB T N kB T N
= N kB T − T S0 + +N kB ln .
2 N0 2U0 pV0 N0
(( ) 3 ( )− 25 )
( ∂S ) 2
S0
Pošto je ∂N U,V = N0 + kB ln U
U0
· V0 · NN0
V
− 52 kB = − Tµ , dobijamo
korišćenjem (2.81):
( ) 32 ( )
3kB T V 25 µ S0 5
N= N exp + − (2.84)
2U0 V0 0 T kB N0 kB 2
Koristeći redom (2.83) i izraz za U (T, N ), a potom (2.84) dobijamo:
( )
TS 5
Ω(T, V, µ) =U − T S − − + kB T N =
N 2
| {z }
µ
= − kB T N (2.85)
( )3
3kB T 2 V 52
= − kB T N =
2U0 V0 0
( )
µ S0 5
· exp + − .
T kB N0 kB 2
Termodinamički potencijal dobijamo koristeći (2.85):
X(T, p, µ) =Ω + pV =
= − N kB T + N k B T =
=0.
(b) Termičku jednačinu stanja dobijamo direktno parcijalnim diferenciranjem

entropije po zapremini pV = N kB T
(c) Transformisanjem (2.83) dobijamo:

U
z }| { pV
3 z }| {
N kB T −T S + N kB T
µ= 2
N
G
=
N
(d) Iz (2.82) dobijamo direktnimm poredjenjem sa izrazom (2.85):

N kB T Ω
p= =−
V V
(e) Toplotni kapacitet pri konstantnoj zapremini

( ) ( )
1 δQ 1 ∂S
CV = = T ,
nm dT V nm ∂T V
gde entropiju izrazimo kao funkciju temperature, zapremine i broja čestica
koristeći (2.81). Tako dobijamo Cv = 32 NA kB = 32 R, gde je R molarna gasna
( ∂S )
konstanta. Slično dobijamo Cp = n1m T ∂T p
, gde zamenimo entropiju kao
funkciju temperature, pritiska i broja česica koristeći (2.82). Dobijamo Cp =
5
R.Izotermsku kompresabilnost dobijamo direktno iz jednačine (2.82) KT =
3
( ) ( )
− V ∂p
1 ∂V
= V − p2
1 N kB T
= p1 . Adijabatsku kompresabilnost počnemo da
T T
računamo direktno
( ) [ ( ) ]
1 ∂V 1 N kB T N kB ∂T
KS = − =− − + .
V ∂p S V p2 p ∂p S
( )
∂T
Izraz ∂p
dobijamo iz diferenciranja funkcije entropije posmatrane kao
S
funkcije po temperaturi, pritisku i broju čestica:
(( )3 ( )− 52 )
N 3N kB T 2 N kB T N
S(T, p, N ) = S0 + N kB ln .
N0 2V0 pV0 N0
Uz uslov da je proces adijabatski dS = 0, i da je broj čestica u sistemu kon-

( )
stantan, dobijamo: dT
dp
= ∂T
∂p
= 25 Tp . Zamenom u jednačinu za adija-
S,N
3
batsku kompresabilnost dobijamo KS = 5p
. Direktnom proverom dobijamo
da važi
Cp KT 5
= = .
CV KS 3
Toplotni koeficijent širenja pri konstantnom pritisku dobijamo direktno iz
( )
(2.82) αp = V1 ∂V
∂T p
= T1
(f) Iz I zakona termodinamike za kvazistatički proces, uz uslov da je proces adi-

jabacki (dS = 0) i uslova da je unutrašnja energija samo funkcija temperature
za idealni gas, dobijamo korišćenjem (2.82) dT
T
= − CRv dV
V
, a odakle dobijamo
R R+Cv
TV Cv = const., odnosno pV Cv , gde je Cv = 32 R na osnovu dela zadatka
pod (e).
-
26. Virialni razvoj za slučaj razredenog gasa se može zadržati na drugom članu u
razvoju
N kB T N
p= [1 + B2 (T )], (2.86)
V V
gde je B2 (T ) drugi virialni koeficijent. Toplotni kapacitet će imati korekciju na
vrednost koju ima za slučaj idealnog gasa
3 N 2 kB
CV,N = N kB − F (T ). (2.87)
2 V
(a) Odrediti kakav oblik funkcija F (T ) ima da bi ove dve date relacije bile ter-
modinamički odgovarajuće.
(b) Odrediti toplotni kapacitet Cp,N .
(c) Odrediti entropiju i unutrašnju energiju.
27. Termalni koeficijent širenja je je

R a
αP = + , (2.88)
P v RT 2 v
i izotermske kompresibilnosti
l b
kT = (T f (P ) + ), (2.89)
v P
V
gde je v = n
molarna zapremina.
(a) Odrediti f (p).
(b) Odrediti jednačinu stanja.
(c) Pod kojim uslovom je taj materijal stabilan?
28. Nadjeno je da je izotermska kompresibilnost gasa
kT = T vf (P ) (2.90)
i da je termalni koeficijent širenja

Rv Av
αp = + 2 (2.91)
p T
V
gde je T temperatura, v = n
molarna zapremina.
(a) Odrediti funkciju f (p).
(b) Odrediti termičku jednačinu stanja.
29. Pokazati da važi relacija

( ) ( ) ( )
∂S ∂S ∂S
N +V +U = S, (2.92)
∂N V,U ∂V N,U ∂U N,V
koristeći činjenicu da je entropija S(N, V, U ) ekstenzivna veličina. Pokazati da
ova relacija dovodi do izraza: S = (−N µ + pV + U )/T .
30. Upotebiti termodinamičke argumente da bi se pokazalo da važe sledeće relacije

( ) ( )
∂p ∂p
V = S, i V = N. (2.93)
∂T µ ∂µ T
Odrediti pritisak p idealnog klasičnog gasa u zavisnosti temperature T i µ, i

proveriti prethodne izraze za te iste idealne gasove.
RešenjeN S :
Iz pretpostavke da je unutrašnja energija ekstenzivna veličina svojih prirodnih
promenljivih
U ((1 + ε)S, (1 + ε)V, (1 + ε)N ) = (1 + ε)U (S, V, N ),
na osnovu razvoja za ε ⇀ 0, dobijamo Euler-ovu relaciju U = T S − pV + µN .

Diferenciranjem ove relacije, i primenom I zakona termodinamike za kvazis-
tatičke procese (dU = T dS − pdV + µdN ), dobijamo tzv. Gibs-Duhemovu relaciju,
koju možemo pogodno zapisati kao
N S
dp = dµ + dT.
V V
( ∂p ) ( )
S ∂p
Pošto je pritisak potpuni diferencijal, dobijamo tražene izraze ∂T µ
= V
i ∂µ
=
T
N
V
. Zamenom (2.84) u (2.82) dobijamo:
( ) 23 5 ( )
3kB T N02 µ S0 5
p(µ, T ) = exp + − · kB T
2U0 V0 T kB N0 kB 2
Direktnim traženjem odgovarajućih parcijalnih izvoda dobijamo da za idealni

gas gore izvedeni opšti termodinamički identiteti zaista važe.
31. Jednačinu stanja gasa koji se razmatra u ovom problemu je P (V − N b) = N kB T .

- poznato je da je toplotni kapacitet gasa Cv , koji funkcijski ne zavisi od
Takode
temperature, a broj čestica N se održava konstantnim.
( ∂S )
(a) Odrediti Maxwell-ovu relaciju koja odgovara parcijalnom izvodu ∂V T,N
.
Slika 2.3:
-
(b) Odredujući dU (T, V ), pokazati da je unutrašnja energija U jedino funkcija
temperature T i broja čestica N .
Cp
(c) Pokazati da je γ = Cv
= 1 + N kCBv , odnosno da je nezavisna od T i V .
(d) Zapisujući izraz za U (p, V ), pokazati da je jednačina adijabatskog procesa

data izrazom P (V − N b)γ = const.
32. U ovom zadatku razmatramo infitezimalni Carnot-ov ciklus fotonskog gasa koja
je prikazana na Slici 2.3.
(a) Izraziti izvršeni rad A u ciklusu, u zaviznosti od dV i dp.
(b) Izraziti apsorbovanu toplotu Q, pri širenju gasa duž izoterme u zavisnosti p,
dV i odgovarajućih izvoda unutrašnje energije U (T, V ).
(c) Koristeći koeficijent korisnog dejstva Carnot-ovog ciklusa, uspostaviti vezu

- izraza za rad A i količinu toplote Q.
izmedu
(d) Uzeti da je na osnovu merenja poznato da se pritisak fotonskog gasa može

prikazati jednačinom p = AT 4 , gde je A konstanta. Iskoristiti ovu informaciju
da bi se dobila unutrašnja energija U (T, V ).
(e) Odrediti relaciju koja opisuje adijabatski proces u razmatranim ciklusu.

33. Za klasični približno idealni gas termička jednačina stanja ima sledeći vid viri-
jalnog razvoja ( )
RT 1
p= 1 − β1 (T ) + . . . (2.94)
v 2v
gde je β1 (T ) poznata funkcija temperature T . Dok je u slučaju jonizaovanog gasa
termička jednačina stanja:
( 1 ( ) 12 )
RT e3 π 2 1
p= 1− + ... (2.95)
v 2 vT
Odrediti toplotni kapacitet pri konstantnoj zapremini Cv (T, v), ako je poznato da
je u limesu kada v → ∞ toplotni kapacitet iznosi Cv (T ).
RešenjeN S :
Pošto je u tekstu zadatka jedino naveden izraz za pritisak, potrebno je povezati
promenu entropije sa promenom pritiska. S tim ciljem, koristeći da je Helmholtz-
ova slobodna energija funkcija stanja dF = −S dT − p dv, dobijamo Maxwell-
( ) ( ∂p )
ovu relaciju: ∂S
∂v T
= ∂T v
. Parcijalnim deferenciranjem leve i desne strane po
temperaturi nalazimo izraz
( ( ) ) ( )
∂ ∂S ∂ 2p
= . (2.96)
∂T ∂v T v
∂T 2 v
Leva strana se može transformisati da bi se dobila zavisnost od toplotnog ka-

paciteta 2 : ( ( ) ) ( )
∂ ∂S nm ∂Cv
= , (2.97)
∂v ∂T v T
T ∂v T
odakle se toplotni kapacitet može dobiti integralom:
∫ v( 2 )
T ∂ p
Cv (T, v) = Cv (v0 , T ) + dv. (2.98)
nm v0 ∂T 2 v
2
Imamo na umu da je toplotni kapacitet uveden relacijom:
( ) ( )
δQ T dS
Cv (T, v) = = .
dT v=const. nm dT v=const.
Uzimajući za početnu zapreminu v0 → ∞, imamo Cv (v0 , T ) → Cv (T ). Uvršćavanjem

izraza (2.94) u dobijenu jednačinu (2.98), nakon integracije dobijamo:
R dβ1 RT 2 d2 β1
Cv (T, v) = Cv (T ) + T +
v dT 2v dT 2
gde je nm broj molova gasa. Slično, uvršćavanjem izraza (2.95) u jednačinu (2.98),
nakon diferenciranja i integracije dobijamo:
1
Re3 π 2
Cv (T, v) = Cv (T ) − √
4 Tv
b) Elastične trake
34. 4 Kod elastičnih slabovulkanizovanih gumenih traka, sila F zavisi od dužine

l i temperature T kao
( ) ( )2
l lo
F = AT { − (1 + α(T − To )) } (2.99)
lo l
gde su α i A konstante (gde je α mala veličina, tj α ≈ 10−3 K −1 ). Prirodna nerasteg-

nuta dužina na To je lo . Izračunati:
(a) Količinu toplote Q koju traka dobija od okoline pri sporom istezanju od lo
do l na temperaturi To .
(b) Promenu temperature ∆T pri brzom istezanju trake od lo do l ( ∆T

T
<< 1).
Uzeti da je Cl unapred poznata konstantan toplotni kapacitet.
Uzeti da je poznat toplotni kapacitet pri konstantnoj dužini Cl .

Rešenje:
(a) Polazeći od izraza za entropiju

( ) ( )
∂S ∂S
dS = dl + dT, (2.100)
∂l T ∂T l
∫
i koristeći treći princip termodinamike izraz za toplotu Q = T dS postaje
ATo 2 2 1 1
Q=− (l − lo ) + AT lo (αAT lo2 (To − 2T ) − 1)( − ) + Cl (T − To ), (2.101)
2lo lo l
odakle možemo za uslove zadatka dobijamo
ATo 2 1 1
Q=− (l − lo2 ) − ATo lo (αATo2 lo2 − 1)( − )(1 + αTo ). (2.102)
2lo lo l
(b) Pošto je istezanje trake brzo proces možemo smatrati adijabatskim. Tada
imamo ( ) ( )
∂S ∂S
dl + dT = 0. (2.103)
∂l T ∂T l
Koristeći prethodni uslov, odnsno da se entropija ne menja, i da je promena

temperature δT << To , dobija se promena temperature trake
ATo 2 Al2 To 1 1
∆T = (l − lo2 ) + o ( − ). (2.104)
2lo Cl Cl lo l
35. Razmotriti elastičnu oprugu čija sila data jednačinom F (x, T ) = k(T )x, gde je x
istezanje opruge. Odrediti unutrašnju energiju U i entropiju S.
Rešenje:
Na osnovu date zavisnosti slobodne energije, nalazimo da je unutrašnja energija
data oblikom
x2
U (x, T ) = U (0, T ) + (k(T ) − T k ′ (T )), (2.105)
2
dok je entropija
S(x, T ) = S(0, T ) − xk(T ). (2.106)
36. Kod elastičnih gumenih traka, sila zatezanja F zavisi od dužine l i temperature T
kao
f = αx − AT + BT x, (2.107)
gde su α, A i B konstante, dok je x istezanje trake. Toplotni kapacitet trake je

Cx = a(x)T .
da(x)
a. Pokazati da važi dx
= 0, dnosno da a(x) ne zavisiod x.
b. Izračunati entropiju S(T, x) trake, ako je poznato da je S(0, 0) = So .
c. Odrediti toplotni kapacitet pri konstantnoj sili Cf .
Rešenje:
a. Promenu unutrašnje energije je data izrazom
dU = T dS + f dx, (2.108)
što u slučaju da napišemo u zavisnosti od T i x dobijamo

( )
∂S
dU = Cx dT + [f + T ]dx, (2.109)
∂x T
( ∂S )
gde je Cx = T ∂T x
toplotni kapacitet pri konstantnoj dužini. U poslednjem
( ∂s ) ( ∂f )
izrazu možemo iskoristiti Maxwell-ovu relaciju ∂x T
= − ∂T x
, tako da do-
bijamo ( )
∂s
= A − Bx, (2.110)
∂x T
što daje zapravo izraz za infitezimalnu promenu unutrašnje energije, oblika
dU = Cx dT + αxdx. (2.111)
( x) ( ∂αx )
Da bi dU bio totalni diferencijal, potrebno je da važi da je ∂C ∂x T
= ∂T x
,
( ∂Cx )
odakle se dobija da je ∂x T = 0, što implicira da je da(x)
dx
= 0.
b. Polazimo od izraza za promenu entropije

( ) ( )
∂S ∂S
dS = dT + dx, (2.112)
∂T x ∂x T
( ∂S ) Cx
( ∂s )
gde možemo iskoristiti da je ∂T x
= T
= a, i Maxwell-ovu relaciju ∂x T
=
( ∂f )
− ∂T x = A − Bx. Zamenom u prethodni izraz za entropiju dobija se da je
dS = adT + (A − Bx)dx, (2.113)
što se integraleći se dobija da je
x2
S = So + aT + Ax − B . (2.114)
2
c. Iskoristićemo identitete
( )
∂S ∂(S, x) ∂(f, T )
= · (2.115)
∂T x ∂(f, T ) ∂(T, x)
( ) ( ) ( )
∂S ∂S ∂x
= − , (2.116)
∂T f ∂x T ∂T f
- toplotnih kapaciteta Cx pri konstantnoj dužini, odnosno Cf
za vezu izmedu
pri konstnoj sili. Posle nekoliko jednostavnih računskih koraka, dobija se
(A − Bx)2
Cf = T (a + ). (2.117)
α + BT
37. Zavisnost sile X gumene trake je dato izrazom

( )2
T x lo
X= ( − ), (2.118)
Te lo x
koja zavisi od dužine trake x i temperature T . Sa Te i lo su obeležene konstante te

trake. Toplotni kapacitet pri konstantnoj dužini Cx je jednak konstanti C. Dužina
trake pri temperaturi To je lo . Odrediti kolika će biti temperatura trake, ako se
11lo
ona adijabatski istegne do dužine 10
.
Rešenje:
Entropija elastiňe trake je
lo x2 lo
S(T, x) = C ln T − ( 2 + ). (2.119)
Tl 2lo x
38. Izračunati koeficijent efikasnosti toplotne mašine zasnovanoj na termodinamičkim

procesima koji se mogu zapaziti na gumenim trakama. Sila koja zavisi je u lin-
earnoj zavisnosti od dužine trake X = axT , gde je a poznata pozitivna konstanta,
x-dužina trake, a T temperatura. Uzeti da je toplotni kapacitet Cx poznat i kon-
stantan.
RešenjeN S :
Slika 2.4:
Pre nego što krenemo da analiziramo dati termodinamički proces, pokažimo

prvo da unutrašnja energija ne zavisi od dužine trake. Podjimo od prvog prin-
cipa termodinamike za kvazistatički proces dU = T dS + Xdx. Posmatrajmo un-
utrašnju energiju kao funkciju temperature i dužine U (x, T ):

( ) [( ) ]
∂U ∂U
T dS = dT + − axT dx
∂T x ∂x T
( ) [( ) ]
1 ∂U 1 ∂U
dS = dT + − axT dx
T ∂T x T ∂x T
Pošto je dS potpuni diferencijal, primenom Maksvelovih relacija za članove uz

( )
dT i dx u predhodnoj jednačini dobijamo nakon sredjivanja ∂U∂x T
= 0. Time
smo pokazali da je unutrašnja energija ovako zadatog sistema samo funkcija od
temperature. Sistem vrši pozitivan rad ako je smer termodinamičkog ciklusa kao
na slici 2.4 (pošto je δAsist = −Xdx). Analizirajmo ciklus deo po deo. U intervalu
1 − 2 sistem otpušta toplotu
T dS = dQ12 = dU − X dx = Cx dT − axT dT.
X
Nakon integracije, korišćenjem izraza T = ax
dobijamo
Q12 =Cx (T2 − T1 ) − X0 l0

X0
= − Cx − X0 l0 (2.120)
2al0
Slično, računamo i primljenu toplotu u procesu 2 − 3
Cx X0
Q23 = , (2.121)
2al0
tako i toplote u procesu 3 − 1:

( ) ∫ 1
X0 2X0 x
Q31 =Cx − − Xo dx
al0 2al0 l
3 | {z 0}
X31 (x)
3
= X0 l0 . (2.122)
2
Iz jednačina (2.120-2.122) dobijamo koeficijent korisnog dejstva toplotne mašine

zasnovane na gumenoj traci:
izvršeni rad
η=
primljena energija
Q12 + Q23 + Q31
=
Q23 + Q31
al02
=
Cx + 3al02
39. Eksperimentalno je nadjeno da za elastične trake važi

( ) ( ( x )3 )
∂X aT 0
= 1+2 , (2.123)
∂x T xo x
i relacija
( ) ( ( x )3 )
∂X ax 0
= 1− , (2.124)
∂T x xo x
gde je X – sila koja deluje na razmatranu traku, dok je sa x obeležena dužina
trake. Pored toga, pretpostaviti da su a = 1 N
K
i x0 = 0.5m poznate i pozitivne
- i da se masa trake ne menja.
konstante, a takode
1
( ∂x )
(a) Odrediti termalni koeficijent širenja trake αX = x ∂T X
. Prodiskutovati
promenu αX .
(b) Odrediti jednačinu stanja i pokazati da je dX potpuni diferencijal.
(c) Uzimajući u obzir da je toplotni kapacitet pri konstantnoj dužini Cx = 1.0 KJ .

Odrediti rad koji je potreban da se elastična traka rastegne do dužine 1m.
Pretpostaviti da se u slučaju kada se silom ne deluje na traku, njena temper-
atura je T = 290K. Kolika je promena temperature nakon rastezanja te trake.
40. Razmotriti štap koji je dužine lo u neistegnutom stanju, i koji se istegne za dužinu
X
x= , (2.125)
aT 2
- uzeti
gde je X sila koja deluje na štap, T temperatura štapa i a konstanta. Takode,
da se toplotni kapacitet pri konstantnoj dužini ponaša u skladu sa jednačinom
Cx (x = 0, T ) = bT, (2.126)
gde je b konstanta.
(a) Odrediti Cx (x, T ) za proizvoljno izduženje štapa x.
(b) Odrediti njegovu entropiju S(x, T ), ako je poznato da je na temperaturi To

izduženje štapa x = 0. Uzeti da je poznata entropija So = S(x = 0, To ).
(c) —v Stap je u početnom stanju bio dužine L1 = Lo + x1 i na temeraturi T1 .

Odrediti kolika je dužina štapa ako se adijabatski poveća temperatura na T2 .
Da li se dužina štapa povećava ili smanjuje?
(d) Odrediti toplotni kapacitet pri konstatnoj sili CX (x, T ).

( ∂L )
(e) Odrediti termalni koeficijent izduženja štapa αX = L1 ∂T X
.
Razmotriti štap koji je dužine lo u neistegnutom stanju, i koji se istegne za dužinu
X
x= , (2.127)
aT 2
- uzeti
gde je X sila koja deluje na štap, T temperatura štapa i a konstanta. Takode,
da se toplotni kapacitet pri konstantnoj dužini ponaša u skladu sa jednačinom
Cx (x = 0, T ) = bT, (2.128)
gde je b konstanta.
(a) Odrediti Cx (x, T ) za proizvoljno izduženje štapa x.

(b) Odrediti njegovu entropiju S(x, T ), ako je poznato da je na temperaturi To

izduženje štapa x = 0. Uzeti da je poznata entropija So = S(x = 0, To ).
(c) Štap je u početnom stanju bio dužine L1 = Lo +x1 i na temeraturi T1 . Odrediti

kolika je dužina štapa ako se adijabatski poveća temperatura na T2 . Da li se
dužina štapa povećava ili smanjuje?
(d) Odrediti toplotni kapacitet pri konstatnoj sili CX (x, T ).

( ∂L )
(e) Odrediti termalni koeficijent izduženja štapa αX = L1 ∂T X
.
c) Termodinamika kondenzovanog stanja materije
41. Pokazati da je slobodna energija po jedinici površine neke tečnosti jednaka površinskom
naponu γ te tečnosti. Pokazati, takodje, da je unutrašnja energija po jedinici
površine jednaka γ − T dT
dγ
.
Rešenje:
Krenimo od izraza za unutrašnju energiju površine
s F T
U + - G
S E g
Slika 2.5:
dUσ = T dS + γdσ, (2.129)
-
koja se može uz Legendre-ovu relaciju iskoristiti Fσ = Uσ − ST u odredivanju
relacije
dFσ = −SdT + γdσ. (2.130)
Površinski potencijal se može onda odrediti relacijom

( )
∂Fσ
γ= . (2.131)
∂σ T
Slobodna energija Fσ zavisi od površine, koja je ekstenzivna veličina. Koristeći tu

osobinu slobodne površine, može se napisati
Fσ (T, ασ) = αF σ(T, σ), (2.132)
koja se može diferencirati po α, čime se dobija

( )
∂Fσ (T, ασ)
= Fσ (T, σ). (2.133)
∂α
(∂ ) ( ) ( )
U sledećem koraku se može iskoristiti da je ∂α = ∂(ασ)
∂α
∂
∂(ασ)
, odakle posle
nekoliko jednostavnih transformacija
( )
∂Fσ (T, ασ)
σ = F (T, σ). (2.134)
∂(ασ)
Uzimajući u obzir prethodnu relaciju i relaciju (2.131), dolazimo do izraza
Fσ
γ= , (2.135)
σ
koji zajedno sa Legendre-ovom transformacijom Fσ = Uσ − ST nam pomaže da

dobijemo traženu zavisnost
Uσ dγ
=γ−T (2.136)
σ dT
42. U slučaju da je izvršeni rad nad slobodnom površinom tečnosti dA = γdσ, gde je
∂γ
γ(T, σ) površinski napon i ∂T
< 0.
a. Odrediti diferencijale unutrašnje i slobodne energije dU u dF .

( ∂γ ) ( ∂σ ) ( ∂γ ) ( ∂σ )
b. Pokazati da je ∂T S ∂S T
− ∂S T ∂T S
= −1
c. Pokazati da površinski napon ne zavisi od površine tečnosti.

( ) ( ) ( ∂γ )
d. Pokazati da važi ∂U
∂σ T
= T ∂S
∂σ T
+ γ = γ − T ∂T σ
.
e. Odrediti količinu toplote δQ koju tečnost razmeni pri iyotemskom procesu,

ako se njena površina poveća za dσ. Da li tečnost tu toplotu absorbujeili
predaje svojoj okolini?
-
43. Jedna od potvrdenih i često korišćenih fenomenoloških izraza za unutrašnju en-
ergiju čvrstog tela, je data izrazom
U = g(V )h(S), (2.137)
gde su g i h poznate neprekinde funkcije V i S, respektivno. Odrediti kako

( ) ( ∂S )
se menja entropija sa pritiskom ∂S
∂p
i sa temperaturom ∂T p
, zapisana kao
T
funkcija neprekidnih funkcija g(V ) i h(S)
AT 3
44. Termička jednačina stanja neke nove materije je p = 3V
, dok je kalorička jednačina
stanja U = BT n ln( VVo ) + f (T ), gde su B, n i Vo konstante a f (T ) zavisi od temera-
ture. Odrediti B i n.
Rešenje:
Polazeći od izraza za entropiju sistema
( ) ( )
∂S ∂S
dS = dV + dT, (2.138)
∂V T ∂T V
može se iskoristiti uslov da je sa leve strane izraza totalni diferencijal, odnosno
da je [( ) ] [( ) ]
∂ ∂S ∂ ∂S
= . (2.139)
∂T ∂V T ∂V ∂T V
Partcijalni izvodi entropije po temperaturi i zapremini se dobijaju iz izraza za
neki od termodinamičkih potencijala, dobijamo da je
( ) ( )
∂S 1 ∂U AT 2
= +
∂V T T ∂V T V
( ) ( )
∂S 1 ∂U
= ,
∂T V T ∂T V
koji se može zameniti u izrazu (2.139), odakle se dobija da je B = 23 A i n = 3.
-
45. U odredenim sistemima kvazičestica, unutrašnja energija je povezana sa entropi-
jom izrazom
( )d
N dS
U (V, S) = AN e N kB , (2.140)
V
- odrediti
gde su A i d konstante. Napisati temičku jednačinu stanja. Takode,
toplotne kapacitete Cp i Cv sistema.
- hemijskog potencijala i broja čestica za Fermi sistem na

46. Funkcijska veza izmedu
niskim temperatruama se data u aproksimativnom obliku izrazom
( )2
5/2 3/2 π kB T
N = AV T µ (1 + ). (2.141)
4 µ
Odrediti razliku toplotnih kapaciteta CV,µ − CV,N , gde je CV,µ toplotni kapacitet
pri konstantnoj zapremini i hemijskim potencijalom µ.
47. Za ultrarelativistički kvantni gas, na niskim temperaturama, veliki termodinamički

potencijal se može prikazati aproksimativno izrazom
( )2 ( )4
V kB 4 7π 4 µ 1 µ
Ω=− 2T ( +π 2
+ ). (2.142)
6π 30 kB T 2 kB T
Odrediti toplotne kapacitete CV,µ i CV,N .
48. Izračunati kapacitet kristala, koji je dat izrazom

( )
T
Cv = f , (2.143)
θ
gde Debay-eva temperatura ne zavisi od temperature kristala, a sa promenom
zapremine menja se θ ∼ V −γ , gde je γ ∼ 1 pozitivna konstanta anharmoničnosti.
Odrediti izobarni koeficijent toplotnog širenja kristala.
49. Jedan kilogram vode se izotermski sabije na konstantnoj temperaturi T = 20o C

od pritiska od 1 atmosfere (105 Pa) do pritiska od 20 atmosfera.
(a) Odrediti rad koji je izvršen u ovom procesu.
(b) Koliko toplote je voda emitovala? Pretpostaviti da je srednja izotermska kom-

presibilnost vode tokom tog procesa KT = 0.5 · 10−4 atm
1
i srednji koeficijent
termalnog širenja αp = 2 · 10−4 o1C .
50. Pokazati da važi relacija

( ) ( )
∂T ∂T
T ds = cx dY + cY dx, (2.144)
∂Y x ∂x Y
X
gde je x = n
količina ekstenzivne varijable X po molu. Pored toga, cx je toplotni
kapacitet po molu za konstantnu vrednost parametra x, a cY je toplotni kapacitet
po molu pri konstantnom Y .
51. Tanki sloj sapunice je pridržavan od strane četiri srane pravougaonika ABCD
(vidi sliku), čije su ivice tanki štapovi. Štap AD, dužine a, se može pokretati
paralelno štapu BC tako da se sloj sapunice time može rastezati. Intenzitet sile
|f⃗| = σl kojom se deluje u pozitivnom smeru x–ose, omogućuje da se štap ostane
nepokretan. Sa σ je obeležen površinski napon.
(a) Napisati T dS jednačine za ovaj problem.
(b) Ako je poznat toplotni kapacitet pri konstantnoj dužini Cx (T ) napisati kako
( ) ( ∂U )
zavise ∂U
∂T x
i ∂x T preko parcijalnih izvoda površinskog napona (po istim
paramettrima).
(c) Površinski napon sapunice se menja linearno po zakonu
σ = σo (1 + a(T − To )) (2.145)
oko konstantne temperature To . Konstanta σo je jednaka σo = σ(T = To ), dok

konstanta a ima male vrednosti. Ako se sloj sapunice kvazistatički rastegne
za dx na konstantnoj temperaturi, odrediti odgovarajući porast unutrašnje
energije dU .
(d) Pokazati da za slučaj površinskog napona uvedenog u prethodnom delu za-

- odrediti izotermsku
datka toplotni kapacitet Cx ne zavisi od dužine x. Takode,
( ∂x )
kompresibilnost KT = − x1 ∂X T
.
(e) Pretpostavimo da je u razmatranom intervalu temperatura toplotni kapacitet

Cx konstantan. Sapunicu rastegnemo kvazistatički i adijabatski za dx na tem-
peraturi T1 (> To ). Izračunati koliko je usled tog rastezanja povećanje temper-
ature dT . Pretpostaviti da je toplotni kapacitet Cx približno jednak toplotnom
kapacitetu. Uzeti da je poznata z − − debljina te sapunice.
d) Termodinamika magnetika
52. Odrediti koliki je rad izvršen nad paramagnetnim dijelektrikom pri njegovoj po-
larizaciji i namagnetisavanju.
Rešenje:
Za diksontinualno naelektrisanje dijamagnetne elektrčne i magnetne osobine su
-
odredene dielektričnim i magnetnim momentom
∑ ∑
P
⃗ = qi⃗ri , ⃗ =1
M qi (⃗ri × ⃗vi ), (2.146)
i
2 i
dok se za kontinualno naelektrisanje, sume prelaze u integralima
∫ ∫
1
P = ⃗rρ(⃗r)d ⃗r,
⃗ 3
M=
⃗ (⃗r × ⃗v )ρ(⃗r)d3⃗r. (2.147)
2
Električna polarizacija za kontinualno naelektrisanje se može uvesti izrazom
dP⃗
⃗ = dM .
⃗
P⃗ = 3 , M (2.148)
d ⃗r d3⃗r
Ukupni rad koji izvrši električno i magnetno polje nad nekim magnetikom se sas-
toji od ”elementarnog” rada koje izvrši magnetno polje na svaku pojedinačnom
česticom putem Lorentz-ove sile
⃗ + ⃗v × B),
F⃗L = q(E ⃗ (2.149)
što nam omogućuje da uvedemo polje Lorentz-ove sile u svakoj tački magnetika
dF⃗L
f⃗L = 3 = ρ(⃗r)(E
⃗ + ⃗v × B).
⃗ (2.150)
d ⃗r
Time je rad koji izvrši fluks naelektrisanja neke male, odnosno delića zapremine
magnetika d3⃗r, u nekoj proizvoljnoj tački ⃗r je
δw = f⃗L d⃗r,
dok je onda ukupni izvršeni rad slobodnih struja u magnetiku

∫
δW = f⃗L⃗v dtd3⃗r.
Pošto je ⃗v · (⃗v × B)
⃗ = 0, dobijamo da je
∫
δW = ⃗ v dtd3⃗r =
ρ(⃗r)E⃗
∫
= ⃗
⃗j(⃗r)Edtd 3
⃗r, (2.151)
gde smo iskoristili da je ⃗j = ρ⃗v . Koristeći Ampere-ov zakon

⃗
⃗ − ∂D ,
⃗j = ∇ × H (2.152)
∂t
da bi izvršili zamenu gustine slobodnih struja iz izraza (2.151) magnetnim polje
⃗ i vektorom dielektričnog pomeraja D,
H ⃗ dobija se izvršeni rad
∫ ⃗
δW = dt (∇ × H ⃗ − ∂ D ) · Ed
⃗ 3⃗r. (2.153)
∂t
Koristeći identitet ∇ · (E
⃗ × H) ⃗ · (∇ × E)
⃗ =H ⃗ −E⃗ · (∇ × H),
⃗ dolazimo do
∫ ∫ ∫ ⃗
δW = dt[ (H · (∇ × E)d ⃗r − ∇ · (E × H)d ⃗r − E
⃗ ⃗ 3 ⃗ ⃗ 3 ⃗ · ∂ D )d3⃗r]. (2.154)
∂t
U drugom sabirku se može upotrebiti teorema GaussOstrogradsky-og, koja za-
menjuje integraciju po zapremini integracijom po zatvorenoj površini koja okružuje
tu površ ∫ I
∇ · (E
⃗ × H)d
⃗ 3⃗r = ⃗ × H)d
(E ⃗ 3 S.
Dobijeni površinski integral za dovoljno veliku zatvorenu površ teži 0, pošto je

E ∼ 1
r2
iH ∼ 1
r2
, dok je S ∼ r2 . S druge strane u prvom sabirku možemo
⃗ = ∂ B⃗ , odakle dobijamo da je rad
iskoristiti Faradey-ev zakon −∇ × E ∂t
∫ ⃗ ⃗
δW = −dt[ (H⃗ · ∂B + E ⃗ · ∂ D )d3⃗r]. (2.155)
∂t ∂t
53. 3 Odrediti CM − CH za paramagnetnik čija je izotermska Curie-eva suscep-

tibilnost χT = Tc .
Rešenje:
Za paramagnetike osnovna jednačina promene unutrašnje energije je oblika
M F T
U + - G
S E H
Slika 2.6:
dU = T dS + HdM, (2.156)
tako da je Born-ov četvorougao koji pomaže u termodinamičkoj analizi para-

magnetika je dat na Slici 2.6. Toplotni kapaciteti pri konstantnoj magnetizaciji
( ∂s ) ( ∂s )
CM = T ∂T M
i pri konstantnom polju3 CH = T ∂T H
se mogu transformisati
koristeći izraz (2.156), tako da se dobija da je
( ) ( )
∂s ∂u
CM = T = . (2.157)
∂T m ∂T m
3 -
Gde je sa s obeležena entropija odredene količine materije, za koju računamo toplotne kapacitete.
Tako npr. ako se traži razlika molarnih tolotnih kapaciteta, onda je s = Sn entropija jednog mola
-
materije. Analogno, isto važi i za uvodenje -
magnetizacije odredene količine materije.
Da bi doveli u vezu toplotne kapacitete, krenimo od (2.6) raspisane sa promenom

temperature T i polja H
( ) ( ) ( ) ( )
∂u ∂u ∂s ∂s
dT + dH = T dT + T dH + (2.158)
∂T H ∂H T ∂T H ∂H T
( ) ( )
∂m ∂M
+ H dT + H dH, (2.159)
∂T H ∂H T
odkle se dolazi do
( ) ( ) ( )
∂s ∂u ∂m
T = −H . (2.160)
∂T ∂T ∂T
| {z }
H H H
CH =
( ∂u )
Parcijalni izvod ∂T H
se može dobiti prelaskom u zapis sa jakobijanima prelaska
( )
∂u ∂(u, H)
= =
∂T H ∂(T, H)
∂(u, H) ∂(T, m)
= =
∂(T, m) ∂(T, H)
[( ) ( ) ( ) ( ) ] ( )
∂u ∂H ∂u ∂h ∂m
= − · =
∂T m ∂T m ∂m T ∂T m ∂H T
( ) ( ) ( ) ( )
∂u ∂u ∂H ∂m
= − =
∂T m ∂m T ∂T m ∂H T
| {z }
∂(H,m) ∂(M,T ) ∂(H,m)
=− ∂(T,m) =− ∂(H,T )
)
( ( ) ( )
∂(H,T )
∂u ∂u ∂m
= + . (2.161)
∂T m ∂m T ∂T H
| {z }
=Cm
U ovom prethodnom izrazu parcijalni izvod kaloričke jednačine stanja se može

-
izračunati ako predemo na termičku jednačinu stanja
( ) ( ) ( ) ( )
∂u ∂u ∂s ∂s
dT + dm = T dT + T dm + Hdm, (2.162)
∂T m ∂m T ∂T m ∂m T
tako nalazimo ( ) ( )
∂u ∂H
=T + H. (2.163)
∂m T ∂T m
Koristeći izraze (2.160), (2.161) i (2.163) dobija se

( ) ( )
∂m ∂H
CH − Cm = T . (2.164)
∂T H ∂T m
Da bi odredili ovu razliku za konkretan Curie-ev paramagnetik, iskoristićemo da

je
C
M = χT H = H, (2.165)
T
odakle dobijamo
( ) ( )
CH H H2
CH − Cm = T · − 2 · = −C 2 . (2.166)
T T T
54. 3 U eksperimentu je utvrdjeno da u odredjenoj oblasti temperature, mag-

H
netizacija M paramagnetnog tela zavisi od T
, tj da M = f ( H
T
), gde je H jačina
magnetnog polja, a T apsolutna temperatura. Dokazati da unutrašnja energija ne
zavisi od magnetizacije i odrediti entropiju S u zavisnosti od izmerene funkcije
f(H
T
).
Rešenje:
Iz osnovne jednačine promene unutraňje energije paramagnetika
dU = T dS + HdM, (2.167)
dobijamo
( ) ( ) ( ) ( )
∂U ∂S ∂U ∂S
=T , =T + H. (2.168)
∂T M ∂T M ∂M T ∂M T
S druge strane, polje se može prikazati pomoću magnetizacije H = T f −1 (M ).

Koriteći i izraz (2.168), dolazimo do veze
( ) ( )
∂U ∂H
= −T + H = −T · f −1 (M ) + H = 0, (2.169)
∂M T ∂T M
odakle se može zaključiti da unutrašnja energija nije funkcija magnetizacije. Do

izraza za entropiju dolazimo do jednačina postaje
( )
1 H H H
dS = dU (T ) − f ′ ( )d , (2.170)
T T T T
i nakon integraljenja
∫ ∫ H/T
dU (T )
S = − xf ′ (x)dx + const =
T 0
∫ H/T
H H
= g(T ) − f ( ) + f (x)dx + const. (2.171)
T T 0
55. 3 Paramagnetno telo ima izotermsku magnetnu susceptibilnot χT (T ). Odred-

iti slobodnu energiju F (T, M ) kao funckiju magnetizacije M i temperature T . Na
osnovu nje izračunati unutrašnju energiju U i entropiju S.
Rešenje:
- magnetizacije i polja je data sa
U skladu sa postavkom zadatka veza izmedu
M = χT (T )H. Pošto je ( )
∂F
H= , (2.172)
∂M T
zajedno sa spomenutom vezom magnetizacije i polja, Helmoholtz-ova slobodna

energija je oblika
∫
M
F (T, M ) = F (T, M = 0) + dM =
χT (T )
1 M2
= F (T, M = 0) + , (2.173)
χT (T ) 2
H
što ukazuje da je entropija funkcija T i odnosa T
. I na kraju unutraňju energiju
možemo dobiti Legendre-ovom transformacijom
( )
∂F
U = F + TS = F − T ,
∂T M
koji se zatim nastavlja u izraz

( ) ( ( ))
F 1 ∂F ∂ F
U = T ( 2−
2
) = −T 2
=
T T ∂T M ∂T T
[ ( ) ( )]
M
d F (T, 0) M2 d 1
= −T 2
− . (2.174)
dT T 2 dT T χT (T )
Uzimajući da je
( )
d F
U (T, M = 0) = −T 2
, (2.175)
dT T
dobijamo da je
( )
M 2T 2 d 1
U (T, M ) = U (T, M = 0) + . (2.176)
2 dT T χT (T )
Entropija se može odrediti iz izraza (2.173),

( )
d 1 M2
S(T, M ) = S(T, 0) + . (2.177)
dT χ(T ) 2
56. 3 Magnetna susceptibilnost paramgnetika je data Curie-vim zakonom χ =

C
T
, a unutrašnja energija je data izrazom U = U (T, M ) = U (T = 0, M ) + aT 4 (gde
su a i C konstante).
a. Izračunati toplotu magnetizacije, odnosno koliku toplotu magnetik razmeni

sa okolinom pri pojačanju polja od 0 do H, pri konstantnoj temperaturi T =
const.
b. Pokazati da je nemoguće dostići temeraturu 0K adijabatskom demagnetizaci-

jom (tj. kada se magnetno polje isključuje od neke konačne vrednosti do H =
0).
c. Odrediti kolika je toplota pri adijabatskom razmagnetisavanju, tj smanjenji-

vanju magnetnog polja od H do 0.
Rešenje:
(a) Iz izraza za promenu unutrašnje energije možemo dobiti da je

( ) ( )
∂U ∂H
=H −T , (2.178)
∂M T ∂T M
( ∂S ) ( ∂H )
gde smo iskoristili Maxwel-ovu relaciju ∂M T
= − ∂T M
. U prethodnoj
( ∂H )
relaciji možemo odrediti parcijalni izvod = M C
, pošto je M = CH
∂T M T
.
( ∂U )
Zamenjujući ovaj izraz u (2.178) dobijamo da je ∂M T = 0. Pored toga,
znamo da je u opštem slučaju
δQ = T dS = dU − HdM, (2.179)
tako da u slučaju kada unutrašnja energija ne zavisi od magnetizacije dobi-

jamo da je ( )
∂U
δQ = dT − HdM, (2.180)
∂T M
ali pošto je dT = 0, dobijamo da je δQ = −HdM , odakle integracijom od

H = 0, do nekog nenultog polja H dobija se da je
χ
QT =const = − H 2 . (2.181)
2
(b) Za adijabatski proces važi da je δQ = T dS = 0, odnosno da je dU = HdM .

Koristeći da za Curie-jevu susceptibilnost, unutrašnja energija ne zavisi od
magnetizacije, dobija se
χH 2
U (T2 ) − U (T1 ) = − , (2.182)
2
gde je T2 -temperatura magnetika kada je spoljašnje polje H = 0, dok je T1 -

temperatura, kada je spoljašnje polje H ̸= 0.
C
57. Razmatrati paramagnetni materijal koji ima izotermsku susceptibilnost χT = T
,
K
i ima toplotni kapacitet C(T, M = 0) = T2
.
(a) Odrediti toplotni kapacitet pri konstantnom magnetnom polju CH , i pri kon-
stantnoj nenultoj magnetizaciji CM .
(b) Pretpostaviti da je paramagnetik doveden do temerature T1 i da je u mag-

netnom polju H1 . Odrediti konačnu temperaturu T2 paramagnetika posle
adijabatske demagnetizacije, pri kome polje smanjujemo do H2 .
58. Izračunaj entropiju, entalpiju, Helmholtz-ovu slobodnu energiju i Gibbs-ovu slo-

bodnu energiju paramegnetnog materijala i napiši eksplicitno u zavisnosti prirod-
nih varijabli (u slučaju da je moguće). Magentizacija zavisi od polja i temperature
aH
u sklau sa jednačinom M = T
, i molarni toplotni kapacitet pri konstantnoj mag-
netizaciji se ne menja CM = C. M je molarna magnetizacija, dok su a i C kon-
stante.
C
59. Razmatrati paramagnetni materijal koji ima izotermsku susceptibilnost χT = T
, i
K
ima toplotni kapacitet C(T, M = 0) = (T +θ) 2 . Odrediti adijabatsku susceptibilnost
( ∂M )
pri χS = ∂H S u zavisnosti od magnetnog polja H i temperature T .
C
60. Magnetna susceptibilnost paramgnetika je data Kirijevim zakonom χ = T
, a
topolotni kapacitet po jedinici zapremine pri konstantnom polju CH = (a+bH 2 ) TV2
(gde su a i b konstante). Odrediti kolika je temperatura T ′ posle adijabatskog raz-
magnetisavanja sa temperature T , pri samnjivanju polja sa H na 0.
A
61. Magnetna susceptibilnost antiferomagnetika se može predstaviti kao χ = Tα
, a
gde je A > 0, i gde je 0 < α < 1. Unutrašnja energija van spoljašnjeg polja je
U (T, M = 0) = BT β , gde su B, β > 0. Ako je sistem imao temperaturu T u
′
polju jačine H, posle adijabatskog isključenja ohladiće se do temperature T < T .
′
Odrediti temperaturu T . Uzeti u obzir da je A i α ne zavise od H (odnosno, da
su slaba polja), što znači da su efekti magnetostrikcije mali.
62. (a) Dokazati sledeću relaciju izmedju zapreminske magnetostrikcije i koefici-

jenta piezomagnetika
( ) ( )
∂V ∂M
=− . (2.183)
∂H p,T ∂p H,T
(b) Pokazati da pri izotermskom povećanju polja od 0 do H zapremina promeni

za ∆V (gde je ∆V << V ), uzati da je
( )
∆V H2 ∂χ
≈ (βχ − ),
V 2 ∂p T
( )
gde je β = − V1 ∂V
∂p
T . Uzeti da je magnet homogen (M = χV H).
H
63. 4 U sudu sa klasičnim paramagnetnim gasom (p = nkT, χT = µ n

3 KT
,n =
N
V
) nalazi se dugački solenoid, u kome gas može slobodno da cirkuliše. Zane-
marujući efekte krajeva izračunati odnos pritiska gasa u solenoidu prema onome
van solenoida, ako je magnetno polje u solenoidu H.
Rešenje:
Paramagnetni gas se uvlači u solenoid gde je mnogo veće magnetno polje nego
izvan solenoida. Sa poveća njem koncentracije gasa u solenoidu se povećava
samim tim i pritisak gasa. Do tog zaključka bismo mogli da dodjemo koriš ćenjem
Gibbs-Duhem-ove relacije za paramagnetni idealni gas, koja je oblika:
dµ = −sdT + vdp − mdH, (2.184)

S V MV
µ hemijski potencijal, dok su s = N
, v = N
im = N
- entropija, zapremina
i srednji magnetni moment, respektivno. Prethodno navedene veličine odnose
se za jednu česticu. Zavisnost hemijskog potencijala od veličina p, T i H je data
sledećim izrazima: ( )
∂µ 1 kT
=v= = , (2.185)
∂p H,T n p
( )
∂µ
= −s, (2.186)
∂T H,p
( )
∂µ µo H
= −m = − . (2.187)
∂H p,T 3kB T
Koristeći prethodne relacije možemo dobiti hemijski potencijal u funkciji svojih
prirodnih parametara
µo 2
µ(p, T, H) = kB T ln p − H − cp T ln T + cp T. (2.188)
kB T
Gas koji se nalazi u magnetnom polju i izvan magnetnog polja je u termodi-
namičkoj ravnoteži, tako da je T1 = T2 , i µ1 = µ2 . Koristeći izraz za hemijski
potencijal, u ovom slučaju termodinamičke ravnoteže možemo napisati relaciju
µ(p1 , T1 , H1 ) = µ(p2 , T2 = T1 , H2 = 0), gde su veličine indeksirane sa 1 su un-
utar solenoida, dok veličine indeksirane sa 2 su izvan solenoida. Ako iskoristimo
izraz za hemijski potencijal dobijamo relaciju
µo H
p1 = p2 e 3(kB T )3 , (2.189)
koja sugeriše da je pritisak p1 veći od pritiska p2 , što smo i na početku zadatka

zapazili da će se desiti.
e) Termodinamika sistema sa promenljivim brojem čestica
64. 4 Odrediti razliku toplotnih kapaciteta Cv,µ − CV,N .

Rešenje:
Razmatrajući parcijalne izvode, odnosno jakobijane, preko kojih su zapisani za-
dati toplotni kapaciteti, dolazimo do izraza
( )
∂S ∂(S, V, µ)
CV,µ = T =T , (2.190)
∂T V,µ ∂(T, V, µ)
( )
∂S ∂(S, V, N )
CV,N = T =T , (2.191)
∂T V,N ∂(T, V, N )
koje možemo povezati relacijama
∂(S, V, µ) ∂(S, V, µ) ∂(T, V, N )

= · . (2.192)
∂(T, V, µ) ∂(T, V, N ) ∂(T, V, µ)
Posle nekoliko jednostavnih aritmetičkih transformacija dolazimo do ključne relacije
( ) ( ) ( ) ( )
∂S ∂S ∂S ∂µ
= − , (2.193)
∂T V,µ ∂T V,N ∂µ T,V ∂T V,N
iz koje možemo dobiti izraz

( ) ( )
∂N ∂µ
Cv,µ − CV,N = −T . (2.194)
∂T µ,V ∂T V,N
65. 4 Dokazati sledeće relacije za N -čestične sisteme:

( ∂U ) ( ∂µ )
(a) ∂N T,V
− µ = −T ∂t V,N
,
( ∂N ) ( ) ( ∂U )
(b) ∂T V,x
= T1 ∂N
∂µ ∂N T,V
,
T,V
( ∂U ) ( ∂u ) ( ) ( ∂U )
(c) ∂T V,x
− ∂T V,N
= 1
T
∂N
∂µ ∂N T,V
,
T,V
gde je x = Tµ .
Rešenje:
(a) Unutrašnju energiju možemo zapisati u zavisnosti od V ,T i N koriste’ ci

izraz
( ) ( ) ( )
∂S ∂S ∂S
dU = (T − p)dV + T dT + (µ + T )dN, (2.195)
∂V T,N ∂T V,N ∂N V,T
iz koga se može ,,pročitati“ traženi izraz

( ) ( )
∂U ∂µ
− µ = −T , (2.196)
∂N T,V ∂t V,N
(b) Uvedimo smenu x = Tµ . Krenimo od izraza

( )
∂N ∂(N, V, x) ∂(N, V, x) ∂(T, V, µ)
= =
∂T V,x ∂(T, V, x) ∂(T, V, µ) ∂(T, V, x)
( ) ( )
∂N µ ∂N
= + , (2.197)
∂T V,µ T ∂µ T,V
( ∂x ) ( )
gde je iskori steno da je ∂T µ
= − T
µ
2 i ∂x
∂µ
= T1 . Nakon još nekoliko
T
algebarskih transformacija dobija se izraz
( ) ( ) ( )
∂N 1 ∂N ∂µ
= (µ − T ), (2.198)
∂T V,x T ∂µ T,V ∂T V,N
u kome se može iskoristiti relacija pod (a), odakle se dobija

( ) ( ) ( )
∂N 1 ∂N ∂U
= . (2.199)
∂T V,x T ∂µ T,V ∂N T,V
(c) Slično se može krenuti kao u prethodnom segmentu zadatka

( )
∂U ∂(U, V, x) ∂(U, V, x) ∂(T, V, N )
= =
∂T V,x ∂(T, V, x) ∂(T, V, N ) ∂(T, V, x)
( ) ( ) ( ) ( )
∂U ∂U ∂x ∂N
= + , (2.200)
∂T V,N ∂N T,V ∂T V,N ∂x T,V
odakle se može dobiti

( ) ( ) ( ) ( ) ( )
∂U ∂U 1 ∂U ∂µ ∂N
− =− (µ−T ) , (2.201)
∂T V,x ∂T V,N T ∂N T,V ∂T V,N ∂µ T,V
gde se može iskkoristiti relacija pod (a), čime se dobija

( ) ( ) ( ) ( )
∂U ∂u 1 ∂N ∂U
− = . (2.202)
∂T V,x ∂T V,N T ∂µ T,V ∂N T,V
66. Dokazati sledeće termodinammičke relacije:

( ∂U ) ( ∂p )
a. ∂V T
=T ∂T V
−p
( )
b. ∂N
∂µ
= N 2 KVT , gde je µ hemijski potencijal, a KT izotermska kompresibil-
T,V
nost.
( ) ( ∂V )
c. Cp ∂T
∂p
=T ∂T p
− V , gde je E entalpija posmatranog sistema.
E
Rešenje:
(a) Krenućemo od izraza za unutrašnju energiju
dU = T dS − pdV, (2.203)
odakle se dobija izraz za parcijalni izvod unutrašnje energije po zapremini

( ) ( )
∂U ∂S
=T − p, (2.204)
∂V T ∂V T
odakle se Maxwel-ovom relacijom dokazuje potrebni izraz

( ) ( )
∂U ∂p
=T − p. (2.205)
∂V T ∂T V
(b) Krenimo od Gibbs-Duhem-ove relacije
N dµ = SdT − V dp, (2.206)
odakle se dobija da je
( ) ( )
∂µ ∂p
= −V . (2.207)
∂N T,V ∂N T,V
Za poslednji pacijalni izvod možemo iskoristiti jednu od osobina jakobijana

( )
∂p ∂(p, T, V )
= =
∂N T,V ∂(N, T, V )
∂(p, T, V ) ∂(p, T, N )
= =
∂(p, T, N ) ∂(N, T, V )
( ) ( )
∂V ∂p
=
∂N p,T ∂V N,T
Parcijalni izvod zapremine V po broju čestica N se može transformisati ko-

- može se primetiti da su V i N ek-
risteći Maxwell-ovu jednačinu. Takode
stenzivne veličine, što znači da možemo očekivati u slučaju fluida da pos-
toji zavisnost N = V f (p, T ). Znači koristeći Maxwell-ovu relaciju i ponovo
Gibbs-Duhem-ovu relaciju dobija se
( ) ( )
∂V ∂µ V
= = . (2.208)
∂N p,T ∂p T,N N
( )
∂T
(c) Prvi korak je da izrazimo ∂p
preko izvoda entalpije, koristeći osobine
E
jakobijana
( )
∂T ∂(T, E)
= =
∂p ∂(p, E)
E
( ) ( )
∂(T, E) ∂(T, p) ∂E ∂T
= =− .
∂(T, p) ∂(p, E) ∂p T ∂E p
Ovu relaciju možemo srediti ako upotrebimo zavisnost promene entalpije

od temperature T i S:
dE = T dS + V dp, (2.209)
( ) ( ∂S )
odakle dobijamo da je ∂E
∂T p
= T ∂T p
= Cp . Drugi parcijalni izvod po
pritisku, koriseći ovu relaciju je jednak
( ) ( ) ( )
∂E ∂S ∂V
=V +T =V − , (2.210)
∂p T ∂p T ∂T p
odakle zamenom se dobija traženi izraz

( ) ( )
∂T ∂V
Cp =T − V. (2.211)
∂p E ∂T p
67. Pokazati sledeće relacije:

( ∂p ) ( ∂p )
(a) V ∂V T,N
= −N ∂N T,V
,
( ∂µ ) ( ∂µ )
(b) V ∂V T,N
= −N ∂N T,V
,
( ∂µ ) V
(c) ∂N T,V
= N 2 KT
.
68. Pokazati da za realni van der Waals-ov gas važi relacija:
a
dH = Cv dT + dV + d(pV ). (2.212)
V2
f) Termodinamičke nejednakosti
69. 4 Pokazati da u termodinamičkoj ravnoteži, sledeće funkcije odgovora sis-

tema zadovoljavaju nejednakosti
( ∂S )
(a) Cv = T ≥ 0,
∂T p
) (
(b) KS = − V ∂p
1 ∂V
≥ 0,
S
( )
(c) KT = − V1 ∂V
∂p
≥ 0.
T
Rešenje:
(a) Razmotrimo gas koji je u kontaktu sa toplotnim rezervoarom, i koji se nalazi

u termodinamičkoj ravnoteži na temperaturi T0 i pritisku p0 . U termodi-
namičkoj ravnoteži entropija sistema je maksimalna. Pošto je Gibbs-ova slo-
bodna energija G = U − T0 S + p0 V ima minimalnu vrednost, i bilo koja
promena unutrašnje energije ili entropije može povećati vrednost Gibbs-ove
slobodne energije. Tako dobijamo da je dU − T0 dS + p0 dV ≥ 0. Pošto ova ne-
jednačina važi za bilo koju promenu unutrašnje energije, izvršićemo razvoj
unutrašnje energije do drugog člana u razvoju, i tako ćemo dobiti razma-
tranu jednačinu zapisanu u obliku
( ) ( )
∂U ∂U 1 ∂ 2U 2 ∂2U 1 ∂ 2U
dS + dV + dS + dSdV + dV 2 −
∂S V ∂V S 2 ∂S 2 ∂V ∂S 2 ∂V 2
− T0 dS + p0 dV ≥ 0,
koja se zatim transformiše u

1 ∂2U 2 ∂2U 1 ∂ 2U
2
dS + dSdV + 2
dV 2 ≥ 0, (2.213)
2 ∂S ∂V ∂S 2 ∂V
( ) ( ∂U )
pošto znamo da je ∂U
∂S V
= T0 i ∂V S
= −p0 . Da bi izraz (2.213) bio uvek
pozitivan potrebno je da svaki dvostruki izvod bio pozitivan. Tako iz pozi-
tivinosti dvostrukog izvoda unutrašnje energije po entropiji dobijamo
( ) ( )
∂ 2U ∂ ∂U ∂T
2
= = ≥ 0. (2.214)
∂S ∂S ∂S V ∂S V
( ∂S )
Uzimajući u obzir definiciju toplotnog kapaciteta CV = T ∂T V
pri kon-
stantnoj zapremini dolazimo do CV ≥ 0.
(b) Polazeći od toga da kvadratna forma (2.213) mora biti pozitivna, dobijamo
( ) ( )
∂ 2U ∂ ∂E ∂p
= =− ≥ 0, (2.215)
∂V 2 ∂V ∂V S ∂V S
odakle zaključujemo da je KS ≥ 0.
- funkcija odgovora sistema (2.3), i na
(c) Pošto znamo da važi odnos izmedu
osnovu toga da je KS ≥ 0, i na osnovu Cp > CV ≥ 0, dobijamo da je i
KT ≥ KS ≥ 0.
70. Dokazati nejednakost ( )

∂Yk
> 0, (2.216)
∂yk yk′
gde su Yk -generalisane sile, a yk –generalisane koordinate.

Rešenje:
Varijacija drugog reda unutrašnje energije sistema se može zapisati izrazom
1 ∑ ∑ ∂ 2U
δ2 U = δyi δyk , (2.217)
2 i k ∂yi ∂yk
odakle se koristeći
∑ ∂2U ∑ ∂Yi
δyk = δyk = δYi ,
k
∂y i ∂yk
k
∂y k
dolazi do
1∑
δ2 U = δYi δyi . (2.218)
2 i
U slučaju minimuma unutrašnje energije, imamo da je
δ2 U > 0, (2.219)
odnosno ako se izraz (2.221) razmatra kao kvadratna forma, onda determnanta
koeficijenata u toj kvadratnoj formi mora biti pozitivna
 
∂2U ∂2U ∂2U
···
 ∂yk1 ∂yk1 ∂yk1 ∂yk2 ∂yk1 ∂ykn 
 ∂2U ∂2U ∂2U 
 ··· 
δ2 U = 

∂yk2 ∂yk1 ∂yk2 ∂yk2 ∂yk2 ∂ykn ,
 (2.220)
 ··· ··· ··· ··· 
 
∂2U ∂2U ∂2U
∂ykn ∂yk1 ∂ykn ∂yk2
··· ∂ykn ∂ykn
gde indeks n = 1, 2, 3, . . .. Determinanta će biti pozitivna ako je

( )
∂yk
≥ 0, (2.221)
∂Yk yk′
za k ′ ̸= k. Ova relacija primenjena u slučaju termomehaničkih sistema, odnosno

( ∂S )
za yk → S, Yk → T i yk′ → V dobijamo da je ∂T V
≥ 0, odnosno da je Cv ≥ 0.
71. Ako su Yi generalisane sile, a yi generalisane koordinate, dokazati da važi:

( ) ( )
∂yi ∂yi
= , (2.222)
∂Yi yk ∂Yi Yk
( ) ( )
∂yi ∂yk
za veličine za koje važi ∂Yk
= ∂Yi
.
Yi Yk
Rešenje:
Krenimo od izraza na levoj strani identiteta

( )
∂yi ∂(yi , yk )
= =
∂Yi yk ∂(Yi , yk )
∂(yi , yk ) ∂(Yi , Yk )
= =
∂(Yi , Yk ) ∂(Yi , yk )
( ) ( ) ( ) ( ) ( )
∂yi ∂yk ∂yi ∂yk ∂Yk
= [ − ]· ,(2.223)
∂Yi Yk ∂Yk Yi ∂Yk Yi ∂Yi Yk ∂yk Yi
| ( {z ) }
∂yk
= ∂Yi Yk
odakle se nalazi identitet

( ) ( ) ( )2 ( )
∂yi ∂yi ∂yk ∂Yk
= − , (2.224)
∂Yi yk ∂Yi Yk ∂Yi Yk ∂yk Yi
i pošto je u skladu sa (2.221) stižemo do relacije

( ) ( )
∂yi ∂yi
< , (2.225)
∂Yi yk ∂Yi Yk
koja se često u literaturi sreće jao le Shaelier-ov princip.
72. Za zatvoreni sistem, pokazati da su toplotni kapacteti pr konstantnoj zapremini

i pri konstantnom pritisku pozitivna velčina i da zapremna opada pri povećanju
pritiska u izotermskom procesu. Takodje, pokazati da toplotnim kapacitetima pri
konstantnom pritisku nikada nije manji od toplotnog kapaciteta pri konstantnoj
zapremini.
73. Pokazati da je ispunjena nejednakost CV,N < CV,µ .
74. Ako su napon istezanja i dužina žice, X i x, respektivno, pokazati da važi:
( ∂X )
(a) ∂x S,p
> 0,
( ∂X )
(b) ∂x T,p
> 0.
II.. TREĆI PRINCIP TERMODINAMIKE 63
Slika 2.7: Entropija paramagnetnih soli kao funkcija temperature za nekoliko ra-
- B = 0
zličitih jačina magnetnih polja (magnetnih indukcija u intervalu izmedu
-
i maksimalne vrednosti Bb ). Magnetno hladenje paramagnetnih soli od tempera-
ture T = Ti do temperature T = Tf se sprovelo u dva koraka: prvo, izotermskom
magnetizacijom koja se vrši povećanjem magnetnog polja od B = 0 do B = Bb
na konstantnoj temperaturi Ti ; a zatim adijabatskom demagnetizacijom pri kojoj se
smanjuje temperatura od T = Ti do T = Tf .
II. Treći princip termodinamike
75. 5 Pokazati da toplotni kapacitet teži nuli, u limesu kada T → 0. Koristiti III
princip termodinamike.
Rešenje:
Iz trećeg principa termodinamike, odnosno pri nekom konstantnom parametru
sistema X, imamo da je parlimT →0 (S)X = 0. Odavde se može dobiti

TS
lim = 0,
T →0 T
gde se može primeniti l’Hospital-ovo pravilo

∂(T S)
∂S
lim ∂T = lim [T + S] =
T →0 ∂T T →0 ∂T
∂T
∂S
= lim T + lim S =
T →0 ∂T T →0
= lim CX + lim S, (2.226)

T →0 T →0
odakle se može zaključiti da toplotni kapacitet pri konstantnom proizvoljnom

parametru X, za jako niske temperature:
lim CX = 0. (2.227)
T →0
76. 5 Koristeći treći zakon termodinamike, pokazati da termalni koeficijent ekspanz-

( ∂V ) ( ∂p )
ije 1
V ∂T p
, i takodje, koeficijenta pritsika ∂T V
→ 0, kada T → 0.
Rešenje:
Toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku
( )
∂S
Cp = T , (2.228)
∂T p
može dovesti do izraza za entropiju
∫ T
Cp
S= dT. (2.229)
0 T
Diferencirajući ovaj izraz po pritisku, dobija se
( ) ∫ T ( ) ∫ T( ( ) )
∂S 1 ∂Cp ∂S ∂S
= dT = dT
∂p T 0 T ∂p T 0 ∂T ∂p T p
∫ T( ( ))
∂ ∂V
= dT. (2.230)
0 ∂T ∂T p
p
II.. TREĆI PRINCIP TERMODINAMIKE 65
što nakon integracije postaje izraz

( ) ( ) ( )
∂S ∂V ∂V
=− + , (2.231)
∂p T ∂T p ∂T p

T →0
( ) ( ∂V )
koji zajedno sa korišćenjem Maxwell-ove relacije ∂S
∂p
=− ∂T p
daje
T
( )
∂V
= 0. (2.232)
∂T p

T →0
( ∂p )
S ciljem da se dokaže ∂T V
−−−→ 0, treba krenuti od izraza za toplotni kapacitet
T →0
pri konstantnoj zapremini CV , a zatim sličnim putem dokazati traženu graničnu
vrednost.
77. 5 Pokazati da je u limesu kada T → 0 ispunjena relacija ∂χT

∂T
→ 0.
Rešenje:
Entropija, u limesu T → 0, prestaje da bude funkcija svih ostalih veličina, što se
može napisati na drugačiji način
( )
∂S
= 0. (2.233)
∂Yi T,Yj
za j̸=i
Za magnetne sisteme onda bi važilo

( ) ( )
∂H ∂S
= −−−→ 0, (2.234)
∂T M ∂M T T →0
- i
a takode ( ) ( )
∂M ∂S
= −−−→ 0. (2.235)
∂T ∂H T →0
H T
Iz relacije (2.235), zamenjujući zavisnost magnetizacije od polja H, dobijamo

( ) ( ) ( )
∂M ∂χT H ∂χT
lim = lim = H lim , (2.236)
T →0 ∂T H T →0 ∂T T →0 ∂T H
H
( ∂χT )
čime je pokazano limT →0 ∂T H
= 0.
78. Pokazati da se adijabatskom demagnetizacijom ne može dostići temperatura T =

0K.
Rešenje:
Entropiju paramagnetika (2.177) možemo dati u drugačijem obliku
dχ(T ) H 2
S(T, H) = S(T, 0) + . (2.237)
dT 2
Kako T → 0, imamo dχ(T )

dT
→ 0. Zbog toga kada se polje H ̸= 0 na konačnoj
temperaturi (vdeti Sl.(2.7)) adjabatski smanji do H = 0, nikada se ne može dostići
T = 0.
§3 Fazni prelazi
I. Clausius–Clapeironova jednačina
1. 5 Pokazati da u okolini trikritične tačke (Tc , pc ), kriva faznog prelaza čvrsto

stanje - gas je strmija nego kriva faznog prelaza tečnost - gas.
Rešenje:
-
Clausius-Clapeyron-ova formula odreduje nagib linije koegzistencija faza gas-
čvrsto stanje ( )
dp sg − ss qsg
= = , (3.1)
dT s−g vg − vs T (vg − vs )
dok se nagib linije duž koje dolazi do daznog prelaza izmedu - tečnosti i gasa
( )
dp sg − sl qlg
= = . (3.2)
dT l−g vg − vl T (vg − vl )
Pošto za zapremine faza možemo uzeti vg >> vs i vg >> vl , dobijamo aproksima-

tivni izraz ( )
dp sg − ss
∼ , (3.3)
dT s−g vg
odnosno ( )
dp sg − sl
∼ . (3.4)
dT l−g vg
Uzimajući u obzir da je entropija gasnog stanja mnogo ve’ ca od entropije, odnosno
sg −ss sg −sl
gasa sg >> sl >> ss , nalazimo vg
> vg
, na osnovu čega zaključujemo da je
( dp ) ( dp )
dT l−g
> dT l−g
.
68 § 3. FAZNI PRELAZI
2. 5
(a) Kako zavisi pritisak na liniji koegzistencije gasne i čvrste faze, uzimajući da
se jednačinom idealnog gasa može predstaviti stanje gasne faze razmatra-
nog materijala.
(b) Ovaj problem se može primeniti na H2 u blizini trojne tačke (p0 , T0 ) = (90M P a, 14K).
kJ
Latentna toplota prelaza čvrsto-gas stanje u tom slučaju q = 1.01 mol .
Rešenje:
(a) Nagib krive koegzistencije gasne i tečne faze je dat izrazom
dp sg − ss q
= = , (3.5)
dT vg − vs T (vg − vs )
gde smo iskoristili da je latentna toplota faznog prelaza povezana sa en-

tropijama jedne i druge faze q = T (sg − ss ). Uzimajući da je zapremina gasa
mnogo veća od zapremine tečnosti vg >> vs , a takode - i koristeći jednačinu
RT
stanja idelanog gasa vg = p
, što nas dovodi do diferencijalne jednačine
dp q p
= · 2, (3.6)
dT R T
čijim rešavanjem dobijamo jednačinu linije koegzistencije faza

q 1
−R ( T − T1 )
p = p0 e 0 , (3.7)
gde je (p0 , T0 ) koordinata tačke na liniji koegzistencije razmatranih faza.
(b) Uzimajući rezultat koji je dobijen u prethodnog delu ovog zadatka možemo
napisati kakvog je oblika jednačina koegzistencije faza
p = 90M P a · e−0.124 K (T −14K) .

1
(3.8)
I.. CLAUSIUS–CLAPEIRONOVA JEDNAČINA 69
3. 5 Gustina tečnog vodonika H2 u okolini trikritične tačke je 71kg/m3 , dok je

gustina H2 u čvrstom stanju 81kg/m3 . Zavisnost temperature topljenja u okolini
trikritične tačke je
p
T = 13.99K + .
3.3M P a
Odrediti latentnu energija topljenja u okolini trikritične tačke Tc = 14K.
Rešenje:
Iz uslova ravnoteže dve faze hemijski potencijali su moedjusobno jednaki µ1 =
µ2 . I z tog uslova se dobija
dp s2 − s1
= , (3.9)
dT v2 − v1
gde su s2 i s1 entropija prve, odnosno druge faze po jedinici mase, a v2 i v1 za-
premina jedinice mase1 . Pored toga, razlika entropija je povezana sa latentnom
toplotom s2 − s1 = q
T
. Zapremina po jedinici mase je povezana sa gustinom
1 1
pomoću izraza ρ1 = v1
, odnosno ρ2 = v2
. Tako se dobija
dp qρ2 ρ1
= , (3.10)
dT T (ρ2 − ρ1 )
odakle se može naći kolika je latentna toplota faznog prelaza
dp (ρ1 − ρ2 )T MJ
q= ≈ 0.1 . (3.11)
dT ρ2 ρ1 kg
4. U okolini trojne tačke amonijaka (NH3 ) jednačina sublimacione krive je dobijena

eksperimentom
3726K
ln(p) = 27.79 − , (3.12)
T
dok je jednačina krive isparavanja
3005K
ln(p) = 24.10 (3.13)
T
gde se pritisak p meri u paskalima, a T u kelvinima.
1
Može se uzeti da je i po jednoj čestici, ili po jedinici količine materije.
(a) Izračunati pritisak i temperaturu trojne tačke.
(b) Odrediti kolike su latentne toplote sublimacije i isparavanja.
Rešenje:
(a) Na trojnoj tački, pritisak i temperatura pare, tečnosti i čvrstog stanja su iste.
Zbog toga, temperatura trojne tačke T0 se dobija iz preseka krivih subli-
macije i isparavanja, odnosno rešavajući jednačinu
3726K 3005K
27.79 − = 24.10 , (3.14)
T0 T0
odakle se dobija da je T0 = 195.4K, doke je onda pritisak trojne tačke p0 =

6.13kP a.
(b) Iz nagiba krive koegzistencije faza čvrste i gasne faze i korišćenjem relacije
(3.6) dobijene pod pretpostavkom da se gas može smatrati idealnim, dobija
se latentna tolota sublimacije qsg ≈ 31 mol
kJ
. I na isti način, iz krive koegzis-
tencije tečne i gasne faze se može odrediti latentna toplota isparavanja qlg ≈
kJ
25 mol .
5. 6 Izračunati latentnu toplotu sublimacije, i nagib krive faznog prelaza čvrsto

- gasno blizu trikritične tačke, ako su poznate latentne toplote prelaza gas-tečnost
i tečnost-čvrsto.
Rešenje:
Za latentne toplote faznih prelaza gas-tečnost, gas-čvrsto stanje i tečnost-čvrsto
stanje možemo napisati
qlg = T (sg − sl ), (3.15)
qsg = T (sg − ss ), (3.16)
qsl = T (sl − ss ). (3.17)

Polazeći da se latentna toplota gas-čvrsto stanje može napisati
qsg = T (sg − sl + sl − ss ), (3.18)
dobijamo da je qsg = qgl + qls .
s l
Slika 3.1:
6. 6 Ako su dve faze A i B u ravnoteži, pokazati da se latentna toplota prelaza

izmedju faze A i faze B menja sa temperaturom T
dq q αp,B vB − αp,A vA
= CpB − CpA + − q
dT T vB − vA
, gde su CpA i CpB molarni toplotni kapaciteti termodinamičke faza A i B na kon-
stantnom pritisku, i αp,A i αp,B su koeficijenti termalnog širenja faza A i B.
Rešenje:
Posmatramo fazni prelaz iz faze A u fazu B. Latentna toplota tog faznog prelaza
je jednaka q = T (sB − sA ), gde je sA (sB ) molarna entropija supstance u fazi
A(odnosno B). Ako tražimo promenu latentne toplote sa promenom tempera-
ture
dq
( )p(T )
dT
duž linije faznih prelaza, dobijamo da je
dq ∂q ∂q dp
= ( )p + ( )T ( )p(T ) .
dT ∂T ∂p dT
Koristeći Clausius-Clapeiron-ovu jednačinu i izraz za latentnu toplotu faznog

prelaza dobijamo da je
dq q
= sB − sA + CpB − CpA + (αp,B vB − αp,A vA ) ,
dT vB − vA
odakle možemo dobiti traženi izraz. Ukoliko je jedna od faza ima za istu količinu
materije ima mnogo manju zapreminu vA << vB , a takode - i entropiju sA << sB i
termalni koeficijenti širenja αp,A << αp,B može se doći do aproksimativnog izraza
za promenu latentne toplote
dq q
= CpB − CpA + − αp,B q. (3.19)
dT T
U slučaju da se faza B može razmatrati kao idealni gas, onda se termalni koefici-
jent širenja može odrediti αp,B = T1 , odakle dobijamo
dq
= CpB − CpA . (3.20)
dT
7. Pokazati da specifična toplota zasićene pare na temperaturi T , tj specifična toplota

koja odgovara zagrevanju u kome para ostaje u ravnoteži sa tečnošću može biti
data izrazom
d (q)
C = Cpl + T , (3.21)
dT T
gde je q latentna tolpota faznog prelaza tečnost - gas. Prethodna relacija je dobi-
jena u slučaju da je vodena para - idealan gas. Kako izgleda analogna relacija u
slučaju da vodena para ima osobine realnog gasa.
Rešenje:
Toplotni kapacitet duž linije koegzistencije faza se može izračunati pomoću izraza
( )
∂s
C=T , (3.22)
∂T p(T )
gde je p(T ) jednačina te linije. Ukoliko se krene od funkcijskog izraza promene

entropije od temperature i pritiska
( ) ( )
∂s ∂s
ds = dT + dp, (3.23)
∂T p ∂p T
možemo dobiti desnu stranu izraza (3.22) kada prethodni izraz podelimo sa dT ,
i zahtevamo da se ta jednačina može dobiti duž linije koegzistencije faza p(T ),
odnosno ( ) ( ) ( ) ( )
∂s ∂s ∂s dp
= + . (3.24)
∂T p(T ) ∂T p ∂p T dT p(T )
( )
∂s
Uz korišćenje Clausius-Clapeiron-ove jednačine, i Maxwell-ove relacije ∂p
=
( ∂v ) T
− ∂T p
dolazimo do izraza
q
C = Cpg − v g αp , (3.25)
vg − vl
1
( ∂v )
gde je αp = v ∂T p
termalni koeficijent širenja gasa. Za slučaj idealnog gasa,
u ovoj relaciji možemo zameniti konkretni oblik zavisnosti koeficijenta širenja
1
αp = T
i da u potrebimo izraz 3.20, čime nalazimo
dq q d q
C = Cpl + − = Cpl + T . (3.26)
dT T dT T
8. Pokazati da Clausius-Clapeyron-ova jednačina se može dobiti razmatrajući fazni

prelaz tečnost-gas kao Karnoov ciklus.
9. Razmatramo van der Waals-ov gas, uzimajući da je toplotni kapacitet Cv poznat

i konstantan.
(a) Odrediti kako pritsak p duž linije faznih prelaza zavisi od T , zapremine
tečnosti vL i vg .
(b) Odrediti vrednosti kritičnih parametara (pc , Tc , vc ).
(c) Proceniti vrednost latentne toplote q za T << Tc , kada možemo uzeti vg >>
b i vl ∼ b.
(d) Na osnovu prethodnih delova ovog problema, naći jednačinu linije koegzist-
ncija faza.
10. Tečna mešavina se sastoji od čestica A i B i u ravnoteži je sa gasnom mešavinom

čestica A i B. Pokazati da je uopštenje Clausius-Clapeiron-ove jednačine za krivu
koegzistencije izmedu- tečnosti i pare kada se količina supstance A u tečnoj fazi
fiksiran i dat jednačinom

( )
dp xgA (sgA − slA ) + xgB (sgB − slB )
= g g , (3.27)
dT xl xA (vA − vAl ) + xgB (vBg − vBl )
A
( ) ( )
∂S ∂V
gde su sa = ∂n a
i v a = ∂na
, sa analognim relacijama za sb i vb .
P,T,nb P,T,nb
NS
Rešenje:
Iz pretpostavke o homogenosti unutrašnje energije
U ((1 + α)S, (1 + α)V, (1 + α)N1 , (1 + α)N2 ) = (1 + α)U (S, V, N1 , N2 )
, razvojem po malom α i zadržavanjem samo članova prvog reda dobijamo
U = T S − pV + µA NA + µb NB .
Diferenciranjem izraza i korišćenjem prvog principa termodinamike, dobijamo

Gibs-Duhemovu relaciju za sistem od dve vrste čestica A i B. Pogodnim zapisom,
dobijamo jednačinu iz koje vidimo da µB možemo izraziti preko temperature,
pritiska i µA .
S V NA
dµB = − dT + dp − dµA (3.28)
NB NB NB
Ako u sistemu koegzistiraju dve faze, koje su u direktnom kontaktu jedna sa

drugom pritisci obe faze moraju biti jednaki p1 = p2 ≡ p 2 . U termodinamičkoj
ravnoteži će i temperature obe faze biti jednake: T1 = T2 ≡ T . Pri konstantnom
pritisku i teperaturi ravnotežu sistema je odredjena onim stanje u kome sistemu
celosti ima minimum energije G1 + G2 = min, što znači da pri malim fiksnoj
temperaturi i pritisku, pri prelazu malog broja čestica, recimo vrste B, iz jedne
faze u drugu ne dolazi do promene Gibsove slobodne energije. time dobijamo da
važi
µ1B dNB1 + µ2b dNB2 = 0
. Ukupan broj čestica se održava te je dNB1 = −dNB2 , te je uslov termodinamičke

ravnoteže dve faze dat sa:
µ1B (p, T, µ1A ) = µ2B (p, T, µ2A ) (3.29)
Na krivi koegzistenciji dve faze p(T ) ova jednakost se održava. Drugim rečima,
pri promeni temperature važi:
∂µgB ∂µgB dp ∂µg ∂µgA ∂µlB ∂µlB dp ∂µlB ∂µlA

+ + B = + + (3.30)
∂T ∂p dT ∂µgA ∂T ∂T ∂p dT ∂µlA ∂T
Nalaženjem parcijalnih izraza hemijskog potencijala iz (3.28) i zamenom u pred-

hodnu jednačinu dobijamo:
Sg V g dp NAg g Sl V l dp NAl l
− + − dµ = − + − dµ (3.31)
NBg NBg dT NBg A NBl NBl dT NBl A
Pošto je entropija aditivna veličina važi S g = sgA NAg + sgb NBg . Slično nalazimo
entropiju tečne faze. Pretpostavimo da zapreminu odgovarajućih faza možemo
da nadjemo kao V l = vAl NAl + vBl NBl , i slično za gasnu fazu. Zamenićemo dobijene
izraze u (3.31) i napisati izraz u obliku simetričan deo po A i B + nesimetričan
2
Sa indeksima 1 i 2 označavam redom veličine koje se odnose na neku prvu i drugu fazu. Ovo se
sve može uopštiti i na prozvoljan broj faza.
∂µgA
deo. Pošto se po uslovu zadatka broj čestica A u gasnoj fazi ne menja, važi ∂T
=
∂µlA
∂T
. Tako dobijamo:
dp [ g ]
(vA − vAl )NAg + (vBg − vBl )NBg = (sgA − slA )NAg
dT
+(sgB − slB )NBg
[ ]
∂µgA 1
+ ∂T NBl − dT vA (NAg NBl − NAl NBg )
dp l
(3.32)
Pošto se, po uslovu zadatka, količina supstance A u jednoj i u drugoj fazi ne

menja, funkcija p(T ) mora biti kriva prelaza i za tu drugu supstancu. Stoga sličnu
jednačinu možemo izvesti i za A - sve ostaje isto, samo se indeksi A i B menjaju
mesta. Da bi obe jednačine važile, nesimetričan deo u opštem slučaju mora da
nestane, odnosno NAg NBl − NAl NBg = 0. Time dobijamo traženu relaciju:
dp (sgA − slA )NAg + (sgB − slB )NBg
= g . (3.33)
dT (vA − vAl )NAg + (vBg − vBl )NBg
11. Termomehanički sistem ima liniju faznog prelaza drugog reda (tzv. lambda lin-
iju) koja razdvaja dve faze A i B tog sistema. Molarni toplotni kapacitet Cp i
termički koeficijent širenja αp je drugačiji u te dve faze. Izračunati nagib te krive
dp
( dT )koegz te λ − − linije u zavisnosti od temperature T , molarne zapremine v,
p − Cp i ∆αp = αp − αp .
∆cp = cA B A B
Rešenje:
-
Nagib krive se odreduje relacijom
dp 1 CpB − CpA
= .
dT vT αpB − αpA
12. Jedan mol vodene pare ima molarnu entropiju

a 5
s = so + R ln[C(v − b)(u + ) 2 ],
v
gde su C i so poznate konstante.
(a) Odrediti jednačinu stanja.
(b) Odrediti molarne toplotne kapacitete Cv i Cp .

- tečne i gasne faze, u zavisnosti od temper-
(c) Odrediti latentne toplote izmedu
ature T , tečne i gasne molarne zapremine vl i vg .
13. Odrediti koeficijent termalnog širenja

( )
1 ∂v
αp = ,
v ∂T koegz
-
gde oznaka koegz ukazuje da se izvod odreduje duž krive koegzistencije, duž
koje je gas u ravnoteži sa tečnom fazom. Odrediti aproksimativnu i eksplicitnu
vrednost ovog koeficijenta, koristeći jednačinu gasa idealnog gasa.
14. Razmotriti monoatomski fluid duž krive koegzisencije tečnost-gas. Izračunati

dµ
meru promene hemijskog potencijala dT koegz
, gde je µ–hemijski potencijal, a T –
temperatura. Prikazati rešenje u zavisnost od molarnih entropija sl i sg , i mo-
larnih zapremina vl i vg . (Indeksi l i g označavaju veličine koje odgovaraju tečnoj
l i gasnoj g fazi.)
15. Helmholtz-ova slobodna energija (po jednom molu) čvrste faze je data izrazom
B B
fs = T v3
, dok je slobodna energija tečne faze (po molu) izrazom fl = T v2
. U ovim
izrazima, su uvedne konstante A i B, dok je sa v zadata molarna zapremina.
(a) Odrediti molarnu Gibbs-ovu slobodnu energiju tečne gl i čvrste gs faze.
(b) Kako su povezane vl i vs sa faznim prelazom tečnost-čvrsto stanje.
(c) Odrediti nagib krive koegzistencije u p − T ravni?

16. Voda ima latentnu toplotu isparavanja q = 540 cal

gr
. Jedan mol vodene pare na
njenoj tački kondenzaciji pod pritiskom na temperaturi T = 373K. Temperatura
je zatim smanjena na temperaturu T = 336K zadržvajući zapreminu konstant-
nom. Koji deo vodene pare se kondenzuje u vodu? Razmatrati vodenu paru kao
idealan gas, i zanemariti zapreminu vode.
17. Jednačina stanja gasa je data Berthelot jednačinom
a
(p + )(v − b) = RT. (3.34)
T v2
(a) Odrediti vrednosti kritične temperature Tc , kritične zapremin vc , kritčnog pri-

tiska pc u zavisnosti od a, b, i R.
(b) Odrediti kritičn eksponente β, γ i δ.
18. Sprovesti Maxwell-ovu konstrukciju koristeći osobine stabilnosti Helmholtz-ove

i Gibbs-ove slobodne energije.
Rešenje:N S
Iz termodinamičkog uslova ravnoteže dve faze sa zajedničkom kontaktnom površinom
dobijamo T1 = T2 ≡ T , p1 = p2 ≡ p i G1 = G2 . Važi G = U + pV . Sa druge strane
( ∂F )
imamo ∂V T,N
= −p. Tj. ako u dve tačke Helmholcova slobodna energija ima isti
∂F
nagib, u tim tačkama je i pritisak jednak. Dakle, važi F = G+ ∂V V , odnosno tačke
koje se nalaze na tangenti na Helmholcovu funkciju u nekoj tački odgovaraju is-
toj gibsovoj slobodnoj energiji (pošto nju nalazimo kao odsečak na y osi). Dakle,
zajednička tangenta na krivu slobodne energije je kandidat za fazni prelaz. Da
se fazni prelaz tu mora dogoditi vidimo po tome što izmedju te dve tačke dodira
tangete i krive slobodne energije, u nekom regionu slobodna energija (pošto je
neprekidna funkcija) mora da bude konkavna, što je u suprotnosti sa uslovom
∂2F
njene stabilnosti ∂V 2
= − ∂V
∂p
> 0, što zapravo znači i da se G mora smanjivati. To
opravdava Maksvelovu konstrukciju kao opis tačaka u kojima dolazi do faznog
prelaza.
19. Za van der Waals-ov gas, skicirati izotermu u p̄ − V̄ ravni (gde su p̄ i V̄ reduko-
vani pritisak i zapremina) za redukovane temperature T̄ = 0.5, T̄ = 1.0, i T̄ = 1.5.
Uzeti da je za T̄ = 0.5, vrednost ravnotežnog pritiska p̄ = 0.1 u oblasti koegzis-
tencije tečnost–gas.
20. Jednačina stanja realnog gasa je data Redlich-vom jednačinom
a
(p + 1 )(v − b) = RT. (3.35)
T v(v + b)
2
(a) Odrediti vrednosti kritične temperature Tc , kritične zapremine vc , kritčnog

pritiska pc u zavisnosti od a, b, i R.
(b) Odrediti kritičn eksponente β, γ, γ ′ i δ.
21. Dieterici jednačina stanja realnog gasa je data jednačinom:
P (v − b) = kT e−a/vkT , (3.36)
PV
a. Odrediti odnos N kB T
na kritičnoj tački za gas koja opisuje tu jednačinu. Daj
numeričku vrednost tih triju figura.
b. Na malim gustinama, mi možemo aproksimirati bilo koju jednačinu sa drugim

redom virijalnog razvoja:
N kb T N
P = [1 + B(T )] (3.37)
V V
Odrediti drugi virialni koeficijent razvoja B(T ) za Dieterici gas?
c. Odrediti kritčne ekponente β, γ, γ ′ i δ.

II. Osnove Landau-ove teorije faznih prelaza
22. Teorija srednjeg polja daje relaciju oblika

µo h Tc
m = tanh( + m) (3.38)
kb T T
za magnetni moment po spinu u Ising-ovom modelu. Odrediti Gibs-ovu slo-
bodnu energiju, i pokazati da ima oblik Landau-ov oblik.(Pomoć: Reši izraz po
h, i razvij dobijenu ananlitičku funkciju po m.)
Rešenje:
Dati izraz se može invertovati sa ciljem da se h dobije u funkciji od T i m:
( )
kB T Tc
h= arth(m) − m . (3.39)
µo T
Da bi prikazali u razvoju po magnetizaciji m, razmotrićemo funkciju x(m) =
arth(m). S ciljem da se odredi razvoj prethodnog izraza, odredićemo prvi izvod
dx 1
= , (3.40)
dm 1 − m2
dx
∑∞
odakle se prethodni izraz razvojem u red dobija da je dm
= i=0 m2i . Integraci-
jom prethodne diferencijalne jednačine dobija se da je
kB T ∑ m2i+1
∞
Tc
h= ( − m). (3.41)
µo i=0 2i + 1 T
S ciljem da se odredi Helmholtz-ova slobodna energija, počićemo od izraza h =

( ∂f )
∂m T
, odakle dobijamo da je
(∞ )
kB T ∑ m2i+2 Tc m2
f (m, T ) = f (T, m = 0) + − . (3.42)
µo i=0
(2i + 1)(2i + 2) T 2
Upotrebljavajući Legendre-ovu transformaciju g(h, T ) = f (m, T ) − mh, dobija se

( )
kB T Tc 2 ∑ m2i+2
∞
g(m, T ) = f (T, m = 0) + m − . (3.43)
µo T i=0
2i + 2
II.. OSNOVE LANDAU-OVE TEORIJE FAZNIH PRELAZA 81
Zadržavajući se samo na faktorima sa nižim stepenima razvoja, dobija se da je

Gibs-ova slobodna energija
kb Tc 1 2 1 kb T 4 1 kB T 6
g(m, T ) = f (T, m = 0) + ( − )m − m − m + ··· . (3.44)
µo 2 4 µo 6 µo
23. Polazeći od Landau-ove slobodne energije koja je data izrazom
G(T, m) = a(T ) + b(T )m2 + c(T )m4 , (3.45)
odrediti β, γ, γ ′ i δ u okolini linije koegzistencije faza.

Rešenje:
( )
∂G
h(T, m) = = 2b(T )m + 4c(T )m3 , (3.46)
∂m T
odakle se dobija da je izotemska susceptibilnost
1
χ(T, m) = . (3.47)
2b(T ) + 12c(T )m2
Razvijajući u red zavisnost koeficijenata b(T ) i c(T ) u okolini faznih prelaza dobija
se da je
b(T ) = b(Tc + τ Tc ) = b(Tc ) + b′ (Tc )Tc τ + · (3.48)
c(T ) = c(Tc + τ Tc ) = c(Tc ) + c′ (Tc )Tc τ + ·. (3.49)
Pošto u limesu za τ → 0 susceptibilnost, prikazana izrazom (3.47), divergira onda

se uočava da je b(Tc ) = 0. Tako da se u najgrubljoj aproksimaciji dobija zavisnost
b ≈ b′ (Tc )Tc τ i c ≈ c(Tc ).
′
• Uvodeći pogodnije parametre b̃ = 2b′ Tc i c̃ = b2c
′ T , za h = 0 i τ < 0, dobija se
c
√ τ
m = − c̃ , što ukazuje da je kritični eksponent β = 12 .
• Za h = 0 i τ > 0, temperaturska zavisnost susceptibilnosti je data relacijom

1
χ≈ ≈ τ −1 . (3.50)
b̃τ
• Razmatrajući slučaj h = 0 i τ < 0, dobija se da je
1
= b̃τ − b̃c̃τ, (3.51)
χ
odakle sledi da χ ≈ τ −1 , što implicira da je γ ′ = 1.
• Kada je τ = 0, dobija se h ≈ b̃c̃m3 , odakle je δ = 3.
Slika 3.2:
-
24. Rešavanjem jednačine (3.38) se odreduje magnetizacija u aproksimaciji teoriji sred-
zJ
njeg polja. Kritična temperatura je povezana sa parametrom interakcije Tc = kB
,
gde je z koordinacioni broj rešetke, što je zapravo broj čvorova sa koliko je svaki
čvor rešetke spojen3 . Grafički rešiti jednačinu
b(t) 2 c(t) 4
GM F (h, t; m) = a(t) + m + m − hm, (3.52)
2 4
3
Kod regularnih rešetki koordinacioni broj z = 2d, gde je d–dimenzionalnost sistema koji se raz-
matra. Kritične temperature se mogu oddrediti i bez primene aproksimacije srednjeg polja.
Tako, za d = 1 postoji imamo Tc = 0, što je manje nego u aproksimaciji srednjeg polja
Tc (d = 1) < Tc,M F (d = 1) = 2J. U slučaju d = 2 sistema Lars Onsager je 1944 dobio da
postoji nenulta Tc ≈ 2.269J, Tc (d = 2) < Tc,M F (d = 2) = 4J.
u slučaju (a) T > Tc i h ̸= 0; (b) T < Tc i h ̸= 0; (c) T > Tc i h = 0; (d) T < Tc i

h = 0.
Rešenje:
Slika 3.3:
-
(a) Na Slici (3.2) je prikazano kako se odreduje magnetizacija za T > Tc . Dobija
se jedna nenulta magnetizacija, dok je Landau-ova energija predstavljena na
insetu grafika. Jedan globalni minimum se može dobiti i za dovoljno veliko
h.
-
(b) Na Slici (3.3) je prikazano kako se odreduje magnetizacija za T < Tc . Dobi-
jaju se dve ili tri nenulte magnetizacije u zavinosti koliko je magnetno polje
h. Globalni minimum se dobija za magnetizaciju m > 0, dok ostali ekt-
stremumi su lokalni minimumi Landau-ove slobodne energije.
-
(c) Slika (3.4) pokazuje tipično ponašanje neuredene faze, odnosno za tempera-
ture T > Tc . Dobija se samo jedan globalni minimum Landau-ove slobodne
energije za m = 0.
-
(d) Slika (3.5) pokazuje ponašanje u uredenoj fazi, odnosno za temperature T <
Slika 3.4:
Tc . Zapažaju se dva degenerisana globalna minimuma Landau-ove slobodne

energije na magnetizacijama ±|m0 (0)|.
25. Landau-ova slobodna energija je data relacijom
t 1
G(m, t) = m2 + m6 − hm, (3.53)
2 6
T −Tc
gde je t = Tc
.
a. Skicirati fazni dijagram ovog sistema.
b. Odrediti kritične eksponente α, β, γ i δ.
26. Pod uslovima prethodnog zadatka, odrditi zavisnost razlike toplotnih kapaciteta
T −Tc
Cm − Ch od τ = Tc
.
Rešenje:
Koristeći identitet
( ) ( )
∂S ∂m
Cm − Ch = −T , (3.54)
∂m T ∂T h
Slika 3.5:
i koristeći rezultate nadjene u prethodnom zadatku, može se izračunati da je
b̃T τ
Cm − Ch = − . (3.55)
2Tc2 c̃
27. Landau-ova slobodna energija je data relacijom
a b c
G(m, t) = m2 − m3 + m4 , (3.56)
2 3 4
de su a, b, c > 0. Skicirati moguće oblike funkcije G(m) kao što b se povećava od

nule sa fiksiranim parametrima a i c. Odrediti bc = b(Tc ), i promenu u ravnotežnoj
vrednosti magnetizacije m na faznom prelazu.
V
28. Tečnost ima ravnotežnu gustinu koja odgovara zapremini vo (T ) = N
. Njena slo-
bodna energija je oblika
F (V, T ) = N ao (T )[vo (T ) − v]2 − N f (T ), (3.57)
gde su vo (T ),ao (T ) i f (T ) funkcije koje za vise jedino od temerature.

a. Odrediti termičku jednačinu stanja p(v, T ) i hemijski potencijal µ(v, T ).
b. U slučaju da je zapremina v > vo (T ) pritisak postaje negativan. Što znači da

će tečnost bez obzira što se nalazi u zapremini v, biće ”skupljena” u zapremini
vo . Pokazati ovu konstataciju koristeći argumente slične onima koji se koriste
u Maxwell-ovoj konstrukciji.
29. Razmotriti modificirani Lanadau-ov model

M2 M4
G(T, M ) = a(T ) + b(T ) , (3.58)
2 4
T −Tc
gde je a(T ) = cτ + dτ 2 a b(T ) = g,gde su c, d i g konstante a τ = Tc
. Uzimajući u
obzir da je sistem u okolini faznog prelaza (τ → 0), da je magnetizacija M veoma
mala i da je d
c
→ 0 odrediti toplotni kapacitet CM (τ ) za τ < 0.
30. Tečni kristalasti materijal može da se podvrgne prelazu iz isotropnog stanja (S =

0) u nematičko stanje (S = 0) pri smanjivanju temperature. Ponašanje blisko
prelazu se može razumeti kao zavisnost slobodne energije u funkciji S (što se
naziva Landau-ovom slobodnom energijom):
1 1 1
f = rS 2 + wS 3 + uS 4 , (3.59)
2 3 4
gde su w i u pozitivne konstante, dok r zavisi linearno od temperature. Fizičke
vrednosti parametra Se se može naći minimizirajući f po parametru S.
(a) Skicirati Landau-ovu slobodnu energiju za različite vrednosti r (pozitivne i

negativne) tretirajući w i u unapred zadatim konstantama.
(b) Naći S kao funkciju parametra r minimizrajući slobodnu energiju.
(c) Nematički fazni prelazi se dešavaju kada se nematički faza (S ̸= 0) ima nižu
slobodnu energiju nego izotropna faza (S = 0). Odrediti vrednosti rc temper-
aturskog parametra na kojoj se prelaz dešava. Odrediti vrednost Sc parame-
-
tra uredenja na tom prelazu.
(d) Odrediti granice metastabilnosti, odnosno oblasti r-parametra za koje neko-

liko rešenja koegzistira.
Rešenje:N S
0.4
0.0
-0.4
f
(r -r ) / r =
critical critical
-0.8
0.350
0.069
0.00
-1.2
-0.438
-1.11
-1.6
-2.5 -2.0 -1.5 -1.0 -0.5 0.0 0.5
Slika 3.6: Landauova slobodna energija pri različitim vrednostima parametra r. Cr-
2w2
vena (treća puna odozgo) linja odgovara vrednosti rkriticno = 9u
pri kojoj dolazi do
w2
faznog prelaza. Iznad te linije, za r < 4u
(isprekidana linija odgovara jednakosti), uz
2
ravnotežno stanje S = 0, postoji metastabilno stanje za koje je S < 0. Za r ∈ ( 2w
9u
, 0)
(ljubičasta linija) metastabilno stanje je odredjeno sa S = 0 a stabilno sa S < 0.
Pošto su oba lokalna minimuma stabilna na male promene S, da li će sistem ostati
u metastabilnom stanju ili će preći u stabilno zavisi od veličine fluktruacija koje ter-
modinamička teorija bez statističke analize ne može da odredi. Za r < 0 S = 0 više
nije stabilan minimum (svetlo plava linija), te će i najmanja fluktruacija da sistem
dovede u stanje S ̸= 0. Tada postoji još jedno metastabilno stanje za S > 0
(a) Landauova slobodna energija u zavisnosti od parametra uredjenja S pri ra-

zličitim vrednostima parametra r je data na slici 3.6.

∂f ∂2f
∂S 2
(b) Iz ∂S
dobijamo S(rw S +uS 2 ) = 0. S = 0 je stabilan minimum ako =0
S=0
što je ispunjeno za r > 0. Binomna jednačina ima realna rešenja za r <
√
w2 −w− w2 −4ur
4r
Jedno njeno rešenje, S = 2u
je minimum Landauove slobodne
energije. Drugo rešenje sa + ispred korena odgovara maksimumu (brdo
izmedju dva minimuma) za r > 0, odnosno još jednom lokalnom mini-
mumu (metastabilno stanje) za r < 0.
(c) Tražimo kada jednačina f = 0 ima rešenja za S ̸= 0. Dobijamo kvadratnu

jednačinu 12 r + 13 wS + 14 uS 2 = 0 Jednačina ima rešenja po S kada je diskrim-
9w2
inanta jednačine veća od nule. U granično slučaju je rcrit = 9u
. Tada je
Sc = − 2w
3u
(d) Na osnovu gore izvedenih zaključaka vidimo da metastabilna stanja postoje

w2
u intervalu r < 4u
31. Polazeći od aproksimacije srednjeg polja dobijemo Landau-ovu funkciju

zJ 2
LM F (T, h, m) = m − T ln [2 cosh [β(h + zJm)]]
2
-
je LM F primer koja karakteriše raspodelu verovatnoća4 parametra uredenja m.
-
Pokazati da se realna vrednost parametra uredenja m koja čija maksimalna vred-
nost m0 se nalazi na osnovu uslova
( )
∂LM F
= 0.
∂m m0
ima oblik:
m0 = tanh[β(h + zJm0 )]
Zatim razviti Landau-ovu funkciju oko maksimalnih vrednosti magnetizacije
f (T, h) = LM F (T, h; m0 (T, h))

4
Verovatnoća je proporcionalna e−βN LM F (T,h,m) .
Odrediti kritične eksponente.

Rešenje:
Koristeći:
x2 x4
ln [2 cosh x] = ln 2 + − + o(x6 )
2 12
dobijamo:
r n
LM F = (T, h, m) = f + m2 + m4 − ln m + . . . ,
2 4!
gde je:
(a =)f = −T ln 2
zJ
(b =)r = (T − zJ) ≈ T − Tc
T
zJ
(c =)n = zT ( )4 ≈ 2Tc
T
b c ∂u
G = a + M 2 + M 4 −→ H = = bM + cM 3
2 4 ∂M
∂H 1
χ−1 = = b + 3cM 2 ⇒ χ =
∂M b + 3cM 2
Sada ćemo odrediti kritične eksponente:
√
b
H = 0 ⇒ b = −cM ⇒ M =2
∼ (Tc − T )−1 ⇒ β = 1
−c
t > 0 ⇒ χ ∼ t−1 ⇒ γ = 1
t = 0 ⇒ H ∼ M3 ⇒ δ = 3
⇒ LM F ∼ Tc (T − Tc )0 ⇒ α = 0
32. Razmotrimo sistem opisan gustinom Landau-ove slobodne energije:
1 1 1
L = am2 + bm4 + cm6 − hm
2 4 6
gde je c > 0, a a = a1 t + a2 p i b = b1 t + b2 p, a t i p dati sa t = T

Tc
−1ip= p
pc
−1
(a) Razmotriti a < 0 i h = 0. Odrediti ekstremum Landau-ove energije.
(b) Razmotriti a > 0, b > 0. Kako se ms ponaša u ovoj oblasti.
(c) Proučavati pažljivo b < 0, a > 0.

- skicirati Landau-ovu slobodnu
(d) Skicirati fazni dijagram u a − b ravni. Takode
energiju u svakoj od ovih oblasti.
(e) Izračunati termodinamičke kritične eksponente, prilazeći trikritičnoj tački duž

linije b = 0. Koju vrednost V mogu da dobiju?
(f) Pokazati da za malo b, ali b > 0, postoji krosover od trikritičnog ponašanja do

standardnog kritičnog ponašanja b2 ∼ −ac.
Rešenje:
(a) Razmatramo slučaj kada je a < 0
∂L
0 = γL = dm
∂m
Odavde dobijamo da je:
am + bm3 + cm5 − h = 0
Za h = 0 imamo da je:
a + bm2s + cm4s = 0
1 √
m2s = (−b ± b2 − 4ac)
2c
Uzimamo samo pozitivno rešenje:
√
−b + b2 − 4ac
m2s =
2c
(b) Razmatramo slučaj kada je h = 0, a > 0 i b > 0:

√
2 −b ± b2 − 4ac
ms =
2c
Znamo da je −b < 0, treba da proverimo šta je sa članom ispod korena:
√ √
b2 − 4ac < b2 = b
L ima jedan globalni minimum ms = 0.
(c) Razmatramo slučaj kada je h = 0, a > 0 i b < 0:

√
2 −b ± b2 − 4ac
ms =
2c
Sada imamo dva slučaja. Prvi je kada je b2 > 4ac i onda je moguće imati više
rešenja za ms , a drugi slučaj je kada je b2 < 4ac i tada ima samo jedno rešenje
za ms = 0.
(d) SLIKE
(e) Razmatramo slučaj kada je b = 0. Tada jednčina postaje:
ams + cm5s − h = 0
Za h = 0 i a < 0 imamo:
a 1 a1 t + a2 p 1
ms = (− ) 4 = (− )4
c c
Odavde dobijamo da je β = 41 .
Za p = t = 0, odnosno a = 0 imamo:
h 1
ms = ( ) 5
c
Odakle zaključujemo da je δ = 5.
Susceptibilnos
∂ms
(a + 5cm4s ) −1=0
∂h
Odavde sledi:
∂m 1
=
∂h a + 5cm4s
∂m 1 1
Za a > 0 i ms = 0 imamo da je ∂h
= a
, a za a < 0 i ms = (− ac ) 4 imamo
∂m
∂h
= − 4a
1
. Pošto je a = a1 t + a2 p, dobijamo γ = γ ′ = 1.
Tada je Landau-ova slobodna energija:
1 1 1 c
L = am2 + cm6 = m2 (a + m4 )
2 6 2 3
1
Za a > 0 i ms = 0 dobijamo da je L = 0, dok za a < 0 i ms = (− ac ) 4 imamo:
1 a 1 1 a
L = (− ) 2 (a + c(− )) =
2 c 3 c
1 a 1 1 a 3 1 a1 t + a2 p 3
= a(− ) 2 = − c(− ) 2 = − c(− )2
3 c 3 c 3 c
Toplotni kapacitet se nalazi kao drugi izvod po L:
a1 t + a2 p − 1
C ∼ (− ) 2
c
Za a > 0 imamo da je C = 0 pa odatle sledi da je α = 0, a za a < 0 je
C ∼ (−t)− 2 pa je onda α′ = 12 .
1
(f) Razmatramo slučaj kada je b > 0

Za b > 0 član m6 možemo zanemariti i tada imamo:
1 1
L = am2 + bm4 − hm
2 4
Ovo je tipično kritično ponašanje. Krosover iz trikritične u kritičnu
1 4 1 6 3b
bm ∼ cm ⇒ m2 ∼
4 6 2c
skalu u kojoj možemo imati kritično ponašanje.
1 1 |a|
|a|m2 ∼ bm4 ⇒ m2 ∼ 2
2 4 b
Odatle dobijamo da je:
3b |a|
∼2 ⇒ b2 ∼ |a|c
2c b
III.. HIPOTEZA SKALIRANJA ZA TERMODINAMIČKE FUNKCIJE 93
33. Modificirani Lanadau-ov model je uveden izrazom

m2 m3 M4
gL (T, m) = g(T, m = 0) + a(T ) +c +d , (3.60)
2 3 4
-
gde je gL (T ) = gL (T, m)|m→<m> slobodna energija, i gde se < m(T ) > odreduje iz
uslova da za tu vrednost je Landau-ova slobodna energija gL (T, m) minimalna.
(a) Pretpostavljajući da a(T ) = ao t = ao T −T

Tc
c
skicirati gL (T, m) u funkciji m za
T > Tc i T < Tc .
(b) Pokazati da je < m(T ) > diskontinualna funkcija temperature.
(c) Analizirati prethodno dobijene rezultate za pozitivn i negativne vrednosti

koeficijenta c, i na osnovu toga odrediti kog su reda razmatrani fazni prelazi.
34. Modificirani Lanadau-ov model je uveden izrazom

m2 m3 M4
gL (T, m) = g(T, m = 0) + a(T ) +c +d , (3.61)
2 3 4
-
gde je gL (T ) = gL (T, m)|m→<m> slobodna energija, i gde se < m(T ) > odreduje iz
uslova da za tu vrednost je Landau-ova slobodna energija gL (T, m) minimalna.
(a) Pretpostavljajući da a(T ) = ao t = ao T −T

Tc
c
skicirati gL (T, m) u funkciji m za
T > Tc i T < Tc .
(b) Pokazati da je < m(T ) > diskontinualna funkcija temperature.
(c) Analizirati prethodno dobijene rezultate za pozitivn i negativne vrednosti

koeficijenta c, i na osnovu toga odrediti kog su reda razmatrani fazni prelazi.
III. Hipoteza skaliranja za termodinamičke funkcije
35. Pretpostavljajući da se singularni deo slobodne energije u blizini faznog prelaza

drugog reda feromagnetik – paramagnetik može pretpostaviti u obliku geneal-
sano homogene funkcije
F (λat t, λam m) = λF (t, m), (3.62)
gde su at i am izvesni eksponenti, pokazati da standarndni kritični eksponenti

zadovoljavaju Widom-ovu relaciju β(δ − 1) = γ.
36. Uzimajući u obzir da se stanje magnetika može prikazati relacijom
H = M Φ(τ, M 1/β ), (3.63)
1
gde je Φ generalna homogena funkcija Φ(λτ, λM 1/β ) = λγ Φ(τ, M β ). Pošto je rel-
T −Tc
ativno rastojanje temperature od faznog prelaza je obeleženo sa τ = Tc
, onda
pokazati da se skalirajuće relacije mogu zapisati sa
(a) M ≈ τ β , za H = 0 i τ < 0,
(b) χ ≈ |τ |−γ , gde je γ ′ = γ, za malo H.
Rešenje:
(a) Za H = 0 dobija se da je homogena generalisanu funkcija Φ(τ, M 1/β ) = 0, što

implicira da je magentizacija funkcija temperature
M 1/β = φ(τ ). (3.64)
Osobinu homogenosti funkcije Φ, koja je data u uslovu zadatka, se može za-

pisati i u obliku
1 1
Φ(τ, M β ) = λ−γ Φ(λτ, λM β ). (3.65)
koja implicira da je
λM 1/β = φ(λτ ). (3.66)
Koristeći izraze (3.64) i (3.66) dobija se da je φ(λτ ) = λφ(τ ), odakle se može

zakljuciti da je funkcija φ(.) zapravo linearna funkcija, i da je φ(τ ) = cτ , gde
je c konstanta proporcionalnosti. Konačno, pod uslovom da je φ linearna
funkcija i upotrebljavajući izraz (3.64) dobija se da je M ≈ τ 1/β .
(b) Diferencirajući izraz po magentizaciji pri konstantnoj temperaturi, dobija se

( )
∂H 1 1 ∂Φ(τ, M 1/β ) β1
= = Φ(τ, M 1/β ) + M . (3.67)
∂M τ χ(τ ) β ∂M 1/β
Za T > Tc , odnosno za M = 0 i u slučaju magnetika van magnetnog polja
H = 0, dobija se izraz
1
= Φ(τ, 0) = λ−γ Φ(λτ, 0), (3.68)
χ(τ )
koji se može transformisati koristeći λτ = 1 u
1
= τ γ Φ(1, 0), (3.69)
χ(τ )
što se može prikazati i kao χ(τ ) ≈ τ −γ . U slučaju T < Tc i H = 0 odnosno na
osnovu (3.63) Φ(τ, M 1/β ), zamenimo M 1/β = cτ u jednačinu (3.67) dolazimo
do izraza
1 λ−γ ∂Φ(λτ, u)
= λM 1/β |u=λcτ , (3.70)
χ(τ ) β ∂u
u kome se može ”izabrati” λ izrazom λ|τ | = 1 na osnovu koga se dobija da je
χ ≈ (−τ )γ .
37. U uslovima prethodnog zadatka dokazati da je u saglasnosti sa hipotezom Widoma

(prvi put prikazane u Benjamin Widom, J. Chem. Phys. 43 (1965)) jednačina
stanja paramgentika koja je data relacijom
H = M Φ(t, M 1/β ), (3.71)
gde generalisano homogena funkcija ispoljava svojstvo
Φ(λt, λM 1/β ) = λγ Φ(t, M 1/β ). (3.72)

Parametar β je kritični eksponent promene magnetizacije sa temperaturom u

okolini faznog prelaza paramagnetik-fromagnetik M ∼ |t|β za H = 0 i t < 0.
Kritični eksponent γ ukazuje na promenu magnetne susceptibilnosti u okolini is-
tog faznog prelaza χT ∼ |t|−γ , dok je u relaciji H ∼ M δ uveden kriticni eksponent
T −Tc
δ za t = Tc
. Widom-ova relacija glasi δ = 1 + βγ .
Rešenje:
Polazeći od hiperskalirajuće relacije
H = M Φ(t, M α ),
gde je Φ funkcija
Φ(λt, λM α ) = λb Φ(t, M ).
1 1
Za T < Tc i za H = 0 imamo da je 0 = Φ(t, M β ), odnosno M β = φ(t).
0 = Φ(t, M a ) = λ−b Φ(λt, λM α ).
Odavde imamo da je M a = φ(t) i λM a = φ(λt) odavde dobijemo:
λφ(t) = φ(λt) ⇒ φ(t) = ct.
Pa vidimo da je M a ∼ t odakle sleda da je:
1 1
M = t a iβ = .
a
-
Odredujući prvi izvod po magnetizaciji
( ) 1
∂H 1 ∂Φ(t, M β ) 1 β1 −1
= Φ(t, M ) + M
β
1 M .
∂M t ∂M β β
Za T > Tc imamo da je i za H ̸= 0 imamo magnetizaciju M = 0, odnosno da je
( )
∂H
= Φ(t, 0) = λ−β Φ(λt, 0),
∂M t
1
odaberemo da je λt = 1 tako da imamo χ
= tb , pa imamo:
χ ∼ t−b ∧ χ ∼ t−γ ⇒ b = γ.
1
Za slučaj T < Tc i H = 0 znamo da je M ∼ tβ , odnosno M β = ct i tada je
1 1 1
Φ(t, M β ) = 0, pa zbog Φ(t, M β ) = λ−γ Φ(λt, λM β ) dobijamo
1 1 1
1 ∂Φ(t, M β ) 1 β1 −1 M β −γ ∂Φ(λt, λM β )
=M 1 M = λ 1 .
χT ∂M β β β ∂M β
Uzmemo da je λ|t| = 1, odnosno −λt = 1, uvodimo parametar u = cλt = −c što
1
se još moze zapisati izrazom u = λM β = λct = −c, pa se tako dobija
1 ( )
1 Mβ 1 −γ ∂Φ(−1, u)
= (− ) λ .
χT β t ∂u u=−c
Susceptibilnost, onda se može dobiti iz

( )
1 −c 1 −γ ∂Φ(−1, u)
= (− ) ,
χT β t ∂u u=−c
odakle nalazimo
χ ∼ (−t)γ .
Za slučaj T = Tc , odnosno t = 0 hiperskalirajuća relacija postaje

1 1
H = M Φ(0, M β ) = M λ−γ Φ(0, λM β ),
kada uzmemo da je λ = M − β dobija se

1
γ γ
H = M M β Φ(0, 1) = M 1+ β Φ(0, 1),
pa pošto je H = M δ stižemo do zavisnosti magnetizacije od

γ γ
M δ = M 1+ β ⇒ δ = 1 + .
β
-
Odakle se lako potvrduje Widom-ova relacija
γ = β(δ − 1).
38. Koristeći činjenicu da je Gibbs-ova slobodna energija generalisana homogena

funkcija skalirajućih parametra at i aH :
G(λat t, λaH H) = λG(t, H), (3.73)
gde su parametri t = T
Tc
− 1 temperaturno rastojanje i H primenjeno magnetno
polje.
(a) Pokazati da magnetni kritični eksponent β i δ mogu biti napisani kao funkcije
at i aH .
-
(b) Pokazati da kritični eksponenti γ i γ ′ , odredeni na osnovu ponašanja suscep-
-
tibilnosti ispod i iznad kritične temperature, medusobno jednaki.
(c) Izvesti Widom-ovu jednačinu γ = β(δ − 1).
(d) Izvesti Griffiths-ovu jednačinu α′ + β(δ + 1) = 2 i Rushbrooke-ovu jednačinu

α′ + 2β + γ ′ = 2.
Slika 3.7:
39. U Tabeli br. 3.7 su data merenja magnetiizacije nikla. S kolikom greškom ova
-
merenja potvrduju hipotezu skaliranja? Za nikl kritična temperatura je Tc =
627.2K, β = 0.368 i γ = 4.22.
40. U blizini kritične tačke, jednačina stanja magnetika se može modelirati jednačinom
h ≈ am(t + bm2 )ξ , (3.74)

IV.. PRIMERI FAZNIH PRELAZA 99
gde su a i b poztivne konstante, parametar 1 < ξ < 2, dok su h, m i i t = T

Tc
−1–
polje, magnetizacija i temperatura. Odrediti kritične eksponente β, γ i δ.
41. (a) f (r) je homogena funkcija u slučaju da je ispunjeno f (λr) = g(λ)f (r). Pret-
postavljajući da je g(λ) diferencijabilna funkcija, pokazati da je g(λ) = λp .
(b) U slučaju da je funkcija f (x, y) definisana da bude generalisano homogena

funkcija, onda važi relacija f (λa x, λb y) = λf (x, y) za sve vrednosti realnog
parametra λ.
i. Pokazati da su
(A) f (x, y) = x3 + y 2 ,
(B) f (x, y) = x3 y 2 + x2 y 3
generalisane homogene funkcije. Odrediti odgovrajuće parametre a i b.
ii. Pokazati da važi sledeći niz jednakosti:
1 −b 1 −a
f (x, y) = x a f1 (x a y) = y b f2 (y b x). (3.75)
iii. Naći funkcije f1 i f2 (definisane pod ii.) za primere date pod i.
IV. Primeri faznih prelaza
42. Odrediti latentnu toplotu Van der Waals-ovog gasa, uzimajući da je CV poznato
i konstantno na temperaturi T < Tc . Smatrati da se može uzeti ista jednačina
stanja iznad i ispod faznog prelaza.
Rešenje:
Na osnovu van der Waals-ove jednačine i

kB T a2
p= − 2
v−b v
i pretpstavljene konstantnosti toplotnog kapaciteta Cv = const dobijamo relacije
za unutrašnju energiju i entropiju
a
u = u0 + Cv T − , (3.76)
v
s = s0 + Cv lnT + kB ln(v − b). (3.77)
Faze su u ravnoteži ako je ispunjeno
µ(T, vg ) = µ(T, vl ) ≡ µ (3.78)
p(T, vg ) = p(T, vl ) ≡ p. (3.79)
Za gasnu fazu možemo iskoristiti da je zapremina gasa po čestici vg >> b, dok

je pritisak p >> a
v2
. Za tečnu fazu, zapremina po čestici vL ∼ b, dok je pritisak
a
p << 2 .
vL
Pored toga, na osnovu Legendre-ovih relacija koje povezuju hemijski
potencijal i unutrašnju energiju po čestici znamo da je:
µ(T, v) = u(T, v) − T s(T, v) + p(T, v)v,
što zajedno sa (3.78) i (3.79) daje
u(T, vg ) − T s(T, vg ) + pvg = u(T, vl ) − T s(T, vl ) + pvl ,
odakle se nalazi izraz
p(vg − vl ) = u(T, vl ) − u(T, vg ) + T (s(T, vg ) − s(T, vl )) =

a a vg − b
=− + + T kB ln ,
vl vg vl − b
koji nakon jednostavnih aritmetičkih transformacija postaje
kB T vg − b a
p= ln − .
vg − vl vl − b vg vl
Prethodna jednačina predstavlja temičku jednačinu stanja sistema u kome koegzi-

-
stiraju tečna i gasovita faza. Latentnu topoltu odredujemo na osnovu jednačine
q = T (sg − sl ), (3.80)
i relacije (3.77) kojom se povezuje entropija sa ostalim termodinamičkim parametrima.

Tim postupkom se dobija
vg − b
q = kB T ln . (3.81)
vl − b
43. Odrediti kritičnu tačku (pc , Tc , vc ) za van der Waals-ov gas. Rešenje:
Kritičnu tačku van der Waals-ovog gasa odredujemo - na osnovu jednačina
( )
∂p kB T 2a
=− + 3 = 0, (3.82)
∂v T (v − b)2 v
2
∂ p 2kB T 6a
( 2 )T = − 4 =0 (3.83)
∂v (v − b) 3 v
Iz jednačine (3.82) dobijamo:
2a kB T
= ,
v 3 (v − b)2
a zatim smenom gornjeg izraza u jednačinu (3.83) izračunavamo:
2 2a 6a
− 4 =0
v − b v3 v
Odavde se dobija
4 6
= .
v−b v
Tako da na kraju za kritičnu zapreminu nalazimo
vc = 3b
-
Vraćajući kritičnu zapreminu vc u jednačinu (3.82) odredujemo i kritičnu temper-
aturu
kB Tc 2a 1 2a
= 3 ⇒ Tc = (2b)2
(vc − b)2 vc kB (3b)3
što nam na kraju daje da je kritična temperatura:
8a
Tc =
27kB b
Kritični pritisak dobijamo zamenom kritične zapremine i kritične temperature u

Van der Waals-ovu jednačinu:
8a
a 4a a
pc = 27b
− = − 2
3b − b (3b)3 27b2 9b
a
pc =
27b2
44. Odrediti zavisnost razmene toplotne energije koja prodje kroz jediničnu površinu
neke tečnosti od temperature, razmatrajući problem slobodne površine tečnosti
kao Karnoov ciklus.
45. Odrediti latentnu toplotu faznog prelaza iz normalnog u superprovodnog stanja

(H ̸= 0), a takodje i razliku toplotnih kapaciteta Cp − Cv .
Rešenje:
Priroda faznog prelaza normalno-superprovodno stanje zavisi od magnetnog polja.
U slučaju kada je polje H = 0, fazni prelaz je drugog reda, a u slučaju magnetnog
polja H ̸= 0 fazni prelaz je prvog reda. Fazni prelaz prvog reda postoji, pošto
se pri faznom prelazu povećava energija sistema, zbog struja koje se javljaju da
bi poništile spoljašnje polje. Pri ovom faznom prelazu postoji skok entropije. Iz
uslova da su hemijski potencijali jednaki sledi da je
dGs = dGn , (3.84)

tj. da je promena Gibbsove slobodne energije u jednoj i drugoj fazi jednaka. Tako
se dobija da je
−Ss dT − Ms dH = −Sn dT − Mn dH , (3.85)
odakle dobijamo da je
dH Ss − Sn
=− . (3.86)
dT Ms − Mn
U opštem slučaju važi sledeća relacija5
⃗
B ⃗ + M),
⃗ = µ0 (H (3.87)
V
gde je V zapremina sistema. U slučaju superprovodne faze
⃗s = 0 ,
B (3.88)
pa iz (3.87) sledi
Ms = −V H . (3.89)
Sa druge strane, u normalnoj fazi metali su gotovo nenamagnetisani izuzev fero-

magnetika6
Mn = 0 . (3.90)
Iz gornjih relacija sledi

dH
Sn − Ss = −µ0 V H , (3.91)
dT
pa je latentna toplota jednaka
dH
q = T (Sn − Ss ) = −µ0 V T H . (3.92)
dT
Diferenciranjem jednačine (3.91) po T a zatim množenjem sa T dobija se izraz za
razliku toplotnih kapaciteta
(( ) ( )) [( )2 ]
dSn dSs dH d2 H
Cn − Cs = T − = −µ0 T V +H 2 . (3.93)
dT dT dT dT
5
Osnovi fenomenološke termodinamike, Prof. dr Sava Milošević, str.90.
6
Feromagnetizam i superprovodnost se isključuju pri datim uslovima. Cirkonijum je u jednoj
oblasti termodinamičkih parametara provodnik a u drugoj oblasti superprovodnik.- iz predavanja
KSFa.
46. Paramagnetna susceptibilnost nekih materijala zavisi od temperature po sledećem

zakonu χ(T ) = C(T − To )α , gde je T > To i 0 < α < 1. Izračunati U i S jedinice
zapremine ovog materijala u polju jačine H. ∆U = U (T, H) − U (T, 0); ∆S =
S(T, H) − S(T, 0).
RT
47. Posmatrajmo jedan mol realnog gasa, čija je jednačina stanja oblika p = (v−b)eaRT v
.
(a) Odrediti dH u funkciji termodinamičkih parametara T i v (H je entalpija

sistema).
(b) U termički izolovanoj cevi, na njenom suženju nalazi se porozna supstanca,

koja može propuštati realni gas ((p + a
v2
)(v − b) = RT ). Sa obe strane
gasa nalaze se klipovi - koji su takodje termički izolatori. Ne postoji trenje
izmedju klipova i cevi. Ovaj sistem omogućava da se sa gasom vrši Joule-
- uslovom dH = 0. U slučaju da je kon-
Thompson-ov proces, koji je odreden
stanta a mala i da je poznat toplotni kapacitet cv , gustine gasa u prvom i
drugom delu cevi (ρ1 , ρ2 ) i temperatura u prvom delu cevi T1 . Odrediti tem-
peraturu T2 realnog gasa u drugom delu cevi.
-
48. Posmatrati gas čija su stanja odredena jednačinom
nRT [− na ]
p= e RT v , (3.94)
v − nb
gde su a i b konstante. Odrediti kritične vrednosti pritiska, zapremine i tempera-

ture.
49. Neki metali na niskim temperaturama postaju superprovodni. U tom super-

provodnom stanju poseduju svojstvo, u skladu sa kim magnetni fluks ne može
da proe. kroz metal, bez obzira što je izložen nenultom magnentnom polju Hc
(Meissner-ov efekat). Bilo kako bilo, magnetna indukcija B superprovodnika

postaje jednaka H, ako to spoljašnje polje prevazilazi vrednosti veće od kritične
vrednosti magnetnog polja (vidi sliku). Kritična linija magnetnog polja Hc (T ), i
deli ravan H − T faznog dijagrama na dve faze, koje odgovaraju superprvodnom
i normalnom stanju.
Slika 3.8:
50. Neki metali postaju superprovodnici na niskim temperaturama. Toplotni ka-

paciteti dve faze (po jedinici zapremine), superprovodne i normalne, su Cs (T ) =
αT 3 i Cn (T ) = βT 3 + γT , gde su α, β i γ konstante.
(a) Izračunati entropije Ss (T ) i Sn (T ) dve faze na nultom polju H = 0, koristeı́

treći princip termodinamike.
(b) Na osnovu eksperimentalnih rezultata se može zaključiti da je latentna toplota

q = 0 u nultom polju H = 0. Odrediti kritičnu temperaturu Tc u funkciji α, β
i γ.
(c) Na temperaturi T = 0 elektroni u superprovodnom stanju formiraju vezano

stanje za tzv Cooper-ov elektronski par. Posledica te pojave je da unutrašnja
energija superprovodnika (po čestici) manja za v∆, gde je v zapremina su-
perprovodnika po čestici, dok je ∆ konstanta (procepa). Tako imamo da je
unutrašnja energije po čestici un (T = 0) = uo za normalnu fazu, dok je za
superprovodnu us (T = 0) = uo − v∆. Odrediti unutrašnju energiju obe faze
na konačnim temperaturama.
51. Odrediti toplotni kapacitet cv , ako je temperaturna zavisnost toplotnog kapaciteta

cp (τ ) pri τ → 0, data relacijom
cp = α ln τ, (3.95)
T −Tλ (p)
gde je relativno rastojanje temperature τ = Tλ (p)
od λ-faznog prelaza Tλ (p).
Hemijski potencijal se menja u skladu sa relacijom
1
µ(T, p) = µo (T, p) + α(p)Tλ (p)τ 2 ln τ + .... (3.96)
2
52. N
a. Pokazati da se nad der Waals-ova jednačina može biti napisana u obliku re-
dukovanog izraza:
8T̃ 3
P̃ = − 2, (3.97)
3ṽ − 1 ṽ
p V T
gde je P̃ = pc
, ṽ = Vc
i T̃ = Tc
.
b. Nacrtati zavisnost pritiska P̃ od zapremine ṽ za temperature T̃ = 1.5, 1.1, 1.0 i

0.9.
( )
c. Definišimo redukovanu izotermsku susceptibilnost kao k̃T = − ṽ1 ∂ṽ
∂ P̃
. Nacr-
T̃
tajte k̃T u zavisnosti ṽ za temperature T̃ = 5.0, 2.0, 1.5, i 1.1.
d. Zapaziti da subkritične izoterme (za T < Tc ), pokayuju region u kome postoji

dP/dV > 0, odnosno k̃T > 0 je nestabilan, pošto je k̃T potrebno za mehničku
stabilnost. Prikažite geometrijsko mesto tačaka koje odvaja te dve oblasti. Ta
-
linija se zove linija sinodalnih tačaka koja je odredena jednačinom dp = 0. dV
Odrediti tu liniju kao zavisnost T̃ od ṽ, i nacrtaj za T̃ = 0.6, 0.9 i 1..
53. N
(a) Pokazati da se nad der Waals-ova jednačina može biti napisana u obliku
redukovanog izraza:
8T̃ 3
P̃ = − 2, (3.98)
3ṽ − 1 ṽ
p V T
gde je P̃ = pc
, ṽ = Vc
i T̃ = Tc
.
(b) Za T < Tc ,van der Waals-ova jednačina prikazuje tečnost-gas faznih prelaza.
Termodinamičke granice za ovaj fazni prelaz je odreden- izrazom µl (P, T ) =
µg (P, T ) (ovde, i u daljem delu teksta nećemo koristiti onaku tilde). Koristeći
sledeće uslove
∫ vg
P dv = pf.p. (vg − vl ). (3.99)
vl
gde je pf.p = p(vl , T ) = p(vg , T ) pritisak faznog prelaza, a gde su vl i vg za-

premine gasne i tečne faze, respektivno. Te faze se nalaze u koegzistenciji.
Ovo su dve nelinearne jednačine, gde je funkcija pritiska zadata u zavisnosti
od v i T u skladu sa redukovanom van der Waals-ovom jednačinom. Nu-
merički odrediti vl i vg za različite vrednosti T . Te dobijene linije zavisnosti
vl (T ) i vg (T ) se zvou binodalne linije. Uzeti dovoljan broj različitih vrenosti
temperature T , da bi mogli predstaviti te zasvisnosti u T − v grafiku.
54. N Dieterici jednačina stanja realnog gasa je data jednačinom:
P (V − N b)eN a/V kT = N kT, (3.100)
PV
a. Odrediti odnos N kB T
na kritičnoj tački za gas koja opisuje tu jednačinu. Daj
numeričku vrednost tih triju figura.
b. Na malim gustinama, mi možemo aproksimirati bilo koju jednačinu sa drugim

redom virijalnog razvoja:
N kb T N
P = [1 + B(T )] (3.101)
V V
Odrediti drugi virialni koeficijent razvoja B(T ) za Dieterici gas?
55. Proceniti da li postoji fazni prelaz magentnog sistema modeliranog Ising-ovim

modelom u d = 1 i d = 2 slučaju.
§4 Neravnotežna statistička fizika
I. Osnove neravnotežne statističke fizike
1. Sud zampremine V sadrži N neinteragujućih molekula gasa. Verovatnoća nalaženja

v
jednog molekula u zapremini v je p = V
u stanju ravnoteže tog sistema.
- u zapremini v.
a. Odrediti distribuciju verovatnoće fn da se n molekula nade
b. Izračunati srednju vrednost < n > i disperziju < (n− < n >)2 >.
c. Koristeći Stirling-ovu formulu, pokazati da za velike vredno sti N i n, funkcija

verovatnoća je aproksimativno Gauss-ova raspodela.
d. Pokazati da u limesu p = v
V
→ 0, V → ∞, sa V → ∞ sa N
V
= const, f (n) je
oblika Poisson-ove raspodele.
Rešenje:
- u zapremini v je v , dok je verovatnoća

(a) Verovatnoća da se jedan molekul nade V
nalaženja u većem delu zapremine 1 − p = 1 − v

. Pošto su verovatnoće
V
-
nalaženja pojedinačnih molekula u zapremeni v medusobno nezavisni, onda
- u zapremini v je pn . Pored toga,
je verovatnoća da se n molekula nade
110 § 4. NERAVNOTEŽNA STATISTIČKA FIZIKA
- u ostatku zapremine je (1 − p)N −n ,

verovatnoća da se N − n molekula nade
N!
tako da uzimajući u obzir da postoji različitih odabira identičnih
n!(N −n)!
molekula. Zbog toga se dobija da je cverovatnoća da se nade- n-molekula
u zapremeni v jednaka f (n) = N!

n!(N −n)!
pn (1 − p)N −n . Da bi bila raspodela
sumiraćemo po broju n, i time se dobija da je
∑
N ∑
N
N!
f (n) = pn (1 − p)N −n = (p + 1 − p)N = 1. (4.1)
n=0 n=0
n!(N − n)!
(b) Uvedimo pomoćnu funkciju generatrise
∑
N
F (x) = f (n)xn =
n=0
= [(1 − p) + px]N ).
∑N
Polazeći od izraza za srednju vrednost < n >= n=1 nf (n), što se može
odrediti iz prvog izvoda fukcije generatrise po parametru x
dF (x) ∑
N
= nf (n)xn−1 , (4.2)
dx n=1
tako da u slučaju za x = 1 se dobija
dF (x) ∑ N
|x=1 = nf (n) =< n > . (4.3)
dx n=1
Na ovom mestu možemo iskoristiti analitički oblik fnkcije generatrise, odnosno

za srednju vrednost se dobija
dF (x)
< n >= |x=1 = pN [(1 − p) − px]N −1 |x=1 = pN. (4.4)
dx
Standardnu devijaciju odredjujemo korišćenjem izraza
< (n− < n >)2 >=< n2 − 2n < n > + < n >2 >=< n2 > − < n >2 . (4.5)
I.. OSNOVE NERAVNOTEŽNE STATISTIČKE FIZIKE 111
Drugi izvod funkcije generatrise je
d2 F (x) ∑
N
= n(n − 1)xn−2 f (n) =< n2 > − < n >, (4.6)
dx2 n=2
dok sa druge strane, kada funkciju generatrise zamenimo njenim analitičkim

oblikom, dobijamo da je
d2 F (x) d
2
= pN [(1 − p) − px]N −1 =
dx dx
= p2 N (N − 1)[(1 − p) − px]N −2 , (4.7)
tako da izraze (4.6) i (4.7) dobijamo da je
< n2 > − < n >= p2 N (N − 1). (4.8)
Izraz za standardnu devijaciju izračunavamo uzimajući u obzir izraze (4.3),

(4.5), (4.6) i (4.7), koji dovode do
< n2 > − < n >2 = N p(1 − p). (4.9)
(c) Da bi odredili Gauss-ovu raspodelu, potrebno je naći za koji broj čestica n∗

u zapremini v je maksimum binomne raspodele. Za n → ∞ imamo da važi
√ ( )N
N ! ≈ 2πN Ne ≈ N N , pa je
N! NN
f (n) = pn (1 − p)N −n ≈ n pn (1 − p)N −n .
n!(N − n)! n (N − n)N −n
Ako za neku vrednost n∗ funkcija f (n∗ ) ima maksimum, tada će i njen loga-
ritam ln f (n∗ ) imati maksimum. Sledi
ln f (n) = N ln N − n ln n − (N − n) ln(N − n) + n ln p + (N − n) ln(1 − p),
dok za izvod važi
(N − n)p
(ln f (n))′ = − ln n − 1 + ln(N − n) + 1 + ln p − ln(1 − p) = ln .
n(1 − p)
Za slučaj maksimuma je ispunjeno

′
(ln f (n)) =0 =⇒ n∗ = N p.
n=n∗
Ukoliko sada razvijemo ln f (n) u red oko maksimuma imamo
1
ln f (n) ≈ ln f (n∗ ) + (ln f (n∗ ))′′ · (n − n∗ )2 ,
2!
Što kada se eksponencira odgovara
∗ ))′′ (n−n∗ )2
f (n) ≈ f (n∗ ) e 2 (ln f (n
1
.
Može se izraziti da je
1 1
(ln f (n∗ ))′′ = − · ,
p(1 − p) N
pa konačno imamo da
(n−n∗ )2
∗ − 2N p(1−p)
f (n) ≈ f (n ) e
odgovara Gausovoj raspodeli.
(d) Ukoliko v/V → 0, tada je p → 0 pa dolazimo do izraza
F (x) = (px + (1 − p))N = eN ln(px+(1−p)) = eN ln(1+(x−1)p) ,
to zbog ln(1 + x) ≈ x kada x → 0 biva
F (x) ≈ eN (x−1)p = e−N p eN px .
Drugi član možemo razviti u red

∑
∞
(nx)k ∑
∞
nk
−n
F (x) ≈ e = e−n xk ,
k=0
k! k!
k=0 | {z }
f (k)
pa je f (k) = nk
k!
e−n Poasonova raspodela.
II.. SLUČAJNE ŠETNJE 113
2. Izračunati karakteristične funkcije srednje vrednosti i varijanse funkcija raspodela:
a. Uniformne P (x) = 1
2a
, za −a < x < a,
1 − |x|
b. Laplace-ova raspodela P (x) = 2a
e a,
√ 2
2 x2 − 2a
x
c. Maxwell-ova raspodela P (x) = π a2
e 2.
3. Kretanje čestica u 3D je niz nezavisnih koraka dužine l, gde svaki korak zaklapa
ugao θ za z-osom u skladu sa gustinom verovatnoće P (θ) = π2 cos2 2θ , dok je ugao
φ uniformno distribuiran izmedu- 0 i 2π. Uzeti da se čestice kreću od centra i
prave veliki broj koraka.
(a) Odrediti očekivane vrednosti < x >, < y >, < z >, < x2 >, < y 2 >, < z 2 > i
kovarijanse < xy >, < xz > i < yz >.
(b) Koristeći teoremu centralne vrednosti, izračunati gustinu verovatnoće px,y,z

za česticu koja završava u tački (x, y, z).
II. Slučajne šetnje
4. Neka je n(x, t) gustina verovatnoće da slučajni šetac bude na mestu x u trenutku

-
t. (To je zapravo koncentracija velikog broja šetača koji medusobno ne zavise).
Pomeranje šetača (x, t) → (x′ , t + τ ) se vrši sa nestacionarnom verovatnoćom
prelaza p(x′ , t + τ |x, t) na regularnim intervalima dužine τ .
∫
(a) Pretpostavljajući da su momenti Mn (x, t, τ ) = p(x+y, t+τ |x, t)y n dy konačni
izvesti Kramers-Moyal-ov razvoj:
∂n ∑ τ i−1 ∂ i n ∑
∞ ∞
∂
+ i
= (− )i [Di (x, t, τ )n(x, t)], (4.10)
∂t i=2
i! ∂t i=1
∂x
Mi (x,t,τ )
gde je Di (x, t, τ ) = i!τ
.
(b) Pretpostaviti da je Di (x, t, τ ) → Di (x, t) za i ≤ 2, i izvesti Fokker-Planck-ovu

jednačinu u limesu τ → 0.
Rešenje:
(a) Koncentracija n(x, t+τ ) u zavisnosti od koncentracije u predhodnom trenutku

n(x, t) je data sledećom relacijom:
∫
n(x, t + τ ) = P (x, t + τ |x′ , t)n(x′ , t)dx′ . (4.11)
Ako uvedemo smenu x′ = x − y, pa zatim prethodni izraz 4.11 razvijemo u

Taylor-ov red po −y dobijamo sledeću relaciju:
∑
∞
(−1)j j
P (x + y, t + τ |x, t)n(x, t)
′ ′ j∂
P (x, t + τ |x , t)n(x , t) = y .
j=0
j! ∂xj
Zatim izvršimo integraciju po y umesto po x′ , gde negativni znak od jakobi-

jana ulazi pod granice integracije tako da dobijamo izraz:
∑∞ ∫
(−1)j ∂ j
n(x, t + τ ) = j
[n(x, t) y j P (x + y, t + τ |x, t)n(x, tdy ],
j! ∂x
j=0 | {z }
Mj (x,t,τ )
gde je vitičastom zagradom obeležen n-ti moment raspodele. Pošto je M0 (x, t, τ ) =

1 izbacimo nulti član iz sume i dobijemo izraz:
∑∞
1 ∂
n(x, t + τ ) − n(x, t) = (− )j [n(x, t)Mj (x, t, τ )].
j=1
j! ∂x
Deleći prethodni izraz sa τ , i levu stranu razvijajući u Taylor-ov red po τ do-

bijamo izraz:
∑
∞
τ j−1 ∂ j n(x, t) ∑∞
∂ Mi (x, t, τ )
= (− )i [ n(x, t)].
j! ∂tj ∂x j!τ
i=1 j=1 | {z }
Di (x,t,τ )
Konačno iz sume sa leve strane jednačine izdvojimo prvi član i dobijamo

Kramers-Moyal-ov razvoj (4.10).
(b) U limesu τ → 0 jednačine (4.10) suma na levoj strani jednačine se anulira.

Dok ne desnoj strani jednačine Dj (x, t, τ ) → Dj (x, t). Pretpostavljajući da
za j > 2 imamo Dj (x, t) = 0 lako dobijamo Fokker-Planck-ovu jednačinu u
obliku:
∂n ∂ ∂ 2 D( x, t)n(x, t)
+ (D1 (x, t)) =
∂t ∂x ∂x2
5. Rešiti jednačinu po n(x, t):
∂n(x, t) ∂ 2 n(x, t)
=D , (4.12)
∂t ∂x2
ako su zadati početni uslovi:
∂n(x, t)
n(x, 0) = n0 i − D = τ,
∂x
i granični uslov:
n(∞, t) = n0 ,
za obe pozitivne i negativne vrednosti τ . Ta rešenja predstavljaju profile koncen-

tracija za anodu i katodu, respektivno, u galvanostatičkoj čeliji.
U slučaju τ < 0, izvesti analitički izraz za Sand-ovo vreme ts , kada se koncen-
tracija anulira na katodi n(0, ts ) = 0, i kada se struja τ ne može dalje održavati
zbog difuzione granice.
Rešenje:
-
Predimo na bezdimenzione veličine:
n − n0 D x
θ= ,η = t 2,ϕ = ,
n0 l l
gde je l konstanta. Tako dobijamo bezdimenzionu verziju jednačine (4.12):
∂θ(ϕ, η) ∂ 2 θ(ϕ, η)
= ,
∂η ∂ϕ2
a granični i početni uslovi se svode na:
θ(ϕ, 0) = 0,
θ(∞, η) = 0,
∂θ(0, η)
= −α,
∂ϕ
τl
gde je α = Ako funciju θ(ϕ, η) prepišemo kao inverznu Laplace-ovu transfor-
Dn0
.
∫
maciju po η: θ(ϕ, η) = θ̄(ϕ, s)e−sη ds i vratimo u prethodnu jednačinu dobijamo
sledeći jednačinu za θ̄(ϕ, s):
∂ 2 θ(ϕ, s)
= sθ̄(ϕ, s).
∂ϕ2
Dok su transformisani granični i početni uslovi:
θ̄(ϕ, 0) = 0,
θ̄(∞, s) = 0,
∂ θ̄(0, s) α
=− .
∂ϕ s
Rešenje transformisane jednačine je:

√ √
θ̄(ϕ, s) = c1 (s)e− sϕ
+ c2 (s)e sϕ
,
gde iz graničnih uslova dobijamo konstante:
3
c1 (s) = αs 2 , c2 (s) = 0.
Tako da je rešenje transformisane jednačine sa graničnim uslovima:

√
θ̄(s, ϕ) = αs 2 e−
3
sϕ
.
Sada izvršimo inverznu Laplace-ovu transformaciju da bismo dobili θ(ϕ, η):

∫ ∞ √
αs 2 e− sϕ e−sη ds
3
θ(ϕ, η) =
0
Tako da dobijamo izraz za θ(ϕ, η):

√
η − ϕ4η2 x
θ(ϕ, η) = α[2 e − ϕErf c(− √ )],
π 4Dt
x
gde je sa Erf c(− √4Dt ) označena standardna error funkcija uvedena kao:
∫ √x
x 2 4Dt
e−η dη.
2
Erf c(− √ )=1− √
4Dt π −∞
Kada je fluks negativan, tada se Sands-ovo vreme može posmatrati kao bezdi-
menziona koncentracija:
π n0 2
ts = D( ) .
4 τ
Posle Sands-ovog vremena koncentracija je nula.
p 1-p
x-a x x+a x
Slika 4.1:
6. Čovek hoda duž prave linije, praveći korak dužine a svakih τ sekundi. Svaki
korak je napravljen unapred, sa verovatnoćom p, ili unazad sa verovatnoćom
q = 1 − p.
a. Za veliki broj koraka, odrediti Gausovu raspodelu n(x, t), tako da je n(x, t)dx
- x i x + dx u trenutku t, uzimajući u
je vervatnoća nalaženja u tački izmedu
obzir da je žetač krenuo iz x = 0 u trenutku t = 0.
b. Odrediti standardnu devijaciju dobijene raspodele.
Rešenje:
a. Označimo sa N+ broj koraka unapred, a sa N− broj koraka unazad. Distibu-

cija verovatnoće PN (N+ ) da od ukunog broja koraka N njih N+ bude unapred
može da se napiše kao:
N!
PN (N+ ) = pN+ (1 − p)N −N+ . (4.13)
N+ !(N − N+ )!
Faktor pN+ predstavlja verovatnoću da N+ koraka bude u desno, dok faktor

(1 − p)N −N+ predstavlja verovatnoču da ostali koraci pri tome budu u levo,a
N!
faktor N+ !(N −N+ )!
je broj takvih permutacija. Koristeći jednaćinu (4.13) i ko-
risteći formulu za binomni razvoj lako se vidi da je PN (N+ ) normirana na je-
dinicu:
∑
N
PN (N +) = (p + (1 − p))N = 1.
N+ =0
Za jako veliki broj koraka koristićemo Stirling-ovu formulu:

√
N ! ∼ N N e−N 2πN .
Tako da posle niza jednostavnih transformacija dobijamo sledeću relaciju:
Np N (1 − p) 1 1 N
lnPN (N+ ) = N+ ln + (N − N+ )ln + ln( ).
N+ N − N+ 2 2π N+ (N − N+ )
Maksimum ove raspode nalazimo iz uslova:
∂lnPN (N+ )
= 0 ⇒ Nmax = N+ = N p
∂N+
Drugi izvod distibucije verovatnoće iznosi:
∂ 2 lnPN (N+ ) 1
=−
∂N+2
N p(1 − p)
Sada mozemo da razvijemo izraz u red do drugog stepena po N+ u okolini

maksimuma raspodele:
∂lnPN (Nmax ) 1 ∂ 2 lnPN (Nmax )

lnPN (N+ ) = lnPN (Nmax )+ (N+ −N∗ )+ (N+ −N∗ )2 +. . .
∂N+ 2 ∂N+2
Kada zamenimo dobijene izvode imamo:
∂lnPN (Nmax ) 1 ∂ 2 lnPN (Nmax )

lnPN (N+ ) = lnPN (Nmax )+ (N+ −N∗ )+ (N+ −N∗ )2
∂N+ 2 ∂N+2
-
Predimo sada na kontinualni slučaj, za interval [N+ , N+ +dN+ ] uvodimo n(x, t)
kao:
dN+
n(x, t)dx = PN (N+ )dN+ = PN (N+ ) dx,
dx
a pošto je x = (2N+ −N )a, imamo da je N+ = ( xa +N ) 12 i dN+
dx
= 1
2a
, pa dobijamo:
1
n(x, t) = PN (N+ ) dx.
2a
Konačno dobijamo raspodelu:

(2p−1)a 2
(x− t)
1 1 − 12 τ
2p(1−p)a2
n(x, t) = PN (N+ ) = √ e 2 τ t
2a 2
4π 2p(1−p)a
τ
t
t (2p−1)a 2p(1−p)a2
Koristimo sledeće relacije: N = τ
, v = τ
iD = τ
, pa dobijamo
sledeću Gauss-ovu raspodelu:
1 1 (x−vt)
2
n(x, t) = √ e− 4 Dt ,
4πDt
gde je D difuziona konstanta a v brzina pomeranja.
∫ ∞ ∫ ∞ √
1 (x−vt)2
− 41 Dt 1 π
n(x, t)dx = √ e dx = √ 1 = 1
−∞ 4πDt −∞ 4πDt 4Dt
∫ ∞
n(x, t)dx = 1
−∞
Maksimum imamo na x = vt.
b. Ako želimo da odredimo devijaciju razmotrimo y = x − vt. Kvadratni koren

drugog momenta je:
√ ∫
√ 1 ∞
1 (x−vt)2
ydm = ⟨y 2 ⟩ = √ (x − vt)2 e− 4 Dt dx,
4πDt −∞
1 x−vt
√
uvedemo smenu z = 2 Dt
pa imamo:
√ ∫
8Dt ∞ 2 −z2 dz
ydm = z e .
4π −∞ 2
∫∞ √
z 2 e−z
2 dz π
Integral I = −∞ 2
rešavamo smenom ω = z 2 i dobijamo I = Γ( 23 ) = 2
.
Pa imamo da je:
√
ydm = 2Dt.
7. Potvrditi da raspodela verovatnoća zadovoljava diferencijalnu jednačinu u ob-

liku
∂n ∂n ∂2n
+v − D 2 = 0, (4.14)
∂t ∂x ∂t
i odrediti konstante v i D.
Rešenje:
- na mestu x u zavisnosti od
Gustina verovatnoće da se šetač u trenutku t nade
prethodnih koordinata data je izrazom:
n(x, t) = n(x − a, t − τ )p + n(x + a, t − τ )(1 − p). (4.15)
Uzimajući da su a i τ male veličine desnu stranu jednačine (4.15) razvijamo u red

po a i τ :
∂n ∂n 1 ∂2n 2
n(x, t) = (n(x, t) + (−a) + (−τ ) + a )p + (n(x, t) +
∂x ∂t 2 ∂x2
∂n ∂n 1 ∂2n 2
+ a+ (−τ ) + a )(1 − p)
∂x ∂t 2 ∂x2
Odavde dobijamo poznatu Fokker-Planck-ovu jednačinu u sledećem obliku:
∂n ∂n 1 ∂ 2 n 2
0= a(1 − 2p) − τ + a.
∂x ∂t 2 ∂x2
Time smo pokazali da ovakva postavka uobičajenim tretmanom ne dovodi do
dobrog difuzionog koeficijenta sem za p = 1 − p = 12 . Poredeći sa Fokker-Planck-
ovom jednačinom (??) nalazimo D i v:
2p(1 − p)a2 2p − 1
D= ,v = a.
τ τ
Razmatramo kontinualni limes kad a → 0 i τ → 0 Ako fiksiramo a

τ
= const
a2
dobijamo da D → 0 a v se ne anulira ili ako fiksiramo τ
= const v ∼ const
a
→ +∞,
a D = const.
Tako da bismo mogli jednačinu (4.15) da razvijemo u red moramo staviti da je
2
p= i tada je v = 0 i D ∼ aτ .
1
2
- je moguće da je p = 1 + λa, u tom slučaju je:
Takode 2
1 a2 a2
D = 2( − λ2 a2 ) ≈ ,
4 τ 2τ
2( 12 + λa) − 1 2λa2
v= a= .
τ τ
8. Razmotrimo jedan jednostavan model po kome se cene neke akcije može menjati
svakih τ sekundi. Ta cena se može povećavati i da uzima vrednost zn+1 = (1 +
α) ∗ zn u n + 1-vom trenutku vremena. A cena te akcije se može i smanjivati
zn+1 = (1 − β) ∗ zn , gde su α i β < 1 pozitivni unapred parametri. Početna
vrednost akcije je zo u trenutku t = 0.
a. Odrediti cenu akcije zN N+ i verovatnoću PN (N+ ) da se dostigne ta cena akcije.
b. U graničnom limesu kada N → ∞, odrediti distribuciju verovatnoća n(z, t)dz,

takvu da cena pripada intervalu z i z + dz u trenutku t.
c. Pokazati da se srednja vrednost cene z, menja po zakonu < log z >=< log zo >
√
+vt, i gde je ∆(log z) = σ t i odrediti v i σ u modela koji je dat gore.
d. Pokazati da n(z, t) zadovoljava difuzionu jednačinu.
9. Verovatnoća pojedinačnog koraka jedno dimenzione slučajne šetnje za korake

- x i x + dx je dat izrazom
dužine izmedu
1 (x − a)2
P (x)dx = √ exp(− ). (4.16)
2πσ 2 2σ 2
Posle N –koraka pomeranješetača je S = X1 + X2 + · · · + XN , gde je Xi pomeraj

-
šetača tokom i-tog koraka. Pretpostavljajući da su koraci medusobno nezavisni,
kolika je gustina verovatnoće da se posle N koraka šetač pomerio za s. Pored
toga odrediti kolika je srednja vrednost pomeraja < s >, a kolika je standardna
devijacija šetača.
10. Verovatnoća pojedinačnog koraka jedno dimenzione slučajne šetnje za korake čije
- d − a < x < d + a je uniformna (a < d). Posle N koraka
su dužine izmedu
pomeranješetača je dato izrazom S = X1 + X2 + · · · + XN , gde je Xi pomeraj
-
šetača tokom i-tog koraka. Pretpostavljajući da su koraci medusobno nezavisni,
kolika je gustina verovatnoće da se posle N koraka šetač pomerio za s. Pored
toga odrediti kolika je srednja vrednost pomeraja < s >, a kolika je standardna
devijacija šetača.
11. Diferencijalnu jednačinu:

∂n ∂n ∂ 2n
+v −D 2 =0
∂t ∂x ∂x
napisati u formi jednačine kontinuiteta. Identifikovati pridruženu gustinu struje.
Rešenje:
Jednačinu možemo napisati u obliku:
∂n ∂j
+ = 0,
∂t ∂x
gde je struja j(x, t) = σn(x, t) − D ∂n(x,t)
∂x
.
Ova jednačina predstavlja jednačinu kontinuiteta.
∫ +∞
n(x, t)dx = N,
−∞
n(x,t) se može interpretirati kao linearna gustina.

∫ +∞ ∫ +∞
d ∂j(x, t)
( n(x, t)dx) = − dx = j(−∞, t) − j(+∞, t) = 0.
dt −∞ −∞ ∂x
Prvi član opisuje brzinu pomeraja gustine v, dok drugi član −D ∂n(x,t)
∂x
opusije
difuziju čestica u suprotnom smeru od gradijenta koncentracije.
12. Čovek hoda slučajno duž ulice, koračajući koracima dužine a unapred i unazad,
svakih τ sekundi. Ako je x(t = 0) = x0 > 0, odrediti verovatnoću P (t) da se
- na mestu x = 0 u trenutku t.
čovek nade
Rešenje: Za a << x0 potrebno je mnogo više koraka. U jednom od prethodnih
no(x+xo,t)
no(x-xo ,t)
n (x ,t)
-xo 0 xo x
Slika 4.2:
1 ∂n ∂2n a2
zadataka za p = 2
je dobijeno ∂t
= ∂x2
D, gde je D = 2τ
. Moramo uzeti u obzir
da je početni uslov
n(x, 0) = δ(x − x0 ),
ǐ da tokom kretanja koordinata čoveka nikada ne može imati vrednosti x < 0,

odnosno n(x, t) = 0 za x ≤ 0. Posmatrajući jednostavniji slučaj u kome ne postoji
”zabrana” kretanja za x < 0, dobijamo da je rešenje jednačine oblika:
1 x2
n0 (x, t) = √ e− 4Dt .
4πDt
Način na koji možemo nametnuti uslov prestanka hoda za x = 0 je sličan ”metodu

-
slike” koji se koristi u elektrostatici, pri odredivanju polja potencijala provodnika
proizvoljnog oblika. Pošto je n0 (x, t) = n0 (−x, t), jasno je da se n(x, t) anulira na
x = 0 za bilo koje vreme t.

∫ ∞
P (t) = 1 − n(x, t)dx
0
∫ ∞ ∫ ∞
P (t) = 1 − n0 (x − x0 , t)dx +
n0 (x + x0 , t)dx =
∫ ∞ 0
∫ ∞ 0
1 (x−x )2
− 4Dt0 1 (x+x0 )2
=1− √ e dx + √ e− 4Dt dx.
4πDt 0 4πDt 0
-
Uvodenjem smene y = x − x0 dobijamo:
∫ ∞ ∫ ∞
1 y2
− 4Dt 1 y2
P (t) = 1 − √ e dy + √ e− 4Dt dy.
4πDt −x0 4πDt x0
y2
Ako jedinicu prepišemo kao normu Gausijana i izvršimo smenu z 2 = 4Dt
dobi-
jamo: ∫ ∫
−z0 ∞
1 −z 2 1
e−z dz.
2
P (t) = √ e dz + √
π −∞ π z0
Na kraju dobijamo
2 2 x0
P (t) = √ erf c(z0 ) = √ erf c( √ ),
π π 4Dt
gde je erfc funkcija komplementarna error funkciji. Verovatnoća ”preživljavanja”
je prikazana na Slici ??.
13. Odrediti funkciju generatrise n šetnje koja počinje na čvorištu x = 0 u trenutku

t = 0. Rešetka je jednodimenziona, periodična i sastoji se od 2N +1 čvorišta. Šetač
pravi po jedan korak u levo i desno, a važe periodični granični uslovi.(Odnosno
Pt (x) = Pt (x ± (2N + 1)).)
Rešenje:
Gustina verovatnoće je:
1
p(li ) = (δli ,+1 + δli ,−1 ).
2
Posle t koraka mesto nalaženja čvora je:
x = l1 + l2 + . . . + lt .
Tako imamo:
∑
N ∑
N ∑
N
Pt (x) = ... δx,l1 +l2 +...+lt p(l1 )p(l2 ) . . . p(lt ). (4.17)
l1 =−N l2 =−N lt =−N
Odavde dobijamo da se periodična funkcija može razviti u Fourier-ov transform:
1 ∑N
2πinx
Pt (x) = ft (n)exp(− ).
2N + 1 n=−N 2N + 1
Inverzni Fourier-ov transform je:

∑
N
2πx
ft (n) = Pt (x)exp(i n). (4.18)
x=−N
2N + 1
Ovi identiteti se mogu dobiti ošto je:

∑
N
2πx
exp (±i n) = (2N + 1)δn,0 .
x=−N
2N + 1
Istim načinom možemo uvesti Fourier-ov transform verovatnoće prelaza:

∑
N
2πx
λ(n) = p(x) exp (i n),
x=−N
2N + 1
gde su λ(n) Fourier-ove amplitude.
1 ∑N
2πn
p(x) = λ(n)exp(−i x)
2N + 1 n=−N 2N + 1
2πx
Zamenjujući (4.18) u (4.17) i množenjem sa exp(i 2N +1
n) dobijamo:
∑
N
2πx ∑
N ∑
N
2πx
Pt (x) exp i n = δx,l1 +l2 +...+lt exp i np(l1 )
x=−N
2N + 1 x=−N x=−N
2N + 1
∑
N
ft (n) = δx,l1 +l2 +...+lt λ(n)t → λ(n)t
x=−N
U termodinamičkom limesu je
∑N ∫ N ∫
1 1 1
= dn ≈ πdφ,
2N + 1 n=−N 2N + 1 −N 2π −π
imamo
∫ π
1
Pt (x) = ft (φ)e−ixφ dφ
2π −π
∑∞
ft (φ) = Pt (x)eixφ
x=−∞
Ovde je jednostavno odrediti


∫ 
( 1 )t t−x t! t+x ,
1 π ako je t − x parni broj
(cosφ)t e−ixφ dφ =
2 ( )!( )!
Pt (x) = 2 2
2π −π 
0, u suprotnom
Za n(z, x) dolazio do jednačine

∑
∞ ∫ π ∑
∞
t 1
n(z, x) = z Pt (x) = eixφ z t cost φ =
t=0
2π −π t=0
∫ π
1 eixφ
= dφ
2π −π 1 − z t cost φ
Koja za x = 0 postaje
∫ π
1 1
n(z, 0) = dφ =
2π −π 1 − zcosφ
∫
2 ∞ dt 1
= =√ .
π 0 (1 − z) + t (1 + z)
2
1 − z2
III. Markovljevi procesi
14. Funkcionisanje rada skupa od N sijalica je kontrolisano računarom, tako da se

pomoću njega kontroliše uključivanje (ako je svetlo isključeno) i isključivanje si-
jalica iz električnog kola. Računar uključuje (isključuje) sijalice sa verovatnoćom
koja je brojno jednaka frakciji sijalica koje su do tada iskljuěne (uključene). Raz-
matrajući evoluciju skupa verovatnoća PN (n, t) (gde su konkretno PN (n, t) verovatnoće
III.. MARKOVLJEVI PROCESI 127
da n sijalica budu upaljena u trenutku t) objasniti zašto ova evolucija pokazuje os-
obine Markov-ljevog lanca. Odrediti matricu prelaza, i pokazati da postoji jedin-
stveno stacionarno stanje, koje je dato binomalnom distribucijom.
Rešenje:
Neka je n(t) broj svetla koji je uključen u trenutku t. Pošto je to slučajna promenljiva,
n
onda je verovatnoća da se isključi jedno svetlo jednako N
, dok je verovatnoća da
N −n
se uključi jedno svetlo N
. Onda je uslovna verovatnoća data izrazom
n N −n
P (n, t|n′ , t + 1) = δn,n−1 + δn′ ,n+1 , (4.19)
N N
gde je n′ - broj uključenih svetijkiu trenutku t+1. Ova uslovna verovatnoća karak-
teriše Markovljeve slučajne procese, pošto je vrednost slučajne promenljive za-
vise samo od vrednosti slučajne promenljive u pretohdnom trenutku, odnosno
P (n(0), 0; n(1), 1; . . . ; n(t), t|n(t + 1), t + 1) = P (n(t), t|n(t + 1), t + 1). Ako sa
W (n, t) obeležimo verovatnoću da se trenutku t bude uključeno n sijalica, onda
je verovatnoća da u trenutku t + 1 bude uključeno n′ sijalica data izrazom
∑
N
′
W (n , t + 1) = W (n, t)P (n, t|n′ , t + 1). (4.20)
n=0
Oblik prethodne jednačine može da sugeriše da se može zapisati u vektorskom

obliku, i da verovatnoće W (n, t) mogu prikazati kao komponente vektora verovatnoća
u trenutku t – wn (t), odnosno da se jednačina bbiti oblika
w(t + 1) = w · P, (4.21)
gde je w, zapravo N komponentni vektor, a P, matrica N + 1-vog ranga, tako da

se n-ta komponenta izračunava koristeći izraz
wn′ (t + 1) = wn (t) · Pnn′ , (4.22)
gde je
n N −n
Pnn′ = δn′ ,n−1 + δn′ ,n+1 , (4.23)
N N
koji se može prikazati i u matričnom obliku

 
0 N 0 0 ...
 
 
 1 0 N −1 0 ... 
 
 
P= 0 2 0 N −2 ... . (4.24)
 
 
 0 0 3 0 ... 
 
.. .. .. .. ..
. . . . .
Da bi odredili stacionarno stanje, odnosno w(t) = wt+1 , dobija se algebarska veza

- verovatnoća
izmedu
n+1 N − n′ + 1
wn′ = wn′ +1 + wn′ −1 , (4.25)
N N
- verovatnoća, tako za n′ = 0 i 1 prethodni izraz postaje
tako se dobija veza izmedu
1
w0 = w1 ,
N
2
w1 = w2 + w0 ,
N
odakle se dobija u slučaju da je verovatnoća da su sve svetiljke isključene w0 ,
N (N −1)
onda je verovatnoća da jedna bude uključena w1 = N w0 , odnosno w2 = 2
w0 .
Za proizvoljan broj uključenih svetiljki n′ , dobija se da je verovatnoća prikazana
izrazom
N!
wn′ = w0 . (4.26)
n′ !(N − n′ )!
Pošto je sumasvih verovatnoća normirana na 1, dobija se da je
∑
N
N!
1 = w0 , (4.27)
n=0
n!(N − n)!
-
odakle se vidi da je w0 = 1, medutim prethodna jednačina važi ako se uvede neki
pomoćni parametar z
∑
N
N!
1 = w0 z n (1 − z)N −n , (4.28)
n=0
n!(N − n)!
III.. MARKOVLJEVI PROCESI 129
-
pošto je ovako uvedena suma ima istu konačnu vrednost kao i pre uvodenja
paramtra z:
∑
N
N!
z n (1 − z)N −n = (z + (1 − z))N = 1. (4.29)
n=0
n!(N − n)!
Odabirajući vrednost tog parametra da bude z = 12 , dobijamo da je w0 = 1

2N
. Bez
obzira na ovako odabrane stacionarne vrednosti w0 , najverovatniji broj uključenih
N
svetiljki je 2
.
15. Razmotriti dve kutije A i B u kojima se nalaze tri svetle i dve tamne kuglice.
U kutiji A mogu da stanu dve kuglice, dok u kuglice mogu se naći tri kuglice.
-
Prelaz iz jednog stanja u drugo se sastoji u zameni bilo koje dve kuglice izmedu
njih, tako što se jedna kuglica premesti iz kutije A u kutiju B.
(a) Odrediti matricu prelaza Q i matricu uslovne verovatnoće P (m, to |n, t).
(b) Ako je u početnom trenutku P (1, 0) = 1, P (2, 0) = 0 i P (3, 0) = 0 odrediti

verovatnoću P (n, t) da se sistem nalazi u n-tom stanju u trenutku t.
(c) Pretpostavljajući da se slučajni proces y(n, t) = n. Izračunati prvi moment

< y(n, t) > i da je autokorelacionu funkciju < y(m, 0)y(n, t) > za iste početne
uslove kao pod (b).
16. Tri devojčice A, B i C stoje u krugu i igraju se dobacivanja lopte. Devojčica A sa

podjednakom verovatnoćom dobacije loptu devojčama B i C (pB,A = 0.5 i pC,A =
0.5). Verovatnoće dobacivanja devojčice B devajčicama je različit (pA,B = 0.75
i pC,B = 0.25), dok devojčica C dobacuje loptu samo devojčici A (pA,C = 1.0 i
pB,C = 0.0).
(a) Odrediti matricu prelaza, njene svojstvene vrednosti, i leve i desne svojstvene
vektore.
(b) Odrediti aproksimativno udeo broja primljenih lopta devojčice A, B i C.
(c) Ako je dobacivanje počela devojčica A, odrediti kolika je veovatnoća da de-

vojčica B primiti loptu posle dva dobacivanja.
17. Razmotriti asimetričnu slučajnu šetnju na rešetki sa četri čvorišta. Matrične vred-
nosti prelaza su w12 = w43 = 1, w23 = w34 = 34 , w23 = w34 = 1, w21 = w32 = 1 i
wij = 0 za sve ostale prelaze.
(a) Napisati matricu prelaza W i pokazati da sistem poseduje detaljan balans.
(b) Odrediti matricu V i odrediti svojstvene vrednosti i svojstvene vektore.
(c) Napisati P (n, t) za slučaj P (n, 0) = δn,1 . Kolika je vrednost P1 (2, t)?
18. Razmotriti asimetričnu slučajnu šetnju na periodičnoj rešetki sa četri čvorišta.

Matrične vrednosti prelaza su w12 = w23 = 1, w34 = w41 = 34 , w21 = w32 = w43 =
1
w14 = 4
i wij = 0 za sve ostale prelaze. Napisati matricu prelaza W i pokazati da
sistem poseduje detaljan balans.
19. Razmotriti asimetričan slučajnu šetnju na rešetki sa pet čvorova. Pretpostaviti da

peti čvor, A, abosrbuje šetača. Verovatnoće prelaza w12 = w13 = w14 = w1A = 14 ,
w21 = w23 = w2P = 13 , w31 = w32 = w34 = w41 = w43 = w4A = wP 1 = wP 2 = wP 4 =
1
3
i wij = 0 za ostale prelaze.
(a) Napisati matricu prelaza M i iyračunati svojstvene vrednosti i leve i desne

svojstvene vektore.
(b) Ako šetač startuje na čvorištu 3 u trenutku 0 odrediti srednje vreme prvog
prolaska.
IV.. LANGEVIN-OVA JEDNAČINA 131
- matricom
20. Razmotriti Markov-ljev proces koji je odreden
 
a 0 0
 
 
T̂ =  12 (1 − a) 0 1 . (4.30)
 
1
2
(1 − a) 1 0
Pokazati da Markov-ljev proces ne kovergira i da formira orbitu
ϕ(n) = αe+ (−1)n βe− + αn γe0 , (4.31)
gde su α,β i γ konstante a e+ , e− i e0 vektori. Pokazati da periodične orbite kojima

se sistem eksponencijalno približava sa povećanjem vremena n. Na osnovu ove
analize, odrediti Markov-ljevu integraciju neke slučajne varijable A.
IV. Langevin-ova jednačina
21. Harmonijski povezana Brown-ova čestica nenulte mase podvrgnuta je kretanju

koje je opisano jednačinom:
ẍ(t) + γ ẋ(t) + ω 2 x(t) = η(t)
gde je η(t) Beli šum sa ⟨η(t)⟩ = 0 i ⟨η(t)η(t′ )⟩ = δ(t − t′ ). Odrediti ⟨x2 (t)⟩ i ⟨x(t)⟩
ako je ẋ(t = 0) = 0 i x(t = 0) = 0.
Rešenje:
Uradimo Furier-ov transfrom ẋ :
∫ ∞ ∫ ∞
1 1 1
√ dtẋ e
|{z}
iωt
= √ xeiωt |∞
−∞ − √ dtx(iω)eiωt ,
2π −∞
dx
2π 2π −∞
pa vidimo da bi on postojao mora da važi ⟨x(t = ±∞)⟩ = 0. Da pokažemo por-

tebni uslov potrebno je da izvršimo Laplace-ovu transformaciju. Imamo sledeće
relacije za transform prvog izvoda ẋ(t):

∫ ∞
e−st ẋdt =
∫ ∞
0
xe−st |t=∞
t=0 − s x(t)e−st dt =
0
−x(t = 0) + sX(s).
Slično za drugi izvod ẍ(t) uz pomoć dvostruke parcijalne integracije dobijamo

izraz: ∫ ∞
e−st ẍdt = s2 X(s) − sx(t = 0) + ẋ(t = 0). (4.32)
0
Balistički limes
Difuzioni limes
∫ ∞ ∫ ∞
−st −st
dẋ(t) e δt,0 = e xδt,0 |t=∞ +s dtx(t)e−st δt,0 .
0 | {z } t=0
0
dx
Tako dobijamo:
s2 X(s) − s x(t = 0) + ẋ(t = 0) +γ(sX(s)) − x(t = 0)) + ω02 X(s) = η(s).

| {z } | {z } | {z }
=0 =0 =0
Odnsno dobijamo izraz:

η(s)
X(s) = .
s2 + γs + ω02
Izračunajmo sada sledeći izraz:
∫ ∫
⟨η(s)⟩ = ⟨ η(t)e dt⟩ = ⟨η(t)⟩est dt = 0,
st
pa odavde dobijamo i da je ⟨X(s)⟩ = 0. Pa dobijamo sledeće:

∫
⟨x(t)⟩ = ⟨X(s)⟩est = 0.
Sada smo pokazali da postoji Furier-ov transfrom, pa jednačinu kretanja rešavamo

∫∞
pomoću ove transformacije, odnosno imamo x(t) = √12π −∞ dtx(ω)e−iωt i η(t) =
∫∞
√1
2π −∞
dtη(ω)e−iωt , pa dobijamo:
−ω 2 x(ω) − iωγx(ω) + ω02 x(ω) = η(ω),

pa kada uvedemo da je P (ω) = −ω 2 − iγω + ω02 imamo:

η(ω) η(ω)
x(ω) = = .
−ω 2 − iγω + ω0
2
P (ω)
Korelaciona funkcija Fourier-ovog transforma belog šuma je:
∫ ∫
′ dt dt′ ′ ′
⟨η(ω)η(ω )⟩ = √ √ ⟨η(t)η(t′ )⟩ eiωt eiω t =
2π 2π | {z }
=δ(t−t′ )
∫
1 ′
= dteit(ω+ω ) = δ(ω + ω ′ ).
2π
Tako da možemo da napišemo korelacionu funkciju Fourier-ovih transformacija:
⟨η(ω)η(ω ′ )⟩ δ(ω + ω ′ )
⟨x(ω)x(ω ′ )⟩ = = .
P (ω)P (ω ′ ) P (ω)P (ω ′ )
-
Inverznim Fourier-ov transformom odredujemo sledeći izraz:
4 g g
2 3 3 +w
2
g
- w 4
2
-w w
g
- 2 +w 1
2 -g 1 g
2 2 - -w
2
Slika 4.3:
∫ ∞ ∫ ∞
′ dω dω ′ ′ ′
⟨x(t)x(t )⟩ = √ √ ⟨x(ω)x(ω ′ )⟩e−iωt e−iω t ,
−∞ 2π −∞ 2π
Pa kada zamenimo pretposlednu relaciju u poslednju i prointegralimo po ω ′ do-
bijamo:
∫ ∞ ′
′1 e−iω(t−t )
⟨x(t)x(t )⟩ = dω .
2π −∞ P (ω)P (−ω)
√
Nule P (ω) su ω1,2 = −i γ2 ± ω02 − ( γ2 )2 , a za nule P (−ω)imamo ω3,4 = i γ2 ±
√
ω02 − ( γ2 )2 .
γ2
U prvom slučaju imamo da je ω02 > 4
, tada su rezidijumi rasporedjeni u kom-
pleksnoj ravni postavljeni na način kao što je prikazano na Slici 4.3a, dok su u
γ2
drugom slučaju, kada je ω02 < 4
, rezidijumi su rasporedjeni duž imaginarne ose
(slika 4.3b).
1 1 11
⟨x2 (t)⟩ = −i( + ) = .
2ω ′ (−iγ)(2ω ′ − iγ) (−2ω ′ )(−iγ)(−2ω ′ − iγ) γ ω0
22. Na materijalnu česticu deluje elastična sila duž ose x, tako da se Langevin-ova
jednačina može zapisati relacijom
d2 x dx 1
2
+γ + ωo2 x = R(t), (4.33)
dt dt m
gde je x rastojanje te čestice od koordinantog početka, a ωo svojstvena frekvenca

te elastične veze. Sa R(t) je obeležena slučajna sila.
- spektra snage slučajne sile IR (ω) = √1 ∫ < R(to )R(to +

a. Odrediti vezu izmedu 2π
1
∫
t) > exp(iωt)dt i spektra snage položaja Ix (ω) = √2π < x(to )x(to + t) >
exp(iωt)dt.
b. Odrediti korelacionu funkciju položaja koristeći Wiener-Khinchine-ovu teo-

remu za slučaj belog šuma IR (ω) = IR = const.
23. Langevin-ova jednačina kretanja Brown-ove čestice je dat jednačinom
⃗
R(t)
⃗u˙ = −γ⃗u + , (4.34)
m
⃗
gde je R(t) sila kojom deluje fluid na tu Brown-ovu česticu. Srednja vrednost te
⃗
sile < R(t) ⃗ R(t
>= 0, dok je autokorelaciona funkcija data izrazom < R(t) ⃗ ′ ) >=
δt,t′ . Odrediti karakterisitičnu funkciju slučajnog procesa ⃗u(t), a i srednjih vred-

nosti < ⃗u(t) > i < ⃗u(t)⃗u(t′ ) > .
24. Razmotriti česticu čije kretanje je opisano klasičnom Langevin-ovom jednačinom
v̇ = −γv + η(t), (4.35)
gde beli šum η ima srednju vrednost < η(t) >= 0 i korelacionu funkciju <
η(t)η(t′ ) >= Γδ(t − t′ ). Svi ostali viši momenti šuma uzeti da su jednaki nuli.
(a) Napisati izraz za promenu brzine v(t) ove čestice.
(b) Odrediti kako četvrti < v(t)4 > i šesti moment < v(t)6 > zavisi od vremena.
Odrediti asimptotske vrednosti ovih momenata za t → ∞.
25. Iz otvora koji se nalazi na visini h iznad podloge, u homogenom polju sile Zemljine
teže ⃗g , ispuštaju se male čestice mase m bez početne brzine. Pretpostavljajući da
se kretanje tih četsica može opisati Langevin-ovom jednačinama
d⃗v
m = −mγ⃗v + f⃗(t) + m⃗g , (4.36)
dt
za koje važi da je < f⃗ >= 0, dok je < f⃗(t)f⃗(t′ ) >= 6mγkB T δt,t′ . Oceniti radijus
kruga na podlozi u koji upadaju spomenute čestice dodu - do podloge, znatno
veće od karakterističnog vremena τ = γ1 .
26. N Razmatrati Langevin-ovu jednačinu za Brown-ovu česticu, mase m koja se

kreće u jednoj dimenziji. Spoljašnja sila je potencijalna F (x) = − ∂V
∂x
. Numeričko
rešavanje Langevin-ove jednačine
dv ∂V
m = −αv + R(t) − (4.37)
dt ∂x
se može izvršiti prelaskom na izraz
F (x(t)) √
x(t + ∆t) = x(t) + ∆t + 2B∆tζ(t) (4.38)
α
gde je ζ(t) Gauss-ova slučajna varijabla, sa < ζ >= 0 i < ζ 2 >= 1. Zapaziti
da greška u diskrtizaciji je O(∆t), što je preciznije od standardne diferencijalne
kB T
jednačine O(∆T 2 ). U prethodnom izrazu je uvedena konstanta B = α
. Radi
jednostavnosti uzeti da je kB = 1 i α = 1.
x2
a. Napisati program koji uključuje jednačinu (4.38), uzeti da je V (x) = 2
)).
Voditi računa da je slučajna varijabla Gausova varijabla.
b. Izračunati analaitički srednju vrednost < x(t)2 > za dati potencijal.
c. Nacrtati numeričke izračunati < x(t)2 >, zatim nacrtati ananlitičko rešenje
koji si dobio pod (a), i uporedi te dve funkcije. To uradi za nekoliko različitih
vrdnosti temperature T . Ovaj način omogućuje da podesis vremenski korak
∆t.
d. Razmatrati potencijal V (x) = x(3−x)

2
, koji ima lokalni minimum za x = −1 i
barijeru visine 2 za x = 1. Počnite na lokalnom minimumu x(0) = −1, i odred-
iti vreme koje je potrebno da prede - preko barijere τp . Da bi odredili srednje
vreme prelaska, treba uraditi nekoliko hiljadu simulacija. Početi sa relativno

velikom temperaturom, i onda smanjivati temperaturu tako da dobiješ τp od
temperature.
e. Nacrtati log τp od 1/T . Da li su rezultati sa tzv Arhenius-ovim zakonom,

odnosno da je τe ∼ eU/T . Na kojim temperaturama je to tačnije. Ne računaj
na niskim temperaturama, a ni na previsokim temperaturama. Na preniskim
temeraturama će se simulacija vršiti suviše dugo, dok na visokim temperatu-
rama greška računa će biti jako velika.
27. Razmotriti kretanje Brownove čestice, mase m, koja je povezana za harmoni-

jsku oprugu, konstante k i koja je primorana da se kreće duže jednog pravca.
Langevin-ova jednačina:
dv γ 1
= − v − ωo2 x + ξ(t), (4.39)
dt m m
√
k
gde je ωo = m
. Ako su xo i vo početni položaj i početna brzina Brown-ove
čestice, i ako pretpostavimo da je u ravnoteži sa fluidom pokazati da se stanje
procesa može uzeti stacionarnim ako je g = 4γkB T . Odrediti korelacionu funkciju
m
brzine << v(t2 )v(t1 ) >ξ >T . Uzeti da važi ekviparticiona teorema < vo2 >T =
2
1 -
k T i da je vibraciona potencijalna energija < 12 ωo2 < x2o >T >= 21 kB T. Takode
2 B
pretpostaviti da su xo i vo statistički nezavisni < xo vo >= 0.
28. Langevin-ova jednačina kretanja Brown-ove čestice je dat jednačinom
ẍ(t) = η(t), (4.40)
gde je η(t) sila kojom deluje fluid na tu Brown-ovu česticu. Srednja vrednost te
sile < η(t) >= 0, dok je autokorelaciona funkcija data izrazom < η(t)η(t′ ) >=
Γδt,t′ . Odrediti srednju vrednost < v(t)2 > i < x(t)2 >. Pretpostaviti x(0) = 0 i
v(0) = 0.
Rešenje:N S
dv
∫t
Pošto je dt
= η(t), i koristeći početne uslove v(0) = 0, dobijamo: v(t) = 0
dt η(t).
Odatle, koristeći linearnost očekivane vrednosti dobijamo:
∫ t ∫ t
⟨v (t)⟩ =
2
dt dt′ ⟨η(t)η(t′ )⟩ = Γt
0 0
gde smo u poslednjoj jednakosti iskoristili da je ⟨η(t)η(t′ )⟩ = Γδ(t − t′ ). Pošto je

∫t
x(0) = 0 dobijamo x(t) = 0 dt v(t), te je:
∫ t ∫ t
⟨x (t)⟩ = ⟨ dt
2
dt′ v(t) v(t′ )⟩
∫ 0t ∫ 0t
= dt dt′ Γt
0 0
t3
= Γ.
6
-
29. Razmatrati polimer, čiji monomeri se mogu smatrati bezmasenim, i koji su medusobno
povezani jedan za drugi.
ẋn = xn+1 + xn−1 − 2xn + ηn (t),
gde je ⟨ηn (t)ηn (t′ )⟩ = Γδnn′ δ(t − t′ ). Odrediti ⟨(xn (t) − xn (t = 0))2 ⟩.
Rešenje:
Radi jednostavnosti razmotriémo slučaj kada je xn (t = 0) = 0. Uvesti Fourier-ov
transform:
∫
1
xn (t) = √ x(h, t)eihn dh
2π
sama jednačina je onda:
∫ ∫
1 1
√ ikn
ẋ(k, t)e dk = √ x(h, t)eik(n+1) dk +
2π 2π ∫
1
+ √ x(h, t)eik(n−1) dk
2π ∫ ∫
1 1
− 2√ x(k, t)e dk + √
ikn
η(k, t)eikn dk.
2π 2π
Odavde se dobija da je
ẋ(k, t) = (2 cos k − 2) x(k, t) + η(k, t)

| {z }
a(k)
dobijamo linearnu diferencijalnu jednačinu
dx
− a(k)x(k, t) + η(k, t),
dt
čije je rešenje se može potražiti u obliku

∫ t
′
x(k, t) = e a(k)t
( e−a(k)t η(k, t′ )dt′ + C).
0
Nakon korišćenja početnih uslova nalazimo

∫ t
′
x(h, t) = x(h, 0)e a(h)t
+e a(h)t
e−a(h)t η(h, t′ )dt′ .
0
Na početku rešenja ovog problema smo rekli da ćemo razmatrati jednostavnije

početne uslove, odnosno xn (t = 0) = 0. Tu istu pretpostavku smo mogli da
razmatramo kao u tzv. dugovremenskom slučaju, kada se gubi uticaj zadatih
početnih uslova na dinamiku polimera usled postojanja slučajne sile η. Tako je
ako x(k, t = 0) → 0 i xn (0) → 0:
∫ t
′
x(k, t) = e a(k)t
e−a(k)t .ηn (t′ )dt′
0
Srednja vrednost kvadrata pomeraja je onda

∫ ∫
1 ′ ′ ′′ ′ ′′
⟨xn (t) ⟩ = 2
dk dk ′′ ei(k +k )n et(a(k )+a(k )) ·
2π
∫ t ∫ t
′ ′ ′′ ′′
· dt′ dt′′ e−a(k )t e−a(k )t ⟨ηn′ (t′ )ηn′′ (t′′ )⟩ =
0 ∫ ∫0
1 ′ ′′ ′ ′′
= dk ′ dk ′′ ei(k +k )n et(a(k )+a(k )) ·
2π
∫ t ∫ t
′ ′ ′′ ′′
· dt′ dt′′ e−a(k )t e−a(k )t Γδ(t′ − t′′ )δ(k ′ + k ′′ ) =
0
∫ +∞0 ∫ t
1 ′
= dke 2ta(k)
dt′ e−2a(k)t Γ =
2π −∞ 0
∫ t ∫ +∞
Γ ′
= dt′ dke4(cos k−1)(t−t ) =
2π 0 −∞
∫ t ∫ +∞
Γ ′ −4(t−t′ ) ′
= dt e dke4 cos k(t−t ) ,
2π 0
| −∞ {z }
J0 (4(t−t′ ))
gde je J0 (.) Bessel-ova funkcija.

′
′ e4(t−t )
J0 (4(t − t )) −→t→∞ √
t − t′
Tako za t → ∞ dobijamo:
∫ t
1
dt′ ∼ Γ(t − t′ ) 2 .
1
⟨x ⟩ ∼ Γ
2
1
0 (t − t′ ) 2
30. Razmotriti Edwards-Wilkinson-ov model za rast dvodimenzione površi usled de-

pozicije čestica na njoj. Jednačina promene visine je data Langevin-ovom jednačinom:
∂h(⃗r, t)
= ∇2 h(⃗r, t) + η(⃗r, t)
∂t
Prvi član se može uzeti da utiče na glatkost površi, dok drugi diprinosi depoziciji
čestice.
⟨η(⃗r, t)⟩ = 0
⟨ηn (⃗r1 , t1 )ηn (⃗r2 , t2 )⟩ = δ(⃗r1 − ⃗r2 )δ(t1 − t2 )
Izračunati korelacionu funkciju visine deponovanih čestica ⟨h(⃗r, t)h(⃗r′′ , t′′ )⟩.
Rešenje:
Izvršimo Fourier-ovu transformaciju funkcije visine deponovanih čestica h(⃗r, t) =
∫∫ 3 ⃗
1
(2π)2 d ⃗kdteik⃗r eiωt h(⃗k, ω), tako da Langevin-ova jednačina može da se prepiše
kao:
iωh(⃗k, ω) = −k 2 h(⃗k, ω) + η(⃗k, ω).
Odnosno za h(⃗k, ω) dobijamo:

η(⃗k, ω)
h(⃗k, ω) = 2 .
k + iω
Dalje imamo:
∫ ∫ ∫ ∫
1 ⃗ ⃗′ ⃗′ ′ ′
⟨η(⃗k, ω)η(k⃗′ , ω ′ )⟩ = 3
d ⃗rd r d3 ⃗′ 3
dtdt′ e−ik⃗r−ik r −iωt−iω t ⟨η(⃗r, ω)η(r⃗′ , ω ′ )⟩
(2π)2 | {z }
r −r⃗′ )δ(t−t′ )
δ(⃗
∫ ∫
1 ⃗ ⃗′ ′
= d3⃗r dte−i(k+k )⃗r−i(ω+ω )t
(2π)2
= (2π)2 δ(⃗k + k⃗′ )δ(ω + ω ′ ).
Pomoću ovih izraza dobijamo korelacionu funkciju visine na sledeći način:

∫ ∫ ∫ ∫
′ 1 1 ⃗ ⃗′ ⃗′ ′ ′
⟨h(⃗r, t)h(r , t )⟩ =
⃗′
2
3⃗
d kdω 2
d3 k⃗′ dω ′ eik⃗r eiωt eik r eiω t ⟨h(⃗k, ω)h(k⃗′ , ω ′ )⟩
(2π) (2π)
Koristeći izraz koji sledi iz jednačine kretanja i gore dobijenog izraza za korelaciju
imamo:
(2π)2 δ(⃗k + k⃗′ )δ(ω + ω ′ )
⟨h(⃗k, ω)h(k⃗′ , ω ′ )⟩ = ,
(k 2 + iω)(k ′2 + iω ′ )
pa kada ovaj izraz vratimo u integral imamo:
∫ ∫
′ 1 3⃗ r −r⃗′ ) iω(t−t′ )
i⃗k(⃗ 1
⟨h(⃗r, t)h(r⃗ , t )⟩ =
′ d kdωe e .
(2π)2 (k 2 + iω)(k ′2 + iω ′ )
Singulariteti se nazlaze na vrednostima ω1 = −ik 2 i ω2 = +ik 2 .
(2π)2 δ(⃗k + k⃗′ )δ(ω + ω ′ )
⟨h(⃗k, ω)h(k⃗′ , ω ′ )⟩ = ,
(k 2 + iω)(k ′2 + iω ′ )
pa kada ovaj izraz vratimo u integral imamo:
∫ ′
′ 1 r −r⃗′ )
3⃗ i⃗k(⃗ eiω(t−t )
⟨h(⃗r, t)h(r⃗′ , t )⟩ = d ke 2πRes ω2 =ik 2 ( )
(2π)2 (k 2 + iω)(k ′2 + iω ′ )
Kada sračunamo rezidum i uvedemo smenu R ⃗ = ⃗r − r⃗′ i τ = t − t′ dobijamo:
∫ −k2 τ
′ 1 ⃗⃗ e
⟨h(⃗r, t)h(r⃗′ , t )⟩ = d3⃗keikR 2
4π k
Sada razdvajamo integral na normalnu i paralelnu komponentu po k:
∫ ∫ ∞
′ 1 ⃗ −k 2 |τ | eik∥ R −k∥2 τ
⟨h(⃗r, t)h(r , t )⟩ =
⃗′ 2
d k⊥ e ⊥ dk∥ 2 2
e .
4π −∞ k∥ + k⊥
Posle integracije dobijamo:
∫ ⃗ ∫
′ 1 2 τ cosh(|k⊥ |R)
2 ⃗ −2k⊥ 1
dk⊥ e−2k⊥ τ cosh(|k⃗⊥ |R),
2
⟨h(⃗r, t)h(r , t )⟩ =
⃗′ d k⊥ e =
4π k⊥ 4
gde smo izvršili integraciju po polarnom delu cilindričnih koordinata. Uvodimo
2|τ |
smenu |k⃗⊥ |R i α = R2
,
pa dobijamo izraz:
∫
⟨h(⃗r, t)h(r⃗ , t )⟩ = R dzcosh(z)e−αz .
′ 2
′
∫
U slučaju kada R → 0, tada dobijamo da α → ∞ i cosh z ∼ 1, pa je onda dreαr ∼
2
√1 odnosno imamo:
α
R2
⟨h(⃗r, t)h(r⃗′ , t′ )⟩ ∼ .
|τ |
v̇ = −γv + η(t), (4.41)
v̇ = −γv + η(t), (4.42)
33. Linearni molekul, konstantnog dipolnog momenta µ = 1 rotira u ravni pod

dejstvom slučajnog momenta sile M (t), za čije vrednosti važi < M (t) >= 0 i
< M (t)M (t′ ) >= Γδ(t − t′ ). Razmatrani dipolni momenta zklapa ugao φ sa x-
osom, koji se menja u skladu sa jednačinom dinamike
φ̈ + γφ = M (t). (4.43)
Odrediti korelacionu funkciju x-komponenti dipolnog momenta molekula < cos φ(t1 ) cos φ(t2 ) >.
V.. FOKKER-PLANCK-OVA JEDNAČINA 143
V. Fokker-Planck-ova jednačina
34. Napisati jednačinu Fokker-Planck-a za klatno sa jednim stepenom slobode, koji

se nalazi u gasu, sa molekulima gasa koji se neprekidno sudaraju sa njim.
35. Odrediti funkcije a(t) i σ(t) u Gauss-ovoj funkciji
1 (x−a(t))2
P (x, t) = √ e− 2σ(t) , (4.44)
2πσ(t)
gde je a(t) =< x(t) > srednja vrednost slučajnog položaja x i varijansa σ(t) =<
x2 (t) > − < x(t) >2 računata za istu slučajnu promenljivu. Raspodela verovatnoća
se menja u skladu sa jednačinom Smoluchovski-og
∂P (x, t) 1 ∂ ∂2
+ (F (x)P (x, t)) − D 2 P (x, t) = 0. (4.45)
∂t mγ ∂x ∂x
Odrediti funkcije za specijalni slučaj harmonijske sile F (x) = −kx.
36. Rešiti Foker-Plankovu jednačinu braunovske čestice koja se kreće u polju, poten-
cijala U (x) = ax2 , sa početnim položajem u tački xo .
37. Wiener-ov proces se dobija kada se u Fokker Planck-ovoj jednačini zameni da

je a(t) =< x(t) >= 0 i b(t) =< x2 (t) >= 2D, gde je D = (βmγ)−1 . Odrediti
kovarijnsu Wiener-ovog procesa C(t1 , t2 ) =< x(t1 )x(t2 ) >.
Rešenje:
Tako se dobija jednačina
1 (x −x1 )2
− 4D(t
2
P (x1 , t1 |x2 , t2 ) = √ e 2 −t1 ) , (4.46)
4πD(t2 − t1 )
za t2 > t1 , odnosno radi jednostavnosti dobija se da se može zapisati u obliku
1 x2
W (x, t) = √ e− 4Dt , (4.47)
4πDt
za t > 0. Onda je kovarijansa

∫ ∞
< x(t1 )x(t2 ) > = dx1 dx2 x1 x2 W (x1 , t1 ; x2 , t2 ) =
−∞
∫ ∞ x 2 ∫ ∞ (x −x1 )2
1 −√ 1 1 − 4D(t
2
= dx1 x1 e 4πDt1 dx2 x2 √ e 2 −t1 ) ,
−∞ 4πDt1 −∞ 4πD(t2 − t1 )
odakle se dobija da je < x(t1 )x(t2 ) >= 2Dt1 .
⃗ o e−iωo t+iφ(t) ,
⃗ =E
38. Jednačina promene elektromagnetskog polja je data jednačinom E
gde je φ(t) Wiener-ov stohastični proces, koji je dat difuzionom jednačinom sa
konstantom difuzije D. Odrediti korelacionu funckiju G(t1 −t2 ) =< E(t1 )E ∗ (t2 ) >
∫∞
i spektar snage Iω = −∞ dteiωt G(t).
Rešenje:
Korelaciona funkcija je data jednačinom
G(t1 − t2 ) =< E(t1 )E ∗ (t2 ) >= |E0 |2 e−iω(t1 −t2 ) < ei(φ(t1 )−φ(t2 )) > . (4.48)
∫∞
Koristeći da se može preći u sledeći integralni zapis oblika φ(t2 )−φ(t1 ) = −∞
φ(t)(δ(t−
t2 ))−δ(t−t1 ))dt funkcija generatrise za Wiener-ove procese data jednačinom, gde
radi jednostavnosti se može uzeti da je g(t) = (δ(t − t2 )) − δ(t − t1 )), odakle se
dobija da je
∫∞ ∫∞
< ei −∞ g(t)φ(t)dt
>= e− −∞ dt1 dt2 g(t1 )g(t2 )min(t1 ,t2 )
= e−D|t2 −t1 | . (4.49)
Spektar snage odredimo u skladu sa definicijom, tako da ćemo dobiti da je oblika

lorencijana
2D
Iω = |E0 |2 . (4.50)
(ω − ω0 )2 + D2
39. Izračunati spektar snage Iv,v (ω), za harmonijski vezanu Braunovsku česticu. Nacr-
γ
tati korelacionu funkciju Cv,v (t) i Iv,v (ω) za slučaj ωo > m
.
V.. FOKKER-PLANCK-OVA JEDNAČINA 145
40. Razmotrimo stohastičku varijablu Y sa tri realizacije y(1), y(2) i y(3). Razmot-
- dva stanja Q1,1 (s) = Q2,2 (s) = Q3,3 (s) = 0,
rimo tranzicionu verovatnoću izmedu
Q1,1 (s) = Q2,2 (s) = Q3,3 (s) = cos2 ( 2πs
3
) i Q1,1 (s) = Q2,2 (s) = Q3,3 (s) = sin2 ( 2πs
3
).
Ako je inicijalno sistem u stanju y(1), koja je verovatnoća da se nade - stanje y(2)
posle l perioda tranzicione matrice.
41. Rešiti konvekciono-difuzionu jednačinu:

∂P (x, t) ∂P (x, t) ∂ 2 P (x, t)
+v =D
∂t ∂x ∂x2
sa početnim uslovom P (x, t = 0) = δ(x). Napisati u eksplicitnom obliku P (x, t),
Fourier-ov transform P (h, t), Laplace-ov transform P (x, s).
Rešenje:
Uvedemo Fourier-ov transform funkcije raspodele p(x, t):
∫
1
p(x, t) = p(k, t)e−ikx dk.
2π
Odnosno difuziona jednačina moze da se zapiše u sledećem obliku:
dp(k, t)
= (ikv − k 2 D)p(k, t).
dt
Ova jednačina ima poznato rešenje:
2 D)t
p(k, t) = p(k, t = 0)e(ikv−k ,
a početni uslov se svodi na p(k, 0) = 1. Dalje da dobijamo raspodelu p(x, t) trans-

formišemo podintegralnu funkciju tako da dobijemo dobropoznati Gauss-ov in-
tegral, odnosno imamo:
√
1 π − 1 (vt−x)2
p(x, t) = e 4 Dt .
2π Dt
Uradimo Laplace-ovu transformaciju i dobijamo sledeću jednačinu:
dp(x, s) d2 p(x, s)
sp(x, s) − δ(x) = −v +D .
dx dx2
Pretpostavimo rešenje jednačine u sledećem obliku:
p(x, s) = Aeax + Bebx .
Pa imamo:
s(Aeax + Bebx ) − δ(x) = −v(Aaeax + Bbebx ) + D(Aa2 eax + Bb2 ebx ).
Pretpostavimo da za x > 0 imamo rešenje p(x, s) = Bebx , dok za x < 0 imamo da

je p(x, s) = Aeax . Tako da dobijamo sledeći sistem jednačina:
s = −va + Da2 , x < 0
s = −vb + Db2 , x > 0.
√ √
Pa imamo a± = 1
2D
(v ± v 2 + 4sD i b± = 1
2D
(v ± v 2 + 4sD, gde zbog konver-
gencije odbacujemo a− i b+ , i uzimamo nove oznake gde su a = a+ i b = b− .Dalje
zbog neprekidnosti funkcije p(x, s) imamo sledeći uslov:
p(x> ) = p(x< ) ⇒ A = B.
Prointegralimo obe strane jednačine:
dp(x, s) d2 p(x, s)
sp(x, s) − δ(x) = −v +D ,
dx dx2
∫ϵ ∫ϵ
sa −ϵ
, i primetimo da je −ϵ
p(x, s)dx = 0 kao integral neparne funkcije na simetričnim
granicama, pa dobijamo:
dp(x, s) dp(x, s)
−1 = −v(p(ϵ, s) − p(−ϵ, s)) + D( |ϵ − |−ϵ ).
dx dx
U limesu ϵ → 0 dobijamo izraz:
1
0− = Bb − Aa,
D
VI.. MASTER JEDNAČINE 147
pa zbog uslova A = B dobijamo:

1
A=B= √ .
v 2 + 4sD
Konačno dobijamo sledeće rešenje:
1 √
e− 2D (v± v +4sD) .
1
p(x, s) = √
2
v 2 + 2sD
VI. Master jednačine

∑
42. Dokazati da master jednačina održava relaciiju normiranja i ωi = 1 verovatnoća
nalaženja sistema u čistom stanju.
Rešenje:
d
∑
Razmotriti izvod sume po vremenu dt i ωi , i koristeći master jednačinu dobija
se
d ∑ ∑
ωi = (Pij ωj − Pji ωi ) = 0, (4.51)
dt i ij
∑
pošto važi Pij = Pji . Na osnovu dobijene relacije se može zaključiti da je i ωi =
const, time se normiranje verovatnoća održava tokom vremena.
43. Pokazati da master jednačina uslovljava stalni rast entropije sistema pri bilo kojoj
početnoj neravnotežnoj raspodeli.
Rešenje:
Entropija sistema je uvedena
∑
S = − < ln ωi >= − ωi log ωi . (4.52)
i
U slučaju da tražimo ivod po vremenu dobija se

dS d ∑ ∑ dωi
=− ωi log ωi = − (1 + log ωi ) , (4.53)
dt dt i i
dt
∑ dωi
izraza koji posle korišćenja uslova i dt = 0, dobija se
dS ∑ dωi ∑
=− log ωi =− (Pij ωj − Pji ωi ) log ωi , (4.54)
dt i,j
dt i
gde smo iskoristili master jendačinu. Usled mikroskopskog kinetičkog balansa

Pij = Pji , dobija se
dS ∑
=− Pij (ωi − ωj ) log ωi . (4.55)
dt i,j
∑
U prethodnom izrazu može zapaziti da je i Pii (ωi − ωi ) log ωi = 0, možemo
simetrizovati po indeksima i i j,
dS 1∑ ωi
=− Pij (ωi − ωj ) log . (4.56)
dt 2 i,j ωj
Za bilo koje odnos vrednosti ωi i ωj , argument prethodne sume je pozitivan, pa

dS
samim tim i cela suma veća od nule. Tme dobijamo dt
> 0.
44. Dokazati da pri bilo kojoj početnoj raspodeli ωi (0) vodi do relaksacije stanja.
Rešenje:  
ω1
 
 
 ω2 
Uvedimo vektor stanja W = 
 ..
, i matricu prelaza sa njenim komponen-

 . 
 
ωn
∑
tama Lij = Pij − δij k Pik . Projektovanjem jednačinu po bazisu funkcija čistih
stanja može se dobiti L Hermit-ska matrica, odnosno znamo da je
L† = L. (4.57)
Tako master jednačina u matriňom zapisu postaje

dW
= LW. (4.58)
dt
Posle integraljenja ove diferencijalne jednačine po vremenu dobija se
W (t) = eLt W (0). (4.59)

-
Ako se uvedu bazis, sa medusobno ortonormiranim vektorima φi , tako što je
(φn , φm ) = δnm , (4.60)
i koji prestavljaju svojstveni bazis matrice prelaza
Lφn = Ln φn , (4.61)
gde su Ln svojstvene vrednosti te matrice. U slučaju da delujemo opertorom, koji

predstavlja funkciju operatora L, dobija se
exp[tL]φn = exp[tLn ]φn . (4.62)
Pošto se vektor početnih verovatnoća nalaženja može razložiti po svojstvenim

vektorima
∑
W (0) = Cn φn , (4.63)
n
onda dobijamo da je
∑ ∑
exp[tL] Cn φn = Cn exp[tLn ]φn . (4.64)
n n
 
ψ1
 
 
 ψ2 
U slučaju da odaberemo proizvoljni operator ψ = 
 ..
. Ispitajmo znak izraza

 . 
 
ψn
(ψ, Lψ), on je jednak
∑
(ψ, Lψ) = ψi∗ (Pij ψj − Pij ψi )
i,j
1∑
= − Pij |ψi − ψj |2 ≤ 0,
2 ij
gde jednak važi kada su komponente vektora ψ jednake ψi = ψj , za bilo koje

vrednosti i i j. Time je pokazano da takav vektor ψ, ali ortonormirana varijanta
φo prirpada skupu svojstvenih vektora. Ako izdvojimo iz sume (4.59) sabirak koji
odgovara tom svijstvenom vektoru
∑
W (t) = C0 φ0 + Cn exp[tLn ]φn . (4.65)
n̸=0
Sistem se relaksira za t → ∞ u stanju limt→∞ W (t) = C0 φ0 . Druge svojstvene

vrednosti matrice prelaza sistema su povezane sa karakterističnim vremenima za
1
svako svojstveno stanje tn = Ln
, ono kaže koliko je vreme ,,života“ odgovarajućeg
svojstvenog stanja. Vreme života stanja φ, je beskonačno. Što znači da posle
-
dovoljno dugog vremena, verovatnoće nalaženja u stanju je medusobno jednaka.
45. Proces radioaktivnog raspada se može opisati kineti ckom jednačinom
∂Pn (t)
= gn−1 Pn−1 (t) + rn+1 Pn+1 (t) − (gn + rn )Pn (t) (4.66)
∂t
gde je rn = γn a gn = 0, gde je γ poznata konstanta. Parametar n se menja sa vre-

menom, i predstavlja broj neraspadnutih jezgara u trenutku t. Pretpostavljajući
da je u početnom trenutku broj neraspadnutih jezgara bio n(0) = no , odrediti
verovatnoću P (n0 |n, t) da se u trenutku vremena t u sistemu nalazi n(t) neras-
padnutih jezgara (n(t) < n0 ). Početni uslovi se mogu zapisati u obliku P (n, t =
- srednje vrednosti < n(t) > i < (n(t)− < n(t) >)2 >.
0) = δn,n . Odrediti takode
0
46. Veliki broj uzoraka radioaktivnih uzoraka sa različitim brojem atoma. Radioat-
ivni materijal koja se raspada sa koeficientom raspada α.
a. Odrediti master jednačinu za verovatnoće p(t) suspatnce koja ima No neras-

padnutih jezgara u trenutku t = 0,
∑
b. Pokazati da je funkcija generatrise F (z, t) = n z n pn zavisi jedino od varijable
u = (z − 1)e−αt ,
c. Pokazati da broj neraspadnutih jezgara u trenutku t se ponaša samo po zakonu

N (t) = No e−αt ,
d. Odrediti srednju vrednost broja i varijansu distribucije neraspdnutih jezgara

u trenutku t. Šta je u tom slučaju raspodela pn (t)
e. Ako je pošetni broj aktivnih jezgara u posmatranim uzorcima, dat Poisson-

ovom raspodelom, sa srednjim brojem neraspadnutih jezgara No . Pokazati da
je u trenutku t raspodela neraspadnutih molekula dat Poisson-ovom raspode-
lom, čija je srednja vrednost jednka No e−αt .
- susednih čvorišta sa
47. Čestice se pomeraju po jednodimenzionoj rešetki izmedu
verovatnoćom α u jednom smeru, a sa verovatnoćom β u drugom smeru (u je-
-
dinici vremena). Napisati master jednačinu koja odreduje evoluciju skupa verovatnoća
- na n-tom čvorištu (gde n ∈ {−∞, ..., ∞} u trenutku t).
pn (t) da se čestica nade
Uzeti da se čestica u trenutku t = 0 nalazi na čvorištu n = 0. Odrediti < n >t u t
√
i standardnu devijaciju ∆n = < n2 >t − < n >2t .
Rešenje:
Čestica sa verovatnoćom αpn−1 (t)δt prelazi n − 1-vog čvorišta rešetke na susedno
čvorište u vremenskom intervalu (t, t + δt). U suprotnom smeru, sa čvorišta n + 1
na čvorište n, čestica preskoči sa verovatnoćom βpn+1 (t)δt u intervalu (t, t + δt).
Te verovatoće odreduju - koliki će biti doprinos čestica sa susednih čvorišta na n-
to čvorište, dok verovatno ca (α + β)pn δt predstavlja kolika će biti verovatnoća
”odliva” čestica. Master jednačina je onda oblika
ṗn (t) = αpn−1 (t) + βpn+1 (t) − (α + β)pn (t). (4.67)
Da bi rešili ovu jednačinu, potrebno je uvesti funkciju generatrise
∑
∞
F (x, t) = pn (t)xn , (4.68)
n=−∞
gde je x pomoćna varijabla, a funkcija generatrise mora zadovoljavati uslov da

je F (x = 1, t) = 1, pošto je verovatnoća skoka čestice normirana veličina. Pored
toga, funkcija generatrise mora ispuniti da je F (x, t = 0) = 1, pošto je pn (t = 0) =
-
δn,0 . Nakon odredivanja parcijalnog izvoda funkcije generatrise
∂F (x, t) ∑∞
dpn (t) n
= x , (4.69)
∂t n=−∞
dt
zamene jednačine (4.67) i korišćenjem definicije (4.68) dobija se

∂F (x, t) β
= [αx + − (α + β)]F (x, t), (4.70)
∂t x
koja se mora integraliti po vremenu t i dobiti
β
F (x, t) = F (x, t = 0) · exp[(αx + − (α + β))t]. (4.71)
x
Konstantu integracije, nalazimo iz početnih uslova F (x, t = 0) = 1. S ciljem da
bi odredili verovatnoće nalaženja čestice na n-tom čvorištu, funkciju generatrise
možemo razviti u Taylor-ov red
∑
∞ ∑
∞
αk β l tk+l
F (x, t) = exp[−(α + β)t] xk−l , (4.72)
k=0 l=0
k!l!
gde ćemo verovatnoć pn (t) prepoznati kao koeficijente pored članova sa xn , zbog
čega uvodimo parametar n = k − l, tako da funkcija generatrise postaje
∑
∞ ∑
∞
αl+n β l tn+2l
F (x, t) = exp[−(α + β)t] xn , (4.73)
n=0 l=0
(n + l)!l!
∑∞
αj β j t2j
−n
pn (t) = exp[−(α + β)t](βt) , (4.74)
j=0
(j − n)!j!
gde je iskorištena smena parametara j = n + l. Prvi moment raspodel dobijamo

∂F
< n >t = |x=1 = (α − β)t, (4.75)
∂x
- izrazom
dok je drugi moment raspodele odreden
( )
∂ ∂F
2
< n (t) >= x |x=1 = (α − β)2 t2 + (α + β)t. (4.76)
∂x ∂x
Korišćenjem prethodna dva izraza dobija se izraz za standardnu devijaciju ∆n =

√ √
< n2 (t) > − < n >2t = (α + β)t.
48. Dinamika jednog populacionog modela se može opisati master jednačinom
∂Pn (t)
= (n + 1)Pn+1 (t) + (n − 1)Pn−1 (t) − 2nPn (t). (4.77)
∂t
n
Uzimajući da je početna raspodela Poisson-ovog oblika Pn (0) = e−µ µn! , odrediti
verovatnoću preživljavanja populacije do vremena t, odnosno funkciju S(t) =
- srednju vrednost kvadrata broja jedinki populacije
1 − Pn=0 (t). Odrediti takode
< n2 (t) >.
Rešenje:
Prvo ćemo odrediti funkciju generatrise
∑
G(z, t) = Pn (t)z n . (4.78)
n
Da bi to odredili za datu funckiju aspodele, potražićemo prvi izvod po vremenu

prethodnog izraza
∂G(z, t) ∑ ∂Pn (t) n
= z , (4.79)
∂t n
∂t
gde ćemo zameniti datu master jednačinu, tako da ćemo dobiti
∂G(z, t) ∑ ∑ ∑
= nPn (t)z n−1 + nPn (t)z n+1 − 2nPn (t)z n , (4.80)
∂t n n n
što se onda može srediti i dobiti
∂G(z, t) ∑ ∂z n ∑ ∂z n ∑ ∂z n
= Pn (t) + z2 Pn (t) − 2z Pn (t) =
∂t n
∂z n
∂z n
∂z
∂G
= (1 − z)2 .
∂z
-
Rešenje prethodne parcijalne diferencijalne jednačine se može svesti na odredivanje
funckije generatrise koja je funkcija samo jedne promenljive g(t̃). Onda se difer-
encijalna jednačina po G, može napisati u obliku
dg(t̃) ∂ t̃ dg(t̃) ∂ t̃
= (1 − z)2 . (4.81)
dt̃ ∂t dt̃ ∂z
Uzimajući u obzir da je zavisnost g(t̃) nije trivijalna zavisnost1 , dobija se
∂ t̃ ∂ t̃
= (1 − z)2 , (4.82)
∂t ∂z
gde se funkcijski povezuju zavisnosti funkcije t̃ po t i z. Najjednostavnije je pret-

postaviti da je to jednako proizvoljnoj konstanti C ̸= 0. Uz pretposavku da je
C = 1, dobija se
1
t̃ = t + . (4.83)
1−z
U početnom trenutku, funkcija generatrise ima oblik
∑
G(z, t = 0) = Pn (t = 0)z n =
n
∑ µn n
= e−µ z = e−µ+zµ .
n
n!
1
Time smo dobili i funkciju generatrise g( 1−z ) = e−µ(1−z) , koja se može trans-
formisati u
µ
g(x) = e− x , (4.84)
-
a što može koristiti za odredivanje funkcije generatrise
1
) = e−µ 1+t(1−z) .
1−z
G(z, t) = g(t + (4.85)
1−z
Izraz (4.78) se transformiže za z = 0 u
G(z = 0, t) = Pn=0 (t), (4.86)

dg(t̃)
1
Odnosno dt̃
̸= 0.
odakle se može dobiti funkcija preživljavanja
µ
S(t) = 1 − Pn=0 (t) = 1 − e− 1+t . (4.87)
-
Srednja vrednost kvadrata broja jedinki se odreduje izrazom
∑
< n2 (t) >= Pn (t)n2 (t). (4.88)
n
- prvi i drugi izvod izraza po z, jednačine (4.78),

U slučaju da se nade
∂G(z, t) ∑
|z=1 = nPn (t) =< n(t) >, (4.89)
∂z n
odnosno
∂ 2 G(z, t) ∑
|z=1 = n(n − 1)Pn (t) =< n2 (t) > − < n(t) > . (4.90)
∂z 2 n
Koristeći ova dva izraza dobija se
∂ 2 G(z, t) ∂G(z, t)
< n2 (t) >= |z=1 + |z=1 . (4.91)
∂z 2 ∂z
3 4
1 2
Slika 4.4:
- najbližih suseda strukture koja je

49. Razmotriti kontinualnu slučajnu šetnju izmedu
pokazana na slici (4.4). Strelice pokazuju moguće korake po toj strukturi, koji su
istog težinskog faktora α. Čvoršta 1, 4 i 5 su adsorpcioni centri ovih šetnji, dok se
početni položaj nalazi na čvorištu 2.
(a) Odrediti master jednačinu za Pi (t), što predstavlja okupacionu verovatnoću

čvorišta i u trenutku t.
(b) Rešiti master jednačinu koristeći Laplace-ov transform okupacionih verovatnoća

(za svaki pojedinačno mesto rešetke).
(c) Odrediti kako P2 (t) opada sa vremenom u dugovremenskom limesu.
- adsorbovan u čvorištima 1, 4 i
(d) Odrediti koju su verovatnoće da se šetač nade
5.
Rešenje:N S
(a) Master jednačine su oblika
dp1
= αp2 ,
dt
dp2
= −3αp2 + αp3 ,
dt
dp3
= −2αp3 + αp2 ,
dt
dp4
= αp3 ,
dt
dp5
= αp2 .
dt
(b) Laplace-ovim transformom predhodnih jednačina, koristeći početni uslov

da je sistem u početku u čvorištu 2 (tj. p2 (0) = 1) dobijamo sistem jednačina2 :
sp1 = αp2
sp2 − 1 = −3αp2 + αp3
sp3 = −2αp3 + αp2
sp4 = αp3
sp4 = αp2
Rešavanjem dobijenog sistema dobijamo:

s + 2α
p2 = √ √
(s + 5+2 5 α)(s + 5− 5
2
α)
α
p3 = p2
s + 2α
α
= √ √
5+ 5 5− 5
(s + 2 α)(s + 2
α)
α
p1 = p 5 = p2
s
s + 2α
=α √ √
5+ 5 5− 5
(s + 2
α)(s + 2
α)s
α
p4 = p3
s
α2
= √ √
5+ 5 5− 5
(s + 2
α)(s + 2
α)s
Inverznim Laplasovim transformom dobijamo:
√ [ √ ] √ [ √ ]
5−1 5− 5 1+ 5 5+ 5
p2 = √ exp − αt + √ exp − αt
2 5 2 2 5 2
( [√ ] [ √ ])
1 5− 5 5+ 5
p3 = √ exp − αt − exp − αt
5 2 2
2
Radi jednostavnosti zapisa, Laplasov transform funkcije označavamo isto kao i samu funkciju.
Iz konteksta i korišćenjih promenljivih (t ili s) vidi se šta je u pitanju.
( [ √ ] [ √ ])
1 5+ 5 5− 5
p1 = p5 = 2 − exp − αt − exp − αt
5 2 2
( [ √ ] [ √ ])
1 2 5+ 5 2 5− 5
p4 = 1+ √ exp − αt − √ exp − αt
5 5( 5 + 1) 2 5( 5 − 1) 2
(c) Za t veliko u izrazu za p2 je dominatan prvi član, te važi:

√ [ √ ]
5−1 5− 5
p2 ∼ √ exp − αt
2 5 2
(d) Verovatnoće da će se šetač na kraju (posle dugo vremena) naći u tačkama 1,
5. i 4, dobijamo iz formula za p1 (t), p5 (t) i p4 (t) dobijenih u delu zadatka pod
(b), posmatrajući šta se dešava kada posle dugo vremena (tj. kada t → ∞).
One su redom 25 , 2
5
i 15 .
4
a a
b b 4
2 3 2 3
b b b
a a a a
a a
1 1
Slika 4.5: Slika 4.6:
- najbližih suseda strukture u dva

50. Razmotriti kontinualne slučajne šetnje izmedu
slučaja koji su pokazana na slikama (4.5) i (4.6). U oba slučaja, strelice pokazuju
moguće korake po toj strukturi, koji poseduju težinske faktore α i β. Čvoršte 4 je
adsorpcioni centar ove šetnje, dok se početni položaj nalazi na čvorištu 1.
(a) Odrediti master jednačinu za Pi (t) (ovo su okupacione verovatnoće čvorišta

i u trenutku t).
(b) Rešiti master jednačinu koristeći Laplace-ov transform okupacionih verovatnoća

(za svaki pojedinačno mesto rešetke).
(c) Odrediti kako P1 (t) opada sa vremenom u dugovremenskom limesu.

- adsorbovan u čvorištu 4.
(d) Odrediti koju su verovatnoće da se šetač nade
51. Razmatrati master jednačinu za prsten koji se sastoji od N mesta u kojem je N-

ti čvor sused čvorištima 1 i N-1. Početna vrednost verovatnoće je na čvorištu
p1 (t = 0) = 1.
Rešenje:
Krenimo od master jednačine za dati sistem:
ṗ1 = pN + p2 − 2p1
ṗ2 = p1 + p3 − 2p2
..
.
ṗN = pN −1 + p1 − 2pN
Izvršimo Laplace-ovu transformaciju sa početnim uslovima pi (t = 0) = δi,1 i dobi-

jamo:
(s + 2)p1 = pN + p2 − 1
(s + 2)p2 = p1 + p3
..
.
(s + 2)pN = pN −1 + p1
Odnosno u matričnom obliku ovo prepisujemo kao:

    
s + 2 −1 0 ··· 0 −1 p 1
  1   
    
 −1 s + 2 −1 0 ··· 0   p2  0
    
    
 0 −1 s + 2 −1 0 ···   p  0
  3  =  
 ..   ..   .. 
 .   .  .
    
    
 0 ··· 0 −1 s + 2 −1  pN −1  0
    
−1 0 ··· 0 −1 s + 2 pN 0
Ovu relaciju prepisujemo kao M̂ p⃗ = ⃗i, gde vidimo da je M̂ simetrična matrica,

koja se često naziva i ??? matrica.
Svojstvene vrednosti ove matrice su realne, dok su svojstveni vektori ortogonalni.
??? Rešenje ove matrice se može prikazati u zavisnosti od tih svojsvenih vred-
nosti i svojstvenih vektora.
Neka je T̂ unitarna matrica koja dijagonalizuje matricu M̂ . Odnosno imamo:
 
λ 0
 1 
 ... 
T̂ M̂ T̂ † =   = M̂diag ,
 
0 λN
gde su λi svojstvene vrednosti matrice M̂ .

-
Za simetričnu matricu, T̂ se sastoji od svojstvenih vektora M̂ poredanih po vrstama:
 
(1) (1)
e1 · · · e1
 
 .. .. 
T̂ =  . . ,
 
(N ) (N )
eN · · · eN
(j)
gde je ei i-ta komponenta j-tog svojstvenog vektora.
†
Posto je M̂ p⃗ = ⃗i ubacivanjem jedinica dobijamo T̂ † T̂ ⃗
{zT̂ } T̂ p⃗ = i, pa odatle lako
| M̂
M̂diag
dobijemo izraz:
    
λ−1
(1) (1) (1) (1)
e1 ··· e1 0 e1 ··· e1 1
  1   
 . ..   ..   . ..   
−1 ⃗
p⃗ = T̂ † Mdiag T̂ i =  .. .  .   .. .  0 ,
    
(N ) (N ) −1 (N ) (N ) ..
eN · · · eN 0 λN eN · · · eN .
kada se gornji izraz raspiše po komponentima dobija sledeći oblik vektora verovatnoće:
p1 = λ−1 −1 −1
(1)
2 2 (2) 2 (N )
1 (e1 ) + λ2 (e1 ) + . . . + λN (e1 )
p2 = λ−1 −1 −1
(1) (1) (2) (2) (N ) (N )
1 e1 e2 + λ2 e1 e2 + . . . + λN e1 e2
..
.
Odredimo sada svojstveni spektar matrice M̂ , rešavajući svojstvenu jednačinu

M̂⃗x = λ⃗x, što se u komponentnoj formi može prikazati kao:
(s + 2 − λ)x1 = x2 + xN
(s + 2 − λ)x2 = x1 + x3
..
.
(s + 2 − λ)xN = xN −1 + x1
Ako u ovaj sistem zamenimo Fourier-ov transform xn = aeikn dobijamo:
(s + 2 − λ)eikn = eik(n−1) + eik(n+1) ,
odakle dobijamo izraz:

λ = s + 2 − 2cos(k).
Da bismo našli k zapazimo da je (s + 2 − λ)x1 = x2 + xN , odakle sledi (scos(k)x1 =

x2 + xN ), odnosno (2cos(k))eik = e2ik + eN ik , pa dobijamo izraz: 2cos(k) = eik +
e−ik eN ik . Odavde možemo da zaključimo da je eN ik = 1 pa dobijamo rešenje za k:
2π
k= n, gde jen ∈ {1, . . . , N }.
N
Kada prethodni rezultat zamenimo u formulu za lambda dobijamo:
2π
λn = s + 2 − 2cos( n),
N
dok su komponente normiranih svojstvenih vektora:
1 2πn
enm = √ ei N m .
N
Tako da se rešenje svodi na:

1 ∑ 1
N
p1 = .
N i=1 N
Za slučaj kada je N = 3 dobijamo:
1 1 1 1 s+1
p1 = ( + + )= .
3 s+3 s+3 s s(s + 3)
w-
1 2 3
w+ w+
Slika 4.7:
- najbližih suseda konačnog

52. Razmotriti master jednačinu za čestice koje skaču izmedu
lanca od N čvorišta. U početnom trenutku čestice se nalaze na čvorištu 1, dok je
- do čvorišta N,
težinski faktor prelaza ω+ (ω− ) za 2 ≤ i ≤ N − 1. Ako čestica dode
ona tamo ostaje zauvek. Izračunati vremensku zavisnost verovatnoće nalaženja
na čvorištu 1 u slučaju N = 3.
Rešenje:
Master jednačina za nas sistem glasi:

dp1
= −ω+ p1 + ω− p2
dt
dp2
= ω+ p1 − ω− p2 + ω+ p3
dt
dp3
= ω+ p2 .
dt
Kada izvrsimo Laplace-ovu transformaciju sistem diferencijalnih jednačina prelazi
u sistem linearnih:
sp1 − 1 = −ω+ p1 + ω− p2
sp2 = ω+ p1 − ω− p2 + ω+ p3
sp3 = ω+ p2 .
Rešimo sistem i dobijamo sledeće rešenje:

s + ω+ + ω−
p1 =
(s + ω+ )(s + ω+ + ω− ) − ω+ ω−
ω+
p2 =
(s + ω+ )(s + ω+ + ω− ) − ω+ ω−
ω+ 2
p3 = .
s(s + ω+ )(s + ω+ + ω− ) − ω+ ω−
Ostaje da izvršimo inverznu Laplace-ovu transformaciju p1 .
53. N Po jednoj od populacionih teorija postanka života na Zemlji, najvažniji korak

je nastanak prvih samoreproducibilnih oblika RNA molekula. Pretpostaviti da u
toj primordijalnoj supi ima u nekom arbitrarnom trenutku t = 0, No molekula
RNA. Pretpostavi da se ,,rodi“ sjedinjanvanjem aminokiselina stopom p, i da
,,umre“ stopom u.
a. Napisati master jednačinu. Odrediti ravnotežnu distribuciju verovatnoća. I

rešiti master jednačinu koristeći funkciju generatrise. Odrediti tim načinom
srednju vrednost < N (t) >.
b. Napisati program koji simulira brojnost populacije RNA molekula, i izračunati

srednju veličinu populacije < N (t) > puštajući simulaciju nekoliko hiljada
puta.
c. U mnogo realističnijem prilazu, zameniti da je stopa umiranja u srazmerna

broju RNA molekula N . Numerički odrediti srednju vrednost < N (t) > i
< N (t)2 >.
VII. Boltzmann-ova jednačina
54. Oceniti vrednost termalne provodnosti elektronskog gasa u metalu. Uzeti da se

svi elektroni kreću konstantnom brzinom v. Takodje uzeti aproksimaciju da je
svaki elektron rasejan izotropno, i da se elektroni sudaraju posle konstantnog
vremenskog intervala τ , i koji jednak za sve elektrone. Posle sudara i rasejanja
uzeti da je energija svakog elektrona jednaka unutrašnjoj energiji (po elektronu)
elektronskog gasa i u tački gde e rasejanje zapaženo.
55. Odrediti električnu provodnost homogenog metala na tempreaturi T , uzimajući

u obzir da je Boltzmann-ova jendačina za jako degenerisani elektronski gas
∂f ∂f ∂f f − fo
+ ⃗v + F⃗ =− .
∂t ∂⃗r ∂⃗p τ
Ravnotežna raspodela funckije fo je data fermijevom funkcijom fo (ϵ), gde je ϵ =

ϵ(p) energija jednog elektrona. Sila kojom deluje uniformno električno polje na
elektrone je jednako F⃗ = −eE,
⃗ gde je E
⃗ jačina električnog polja. Relaksaciono
vreme je funkcija temperature T i energije ϵ.
56. Koristeći Boltzmann-ovu jednačinu odrediti električnu provodnost poluprovod-

nika, u kome je ravnotežna raspodela elektrona Maxwel-ovog tipa. Uzeti da je
VII.. BOLTZMANN-OVA JEDNAČINA 165
p2
energija elektrona ϵ(p) = 2m∗
(gde je m∗ efektivna masa elektrona), i da je relak-
saciono vreme funkcija brzine elektrona data izrazom τ = A|v|s gde su A > 0
i s > −7 poznate konstante. Pri tome uzeti da je ∂f
∂t
= 0, i da je ∂f
∂⃗
r
= 0, dok se
f −fo
kolizoni integral svodi na τ
, gde je fo ravnotežna raspodela, a τ je relaksaciono
vreme.
Rešenje:
Iz uslova stacionarnosti i homogenosti funkcije raspodele primenjene za slučaj
idealnih gasova, dobijamo da je Boltzmann-ova jednačina oblika:
∂f f − fo
−eE
⃗ =− . (4.92)
∂⃗p τ
Pošto nije potrebno razmatrati neravnotežnu raspodelu elektrona f od impulsa
p⃗, prelazimo na zavisnost od ϵ, što je moguće pošto radimo u klasičnom slučaju.
Tako se dobija izraz:
⃗ v ∂f .
f = fo + τ eE⃗ (4.93)
∂ϵ
Da bi odredili provodnost, potrebno je pomoću raspodele iz prethodnog izraza
odrediti gustinu struje, koja se uvodi kao
∑ p⃗
⃗j = −e f (⃗p) = (4.94)
m
p
⃗
∫
2
=− 3 e⃗v f d3 p⃗, (4.95)
h
zamenom izraza za neravnotežnu raspodelu f , uz aproksimaciju da se ta raspodela
malo razlikuje od ravnotežne raspodele fo , dobijamo da je
∫
⃗j = − 2 e2 ( ∂f )τ⃗v (⃗v E)d
⃗ 3 p⃗. (4.96)
h3 ∂ϵ
Tenzor provodnosti ćemo dobiti ako prethodni izraz napišemo u obliku
∑
3
⃗j = jβ ⃗eβ , (4.97)
β=1
⃗ može zapisati kao ∑3

što je i moguće pošto se skalarni proizvod ⃗v (⃗v E) eβ Eα .
α,β=1 vα vβ ⃗
tako dobijamo da je
∫
2 ∂fo
σα,β = − 3 e2 ( )τ < vα vβ > D(ϵ)dϵ, (4.98)
h ∂ϵ
gde je < vα vβ > srednja vrednost proizvoda α i β komponenti brzine po svim

mogućim pravcima, tj. po svim vrednostima uglova ϕ i θ. U prethodnom izrazu
D(ϵ) predstavlja gustinu stanja koja su odredjena energijom ϵ. Zamenjujući fo
Maksvelovom raspodelom, i karakteristično vreme procesa τ unapred datim izra-
zom, dobijamo da je
e2 s+5 s+5
σα,β = 8A (k B T ) 2 Γ( ). (4.99)
3kB T m∗ π 2 h3 2
§5 Ravnotežna statistička fizika
I. Mikrokanonski ansambl
1. Idealni gas se nalazi u sudu zapremine V i sastoji se od N čestica. Odredi broj

- odrediti kaloričku i termičku jednačinu
termodinamičkih stanja Ω0 (E). Takode
stanja.
2. 6 Sistem se sastoji od N linearnih harmonijskih ascilatora, svojstvenih frekvenci

ν. Odrditi kaloričku jednačinu stanja.
Rešenje:
Hamiltonijan sistema je
∑
3N
p2i
H= ,
i=1
2m
a broj mogućih stanja je dat sa

∫ ∫ ∫
dq dp dp
Ω0 (E) = = dq · ∑3N
.
H≤E N ! h3N i=1 p2i ≤2mE N ! h3n
∫
Kako je V
dq = V N sledi da je
∫
VN
Ω0 (E) = ∑3N
dp1 · · · dp3N ,
N ! h3N i=1 p2i ≤2mE
gde se integral može interpretirati kao zapremina 3N -dimenzione lopte. Za-

preminu možemo dobiti sledećim razmatranjem. Uvedimo nove koordinate xi ,
168 § 5. RAVNOTEŽNA STATISTIČKA FIZIKA
koje odgovaraju generalisanim impulsima iz ovog problema. Tako postavljajući

ovaj pomoćni zadatak, zapremina lopte je data izrazom Vn (r) = cn rn , gde je onda
n = 3N . Posmatrajmo integral
∫ ∞ ∫ ∞
def
dxn e−a(x1 +···+xn ) .
2 2
I(a) = dx1 · · ·
−∞ −∞
On se svodi na
∫ ∞ ∫ ∞ (∫ ∞ )n ( π ) n2
−ax21 −ax2n −ax2
I(a) = e dx1 · · · e dxn = e dx = .
−∞ −∞ −∞ a
Ovo rešenje smo dobili koristeći Decartes-ove koordinate. U sfernim koordi-

natama, isti integral je
∫ ∞
e−ar dVn ,
2
I(a) =
0
gde je r2 = x21 + · · · + x2n . Možemo napisati

∫ ∞
dVn
e−ar
2
I(a) = dr,
0 dr
a kako je Vn = cn rn , prethodni integral postaće

∫ ∞
e−ar rn−1 dr.
2
I(a) = ncn
0
-
Rešavamo uvodenjem smene t = ar2 , te je
∫ ( ) n−1 ∫ ∞
∞
−t t 2 dt 1 ncn ( n )
t 2 −1 e−t dt = n/2 Γ
n
I(a) = ncn e √ = ncn n/2 .
0 a 2 at 2a 0 2a 2
Izjednačavajući dva izraza istog integrala imamo
π n/2 ncn ( n )
= Γ ,
an/2 2an/2 2
π n/2
cn = ( ).
Γ n2 + 1
I.. MIKROKANONSKI ANSAMBL 169
Zapremina naše 3N -dimenzione lopte je

3N
(2πmE) 2
V3N = ( 3N ),
Γ 2 +1
te je ukupan broj termodinamičkih stanja
3N
VN (2πmE) 2
Ω0 (E) = 3N
· ( 3N ).
N! h Γ 2 +1
Entropija se dobija S(E, N, V ) = kB ln Ω0 , pa je
( 3N
)
VN (2πmE) 2
S(E, N, V ) = kB ln · ( ) .
N ! h3N Γ 3N 2
+ 1
Nakon čega se izraz za entropiju idealnog gasa može pojednostaviti

( ( ))
(2πmE)3/2 3N
S = kB N ln V + N ln − ln N ! − ln Γ +1 ,
h3 2
koji se može srediti koriteći Γ(N + 1) = N !, a zatim e može upotrebiti Stirling-ova
formula N ! ≈ N N e−N koja se može primeniti za velike vrednosti
( )
5 V 3 2E (2πm)3/2
S = N kB + kB N ln + ln + ln ,
2 N 2 3N h3
gde možemo zameniti
5
S = N kB ( − ln(nλ3B ),
2
gde je √
h
λT = √ (5.1)
4πmϵ
termalna talasna dužina1 , gde je uvedena nova oznaka za srednju energiju po
E
stepenu slobode ϵ = 3N
. Poťo je
T dS = dE + pdV,
1
Koja se često naziva i de Broglie-eva talasna dužina. De Broglie je prvi izneo pretpostavku da
materija može imati i drugu prirodu, da pored čestične može imati i talasnu. Centralna tačka
njegove pretpotavke √ je zapravo njegov izraz za koji povezuje impuls čestica√p i talasnu dužinu
λB = hp . Pošto je p = 2mϵ, dobijamo da je λB = √2mϵh
, odnosno da je λB = 2πλT .
dolazimo do dva izraza

( ) ( )
∂S 1 ∂S p
= = ,
∂E V,N T ∂V E,N T
na osnovu kojih dobijamo kaloričku i termička jednačina stanja
3
E = N kB T, pV = kB N T,
2
koje su poznate kao i fenomenološke jednačine koje su dobijene eksperimental-
nim merenjima.
3. Koji oblik ima površina konstante energije u faznom prostoru jednog oscilatora
frekvencije ν? Odrediti fazni integral dela tog faznog prostora Γ0 (E) u faznom
prostoru sa energijom manjom od E. Zatim nadi - broj kvantnih stanja Ω0 (E) sa
energijom manjom od E za taj oscilator, i pokazati da ako je energija E velika važi

relacija
Γ0 (E)
∼ Ω0 (E).
h
Rešenje:
Langranžijan ovog sistema je
p2 1
L=T −U = − mωq 2 ,
2m 2
pa je hamiltonijan
p2 1
H= + mωq 2 .
2m 2
Budući da je
. ∂H . H p
p= = mω 2 q q= − =− ,
∂q ∂p m
sledi
..
q +ω 2 q = 0.
Kako je sistem konzervativan biće

p2 1 p2 q2
+ mω 2 q 2 = E =⇒ + 2E = 1.
2m 2 2mE mω 2
Pošto je u pitanju elipsa imamo

√
√ 2E E
Γ0 (E) = πab = π 2mE 2
= .
m(2πν) ν
Energija kvantnog stanja oscilatora je En = 1/2hν + nhν (n = 0, 1, 2, . . .), pa
E − 21 hν
n≤ .
hν
Broj kvantnih stanja biće

∑
Ω0 (E) = 1,
En <E
E − 21 hν
Ω0 (E) = + 1,
hν
što kada E → ∞ =⇒ Ω0 (E) ≈ E
hν
, te je zaista
Γ0 (E)
∼ Ω0 (E).
h
4. Čestica, mase m, kreće se duž x-ose, u intervalu 0 ≤ x ≤ l. Odbija se od zidova

x = 0 i x = l.
(a) Nacrtaj trajektoriju čestica u faznom prostoru (x, p).
(b) Odrediti zapreminu faznog prostora Γo (E) sa energijom manjom od E.
(c) Pokazati da Γo (E) je se održava konstantnom kada se zid kreće sporo prema
koordinatnom početku.
(d) Primenjujući formalizam kvantne mehanike odrediti Ωo (E) koji zapravo pred-
stavlja broj kvantnih stanja čija energija je manja od E. Dobijeni broj stanja
uporediti sa γo (E).
5. 6 Dat je sistem koji se sastoji iz N identičnih čestica. Svaka čestica može

da bude na dva energijska nivoa ϵo i −ϵo . Odrediti termodinamičku težinu WM
stanja sistema čija je ukupna energija E = M ϵo , gde M ∈ {−N, ..., N }. Odredi
kaloričku i termičku jednačinu. Odredi toplotni kapacite sistema.
Rešenje:
Neka je broj čestica koje se nalaze na energiji ϵ0 , n+ , a na −ϵ0 označimo sa n− .
Tada važe
n+ + n− = N,
n+ ϵ0 − n− ϵ0 = M ϵ 0 =⇒ n+ − n− = M.
Sledi da je
1
n+ = (N + M ) ,
2
1
n− = (N − M ) .
2
Možemo primeniti rezon sličan prošlom zadatku. Zamislimo da su čestice na ϵ0
bele, a čestice na −ϵ0 crne. Tada je broj načina na koje ih možemo razmestiti
N! N!
WM = = ( N +M ) ( N −M ) ,
n+ !n− ! 2
! 2
!
Što je tražena termodinamička težina.

Ukoliko N → ∞ i M → ∞ tada je aproksimativno
NN
WM ≈ ( ) 2 ( N −M ) N −M
N +M .
N +M 2
2 2
Entropija ovog sistema je

( ( ) ( ) )
N +M N +M N −M N −M
S = kB ln WM ≈ kB N ln N − ln − ln .
2 2 2 2
Kako važi T dS = dE + pdV , sledi
1 ∂S ∂S ∂M 1 ∂S
= = · = · .
T ∂E ∂M ∂E ϵ0 ∂M
Diferenciranje entropije nas dovodi do
1 kB 1 N − M
= · ln ,
T ϵ0 2 N + M
iz čega sledi
2ϵ0
1 − e kB T
M =N 2ϵ0 .
1+e kB T
Pošto je E = M ϵ0 biće
2ϵ0 ϵ0 ϵ0
−k
1 − e kB T e BT − e kB T ϵ0
E = ϵ0 N 2ϵ0 = ϵ0 N ϵ0 2ϵ = −ϵ0 N tanh .
− k 0T kB T
1+e kB T
e kB T
+e B
Toplotni kapacitet je po definiciji
∂E N ϵ20
C= = .
∂T kB T 2 cosh2 ϵ0
kB T
6. 6 Razmotriti sistem N klasičnih neinetragujućih oscilatora svojstvenih frekven-

cija ν.
(a) Odrediti broj mogućih stanja;
(b) Odrediti kaloričku jednačinu stanja.
Rešenje:
∑ ( p2i )
(a) Hamiltonijan ovakvog sistema je H = i 2m
+ 12 m(2πν)2 qi2 , a broj mogućih
stanja
∫∫ ∏ (∫ )N (∫ )N
1 1
Ω0 (E) = N dqi dpi = dq dp .
h N! H≤E i
N !hN
Ako uvedemo smene x i y tako da

√
m p
x= (2πν)q y=√ ,
2 2m
tada sledi da je
√
2 1 √
dq = dx dp = 2mdy,
m 2πν
pa
(∫ ∫ )N
1 1
Ω0 (E) = · dx dy .
N !hN (πν)N x2 +y 2 ≤E
-
Nakon sredivanja imamo da je broj mogućih stanja
( )N
1 E
Ω0 (E) = .
N !hN ν
(b) Entropija sistema je S = kB ln Ω0 (E), što za dati sistem iznosi

( ( )N )
1 E E
S = kB ln = kB N ln − kB N ln N + N kB .
N ! hν hν
1 ∂S
Kalorička jednačina se nalazi preko T
= ∂E
, pa je
E = N kB T.
7. 6 Energija stanja oscilatora sa frekvencijom ν je data izrazom
1 3 1
ϵ = hν, hν, ..., (n + )hν. (5.2)
2 2 2
Sa tim energijama sistem od N identičnih oscilatora ima ukupnu energiju:
1
E = N hν + M hν. (5.3)
2
Odrediti termičku jednačinu sistema i prodiskutovati slučaj T → ∞.

Rešenje:
Ukupna energija ovog sistema je
N (
∑ ) ∑ N
1 1
E= hν + ni hν = N hν + ni hν,
i=1
2 2 i=1
što iznosi
1
E = N hν + M hν,
2
∑N
gde je M = i=1 ni .
Potrebno je naći termodinamičku težinu WM . Modelirajmo oscilatore na sledeći
način. Imamo N kutija tako da i-ta kutija odgovara i-tom oscilatoru. U kutije
- odgovarajući oscilator.
stavljamo bele kuglice i to onoliko njih koliko je pobuden
Oscilatorima koji su u osnovnom stanju odgovaraju prazne kutije. Ukupno ima
N −1 pregradnih zidova i njih modeliramo crnim kuglicama. Dakle, ukupno M +
N − 1 kuglica. Na koliko načina možemo namestiti ove kuglice? Ukoliko je svaka
kuglica različita tada bi to bila permutacija, no kako su bele/crne nerazlučive
- sobom, broj permutacija delimo sa njihovim permutacijama
medu
(M + N − 1)!
WM = .
M !(N − 1)!
U slučaju kada N, M → ∞ imamo
(M + N − 1)M +N −1
WM ≈ ,
M M (N − 1)N −1
te je entropija S = kB ln WM
S ≈ kB ((M + N − 1) ln(M + N − 1) − M ln M − (N − 1) ln(N − 1)) .
1 ∂S
Kako je T dS = dE + pdV pa T
= ∂E
sledi
( )
1 ∂S ∂S ∂M kB M +N
= = · ≈ ln .
T ∂E ∂M ∂E hν M
Budući da je energija E = 21 hνN + M hν, imamo

( )
hν 1
= ln 1 + E ,
kB T N hν
− 12
hν 1 E 1 1
e kB T = 1 + =⇒ = + hν .
E
hνN
− 1
2
N hν 2 e kB T − 1
Kako je hν mnogo manje od kB T kada T → ∞, možemo aproksimirati

( ( ))
E 1 1 1 1 1
≈ + (1) ≈ +x 1− +o ,
N hν 2 1 + x + 2x2 + o x2 − 1
1 1
2 2x x2
što daje
E kB T
≈ =⇒ E ≈ N kB T.
hνN hν
8. (a) Sistem se sastoji od N (>> 1) oscilatora ukupne energije E u termodinamičkoj

ravnoteži. Odrediti verovatnoću nalaženja sistema u kvantnom stanju n.
(Ako je N >> 1, onda je M >> n)
(b) Idealni gas, koji se sastoji od N molekula u termodinamičkoj ravnoteži ima

ukupnu energiju E. Pokazati da verovatnoća nalaženja čestica, koji ima en-
−ϵ
p2
ergiju ϵ = 2m
, je proporcionalna e kB T .
Rešenje:
(1 )
(a) Ako za jedan oscilator važi En = hν 2
+ n , tada je za sistem E = 21 N hν +
M hν. Pokazano je da je termodinamička težina ovakvog sistema
(M + N − 1)!
WM = .
M !(N − 1)!
(b) Kada odvojimo jedan oscilator iz kvatnog stanja n, tada imamo

(M − n + N − 2)!
WM −n = .
(M − n)!(N − 2)!
-
Verovatnoća da nademo takav oscilator je W = WM −n
. -
Sredivanjem dobi-
WM
jamo
M (M − 1) · · · (M − n + 1)(N − 1)
W = ,
(M + N − 1) · · · (M + N − n − 1)
što ukoliko pretpostavimo da N >> 1 i M >> n prelazi u
M nN
W ≈ .
(M + N )n+1
Ako definišemo m = M/N imamo

( )n
1 m
W = .
(1 + m) 1+m
U slučaju idealnog gasa sa N monoatomskih molekula ukupne energije E
imamo 3
VN (2πmE) 2 N
Ω0 (E) = · ,
N !h3N Γ( 3N
2
+ 1)
pa je
( ) 3N
Ω0 (E − ϵ, N − 1) N h3 E−ϵ 2 1
W = ≈ · 3 .
Ω0 (E, N ) V E (E − ϵ) 2
Ako dodatno zanemarimo
1 (
ϵ ) 3N 3N ϵ
≈ e 2 ln(1− E ) .
2
W ≈ 3 · 1−
(E − ϵ) 2 E
Kako za E, N → ∞ važi E = 23 N kB T , biće
− k ϵT
W ≈ e− 2E ϵ = e
3N
B .
9. Naći broj kvantnih stanja za gas čestica koje su smešteni u kocku stranice l i
-
uporediti dobijeni rezultat sa zapreminom u klasičnom faznom prostoru. Takode,
odrediti gustinu stanja.
Rešenje:
Šredingerova jednačina za ovu česticu je
( 2 )
~2 ∂ ∂2 ∂2
− + + ψ(x, y, z) = Eψ(x, y, z).
2m ∂x2 ∂y 2 ∂z 2
Rešenje pretpostavljamo u obliku ψ(x, y, z) = X(x)Y (y)Z(z), pa je
~2 1 d2 X ~2 1 d2 Y ~2 1 d2 Z
− · · − · · − · · = E,
2m X(x) dx2 2m Y (y) dy 2 2m Z(z) dz 2
što može da se napiše kao
~2 d2 X
− · = E (1) X(x),
2m dx2
~2 d2 Y
− · = E (2) Y (y),
2m dy 2
~2 d2 Z
− · = E (3) Z(z),
2m dz 2
pri čemu važi E = E (1) + E (2) + E (3) . Rešenje za
d2 X 2mE (1)
+ X(x) = 0
dx2 ~2
je
X(x) = A cos k1 x + B sin k1 x,
√
2mE (1)
gde je k1 = ~2
. Kako talasna funkcija u tačkama x = 0 i x = l mora biti
jednaka nuli, sledi
X(x = 0) = A = 0, X(x = l) = B sin k1 l = 0,
pa je k1 l = n1 π, te
~2 2 2 h2 2
E (1) = n π = n.
2ml2 1 8ml2 1
Analogno za E (2) i E (3) . Ukupna energija čestice je
(1) (2) (3) h2

E=E +E +E = 2
(n21 + n22 + n23 ),
8ml
gde su n1 , n2 i n3 prirodni brojevi. Odgovarajuća talasna funkcija je
n1 πx n2 πy n3 πz
ψn1 ,n2 ,n3 (x, y, z) = A sin sin sin .
l l l
Broj mogućih kvatnih stanja čestice u ovakvoj potencijalnoj jami je
∑ ∑
Ω0 (E) = 1= 1.
En ≤E n21 +n22 +n23 ≤ 8ml
2
E
h2
√
8ml2
Dakle, Ω0 (E) je broj čvorova rešetke koji se nalaze unutar sfere radijusa h2
E.
Ukoliko je E dovoljno veliko, približno je jednak jednoj osmini zapremine sfere
( ) 32
1 3 8ml2 4 V 3
Ω0 (E) ∼ · π 2
E = π 3 (2mE) 2 .
8 4 h 3 h
Zapremina klasičnog faznog prostora je

∫ ∫
3 3 4 3
Γ0 (E) = dp dq = V dp3 = πV (2mE) 2 ,
p2 ≤2mE p2 ≤2mE 3
primetite da
Γ0 (E)
Ω0 (E) ∼ .
h3
Gustina stanja je
dΩ0 (E) V 3√
Ω(E) = = 2π 3 (2mE) 2 E.
dE h
10. 7 Jednodimenzioni lanac se sastoji od n(>> 1) elemenata (štapića) dužine

a. Krajevi lanca se nalaze na medjusobnom rastojanju x. Izračunati entropiju S
lanca (kao S(x)) i nadjite funkcionalnu vezu izmedju T lanca i sile kojom treba
držati krajeve lanca (na rastojanju x). Pretpostaviti da se elementi mogu slobodno
okretati u tačkama spajanja.
Rešenje:
Budući da dati lanac izgleda kao na slici ??, važe sledeći izrazi,
n+ + n− = n
(n+ − n− )a = x.
Odatle sledi da je
1( x)
n+ = n+ ,
2 a
1( x)
n− = n− .
2 a
Termodinamička težina će biti
n! n!
W = = (1 ( )) ( 1 ( )) ,
n+ ! n− ! 2
n + x
a
! 2
n − x
a
!
odnosno ukoliko upotrebimo Stirling-ovu aproksimaciju
nn n!
W ≈ n+ n− = ( ( )) 1 x ( ( )) 12 (n− xa ) .
2(
n+ n− n+ a ) 1
1
n+
2
x
a
n−
2
x
a
Entropija sistema je
( ( ) ( ( )
kB ( x) 1 x) kB ( x) 1 x)
S = kB ln W = kB n ln n− n+ ln n+ − n− ln n− .
2 a 2 a 2 a 2 a
Potreban nam je termodinamički potencijal čije su prirodne promenljive entropija

S i sila zatezanja X. To je slobodna energija F ,
F = U − T S,
a kako je U = ⟨E⟩ = 0, jer elementi lanca mogu slobodno da se kreću na spoje-

vima, biće F = −T S. Budući da važi dF = −SdT + Xdx, sledi
( ) ( ) ( )
∂F ∂T S ∂S
X= =− = −T ,
∂x T ∂x T ∂x T
što nakon diferenciranja daje
kB T n + xa
X= ln .
2a n − xa
Kako je x/a << n, možemo aproksimirati
kB T 2x kB T
X≈− · = − 2 · x.
2a na na
11. Razmatrati idealni gas N jednoatomskih molekula masa m koji se nalazi u sudu
zapremine V . Dinamika gasa je opisana hamiltonijanom
∑
3N
p2i
H= , (5.4)
i
2m
sa ukupnom energijom iz intervala energije (E, E + ∆).

a. Odrediti zapreminu ∆Ω(E) oblasti faznog prostora u kojem se nalaze moguća

mikrostanja. Uporediti zapreminu tog dela faznog prostora sa onim delom
faznog prostora koji odgovara stanjima sa manjom energijom od E.
b. Izračunati entropiju S idealnog gasa. Dokazati da je ta veličina ekstenzivna.
Rešenje:
(a) Statistička težina koja odgovara sloju stanja oko hipersfere sa konstantnom
energijom je jednaka
∫ ∫ ∏
3N ∫ ∫ ∏
3N ∫ ∫ ∏
3N ∫ ∫ ∏
3N
∆Λ(E) = ··· dqi ··· dpi − ··· dqi ··· dpi .
| {z } i | {z } i | {z } i | {z } i
3N 3N 3N 3N
H<E+∆ H<E
(5.5)
Nakon integracije po energijama dobijamo da je zapremina faznog prostora
u tom sloju faznog prostora
3N [ ]− 3N
V Nπ 2 3N ∆ 2
∆Λ(E) = N (2m(E + ∆)) 2 1 − (1 + ) . (5.6)
Γ( 2 + 1) E
Zapremina faznog prostora sa energijom manjom od E + ∆ je

3N
V Nπ 2 3N
Λ(E) = N (2m(E + ∆)) 2 , (5.7)
Γ( 2 + 1)
dok njihov odnos

[ ]− 3N
∆Λ(E) ∆ 2
= 1 − (1 + ) −−−→ 1, (5.8)
Λ(E) E N →∞
što znači da su zapremina hipersfere i sloja oko nje u termodinamičkom

-
limesu medusobno jednaki.
(b) Broj mikrostanja koji se nalazi u faznom prostoru ograničenim hipersferom

knstante energije E je dat izrazom
3N
VN π 2 3N
Ωo (E) = 3N N
(2mE) 2 . (5.9)
h N ! Γ( 2 + 1)
Entropiju možemo uvesti kao
S(E, V, N ) = kB ln Ωo (E, V, N ), (5.10)
odakle uz kršćenje jednačine (5.9) dobijamo da je

[ 3
]
V 3 2E (2πm) 2
S(E, V, N ) = N kB ln + ln + ln . (5.11)
N 2 3N h3
Kako su V
N
i E
N
intenzivne veličine, samim tim izraz u [· · · ] ne zavisi od broja
čestica to je onda odavde očigledno da entropija S predstavlja ekstenzivnu
veličinu pošto ostaje zavisnost po broju čestica.
12. Energijski nivoi s-dimenzionog harmonijskog oscilatora su dati jednačinom

s
ϵn = (n + )~ω, n = 1, 2, 3, ... (5.12)
2
(n+s−1)!
a. Pokazati da je degenarciju n-tog nivoa n!(s−1)!
.
b. Odrediti particionu funkciju sistema koji se sastoji od N s-dimenzionih oscila-

- odrediti S, F i µ.
tora. Takode
c. Pored rezultata koje si dobio za N oscilatora koji su smešteni u s dimenzija,

odrediti S, F i µ za sistem koji se sastoji od sN jednodimenzionih oscilatora.
Uporediti rezultate koje si dobio ovim računom.
13. Strune ”kvantne violine” mogu da vibriraju na frekvencama ω, 2ω, 3ω i tako dalje.
Svaki mod vibracije može se tretirati kao nezavisni harmonijski oscilator. Razma-
traćemo mogućnost da sistem može imati nultu energiju, a da struna koja vibrira
frekvencom pω ima energiju n~pω, gde je n ∈ Z.
a. Odrediti unutrašnju energiju ovog sistema na visokim temperaturama. Pokazati

da je na visokim temperaturama Helmholtz-ova energija oblika
π 2 kB
2 2
T
F =− (5.13)
6 ~ω
b. Pokazati da je particiona funckija oblika

∑
Z= v(N )eβEN , (5.14)
N
gde je EN = N ~ω, a v(N ) degeneracija, odnosno broj mogućih konfiguracija

sa energijom EN .
c. Uzimajući u obzir da prethodni izraz važi i za relativističku violinu pri čemu

√
uzimamo u obzir da je EN = N ~ω. Pokazati da relativistička violina ima
√
6~ω
maksimalnu temperaturu Tmax = 2πkB
. Ta temperatura je poznata kao Hadegorn-
ova temperatura. Da bi mogli ovo izračunati koristiti Hardy-Ramanujan-ovu
jednačinu (da bi rešili ovaj problem koristite Google, i pretražite internet po
ključnoj reči ”Hardy-Ramanujan equation” ili ”Hardy-Ramanujan formula”).
14. Energijski nivoi kvantno-mehaničkog anharmonijskog jednodimenzionog oscila-

tora može biti data
1 1
εn = (n + )~ω − x(n + )2 ~ω, (5.15)
2 2
gde je n = 0, 1, 2, 3, ..., i parametar x << 1 predstavlja stepen anharmoničnosti.
Pretprostavljajući da se sistem sastoji od N oscilatora, odrediti slobodnu energiju
sistema, i pokazati da je toplotni kapacitet
[ ]
1 2 1 4 1 1 3
C = N kB (1 − u + u ) + 4x( + u ) , (5.16)
12 240 u 80
~ω
gde je u = kB T
.
15. N dijatomskih molekula su adsorbovana na kvadratičnu rešetku. Svaki adsor-

bovani molekul može biti u ravni te rešetke (bilo duž x ili y ose), ili da bude duž
normale na ravan te rešetke (odnosno duž z ose). U slučaju da je molekul postavl-
jen duž z-ose, njegova je energija ϵ > 0, u slučaju da je molekul postavljen duž x
ili y-ose, energija molekula je 0.
a. Koliko je broj mikrostanja, koji imaju najmanju vrednost energije? Koja je na-
jveća energija mikrostanja?
b. Odrediti broj mikrostanja Ω(E, N ) i entropiju S(E, N ) makrostanja sistema sa

energijom E koji u mikrokanonskom ansamblu.
c. Odrediti toplotni kapacitet C(T ), i skicirati taj grafik zavisnosti.

- iz adsorbovanog stanja duž x
d. Koja je verovatnoća da jedan molekul prede
odnosno y ose u pravcu z ose?
e. Koja je najveća moguća vrednost unutrašnje energije?
Rešenje:
(a) Pošto su molekuli lokalizovani, pa su različivi, ukupan broj mikrostanja je

3N . Broj mikrostanja sa najmanjom vrednošću energije 0 je 2N . Najveća en-
ergija mikrostanja je N ϵ.
(b) Ako je energija sistema E, onda je broj pobudjenih stanja E/ϵ. Tada je broj
realizacija takvog makrostanja jednak
 
N
Ω= · 2N −E/ϵ  . (5.17)
E/ϵ
∑
Entropija sistema je data sa S = −kB r pr ln pr == kB ln Ω. Ako zamenimo
predhodni izraz i iskoristimo najgrublju formu Stirlingove aproksimacije
N ! ∼ N N dobijamo
S ≃ kB N ln N − kB (N − E/ϵ) ln (N − E/ϵ)
E
−kB ln E/ϵ + kB (N − E/ϵ) ln 2
ϵ
(c) Nadjimo temperaturu sistema
( )
1 ∂S
=
T ∂E
( )
kB N ϵ/E − 1
= ln .
ϵ 2
Primetimo da je temperatura negativna za E > 31 N ϵ. Odatle možemo izraziti
energiju E, čijim diferenciranjem po temperaturi dobijamo toplotni kapacitet
( )
∂E 2N ϵ2 eϵ/kB T
C= =
∂T kB T 2 (2eϵ/kB T + 1)2
Isti rezultat bi dobili i u kanonskom ansamblu. Grafik izgleda tako što se za
T ≪ ϵ/kB C odozgo lepi za nulu. Za T ≫ ϵ/kB C se opet odozgo lepi za
nulu ∼ 1
T2
. Izmedju je ispupčen.
(d) Verovatnoća da molekul zateknemo u pobudjenom stanju je

e−ϵ/kB T
p=
2 + e−ϵ/kB T
(e) Ukupnu energiju možmo naći kao sumu po srednjim energijama čvorova,
pri čemu se te srednje enegije lako računaju pošto je sistem neintereagujući
∑ e−ϵ/kB T
U = ϵ
i
2 + e−ϵ/kB T
e−ϵ/kB T
= Nϵ
2 + e−ϵ/kB T
Najveća moguća vrednost unutrašnje energije, kada je sistem u termalnom
kontaktu sa okolinom (kanonski ansambl) se dostiže za T −→ 0, i iznosi
1
U = Nϵ (5.18)
3
Najveća moguća vrednost unutrašnje energije, kada je sistem u termalnom

kontaktu sa okolinom (kanonski ansambl) se dostiže za T −→ 0, i iznosi
1
U = Nϵ (5.19)
3
Ovo je za očekivati, pošto sistem na visokim temperaturama “ne vidi” raz-
liku izmedju energetskih nivoa, pa se sa podjednakom verovatnoćom može
naći u svim stanjima. Moguće je sistem dovesti u stanje sa većom energijom,
ali ne dovodjenjem sistema u termalni kontakt sa nekim rezervoarom, već
direktnim pumpanjem unutrašenjeg stanja sistema (kao kod npr. lasera).
Tada je temperatura sistema negativna, a maksimalna tako dostižna un-
utrašnja energija je N ϵ. Ovo je za očekivati, pošto sistem na visokim tem-
peraturama “ne vidi” razliku izmedju energetskih nivoa, pa se sa podjed-
nakom verovatnoćom može naći u svim stanjima. Moguće je sistem dovesti
u stanje sa većom energijom, ali ne dovodjenjem sistema u termalni kon-
takt sa nekim rezervoarom, već direktnim pumpanjem unutrašenjeg stanja
sistema (kao kod npr. lasera). Tada je temperatura sistema negativna, a
maksimalna tako dostižna unutrašnja energija je N ϵ.
II. Kanonski ansambl
-
16. Jedan složen sistem se sastoji od podsistema A, B, C, ..., koji medusobno slabo in-
teraguju. Uzeti da sistem, zajedno sa podsistemima nalazi se u toplotnoj ravnoteži
sa okolinom. Pokazati da particiona funkcija sistema i slobodna energija sistema
zadovoljavaju sledeće relacije:
ZA+B+C+... = ZA · ZB · ZC · ZD ... (5.20)
FA+B+C+... = FA + FB + FC + FD ... (5.21)

II.. KANONSKI ANSAMBL 187
17. Izračunati toplotni kapacitet, termičku i kaloričku jednačinu stanja idealnog klasičnog
∑ p2i
gasa (H = N i=1 2m ) na visokim temperaturama.
18. 7 Idealni gas se sastoji od N čestica. Pretpostaviti da je energijski spek-

tar čestica oblika ϵ = cp. Odrediti termodinamičke potencijale, uzajući da su
molekuli jednoatomski bez unutrašnje strukture.
Rešenje:
Particiona funkcija je data sa
∫∫
1
Z(V, T, N ) = dq dp e−βH ,
N !h3N
gde je H = cp. Tada

∫ ∫ ∫ ∫ ∑N
1
Z(V, T, N ) = · · · dq11 · · · dq3N · · · dp11 · · · dp3N · e−β i=1 cpi
,
N !h3N
| {z } | {z }
3N 3N
(∫ ∫ ∫ )N (∫ ∫ ∫ )N
1 −βcp
Z(V, T, N ) = 3
dq · dpx dpy dpz e ,
N !h3N
(∫ ∞ )N
VN 2 −βcp
Z(V, T, N ) = · (4π)N · pe dp .
N !h3N 0
Može se pokazati da je integral

∫ ∞
1 2
p2 e−βcp dp = 3
Γ(3) = ,
0 (βc) (βc)3
te je
( )N
(4πV )N 2N 1 8πV
Z(V, T, N ) = · = .
N !h3N (βc)3N N! (βch)3
Slobodna energija je
8πV
F (V, T, N ) = −kB T ln Z = N kB T ln N − N kB T − N kB T ln .
(βch)3
Unutrašnja energija ( )
∂ F
U = −T 2
= 3N kB T.
∂T T
Dalje G = F + pV , a pritisak je
( )
∂F N kB T
p=− = ,
∂V T,N V
pa
8πV
G = N kB T ln N − N kB T ln .
(βch)3
Konačno, entalpija iznosi
E = U + pV = 4N kB T.
19. 7 Za oscilator mase m i ugaone frekvencije ω, izračunati
(a) particionu funkciju, klasično;
(b) particionu funkciju, kvantno;
(c) unutrašnju energiju, entropiju i toplotni kapacitet sistema koji se sastoji od N

takvih oscilatora kao funkciju temperature.
Rešenje:
(a) Klasična particiona funkcija Zcl je

∫ ∫∫ ∞
−βH 1
Zcl = e dΓ = e−βH dq dp,
h −∞
p2
kako je hamiltonijan H = 2m
+ 12 mω 2 q 2 , biće
∫∫ ∞
1 p2
e−β 2m · e−β 2 mω q dq dp,
1 2 2
Zcl =
h −∞
∫ ∫ ∞
1 ∞ − β p2 βmω 2 2
Zcl = e 2m dp e− 2 q dq,
h −∞ −∞
√ √
2mπ 1 2π
Zcl = · · ,
β h βmω 2
kB T
Zcl = .
~ω
(b) Za kvantnu particionu funkciju Zqu će biti

∑
∞
En
Zqu = e kB T ,
n=0
(
)
a energija je data kao En = ~ω n + , pa 1
2
∑
∞
− k~ωT (n+ 12 )
Zqu = e B ,
n=0
− 2k~ωT
∑
∞
− k~ωT n
Zqu = e B e B ,
n=0
− 2k~ωT
e B
Zqu = ,
− k~ωT
1−e B
1
Zqu = .
2 sinh 2k~ω
BT
-
(c) Kada imamo sistem koji se sastoji od N medusobno nezavisnih oscilatora,
particiona funkcija je
( )−N
N ~ω
Z= Zqu = 2 sinh ,
2kB T
pa unutrašnja energija može da se dobije iz F = −kB T ln Z, jer F = U − T S,
pa ( ) ( )
∂F ∂ F
U =F −T = −T 2
,
∂T
V ∂T T V
∂
U = kB T 2 ln Z,
∂T
1
a kako je β = kB T
,
∂ ∂β
(ln Z) ·
U = kB T 2 ,
∂β ∂T
∂
U =− ln Z.
∂β
-
Uvrštavanjem izraza za Z i sredivanjem, imamo da je unutrašnja energija
konačno
N ~ω
U= ~ω coth .
2 2kB T
Toplotni kapacitet dobijamo iz

( ) ( )2
∂U ~ω 1
C= = N kB · 2 ~ω .
∂T N,ω 2kB T sinh 2kB T
Dok je entropija
∂F ∂
S=− =− (−kB T ln Z) ,
∂T ∂T
-
što nakon sredivanja iznosi
( ( ))
~ω ~ω ~ω
S = N kB coth − ln 2 sinh .
2kB T 2kB T 2kB T
20. Razmatrati klasičan sistem sa hamiltonijanom
H = Ho + λH1 , (5.22)
gde je λ << 1. Prvi član u hamiltonijanu Ho se može smatrati hamiltonijanom

neinteragujućeg sistema, dok do pojave interakcije se dolazi do pojave člana H1 .
Pokazati da se slobodna energija može razviti u stepeni red po λ, i da je data
jednačinom
F = Fo + λ < H1 >o + · · · , (5.23)
gde su Fo i < H1 >o , slobodna energija i očekivana vrednost H1 izračunata za

slučaj λ = 0. Pored toga, odrediti sledeći član u razvoju slobodne energije i un-
utrašnju energiju do drugogčlana razvoja.
21. Idealni gas se nalazi u cilindru poluprečnika R i dužine L, rotira oko svoje ose
simetrije ugaonom brzinom ω. Zanemarujući uticaj homogenog polja Zemljine
teže, odrediti slobodnu energiju sistema na temperaturi T .
22. Odrediti gustinu gasa u sistemu koji je opisan u prethodnom zadatku.
23. Izračunati toplotni kapacitet, termičku i kaloričku jednačinu stanja idealnog ul-
∑
trarelativističkog gasa (H = N i=1 cpi ) na visokim temperaturama.
24. 7 Jednodimenzionalni paramagnet se može modelirati pomoću N +1 spinova.

Energija sistema je jednaka E(n) = nϵ, gde je n broj domenskih zidova. Domen-
ski zid razdvaja oblast u kojoj su spinovi okrenuti na gore od oblasti u kojoj su
spinovi okrenuti na dole.
(a) Na koliko načina je moguće rasporediti n domenskih zidova?
(b) Odrediti entropiju sistema S(E) i energiju E(T ).
(c) Skicirati energiju sistema i toplotni kapacitet u funkciji temeperature T . Prodisku-

tovati intervale visokih i niskih temperatura.
Rešenje:
(a) Broj domenskih zidova je n << N , jer domenski zid ne može stajati na kraju.
Problem postavljanja domenskih zidova ekvivalentan je problemu postavl-
janja n identičnih kuglica u N različitih kutija, pri čemu u svakoj kutiji sme
stajati najviše jedna kuglica jer izmedu - dva spina sme stajati samo jedan
domenski zid. Ukupan broj načina na koji se kutije mogu popuniti dobi-
jamo tako što za svaku kutiju treba da odlučimo hoće li kuglica stajati u njoj
ili ne. Pošto imamo n kuglica i N različitih kutija, u pitanju su kombinacije
n-te klase od N elemenata
( )
N N!
W = = .
n n!(N − n)!
(b) Pošto je
N!
W = (E ) ( ),
ϵ
! N − Eϵ !
entropija sistema će biti
( ( ) ( ))
E E
S(E) = kB T ln W = kB ln N ! − ln ! − ln N − ! .
ϵ ϵ
Kako važi da je N >> 1 i n >> 1, možemo aproksimirati faktorijale (N ! ≈

√
2πN N N e−N ) te
( ( ) ( ))
E E E E
S(E) ≈ kB N ln N − ln − N − ln N − .
ϵ ϵ ϵ ϵ
- važi da je
Takode, 1
= ∂S
, -
pa se sredivanjem dobija
T ∂E
Nϵ
E(T ) = ϵ .
1 + e kB T
(c) Toplotni kapacitet je
∂E N ϵ2 1
c= = · ( )2 .
∂T kB T 2 ϵ
− 2k ϵ T
e 2kB T
+e B
U slučaju kada T → 0 imamo
E C
T T
Slika 5.1: Slika 5.2:
lim E(T ) = 0,
T →0
a za T → ∞
Nϵ
lim E(T ) ≈ ϵ ,
T →∞ 1+1+ kB T
Nϵ
lim E(T ) = .
T →∞ 2
Grafik energije je prikazan na Slici 5.1. Može se pokazati da je
lim c(T ) = 0,
T →0
lim c(T ) = 0,
T →∞
što je prikazano na Slici 5.2.
25. 7 Odrediti električnu polarizaciju P idealnog gasa koji se sastoji od N di-

atomskih molekula koji imaju konstantan električni dipolni moment µ. Zaprem-
- pokazati da ako važi
ina gasa je V , a spoljašnje električno polje E. Takode,
|µE| ≪ kB T , da je tada dielektrična konstanta gasa data sa
N µ2
ϵ=1+ · .
V 3ϵo kB T
Rešenje:
Svaki molekul ima 5 stepeni slobode: 3 za translaciju i 2 za rotaciju,
N ( 2
∑ ) N ( 2
∑ ) ∑
N
px p2yi p2zi pθ p2ϕi
H= i
+ + + + i
− µE cos θi ,
i=1
2m 2m 2m i=1
2I 2I sin2 θi i=1
⃗ e⃗z . Particiona funkcija je

gde posmatramo spoljašnje polje za koje je E||
( )
N [∫ ∫ ∫
∏ ∫∫∫ ∞ ] −β
∑N p2
xj p2
y p2
z
+ 2mj + 2mj
1 j=1 2m
Z= dxi dyi dzi dpxi dpyi dpzi e ·
N !h5N i=1 V −∞
( )
N [∫ ∫ ∫∫ ] ∑N p2 p2 ∑N
∏ π 2π ∞ −β j=1
θj
2I
+
ϕj
2I sin2 θ
− j=1 µE cos θj
· dθi dϕi dpϕi dpθi e j
,
i=1 0 0 −∞
-
rešavanjem za prostorne veličine i prevodenjem u sferne koordinate imamo
[∫ ∫ ∫ (
p2
) ]N
∞ p2
x + y + pz
2
1 −β
Z= VN dpx dpy dpz e 2m 2m 2m
· (2π)N ·
N !h5N −∞
 ( ) N
∫ π ∫∫ ∞ p2
−β 2I +
θ
p2ϕ
−µE cos θ
·  ,
2I sin2 θ
dθ dpθ dpϕ e
0 −∞
što daje
(∫ ∞ )3N [∫ π ∫ ∞ ∫ ∞ p2
]N
(2πV )N p2
−β 2m
p2
−β 2Iθ −β ϕ
Z= · dpe · dθ dpθ e dpϕ e 2I sin2 θ e βµE cos θ
.
N !h5N −∞ 0 −∞ −∞
-
Sredivanjem prethodnog izraza dobijamo
( )N (∫ π )N
(2πV )N 3N 2πI
Z= · (2πmkB T ) 2 · · dθ sin θe βµE cos θ
,
N !h5N β 0
tako da konačno imamo da je

( )N
(2πV )N 3N 2
Z= 5N
· (2πmkB T ) 2 · (2πIkB T )N · sinh(βµE) .
N !h βµE
Pošto je slobodna energija data F = −kB T ln Z dolazimo do izraza
( ( )3 )
2πV 2πm 2 2πI 2 sinh(βµE)
F ≈ −N kB T ln · · · . (5.24)
N h5 β β βµE
Polarizaciju možemo izračunati korišćenjem izraza

( )
1 ∂F
P =− ,
V ∂E T,V,N
što primenjujući na (5.24) dolazimo do
Nµ eµ kB T
P = (coth( )− ). (5.25)
V kB T Eµ
I na kraju da bi odredili dielektričnu konstantu ε za mala polja E, potrebno je
upotrebiti ε = εr εo i treba imati na umu da je dielektrični pomeraj
D = εE = εo E + P,
P
odakle se dobija da je εr = 1 + εo E
. Da bi odredili relativinu dielektričnu pro-
pustljivost, potrebno je potražiti izraz (??) u limesu malih polja. Koristeći da je
x3
coth x − 1
x
≈ x
3
− 45
+ · · · , nalazimo
N µ2
ϵr = 1 + . (5.26)
V 3ϵo kB T
26. 7 Kada česticu spina 1

2
smestimo u magnetno polje H, energetski nivo se
cepa na dva nivoa: −µH i µH, a magnetni moment u pravcu polja H je µ ili −µ,
respektivno. Pretpostavimo da se sistem sastoji od N takvih čestica koje se nalaze
u magnetnom polju H na temperaturi T . Koristeći kanonsku raspodelu naći
(a) unutrašnju energiju;
(b) entropiju;
(c) toplotni kapacitet;
(d) ukupni magnetni moment sistema M .
Rešenje:
Ukupna particiona funckija sistema ZN jednaka je N -tom stepenu particione funkcije
koja odgovara jednoj čestici Z1
µH
Z1 = eβµH + e−βµH = 2 cosh ,
kB T
µH
ZN = 2N coshN .
kB T
Sve potrebne veličine lako nalazimo ako odredimo Helmholtz-ovu slobodnu en-
ergiju F = −kB T ln ZN ,
( )
µH
F = −N kB T ln 2 cosh .
kB T
(a) Unutrašnja energija,

( )
∂F
F = U − TS ⇒ U =F −T .
∂T
-
Sredivanjem dobijamo
µH
U = −N µH tanh .
kB T
(b) Entropija,
∂F
S=− ,
∂T
( )
N µH µH µH
S= tanh − N kB ln 2 cosh .
T kB T kB T
(c) Toplotni kapacitet, ( )
∂U
c= ,
∂T H
( )2
µH 1
c = N kB · .
kB T cosh2 kµH
BT
(d) Ukupni magnetni moment,
∂F
dF = −SdT − M dH ⇒ M =− ,
∂H
µH
M = N µ tanh .
kB T
-
27. Dat je gas koji se sastoji od medusobno neinteragujućih čestica kod kojih je veza
izmedu- energije čestice ε i intenziteta njenog impulsa p oblika ε = ε0 +αp3 , gde su
ε0 i α konstante. Naći statističku sumu ovog gasa i na osnovu toga izračunati ko-
liki rad vrši jedan mol ovakvog gasa pri adijabatskoj ekspanziji iz stanja u kome
je zapremina sistema V1 , temperatura T1 u stanje u kome je zapremina V2 . Kolika
je temperatura gasa nakon ekspanzije?
28. Idealan gas N jednoatomskih molekula (pojedninačne mase m). Gas se nalazi
u beskona čno visokom cilindru (površine bazisa A) pod uticajem homogenog
gravitacionog polja. Pretpostavljajući da se gas nalazi u stanju termodinamičke
ravnoteže, odrediti specifičnu toplotu gasa.
29. Za idealan klasičan gas, particiona funkcija se može zapisati kao
1 N
Z(N, T, V ) = V Z1 (T )N . (5.27)
N!
Uz pretpostavku da Z1 (T, V ) ∼ T n , pokazati da se toplotni kapacitet za takav

sistem ponaša u skladu sa izrazom
Cv = nN kB . (5.28)
Rešenje:
Particiona funkcija N -čestičnog sistema je
1 N N 1 N N nN
Z= V Z1 = V C T . (5.29)
N! N!
Entropija se može odrediti iz slobodne energije

( )
∂F
S = − =
∂T V
= kB ln Z + N nkB . (5.30)
-
Nakon toga se odreduje toplotni kapacitet
( )
∂S
CV = T =
∂T V
( )
kB T ∂Z
= = nN kB . (5.31)
Z ∂T V
-
30. Jednodimenzioni polimer sastoji se od N medusobono povezanih monomera.
Svaki monomer je u obliku elipse, čija je veća poluosa dužine 2a, dok je kraća
poluosa dužine a. Monomeri mogu da se postave tako da pravac polimera može
da se poklopi sa dužom poluosom (longitudinalno postavljni), ili sa kraćom (transverzalno
postavljeni). Energijski doprinos ϵ se uvršćuje u ukupnu energiju ukoliko je
monomer trasverzalno postavljen, i zbog toga ukupna energija polimera je jed-
naka E = nϵ, gde je n broj transverrzalnih monomera.
(a) Odrediti particionu funkciju polimera Z(T, N ).

(b) Odrediti kolika je verovatnoća da se monomeri postave duž kraće ili duže
poluose.
(c) Odrediti srednju dužinu lanca < L(T, N ) >
(d) Odrediti varijansu < L(T, N )2 > − < L(T, N ) >2 .
Rešenje:
(a) Energija polimera En = nε zavisi od broja monomera n u transverzalnom

pravcu. Broj različitih rasporeda n transverzalnih i N − n longitudinalnih
N!
monomera je n!(N −n)!
, što se koristi u formiranju particione funkcije
∑
N
N!
Z(T, N ) = e−βnϵ (5.32)
n=0
n!(N − n)!
= (1 + e−βε )N . (5.33)
(b) Verovatnoća da monomer bude u transverzalnom položaju
e−βε
pT = , (5.34)
1 + e−βε
- u longitudinalnom položaju
je verovatnoća da se monomer nade
1
pT = . (5.35)
1 + e−βε
(c) Lanac monomera sa n transverzalnih i N − n longitudinalnih monomera je

dugačka
L = n · 2a + (N − n) · 4a = 4N a − 2na, (5.36)
odakle se može dobiti da je srednja dužina lanca
< L >= 4N a − 2 < n > a. (5.37)

Srednji broj monomera postavljenih u transverzalnom pravcu možemo odred-

iti na osnovu relacije
1∑
N
N!
< n >= ne−βnε , (5.38)
Z n=0 n!(N − n)!
koja se može transformisati u
1 ∂Z e−βε
< n >= − =N . (5.39)
Z (βε) 1 + e−βε
Zamenom ove relacije u (5.37), dolazimo do izraza
( )
e−βε
< L > = 2N a 2 − = (5.40)
1 + e−βε
2 + e−βε
= 2N a . (5.41)
1 + e−βε
(d) Kvadrat dužine lanca
L2 = 4a2 (4N 2 − 4N n + n2 ), (5.42)
i njegovu srednju vrednost možemo povezati sa srednjom vrednošću broja i

kvadratu broja monomera u transverzalnom položaju
< L2 >= 4a2 (4N 2 − 4N < n > + < n2 >). (5.43)
Srednji kvadrat broja monomera u transverzalnom položaju

21 ∂ 2Z N 2 − 2N − N e−βε
< n >= = . (5.44)
Z (βε)2 (1 + e−βε )2
Fluktuacija dužine polimernog lanca, posle zamene
δL = < L2 > − < L >2 = (5.45)

( ( ))
βε −βε 2
16 4(N + e ) 2 + e
= N 2 a2 + − . (5.46)
1 + e−βε (1 + eβε )2 1 + e−βε
31. Klasični gas molekula (koji se mogu aproksimovati tvrdim sferama zapremine
v) se nalazi u sudu zapremine V . Odrediti entropiju u funkciji energije sistema.
- odrediti termičku i kaloričku jednačinu stanja. Pokazati da je izotermska
Takode,
kompresibilnost uvek pozitivna.
a) Maxwell-ova raspodela
32. 8 - gas se nalazi u posudi zapremine V na pritisku p. Pretpostavl-

Razreden
jajući da je raspodela po brzinama molekula gasa Maxwell-ova, izračunati brzinu
isticanja gasa kroz otvor male površine S.
Rešenje:
Maksvelova raspodela je data relacijom
Slika 5.3:
( ) 23
m − 2km T (vx2 +vy2 +vz2 )
f (⃗v ) = e B .
2πkB T
Važi da je δV = Svx δt, pa
∑∑
−δN = n(⃗v )Svx δt,
vx ,vy vx >0
kako je n(⃗v ) = nf (⃗v ), imamo

δN ∑∑
− = nSvx f (⃗v ),
δt v ,v v
y z x
što u integraciji po komponentama brzina nalazimo

∫ ∞ ∫ ∞ ∫ ∞
δN
− = nS dvy dvz dvx vx f (⃗v ),
δt −∞ −∞ 0
gde smo integralili po x–osi samo u pozitivnom smeru, pošto jedino ti molekuli
- kroz taj otvor (videti Sliku 5.3). Rešavanjem integrala dobijamo
mogu da produ
√
δN kB T
− =S .
δt 2πm
Za idealan gas jednačina stanja je p = nkB T , zbog čega prethodna relacija oblika
√
δN np
− =S .
δt 2πm
33. Izvesti iz elementarne kinetičke teorije Poisson-ovu jednačinu pV γ = const za

kvazistatičke adijabatske procese idealnog gasa.
34. Za Maksvelov razredjeni idealni gas odrediti srednje vreme kretanja čestica u
gasu, uzimajući da su čestice oblika sfere poluprečnika a.
-
35. Razredene gas koji se nalazi u zapremini V na pritisku p. Pretpostavljajući da
je rapodela molekula gasa Maxwell-ova, izračunajte meru (brzinu) isticanja gasa
kroz otvor male površine S.
36. Izračunati broj molekula po jedinici zapremine n termodinamički ravnotežnog

gasa na temperaturi T :
(a) koji imaju jednu komponentu veću od 2vm , bez obzira na vrednosti druge
dve komponente.
(b) koje imaju intenzitet brzine veće od 2vm .

√
2kB T
Uzeti da je najverovatnija brzina uzima vrednost vm = m
.
37. Koliko procenata od ukupnog broja udara molekula o jedinicu površine zida
-
suda u jedinicu vremena otpada na molekule koji su odredeni uslovima koji su
dati u prethodnom zadatku pod (a) i pod (b)?
- energija ϵ i
38. Odrediti broj molekula po jedinici zapremine sa energijama izmedu
ϵ + dϵ u gasu koji se nalazi u stanju termodinamičke ravnoteže na temperaturi T .
Na osnovu dobijenog rezultata izračunati (nerelativistički):
(a) najverovatniju energiju sistema.
(b) relativnu fluktuaciju energije i uporediti je sa relativnom fluktuacijom brzine.
(c) ukupan broj molekula po jedinici zapremine sa energijom većom od neke

date vrednosti εo .
39. 8 Klasičan idealni gas se nalazi u sudu na temperaturi T . Čestice gasa (svaka
mase m) mogu da izlaze kroz mali otvor na zidu suda. Smatrajući da isticanje
gasa ne remeti termodinamičku ravnotežu gasa u sudu, odrediti oblik funkcije
raspodele po intenzitetima brzina čestica gasa van suda. Izračunati zatim nji-
hovu brzinu van suda. izračunati zatim najverovatniju brzinu i srednju vrednost
kinetičke energije.
Rešenje:
- iz kutije u nekom intervalu δt su medusobno
Broj molekula gasa koji izadu - povezani
relacijama
∑ ∑
δN = − n(⃗v )δV = − nvz f (⃗v )dSdt. (5.47)
⃗v ⃗v
- izvan suda je jednak ovom broju,
Kao što se očekuje, broj molekula koji izade
2
− 2k
mv
i raspodela je samim proporcionalna Cvz e T
B . Konstanta C se može odrediti
normiranjem
∫ ∞ ∫ π ∫ π 2
− 2k
mv
Cv cos θe T
B = 1. (5.48)
0 0 0
( )2
2
Tako dobijamo da je C = 2 2kB T
, što znači d je raspodela po brzinama oblika
( )2
2 − 2k
mv 2
fout (v) = 2 v3e T B . (5.49)

2kB T
Najverovatniju brzinu dobijamo iz uslova:
dfout (v)
|v=vmp = 0, (5.50)
dv
√
odakle se dobija da je vmp = 3kmB T . Srednja kinetička energija je < Ek >= m2 <
v 2 >, odnosno
∫ ( )2
m ∞ 2 − mv
2
< Ek > = 2 v 5 e 2kB T dv =

2 0 2kB T
= 2kB T. (5.51)
40. Relativistički impuls čestica gasa je dat izrazom
mvi
pi = √
1 − vc2
2
gde je i ∈ {1, 2, 3}, a energija je oblika

mc2
ϵi = √
1 − vc2
2
2
Koristeći Maxwell-ovu raspodelu odrediti < √ mv >.
2
1−( vc )
41. Polazeći od pretpostavke da raspodela broja čestica po brzinama je Maxwell-

ovog oblika, odrediti oblik funkcije distribucije zbira intenziteta brzina dve čestice
v = v1 + v2 . Izračunati srednje vrednosti brzina.
Rešenje:
Pretpostavljajući da je izraz za distribuciju intenziteta brzina molekula
( ) 32
4 m − mv
2
f (v) = √ v 2 e 2kB T , (5.52)

π 2kB T
-
kojom se odreduje verovatnoća dp(v1 , v2 ) da se brzina jedne čestice nalazi u inter-
valu (v1 , v1 + dv1 ) i brzina druge u intervalu (v2 , v2 + dv2 ), i koja se može prikazati
izrazom
dp(v1 , v2 ) = f (v1 )f (v2 )dv1 dv2 . (5.53)
Sada se za gustinu verovatnoće slučajne promenljive koja predstavlja zbir brzina

v = v1 + v2 može pisati
∫ ∫
F (v) = f (v1 )f (v2 )δ(v − (v1 + v2 ))udv1 dv2 . (5.54)
Tako dobijamo da je
( ) 12 √
1 m mv 2
− 2k m mv 2
F (v) = e B T
[2 v( − 3) +
2π 2kB T 2kB T 2kB T
( )2 (( ) )
mv 2 √ mv 2
mv 2
mv 2
1
e 4kB T 2π(3 − + )]Erf .
kB T 2kB T 2kB T 2
Srednja brzina je √
∫ ∞
8 kB T
< v >= v · F (v)dv = 2 · , (5.55)
0 π m
dok je srednja kvadratna brzina jednaka
∫ ∞
6kB T 8 kB T
2
< v >= v 2 · F (v)dv = + . (5.56)
0 m π m
Time se dobije da je srednjs vrednost zbira brzine čestica < v >= 2 < v1 >, dok je
srednja vrednost kvadrata brzine jednak < v 2 >= 2(< v12 > + < v1 >2 ).
42. U sudu se nalazi klasični idealni gas molekula mase m i natemperaturi T .
(a) Odrediti koliko je udara molekula po jedinici površine zida suda u jedinici
√
vremena, čiji je intenzitet brzine veći od 3vm , gde je vm = 2kmB T najverovat-
nija brzina.
(b) Odrediti koliko je udara molekula po jedinici površine zida suda u jedinici
√
vremena, čija je jedna od komponenti brzine veći od 4vm , gde je vm = 2kmB T
najverovatnija brzina.
∫x
e−t dt.
2
Prikaži rezultate koristeći error funkciju Υ(x) = √2
π 0
Rešenje:
dS
dq
Slika 5.4:
(a) Samo atomi sa brzinom v, koji dolase iz koordinata odredjenih sa (θ, θ + dθ)
i (ϕ, ϕ + dϕ), koji imaju od svih mogućih brzina usmerenu tako da pro-
lazi kroz dS će se sudariti sa tom površinom. Od svih atoma u zapremini
dV = vdt · rdθ · r sin θdϕ sa intenzitetom brzine u intervalu (v, v + dv), kojih
ukupno ima dV · n P (v)dv, samo njih dS cos θ
4πr 2
ima brzinu u dobrom smeru
(videti sliku 5.4), tako da će za vreme dt proči kroz deo sfere na rastojanju r i
posle odredjenog vremena sudariti se sa površinom. U predhodnoj formuli,
P (v)dv je verovatnoća da atom ima intenzitet brzine v (bez obzira na smer
brzine!), a n je koncentracija gasa u sudu. Da bismo pronašli sve atome koji
imaju brzinu 3vm i veću, a koji se sudaraju sa površinom, treba samo proin-
tegraliti predhodno dobijenu jednačinu po svim brzinama većim od 3vm :
∫ ∞
dS cos θ
dN = r dθ r sin θ dϕ · vdt · n P (v)dv · . (5.57)
3vm 4πr2
Zamenon P (v) = C v 2 e−mv

2 /2k
BT
, gde je C konstanta normalizacije, nalaz-
imo koristeći parcijalnu integraciju:
∫ ∞
n dS dt
v 3 e−mv
2 /2k
BT
dN = C dv
4 3vm
( )2
n C dt dS kB T 20
= · . (5.58)
4 m e9
∫∞ √ ( )3/2
2 −mv 2 /2kB T 2 m
Koristeći uslov normalizacije 0
Cv e = 1 nalazimo C = π kB T
koji možemo da zamenimo u predhodno dobijenu jednačinu (5.58) dobivši

( )1/2
dN 5n 2kB T
= 9 (5.59)
dt dS e πm
(b) Postavimo isti integral kao i predhodnom slučaju, samo sada, ako želimo da
je komponenta brzine duž z ose veća od nekog zadatog v ′ , od svih atoma koji
dolaze pod uglom θ na površinu dS treba uračunati samo one sa brzinama
v ′ cos θ i većim:
∫ π/2 ∫ ∞
Cn
v 3 e−mv
2 /2k
bT
dN = dtdS dθ sin θ cos θ dv
2 0 4vm sin θ
∫
Cn π/2
= dtdS dθ sin θ cos θ ·
2 0
( )2
2kb T 1 v2 cos θ 2
· e (v cos θ + 1),
m 2
mv ′2
gde smo u poslednjem redu uveli oznaki v ≡ kb T
= 42 = 16. Ako uvedemo
oznaku x ≡ v 2 cos2 θ dobijamo rešivi integral tipa
∫ v
1 2 1
e−x (x2 + 1)dx2 = e−v (v 2 + 1) + (1 − e−v ).
2 2
(5.60)
0 2 2
Zamenom u predhodnu jednačinu, nakon zamene konstante C, zamene v =
4 i sredjivanja, dobijamo:
√ ( )
dN 2kB T 1 1
=n − e−16 (5.61)
dSdt πm 32 2
√
43. Pokazati da je relativna brzina dva molekula u Maxwell-ovoj raspodeli 2 puta
veća nego brzina tih molekula u odnosu na zid suda.
44. Polazeći od pretpostavke da raspodela broja čestica po brzinama je Maxwell-

ovog oblika, odrediti oblik funkcije distribucije zbira intenziteta brzina dve čestice
v = v1 + v2 . Izračunati srednje vrednosti brzina.
-
45. Ravna daščica, površine S se kreće brzinom ⃗u u jako razredenom gasu kon-
centracije n na temperaturi T . Masa molekula gasa je m. Uzeti da je brzina
daščice mnogo manja od srednje brzine molekula gasa v, i da je brzina daščice
u proizvoljnom pravcu u odnosu na površinu daščice. Odrediti kolika je vred-
nost F⃗ koja deluje na tu daščicu.
b) Primena na klasične i kvantne sisteme
⃗ U
46. Sistem koji se sastoji od N čestica, spina 12 , nalazi se u magnetnom polju H.
slučaju da čestice poseduju magnetni moment µ, koji može biti orijentisan samo u
dva smera ↑ ili ↓ (koji je u istom ili suprotnom smeru od polje koje je npr. ↑), onda
su odgovarajući energijski nivoi svake čestice +µH, ili −µH. Odrediti particionu
funkciju, slobodnu energiju, entropiju i srednju vrednost magnetnog momenta i
njegovu disperziju.
47. Atomi mogu posedovati magnetne momente, koji mogu uzeti vrednosti iz diskretnog
skupa vrednosti skupa gµB m (magnetni moment uzima brojeve J, J − 1, J −
2, ..., −J) kao njihove komponente duž magnetnog polja H. Izračunajte mag-
netizaciju M tela koje sadrži n takvih atoma po jedinici zapremine. Izračunati
susceptibilnost χ za slabo polje interakcije na visokim temperaturama (kB T >>
gµB JH).
48. 8 Osnovno stanje atoma kiseonika je spin-triplet stanje sa sledećom finom

strukturom
EJ=2 = EJ=1 − 158.5cm−1 = EJ=0 − 266.5cm−1 . (5.62)
(a) Koja je degeneracija datih energijskih nivoa kiseonika.
(b) Odrediti particionu funckiju i Helmholtzovu slobodnu energiju za energi-

jske nivoe kiseonikovih atoma (možete zanemariti translaciono kretanje atoma
i razmotriti ih kao lokalizovane objekte.)
(c) Izračunati udeo naseljenosti atoma različitih J-nivoa u atomskom uzorku

kiseonika na 300K.
(d) Nadji specifičnu toplotu uzorka kao funkciju temperature na konstantnoj za-
premini. Diskutovati specifičnu toplotu na niskim i visokim temperaturskim
granicama. Skicirati Cv (T ).
Rešenje:
(a) Degeneracije J-nivoa je jednaka MJ = 2J + 1.
(b) Pošto su medjusobno energetski nivoi medjusobno neinteragujući, dobijamo

daje particiona funkcija sistema ZN = (Z1 )N , gde je particiona funkcija jedne
ϵ ϵ
− Kϵo T − K 1T − K 2T
čestice Z1 = e B + 3e B + 5e B . Odakle dobijamo da je slobodna
energija oblika:
ϵ ϵ
− Kϵo T − K 1T − K 2T
F − KB T N ln Z1 = −N kB T ln(e B + 3e B + 5e B ) (5.63)
(c) Naseljenost pojedinačnih nivoa je oblika
(2J + 1)N e−βϵJ

nJ = , (5.64)
Z1
tako dobijamo da je za J = 2:
5N e−βϵ2
n2 = − Kϵo T − K 1T
ϵ ϵ
− K 2T
, (5.65)
e B + 3e B + 5e B
za J = 1 odnos naseljenosti i ukupnog broja čestica je
n1 3
= ϵ1 −ϵo ϵ1 −ϵ2 , (5.66)
N e KB T
+ 3 + 5e KB T
i za J = 0
no 1
= ϵo −ϵ1 ϵo −ϵ2 . (5.67)
N 1 + 3e KB T + 5e KB T
(d) Unutrašnja energija se dobija pomoću sledećih identiteta
∂ ∂
UN = − ln ZN = −N ln Z1 . (5.68)
∂β ∂β
Ukoliko u prethodnom zamenimo vrednost za Z1 dobijenu pod b. dobijamo

ϵ ϵ
− Kϵo T − K 1T − K 2T
ϵo e B + 3ϵ1 e B + 5ϵ2 e B
UN = N − Kϵo T − K 1T
ϵ
− K 2T
ϵ , (5.69)
e B + 3e B + 5e B
odakle možemo dobiti cv = ( ∂U

∂T
).
49. Izračunajte unutrašnju energiju sistema N klasičnih linearnih anharmonijskih os-

cilatora energije
ε(p, q) = ap6 + bq 2 (5.70)
u stanju termodinamičke ravnoteže.
50. Potencijalna energija klasičnog jednodimenzionog oscilatora je U (x) = αx4 . Odred-

iti srednju energiju gasa koji se sastoji od N takvih oscilatora, koji medjusobno ne
interaguju.
51. Jednostavni harmonijski oscilator sa energijskim nivoima En = (n + 1/2)~ω, gde

je n = 0, 1, 2 . . ., se nalazi u kontaktu sa termalnim rezervoarom temperature T .
Odrediti srednju energiju i toplotni kapacitet oscilatora.

Rešenje:
Raspišimo srednju energiju sistema i patricionu sumu sistema u kanonskom ansam-
blu (dozvoljena razmena energije tako da je T = const., nema razmene čestica):
( )
1∑ 1
E = n+ ~ω · e−(n+1/2)~ω/kB T (5.71)
Z n 2
∑
Z = e−(n+1/2)~ω/kB T
n
1
= (5.72)
e~ω/2kB T − e−~ω/2kB T
Istovremeno, važi:
∑ ∂Z
(n + 1/2)~ω e−(n+1/2)~ω/kB T = −kB T ω
n
∂ω
~ω eβ + e−β
= , (5.73)
2 (eβ − e−β )2
~ω
gde je β ≡ 2kB T
. Zamenom (5.73) i (5.72) u (5.71) dobijamo:
( )
~ω ~ω
E= coth
2 2kB T
Toplotni kapacitet sistema direktno izračunavamo

( )
∂E ~2 ω 2 1
C= = .
∂T kB T 2 (e~ω/2kB T − e−~ω/2kB T )2
c) T − p raspodela
52. Upotrebiti kanonsku T − p raspodelu klasične statističke fizike, da bi se odredili

termodinamički potencijali. I pokazati da termodinamički potencijal koji odgo-
vara T − p raspodeli je Gibsov potencijal.
53. Polimerni lanac se sastoji od N monomera, koji svi imaju dužinu a. Monomeri
-
su medusobno povezani svojim krajevima, tako da slobodno mogu rotirati oko
-
ovih krajeva. Odrediti zavisnost sile zatezanja polimera f od rastojanja z izmedu
krajeva polimera.
Rešenje:
Monomeri, konstannte dužine a, su postavljeni u proizvoljnom pravcu u trodi-
menzionom prostoru. z-osu postavimo tao da prolazi kroz dva krajnja monomera
tog polimera. Ugao θi koji zaklapa prava na kojoj se nalazi taj monomer sa z-
osom. Unutrašnja energija U se menja u skladu sa zakonom
dU = T dS + f dl, (5.74)
a Gibsovu slobodnu energiju dobijamo Legendre-ovom relacijom G = U − f l −

T S, dok je promena Gibsove slobodne energije
dG = −SdT − ldf. (5.75)
Disperziona relacija, odnosno hamiltonijan ovog polimera ne zavisi od položaja

monomera u prostoru. Takode,- pošto se razmatra statički slučaj, zaključuje se da
je hamiltonijan ovog sistema ima konstntnu vrednost. Prelazeći na primenu T −p

raspodelu, možemo odrediti Y -particionu funkciju
∫ ∫
Y (T, f, N ) = . . . eβf l dΩ1 . . . ΩN , (5.76)
gde je prostorni ugao dΩi = sin θi dθi dφi . Takod dobijamo, posle integracije po θi i
φi , dobija se da je particiona funkcija
[ ]
4λ sinh(βf a)
G(T, f, N ) = −kb T N ln , (5.77)
βf a
( )
∂G kb T N
z=− = (coth(βf a)βf a − 1). (5.78)
∂f T f
Pod pretpostavkom ad je βf a << 1, odnosno za male dužine monomera a, može

se iskoristiti razvoj u red coth x ≈ 1
x
+ x3 , i tako se dobija da je duzina polimernog
lanca u zavisnosti od sile
N f a2
z= , (5.79)
3kb T
3kb T
odnosno da sila zavisi od f = N a2
z.
a a b b a
a a b b a
Slika 5.5:
54. 8 N monomernih jedinica se nalaze duž prave linije, i formiraju lanac molekula.
Svaki molekul može da bude u α i β stanju. Ako se molekuli nalaze u stanju α,
onda je energija tih molekula Eα i njihova dužina a (vidi sliku (5.5)), dok en-
-
ergija molekula koji se nalazi u stanju β je Eβ i dužina b. Odrediti relaciju izmedu
dužine L i sile zatezanja X koja deluje na jednom kraju lanca molekula.
Rešenje:
Neka je Nα monomera u stanju α, dok je Nβ monomera u stanju β. Ukupan broj
monomera je N, tako da relacija N = Nα +Nβ mora biti ispunjen. Takodje i dužina
lanca je povezana sa brojem monomera relacijom L = Nα a + Nβ b, a energija lanca
relacijom E = Nα Eα + Nβ Eβ . Pošto nas interesuje veza izmedju dužine lanca L i
sile X, koristićemo T − X raspodelu. Gustina verovatnoće pomenute raspodele
je
e−β(E−XL)
P r(Nα , Nβ ) = , (5.80)
Y
gde je Y particiona funkcija raspodele. Particiconu funkciju Y odredićemo iz
uslova
∑
P r(Nα , Nβ ) = 1, (5.81)
po svim konfiguracijama
∑
N
N!
Y = e−β[E(Nα ,Nβ )−XL(Nα ,Nβ )] . (5.82)
Nα =0
Nα !Nβ !
Posle niza transformacija dobija se da je pariciona funkcija

Xa−Eα Xb−Eβ
Y = [e kB T
+e kB T
]N , (5.83)
pomoću koje se može odrediti gibsova slobodna energija

Xa−Eα Xb−Eβ
G = −kB T ln Y = −N kB T ln(e kB T
+e kB T
). (5.84)
Iz koje se može, zatim, odrediti dužina lana u funkcijskoj zavisnosti od intenziteta

sile X Xb−Eβ
Xa−Eα
ae kB T
+ be kB T
L=N Xa−Eα Xb−Eβ . (5.85)
e kB T
+e kB T
55. Odrediti srednju vrednost kvadrata i kuba fluktuacije < ∆U 2 > i < ∆U 3 > ide-
alnog klasičnog gasa N dvoatomskih molekula, mase m, momenta inercije I i
dielektričnog momenta µ0 . Gas se nalazi u sudu zapremine V i jačine električnog
momenta E.
d) Ostale teme iz kanonskog ansambla
56. Idealan gas kvantnih rotatora se nalazi u sudu zapremine V i na temperaturi

T . Kvantni rotator se sastoji od molekula čija je masa m i moment inercije I u
odnosu na osu svog sopstvenog sistema reference, a stanja rotatora su odredjena
orbitalnim kvantnim brojem l. Odrediti hemijski potencijal i toplotni kapacitet

(po čestici) sistema rotora.
Rešenje:
Hamiltonijan gasa kvantnih rotatora se od dela koji opisuje trnslaciju, a drugi deo
koji opisuje rotaciju:
∑N
p2 li (li + 1)~2
H= ( i + ).
i=1
2m 2I
-
Particiona funkcija Z se, takode, onda sastoji iz translacionog dela i rotacionog
dela, zato Z = Ztran Zrot . Translacioni deo particione funkcije
∫ ∑ p2i
1
Ztran = 3N e−β i 2m dΓ,
h N!
gde je dΓ element faznog prostora u kome se posmatra kretanje je opisano kre-
tanje iz translacionog dela faznog prostora
V N 2πmkB T 3N
Ztran = ( )2 .
N! h2
U delu faznog prostora koji opisuje rotaciono kretanje, particiona funckija se
nalazi sumiranjem po sporednom kvantnom broju l za svaku česticu i. Tako do-
bijamo da je
∑
N
l(l+1)~2
Z= Z1N = ( (2l + 1)e−β I )N ,
l=0
gde je Z1 particiona funkcija koja odgovara jednoj čestici. Sumiranje po l se može

uraditi posmatrrjući dva limesa, kada je T → ∞, ili kada je T → 0. U prvom
β~2
slučaju, kada je T jako velika, imamo da je 2I
→ 0. Zbog toga sumu možemo
l(l+1)~2
−β
izračunati integraljenjem, pošto je funckija e I slabo promenljiva funkcija
∫ ∞
l(l+1)~2 2I
I= dl(2l + 1)e−β I = .
0 β~2
Tako možemo odrediti slobodnu energiju koja odgovara stepenima slobode rotacije
2IkB T
Frot = −N kB T ln Z1 = −N kB T ln( ).
~2
Uključujući i translacione stepene sloode, dobijamo se da su toplotni kapacitet i

hemijski potencijal, oblika
CV 5
= kB ,
N 2
( ( )3 )
V 2mπkB T 2 2IkB T
µ = −kB T ln − kB T ln( ).
N ~ 2 ~2
Na suprotnom intervalu temperatura, tj. u drugom limesu, kada T → 0, par-

ticiona funkcija jedne čestice se može svesti samo na prva dva sabirka u sumi,
tj
Z1 = 1 + 3e−β~
2 /I
.
Onda je unutrašnja energija sisema neitneragujućih kvantnih rotatora oblika

( )
∂ F N kB T 2
Urot = −T 2
= .
∂T T 1 + 3e−β~2 /I
Toplotni kapacitet sistema po četstici se onda može dobiti da je oblika

( )2
~2 e−β~ /I
2
CV rot 1
= ,
N I kB T 2 1 + 3e−β~2 /I
dok je doprinos hemijskom potencijalu od rotacionih stepene sloboda dat izra-

zom
( )
∂F
= −kB T ln(1 + 3e−β~
2 /I
µrot = ),
∂N
što znači, da ako razmatramo sve stepena slobode, i to sa translacionim stepen-
ima slobode, dobija se da je
( )2
~2 e−β~ /I
2
CV 3 1
= kB + ,
N 2 I kB T 2 1 + 3e−β~2 /I
( ( ) 32 )
V 2mπkB T
− kB T ln(1 + 3e−β~
2 /I
µ = −kB T ln ).
N ~2
57. 8 Posmatrati polimer od 4 monomera koji se nalazi na dvodimenzionoj

kvadratičnoj rešetki, tako da je prvi monomer smešten u centar te rešetke. Kon-
figuracije polimera su takve da se monomeri mogu nalaziti samo na susednim
čvorovima rešetke. Za svaki par veza koje se nalaze pod uglom od 90o , en-
ergija polimera se poveća za ε > 0. Uzmimo da je energija linearnog polimera 0.
Izračunati particionu funkciju sistema i izračunati < r2 >, tj. srednje kvadratno
rastojanje izmedu- monomera 1 i 4, i odrediti te vrednosti pri T → 0 i pri T → ∞.
Rešenje:
A B C
4
1 2 3 4 1 2 3 1 2 3
4
D E F
4
3 4 3 4 3
1 2 1 2 1 2
G H I
1 2 1 2 1 2
3 4 3 4 3
4
Slika 5.6:
Na slici (5.6) su prikazane moguće konfiguracije linearnog polimera koji ima os-
obinu da ne može da se samo preseca. Broj konfiguracija je prikazan u Tabeli I.
Particiona funkcija se na osnovu oblika odgovarajućih konfiguracija i energija
Z = 4 + 16e−βε + 16e−2βε . (5.86)
Srednje rastojanje je dato jednačinom
9 + 20e−βε + 12e−2βϵ
< r2 >= a2 . (5.87)
4 + 16e−βε + 16e−2βε
U limesu T → 0, možemo isorisititi da je e−βε mala veličina, tako se dobija

√
< r2 > ∼ 3a(1 − 89 e−βε ). (5.88)
U limesu T → ∞, koeficijent β postaje mali, tako da posle razvoja u red dobija se

izraz oblika
√ √
< r2 > ∼ 61
3
a(1 − 218
61
βε). (5.89)
A 4 0 3a
√
B 4 ε a 5
√
C 4 ε a 5
√
D 4 2ε a 5
√
E 4 ε a 5
F 4 2ε a
√
G 4 2ε a 5
√
H 4 ε a 5
I 4 2ε a
Table I. U prvoj koloni je navedeno ,,ime“ konfiguracije, koje je navedeno i na

slikama na kojima je prikazan oblik te konfiguracije. U drugoj je naveden broj
konfiguracija zbog rotacione invarijantnosti na grupu rotacija C4 . U trećoj koloni
- krajeva lanca (uzi-

je energija takvog lanca, dok je u četvrtoj rastojanje izmedu
majući u obzir da je konstanta rešetke a.)
58. 8 Odrediti termičku jednačinu stanja sistema, čija se raspodela čestica po

4
− p4
impulsima oblika f (p) = Ce po , gde su po i C konstante.
Rešenje:
4
− p4 1
Normirajući raspodelu f (p) = Ce po , dobija se konstanta C = πΓ(5/4)p5o
. Srednja
vrednost < p2 > se dobija usrednjavanjem
∫
Γ[7/4] 2
< p >= p2 f (p)d3 p⃗ =
2
p. (5.90)
Γ[5/4] o
Unutrašnja energija se dobija koristeći izra
U =< E >= N < E1 >, (5.91)
gde je < E1 > srednja kinetička energija jednog molekula tog gasa < E1 >=<
p2
2m
>. Pored toga koristeći vezu srednje energije i pritiska P , dobija se da je
pritisak
1 p2 p2 Γ[7/4]
P = N< >= N o . (5.92)
V 2m 2m Γ[5/4]
59. Linearni elastični polimer se može predstaviti (modelovati) sa N veza. Dužine

-
veza mogu biti a odnosno b, dok je stanje tih vibracionih veza odredeno energijom

 (n + 1 )~ω , za l = a;
2 a
E(n, l) = (5.93)
 (n + 1 )~ω , za l = b,
2 b
gde se posmatrana veza može naći u n-tom stanju (n ∈ {0, 1, 2, ...}). Polimer
se nalazi u rastvoru, temperature T i pod dejstvom sile zatezanja F . Odred-
iti srednju energiju, entropiju i dužinu polimernog lanca. Odrediti asimptotiku
izračunatih veličina za niske i visoke temperature.

Rešenje:
Gibbs-ova particiona funkcija sistema se može dovesti u vezi sa Gibs-ovom par-
ticionom funkcijom za jednu vezu preko izraza
YN = Y1N , (5.94)
gde se particiona funkcija po vezi može odrediti izrazom

∑
+∞ ∑
Y1 = e−βEn,l +βFl , (5.95)
n=0 l=a,b
gde se može iskoristiti izraz (5.93), kako stižemo do izraza

+∞ ∑
∑
e−β(n+ 2 )~ωl +βFl =,
1
Y1 = (5.96)
n=0 l=a,b
+∞ (
∑ )
−β(n+ 12 )~ωa +βFa −β(n+ 12 )~ωb +βFb
= e +e = (5.97)
n=0
∑
+∞
( −β~ωa )n ~ω ∑
+∞
( −β~ω )n
−β ~ω2a +βF a −β 2 b +βF b
= e e +e e b
. (5.98)
n=0 n=0
Nakon sumiranja, dobijamo izraz

eβF a eβF b
Y1 = ( β~ωa ) + ( b ), (5.99)
2 sinh 2 2 sinh β~ω 2
odakle dobijamo Gibs-ov termodinamički potencijal

( )
eβF a eβF b
G(N, T, F ) = −kB N T ln ( a) + ( b) . (5.100)
2 sinh β~ω 2
2 sinh β~ω 2
Srednju energiju izračunavamo

( )
∂ ln Y
< E >= − , (5.101)
∂β T,F
koji se može transformisati u

1 ∂Y1
< E >= −N , (5.102)
Y1 ∂β
-
a zatim posle odredivanja prvog izvoda dobijamo
( )
β~ωa β~ωb
eβF a ~ωa cosh( 2 ) eβF b ~ωb cosh ( 2 )
( 2 sinhaFβ~ωa − 4 sinh2 ( β~ωa )
) + ( bF
(
β~ωb
) − 4 sinh2 β~ωb
)
2 ( 2 ) 2
2 2 sinh
< E >= −N
2 2
eβF a eβF b .
+ ( )
2 sinh( β~ω
2 )
a
2 sinh
β~ωb
2
(5.103)
Entropija se dobija izrazom
( )
∂G
S = − = (5.104)
∂T F
( )
eβF a eβF b
= kB N ln ( a) + ( β~ωb ) + (5.105)
2 sinh β~ω 2
2 sinh 2
( )
β~ωa β~ωb
~ωa cosh( 2 ) ~ωb cosh ( 2 )
eβF a ( 2 sinhaFβ~ωa − 4 sinh ( β~ωa )
) + eβF b ( bF
(
β~ωb
) − 4 sinh2 β~ωb
)
N ( 2 ) 2
2 2 sinh 2 2
+ eβF a e(βF b )
(5.106)
,
T +
sinh( β~ω
2 )
a
sinh
β~ωb
2
dok je srednja dužina lanca

( )
∂G
S = − = (5.107)
∂T F
βF a βF b
a sinhe β~ωa + b e( β~ωb )
( 2 ) sinh 2
= N eβF a e(βF b )
. (5.108)
sinh( β~ω
+ β~ωb
2 )
a
sinh 2
60. Odrediti prvu relativističku popravku molarnog toplotnog kapaciteta CV ide-

alnog klasičnog gasa čestica bez unutrašnje strukture.
Rešenje:
Ukupna energija je
√ ( ) 12
2 p2
E= m2 c4 + p2 c2 = mc q+ 2 2 .
mc
Razvojem u red imamo da je približno
( ( 4 ))
p2 1 p4 p
E ≈ mc q +
2
2 2
− · 4 4 +o ,
2m c 8 mc m4 c4
odnosno
p2 p4
E ≈ mc2 + − .
2m 8m3 c2
Pošto zanemarujemo unutrašnju energiju, onda od ukupne energije možemo oduzeti
- gas je idealan, pa je hamiltonijan sistema N
energiju mirovanja mc2 . Takode,
čestica ( → →
)
∑
N
| pi |2 | pi |4
H= − .
i=1
2m 8m3 c2
Particiona funkcija je
 N
∫ (∫ ∫ ∫ )N ∫ ∫ ∫ ∞ p4
1 p2
 − 2mk 3 
Z(V, T, N ) = e−βH dΓ = · dx dy dz · e BT
|e
8m3 c2 kB T
{z } dp .
N !h3N V −∞
ovo je popravka
p4
Kako je 8m3 c2 kB T
malo, možemo razviti u red
( ∫ ∞ ( ))N
VN 2
2
p
− 2mk p4
Z(V, T, N ) = 4π p dp e BT 1+ ,
N !h3N 0 8m3 c2 kB T
(∫ ∞ ∫ ∞ )N
(4πV )N p
2 − 2mkB T
2
1 p 2
6 − 2mkB T
Z(V, T, N ) = p e dp + p e .
N !h3N 0 8m c2 kB T
3
0
Da bi rešili integrale koristimo

∫ ∞ ( ) k+1 ( )
k −αx2 1 1 2 k+1
x e dx = Γ ,
0 2 α 2
te je
( ( ) ( ))N
(4πV )N 1 3 3 1 7 7
Z(V, T, N ) = (2mkB T ) 2 Γ + (2mk B T ) 2Γ ,
N !h3N 2 2 8m3 c2 kB T 2
( ) 3N ( )N
VN 2πmkB T 2 15 kB T
Z(V, T, N ) = 1+ · .
N! h2 8 mc2
Tada je
( ( )3 ( ))
2πmkB T 2 N 15 kB T
F (V, T, N ) = −N kB ln Z = −N kB T ln − ln + ln V + ln 1 + · ,
h2 e 8 mc2
dok je unutrašnja energija

( )
kB T
∂ 3N kB T 5
U (V, T, N ) = − ln Z = 1+ · mc2
.
∂β 2 4 1+ 8 ·
15 kB T
mc2
( ∂U ) -
Konačno toplotni kapacitet iznosi CV = ∂T
, što nakon sredivanja daje
( )
3 5 kB T 2 + 15 · kB T
CV = R 1 + · ·( 8 mc 2
) .
2 4 mc2 1 + 15 · kB T2 2
8 mc
61. Odrediti particionu funkciju, slobodnu energiju i termičku jednačinu stanja, rela-
tivističkog gasa čija je disperziona relacija
√
ϵ= p 2 c2 + m2 c4 . (5.109)
U
Pokazati da je pritisak p u zavisnosti od unutrašnje energije po čestici u = N
prikazano izrazima:
2
a. nisko-temperaturskom slučaju kB T << mc2 : p = − mc2 )(1 − 65 u−mc
2
3v
(u mc2
+ ...)
( 2 )2
u
b. visoko-temperaturskom slučaju kB T >> mc2 : p = 3v (1 − 23 mcu + ...)
62. Sistem se sastoji od N neintereagujućih atoma koji se mogu naći u dva stanja, čije
su energije E1 = 0 i E2 = ϵ.
(a) Izračunati entropiju sistema kao funkciju unutrašnje energije.
(b) Izračunati temperaturu sistema. Kada temperatura može biti negativna?
(c) Izračunati toplotni kapacitet sistema kada je broj ukupan atoma fiksiran.
Rešenje:
Radimo u kanonskom ansamblu (možemo raditi i u mikrokanonskom ansam-
blu, ali u termodinamičkom limitu moramo dobiti iste rezultate). Pošto se sistem
sastoji iz identičnih, neintereagujućih funkcija, patriciona funkcija se faktoriše

∑
Z = e−E{states}/kB T
{states}
( )N
= 1 + e−ϵ/kB T .
Sada lako nalazimo slobodnu energiju sistema F (T, V, N )
F = −kB T ln Z
( )
= −kB T N ln 1 + e−ϵ/kB T .
( ∂F )
Entropiju nalazimo kao S = − ∂T v,N
( ) e−ϵ/kB T ϵN
S = kB N ln 1 + e−ϵ/kB T + −ϵ/k T
· . (5.110)
1+e B T
Energiju sistema nalazimo kao srednju energiju sistema:
1 ∑
E = E e−E{states}/kB T
Z
{states}
( )
2 ∂ ln Z
= kB T
∂T
E
⇒ e−ϵ/kB T = . (5.111)
Nϵ − E
Zamenom (5.111) u (5.110) dobijamo traženi rezultat:
( )
Nϵ E
S = kB N ln + (5.112)
Nϵ − E T
Temperaturu nalazimo direktno iz (5.111)
ϵ 1
T =− ( E ),
kB ln N ϵ−E
odakle vidimo da je temperatura negativna ako je ispod polovine atoma u pobud-

jenom stanju, tj. E > N ϵ/2. Entropiju onda izražavamo kao:
( ) ( )
Nϵ EkB E
S = kB N ln − ln (5.113)
Nϵ − E ϵ Nϵ − E
Toplotni kapacitet nalazimo iz (5.110)

( )
∂S N ϵ2 eϵ/kB T
C=T =
∂T kB T 2 (eϵ/kB T + 1)2
63. Odrediti particionu funkciju, slobodnu energiju i toplotni kapacitet za idelani

relativitistički gas, čija je disperziona relacija
√
ϵ= p 2 c2 + m2 c4 . (5.114)
Pokazati da su toplotni kapaciteti u
5 kB T
a. nisko-temperaturskom slučaju kB T << mc2 : C = kB N (1 + 2 mc2
+ ...)
( 2
)2
b. visoko-temperaturskom slučaju kB T >> mc2 : C = 3kB N (1 − 1
6
mc
kB T
+ ...)
64. Razmotrimo idealni klasični paramagetni gas, koji se sastoji od N dvoatomskih

molekula, koji ima konstantan magnetni moment m. Gas se nalazi u sudu za-
premine V , i nalazi se u magnetnom polju, jačine H. Pokazati da je da su kalorička
i termička jednačina stanja:
( )
mH kB T
M (T, H) = N m coth( )− (5.115)
kB T mH
gde m predstavlja magnetni moment.
a. Uzimajući da je unutrašnja energija U (T, H) = CM T , odrediti jednačinu adija-

batskog i izotermskog procesa u M −H prostoru termodinamičkih parametara
i u M − T prostoru termodinamičkih parametara, u visokotemperaturskom
slučaju mH << kB T , a zatim u niskotmperaurskom slučaju mH >> kB T .
b. Odrediti Carnot-ov ciklus, koristeći dva termička rezervoara, temperature T1

i T2 , gde je T 1 > T 2. Izračunati koeficijent efikasnosti za nisko- i visoko-
temperaturskom slučaju.
c. Izračunati entropiju S(U, M ) u slučaju niskotemperaturskog limesu i visokotem-

peraturskom limesu.
-
65. Razmotrimo sistem N medusobno neinteragujućih dimera, čiji je spin s = 12 . Sis-
tem dimera je opisan hamiltonijanom
∑
Ĥ = ⃗i,1 · S
(S ⃗i,2 ), (5.116)
i
gde je i broj dimera, a broj 1 i 2 predstavljaju brojeve spina koji pripadaju i-tom
dimeru.
a. Odrediti Helmholtz-ovu slobodnu energiju, entropiju, unutrašnju energiju i

specifičnu toplotu kao funkciju temperature T i broja dimera N . Razmotriti
nisko- i visokotemperaturski slučaj. Skicirati kako se menja entropija i un-
utrašnja energija po jednom dimeru u zavisnosti od temperature.
b. Uključujući homogeno magnetno polje H u zmeru z ose dovodi do hamiltoni-

jana sa interakcionim članom
∑
Ĥ′ = −gµB H ⃗i,j
S z
, (5.117)
i=1,...,N,j=1,2
Odrediti kako se menja Helmholtz-ova slobodnu energiju, entropiju, unutrašnju

energiju i specifičnu toplotu pri uključenju polja. Skicirati kako se menja en-
tropija i unutrašnja energija po jednom dimeru u zavisnosti od temperature.
-
66. Razmotrimo sistem N medusobno neinteragujućih dimera, čiji je spin s = 12 . Sis-
tem dimera je opisan hamiltonijanom
∑
Ĥ = ⃗i,1 · S
(S ⃗i,2 ), (5.118)
i
gde je i broj dimera, a broj 1 i 2 predstavljaju brojeve spina koji pripadaju i-tom
dimeru.
a. Odrediti Helmholtz-ovu slobodnu energiju, entropiju, unutrašnju energiju i

specifičnu toplotu kao funkciju temperature T i broja dimera N . Razmotriti
nisko- i visokotemperaturski slučaj.
b. Uključujući homogeno magnetno polje H u zmeru z ose dovodi do hamiltoni-

jana sa interakcionim članom
∑
Ĥ′ = −gµB H ⃗z ,
Si,j (5.119)
i=1,...,N,j=1,2
Odrediti kako se menja Helmholtz-ova slobodnu energiju, entropiju, unutrašnju

energiju i specifičnu toplotu pri uključenju polja.
c. Izračunati magnetizaciju M i susceptibilnost χ, i skicirati njihove zavisnosti

od magnetnog polja H za različite temperature T .
-
67. Hamiltonijan dugog lanca koji je sastavljen od n medusobno različitih atoma je
dat jednačinom
∑n
p2i ∑
n−1
mω 2
H= + (qi+1 − qi − a)2 , (5.120)
i=1
2m i=1
2
gde su pi i qi impuls i poožaj i-tog atoma. Molekul se slobodno kreće u jednodi-

menziono kutiji ”zapremine” L. Pretpostaviti da je dužina molekula mnogo
manja od L, odnosno da je (n − 1)a << L.
a. Izračunati particionu funkciju ZN i specifičnu toplotu pri konstantnoj zaprem-

ini
( ) ( )
∂S ∂E
CL = T = , (5.121)
∂T L ∂T L
-
za sistem koji se sastoji od N identičnih medusobno neinteragujućih molekula.
Uporedi dobijeni rezultat sa N (n−1) neinteragujućim identičnim oscilatorima,
frekvence ω. Pored toga, uporedi dobijeni rezultat sa klasičnim idealnim ga-
som N čestica mase m.
UPUTSTVO: izvršiti integraciju počinjući sa kraja lanca, pa onda vršiti in-

tegraciju do drugog kraja. Najjednostavnije je preći na nove varijavle xi =
qi − qi+1 − a, za svako 2 ≤ xi ≤ n, x1 = q1 .
b. Na interakciju u lancu je malo izmenjena za anharmonijski perturbaciju V ′ ,

tako da je novi hamiltonijan H′ = H + V ′
∑
n−1
′
V = −c (qi+1 − qi − a)3 , c > 0, (5.122)
i=1
Pokazati da se rezultat pod (a) ne menja po prvom redu razvoja po c.

′
UPUTSTVO: Razviti eksponencijalni funkciju e−βV u prvom redu po V ′ .
c. Izračunati srednju dužinu lanca l =< qn − q >, i na osnovu nje odrediti ko-
1 ∂l
eficijent termmalnog širenja α = u prvom redu razvoja po parmetru c.
l ∂T
-
UPUTSTVO: Koristiti prilaz kako je uradeno pod b.
-
68. Razmotrimo atome rasporedene -
po pravoj tako da je njihov položaj odreden
- u jednom od tri stanja, obeleženih in-
parametrom x. Čestice mogu da se nadu
-
deksom n = 1, 2, 3. Energije čestice su odredene izrazima
1
ϵ1 = ϵ3 = ax2 − bx
2
2
ϵ2 = ax + bx,
gde su a i b unapred poznate kontante.
F (x,T )
a. Odrediti Helmholtz-ovu slobodnu energiju f (x, T ) = N
po čestici uzi-
-
majući u obzir da ne postoji medusobna interakcija.
b. Odrediti xmin (T ) na kojoj slobodna energija uzima minimalne vrednosti. Pokazati

da postoji fazni prelaz, i odrediti temeraturu Tc . Uzimajući da je xmin ima male
∂f (x,T )
vrednosti, odrediti ∂x
u razvoju po x do člana sa x2 .
III. Veliki kanonski ansambl
69. Pokazati da velika particiona funkcija zadovoljava relaciju pV = KT ln Ξ.
70. 9 Pokazati da je distribucija velikog kanonskog ansambla Ξ = eλf . Ovo

pokazati za klasičan gas monoatomskih molekula. Šta je smisao veličina λ i f ?
Rešenje:
Velika particiona funkcija je
∑
∞
Ξ= eβµN ZN (T, V ).
N =0
Za idealan gas je
∫ ∫ ∑
1 p⃗i 2
ZN (T, V ) = dx1 dy1 dz1 · · · dxN dyN dzN dpx1 dpy1 dpz1 · · · dpxN dpyN dpzN e−β i 2m ,
N !h3N
(∫ ∞ )3N
VN p
−β 2m
2
ZN = dp e ,
N !h3N −∞
VN 3N
ZN (T, V ) = 3N
(2πmkB T ) 2 .
N !h
Sledi da je
∑∞ ( )N
1 V βµ 3
Ξ(µ, T, V ) = · 3
e (2πmkB T ) 2 ,
N =0
N ! h
( )3
2πmkB T 2
eβµ V
Ξ(µ, T, V ) = e h2 = eλf .
71. 9 Savršeni kristal formira N atoma. Ako n atoma (1 ≪ n ≪ N ) pre-

mestimo iz čvora rešetke unutar kristala na površinu u čvorove te iste rešetke,
kristal postaje imperfektan i kažemo da ima defekte Schottky tipa. Neka je ω en-
ergija neophodna da se jedan atom premesti iz unutrašnosti na površinu kristala.
Pokazati da u ravnotežnom stanju na temperaturi T pri uslovu ω ≫ kB T važi
n − ω
= e kB T .
N +n
III.. VELIKI KANONSKI ANSAMBL 229
Rešenje:
Kada n atoma postavimo na površinu imaćemo n rupa u kristalu i ukupno N + n
čvorova rešetke. Entropija ovog sistema je
(N + n)
S(n) = kB ln ,
N !n!
što je približno S(n) = kB [(N + n) ln(N + n) − n ln n − N ln N ]. Slobodna energija
F (n) = E(n) − T S(n) je
F (n) = nω − kB T [(N + n) ln(N + n) − n ln n − N ln N ].
∂F
Stanju ravnoteže odgovara minimum slobodne energije 0 = ∂n
, pa se dobija da
je
n − ω
= e kB T .
n+N
72. Izračunati veliki termodinamički potencijal i hemijski potencijal ulrarelativističkog

gasa.
73. U ravnotežnom sistemu velikog broja čestica postoji adsorpcioni centar u kojoj
može da bude jedna ili nijedna čestica energije ϵ i energije 0. Izračunajte un-
utrašnju enrgiju i entropiju tog podsistema kao funckiju temperature T i očekivanog
broja čestica N (< 1). Izračunati relativnu fluktuaciju broja čestica.
74. 9 Na površi sa N adsorpcionih centara je adsorbovano Na < N adsorbo-

vanih molekula. Pokazati da je hemijski potencijal sistema dat izrazom
N
µ = kB T (ln − ln z(T )), (5.123)
Na − N
gde je z(T ) particiona funkcija pojedinačnog adsorbovanog molekula. Pored
toga, zanemariti interakciju izmedju adsorbovanih molekula.
Rešenje:
Particiona funkcija da je Na molekula adsorbovanih na N čvorova je jednaka
∑
′ −β(ϵi1 +ϵi2 +·+ϵiN )
ZN a = e , (5.124)
i1 ,i2 ,...,iN
gde suma po indeksima i1 , · · · , iN predstavlja sumu po svim mogućim konfigu-

racijama koja uključuju sve adsorbovane molekule, s tim da se vodi računa da
je maksimalni broj atoma koji je adsorbovan Na (što je u zapisu izraza simboliǩi
obeleženo znakom prim). Uzimajući u obzir da je energija adsorpcije konstanta
N!
ϵ i da je broj različitih konfiguracija Na !(N −Na )!
, dobija se da je particiona funkcija
oblika
N! N!
ZNa (T ) = e−Na βϵ = z(T )N
a . (5.125)
Na !(N − Na )! Na !(N − Na )!
Prelazeći na formalizam kanonskog ansambla, dobija se velika particiona funkcija
Ξ(T, µ) = (1 + z(T )λ)N , (5.126)

µ
-
gde je λ = e kB T fugacitivnost sistema. Koristeći veliku particionu funckiju odredujemo
srednji broj adsorbovanih molekula
( )
∂Ω z(T )
< Na >= − =λ , (5.127)
∂µ T 1 + z(T )λ
odakle se može dobiti relacija koju je bilo potrebno dokazati.
75. Atomi helijuma se mogu adsorbovati na površi metala sa energijom adsopcije ϵ

(ϵ < 0). Kretanje adsorbovanih atoma helijuma na površi metala je slobodno,
tj. bez interakcije izmedju atoma helijuma. Odrediti koncentraciju adsorbovanih
atoma helijuma, ako se nalaze u ravnoteži sa okolnim gasom helijuma koji ima
pritisak p i temperaturu T .
76. N dijatomskih molekula je adsorbovano na metalnoj kvadratnoj rešetki. Svaki

molekul može da se adsorbuje na dva susedna čvora rešetke (u smeru x ili y-ose)
ili da se jedan se molekul postavi duž noramle na površinu (duž z-ose). Energija
molekula u z-smeru je ε > 0, dok je energija molekula koji su usmereni duž ili y-
ose je jednaka 0. Odrediti broj mikrostanja sistema energije E, odredi broj stanja
Ω(E, N ) i entropiju S(E, N ). Odredi takode- toplotni kapacitet C i skicirati tu
funkciju u zavisnosti od T . I na kraju, odrediti koja je verovatnoća da se molekul

nalazi u smeru z-ose.
77. Posmatrati klasičan jednodimenzioni gas, koji se sastoji od N krutih štapova

mase m i dužine l. Štapovi se ne mogu preklapati i ne interaguju na bilo koji
način. Odrediti termičku jednačinu stanja koja povezuje pritisak p (u posmatra-
nom jednodimenzionom sistemu to je sila kojom poslednji štap deluje na granični
zid), dužinu sistema L i temperaturu T. Koliki je potreban rad da izvrši gas
štapova da bi sistem promenio dužinu od L1 = 2N l do L2 = 3N l.
78. Čvrsta faza i gasna faza (para) su u ravnoteži u zatvorenom sudu zapremine V ,
i na temperaturi T . Pretpostavimo da se statistička suma čvrste faze može pred-
staviti u obliku Zs (T, Ns ) = zs (T )Ns , gde je Ns broj molekula (koji se uzima da
su jednoatomni zbog jednostavnosti) čvrste faze, i da gasnu fazu možemo sma-
trati idealnim gasom koji se sastoji Ng molekula. Pokaži da se uslov ravnoteže,
za Ns >> 1 i Ng >> 1, može aproksimativno prikazati u obliku izraza:
zg (T, V )
Ng = (5.128)
zs (T )
gde je zg (T, V ) predstavlja particionu funkciju jednog molekula u gasu. Pret-

postaviti da je zapremina koju zauzima čvrste faze zanemarljiva u poredjenju sa
zapreminom suda.
Rešenje:
Ukupan broj atoma u sudu se uzima da je konstantan, tj da je broj N = Ns + Ng
konstantan pošto sistem nije u kontaktu sa rezervoarom čestica. A pošto nije u
kontaktu sa termostatom, a ni sa okolinom, može se reći da sistem nema razmenu

toplote sa okolinom. Pored toga, dve faze u tom sistemu, čvrsta i gasovita su u
ravnoteži, zato se može očekivati da u tom stanju vrednost slobodne energije ima
minimum: ( )
∂F
= 0. (5.129)
∂Ng T,V,N
Slobodna energija ovog sistema je jednaka zbiru slobodnih energija čvrstog i

gasovitog stanja bez interakcionog člana, tako da
F (T, V, Ns , Ng ) = Fg (T, V, Ng ) + Fs (T, V, Ns ). (5.130)
Predstavljajući slobodne energije gasnog i čvrstog stanja preko particionoih funkija

slobodna energija postaje oblika
F (T, V, Ns , Ng ) = −kB T ln Zg (T, V, Ng ) − kB T ln Zs (T, Ns ). (5.131)
U prethodnoj jednačini smo iskoristili da je zapremina V ∼ Vg što znači da je

Vs << Vg . Zbog toga particiona funkcija čvrstog tela ne zavisi od zapremine Vs ,
koja je zanemarljiva. Atomi u gasu nisu lokalizovani, a istovrmono su i identični,
zbog toga se particiona funckija sistema može uzeti da je
zg (T, V )Ng
Zg (T, V, Ng ) = , (5.132)
Ng !
gde je zg (T, V ) particiona funkcija jednog atoma tog gasa. Za razliku od parti-
cione funkcije gasa, particiona funkcija čvrstog stanja je jednaka
Zs (T, Ns ) = zs (T )Ns , (5.133)
pošto su atomi lokalizovani oko čvorova neke rešetke. Postavljajući prethodne

dve jednačine u izraz (5.130), uz korišćenje Stirlingove aproksimacije (Ng ! ∼
Ng g e−Ng ), dobijamo da je
N
F (T, V, Ns , Ng ) = −kB T Ng (ln zg (T, V ) − ln Ng + 1) − kB T Ns ln zs (T ). (5.134)

I na kraju prethodni izraz, možemo zameniti u izraz (5.131), odakle dobijamo da

je
zg (T, V )
−kB T ln + kB T ln zs (T ) = 0, (5.135)
Ng
odakle možemo dobiti da je
zg (T, V )
Ng = . (5.136)
zs (T )
79. Uvodeći novu veličinu ω u slučaju idealnog gasa opisanog velikim kanonskim
ansamblom
∑
ω = ln exp(βµN − βEf,N ). (5.137)
N,f
Pokazati da u slučaju gasa koji imaju osobine termomehaničkih sistema važi ω =

pV
kB T
.
Rešenje:
Diferenciranjem veličinu ω koja je uvedena izrazom (5.137) po V pri konstantnoj
fugacitivnosti z = eβµ dobijamo
∑ ( )
( ) − N
N,f ζ β
∂Ef,N
exp(−βEf,N )
∂ω ∂V
= ∑ ζ,β
. (5.138)
∂V z,β N,f ζ N exp(−βEf,N )
( )
∂Ef,N
Ovde izvod − ∂V
predstavlja pritisak sistema koji se nalazi u mikrostanju
ζ,β
f sa brojemčestica N . Srednja vrednost ove veličine predstavlja pritisak sistema,
tako da važi
( )
∂ω
= βp. (5.139)
∂V ζ,β
U slučaju idealnog gasa važi

1 VN
ZN = ,
N ! λ3N
T
gde je λT termalna talasna dužina, zbiog toga dobijamo
∑
ω = ln ζ N zN = (5.140)
N
∑ 1 ( V ζ )N
= ln = (5.141)
N
N ! λ3T
Vζ
= . (5.142)
λ3T
Diferencirajući prethodni izraz po zapremini stižemo do

( )
∂ω ζ
= , (5.143)
∂V ζ,β λ3T
koji zajedno sa izrazom (5.139) daje relaciju
ζ
βp = . (5.144)
λ3T
Upotrebom ovog izraza nalazimo
pV
ω= . (5.145)
kB T
80. Površina kristalne rešetke se sastoji od M adsorpcionih čvorova. Energija adsor-

pcije tih čvorova se razlikuje, tako da M1 čvorova ima energiju adsorpcije ϵ1 , M2
čvorova - energiju ϵ2 , dok M3 (= M − (M2 + M1 )) čvorova ima energiju ϵ3 . Na
rešetki se može adsorbovati N (< M ) molekula. Tempretura gasa je T i hemijski
N
potencijal je µ. Izračunati srednji broj adsorbovanih molekula po čvoru M
.
81. (a) Pokazati da za sistem u velikom kanonskom ansamblu važi sledeća relacija
( )
∂U
< N E > − < N > < E >= < (∆N )2 > . (5.146)
∂N T,V
(b) Odrediti kolika je vrednost (N E) za klasičan idealni gas N jednoatomskih

molekula, koji se nalazi u trodimenzionom sudu zapremine V .
Rešenje:
(a) Krenućemo od izraza za
1 ∑ βµN −βEk,N
< N >= e e , (5.147)
Ξ k,N
i odredićemo prvi izvod po hemijskom potencijalu

( ) ( )
∂<N > 1 ∑ 2 βµN −βEk,N 1 ∂Ξ ∑
= N βe − 2 N βeβµN −βEk,N .
∂µ T,V Ξ k,N Ξ ∂µ T,V k,N
(5.148)
Uzimajući u obzir da je
( ) ∑
∂Ξ
= N βeβµN −βEk,N = β < N > . (5.149)
∂µ T,V k,N
Tako dobijamo da je
( )
∂<N >
= β(< N 2 > − < N >2 ) = β < (∆N )2 > . (5.150)
∂µ T,V
Zbog toga je desna strana traženog izraza postaje

( ) ( ) ( )
∂<E> 1 ∂<E> ∂<N >
· < (∆N ) >= 2
, (5.151)
∂<N > T,V β ∂<N > T,V ∂µ T,V
u izraz koji nakon transforamcija pomoću jakobijana prelazi u

( )
1 ∂<E>
< (N E) > − < N > < E >= . (5.152)
β ∂µ T,V
Da bi dokazali ovu jednakost možemo da tražimo izvod po µ, i tako se dobija

da je
( ) (
1 ∂<E> 1 1∑
= N βEk,N eβµN −βEk,N
β ∂µ T,V β Ξ k,N
( ) ∑ )
1 ∂Ξ
− Ek,N eβµN −βEk,N
Ξ2 ∂µ T,V k,N
1
= [β < N · E > −β < N >< E >]
β
= < N · E > − < N > · < E >, (5.153)
i time je dokazana početan izraz.
(b) Koristićemo prethodno dobijeni izraz, tako da je relacija koju ćemo iskoristiti
( )
∂U
< N E >=< N > < E > + < (∆N )2 > . (5.154)
∂N T,V
Velika particiona funkcija Ξ se može izračunati
∑
+∞
Ξ= eβµN Z(N, T, V ), (5.155)
N =0
VN 3N
gde je pariciona funkcija za klaični idelani gas Z(N, T, V ) = N !h3N
(2πmkB T ) 2 .
1 N
Ova particiona funkcija se može zapisati kao Z(N, T, V ) = z ,
N! 1
zbog čega
velika statisitčka suma za idealana gas
Ξ = exp(eβµ z1 ) = exp(λz1 ), (5.156)
gde je λ fugacitivnost. Pošto je

1∑
<E> = Ek,N eβµN −βEk,N
Ξ k,N
1∑
= Ek,N λN e−βEk,N
Ξ k,N
( ) ( )
1 ∂Ξ ∂(λz1 )
= − =−
Ξ ∂β λ,V ∂λ V,=
3
= kB T eβµ z1 . (5.157)
2
Srednji broj čestica možemo izračunati

( )
1 ∂lnΞ
<N > =
β ∂µ T,V
( )
1 ∂λz1
= = λz1 , (5.158)
β ∂µ T,V
tako iz prethodne dve jednačine možemo dobiti da je
3
< E >= < N > kB T, (5.159)
2
odakle zaključujemo da je
( )
∂<E> 3
= kB T. (5.160)
∂<N > T,V 2
Srednju vrednost fluktuacije možemo izračunati da je

( )
2 1 ∂<N >
< (∆N ) >= = λz1 . (5.161)
β ∂µ T,V
Sa ovim prethodnim rezultatima se dobija da je
3 V 3 V 3
< N · E >= kB T · E βµ 3 (2πmkB T ) 2 (1 + 3 eβµ (2πmkB T ) 2 ). (5.162)
2 h h
82. Odrediti srednju vrednost kvadrata i kuba fluktuacije < ∆U 2 > i < ∆U 3 > ide-
alnog klasičnog gasa N dvoatomskih molekula, mase m, momenta inercije I i
dielektričnog momenta µ0 . Gas se nalazi u sudu zapremine V i jačine električnog
momenta E.
83. Razmatrati cilindar, poluprečnika R i dužine L, koji rotira konstantnom ugaonom

brzinom ω u homogenom polju Zemljine teže oko sopstvene ose simetrije koja je
postavljena vertikalno.
a. Odrediti particionu funckiju Z(T, V, N ).

- un-
b. Posmatrati podsistem, koji se zapravo predstavlja kružni prsten odreden
utrašnjim poluprečnikom r, i spoljašnjim r+dr, i koji obuhvata sloj vazduha na
visini (z, z + dz). Svaki od tih prstenova predstavlja veliki kanonski ansambl.
Pokazati da velika particiona funkcija zadovoljava Ξ(T, Vp , µ, r, z) = ΞO (T, Vp , µef f (r, z)),
gde ΞO velika particiona funkcija za slučaj da cilindar ne rotira, i da se jačina
gravitacionog polja se može zanemraiti (ili da je jednaka 0).
84. Čestice se mogu nalaziti u dva stanja, energija ϵ1 i ϵ2 , degeneracije g1 i g2 .
a. Uzimajući da je verovatnoća da čestica bude u prvom stanju - p1 , a da je

verovatnoća da bude u drugom stanju - p2 , pokazati da je entropija sistema
p1 p2
S = −kB [p1 ln( ) + p2 ln( )], (5.163)
g1 g2
gde je uzeto da je p1 + p2 = 1.
b. Pokazati da je entropija
g2 −x x
S = kB [ln g1 + ln(1 + e )+ ], (5.164)
g1 1 + gg12 ex
u slučaju da sistem ispoljava osobine kanonskog ansambla. U prethodnom
ϵ2 −ϵ1
izrazu parametar je korišten parametar x = kB T
, gde je T temperatura sis-
tema.
c. Odrediti asimptotsku vrednost entropije S u slučaju niskih temperatura T →

0.
85. Pokazati da fluktuacija velikog termodinamičkog potencijala data izrazom

( )2
2 ∂U
< (∆Ω) >= kB T Cv + < (∆N )2 > . (5.165)
∂N T,V
86. Uvesti termodinamički potencijal J izrazom
J = U − N µ = T S − pV. (5.166)
Pokazati da je fluktuacija za taj termodinamički potencijal dat izrazom

( )
∂U
2 2
< (∆J) >= kB T CV + ( − µ)2 < ∆N >2 . (5.167)
∂N T,V
Rešenje:
Pošto je sistem razmenjuje i čestice i toplotu sa spoljašnjim rezervoarom (T =const,
µ =const), fluktuacije ćemo odrediti na osnovu analize sistema u okviru velikog
kanonskog ansambla, tj. velike patricione funkcije Z. Prvo iz ⟨(∆x)2 ⟩ = ⟨x2 ⟩−⟨x⟩2
vidimo da je:
⟨(∆J)2 ⟩ = ⟨U 2 − 2µN U + µ2 N 2 ⟩ − (⟨U ⟩ − µ⟨N ⟩)2
= ⟨(∆U )2 ⟩ + 2µ (⟨U ⟩⟨N ⟩ − ⟨N U ⟩) + µ2 ⟨(∆N )2 ⟩ .

| {z } | {z } | {z }
≡A ≡B ≡C
C deo izraza je već u obliku koji odgovara jednom delu rešenja (??). Ostalo je da
transformišemo A i B u oblik koji odgovara rešenju. Kako je
1 ∑ −β(E−µN )
U= Ee ,
Z
vidimo da je
( )
∂U 1 ∑ ... ∑ 1∑
=− 2 Ee (−E)e... + (−E 2 )e... ,
∂β ξ | Z {z } | Z {z }
⟨E⟩2 −⟨E 2 ⟩
( )
2 ∂U
odakle dobijamo kB T ∂T ξ
= (∆U )2 . Sada hoćemo da raspišemo ovaj parcijalni
izvod po T u obliku bližem rešenju. Kako je U = U (T, N, V ) = U (T, N (T, ξ, V ), V ),
dobijamo ( ) ( ) ( ) ( )
∂U ∂U ∂U ∂N
= + . (5.168)
∂T ξ ∂T N,V ∂N T,V ∂T ξ
Prvi član u gornjem zbiru je zapravo CV odakle dobijamo prvi član rešenja kB T 2 CV
(??). Drugi član u zbiru sadrži jedan član koji se javlja i u konačnom rešenju, ali
drugi je potrebno transformisati. Kako je
1∑
N = ⟨N ⟩ = N e−βE ξ N ,
Z
dobijamo:
( ) ∑( )
∂N 1 ∑ −βE N E
= − 2 Ne ξ · − 2
e−βE ξ N
∂T ξ Z kB T
∑ ( )
1 NE
+ − e−βE ξ N
Z kB T 2
1 1 ∑ N −βE N ∑ −βE N
= e ξ · Ee ξ
T Z2 kB T
1 1 ∑ N E −βE N
− e ξ
TZ k T
( ) B
1 ∂U
=
T ∂µ T,V
( ) ( )
1 ∂U ∂N
= . (5.169)
T ∂N T,V ∂µ T,V
Pri tome znamo da je
( )
∂N 1 ∑ ∑ 1∑
= − 2 N e... βN e... + N · βN e...
∂µ T,V | Z {z } |Z {z }
β⟨N ⟩2 β⟨N 2 ⟩
1
= ⟨(∆N )2 ⟩.
kB T
Zamenom dobijenog u predhodnu jednačinu (5.169), i njenom zamenom u (5.168)

dobijamo
( )
∂U
⟨(∆U ) ⟩ = kB T
2 2
∂T ξ
( )2
∂U
2
= kB T CV + ⟨(∆N )2 ⟩.
∂N T,V
Ovako smo transformisanjem dela A formule za fluktuacije dobili dobar deo

konačne formule (??). Preostalo je još da deo B formule za računanje fluktuacija
uračunamo. Vidimo da važi:

( )
∂N 1 ∑ ... ∑ 1∑
= − 2 Ne (−E)e... + N (−E)e...
∂β ξ Z Z
= ⟨N ⟩⟨E⟩ − ⟨N E⟩
( )
∂U
= −kB T
∂µ T,V
( ) ( )
∂U ∂N
= − · kB T
∂N T,V ∂µ T,V
( )
∂U
= − · ⟨(∆N )2 ⟩
∂N T,V
Dakle, dobili smo da je

( )
∂U
B = −2µ · ⟨(∆N )2 ⟩
∂N T,V
što čini preostali (do sada ne objašnjeni deo) jednačine (??).

§6 Ravnotežna statistička fizika
interagujućih sistema
u(r)
0
ε
-ε
Slika 6.1:
1. Odrediti drugi virijalni koeficijent za realni (neidalni) gas, čiji molekuli interaguju
potencijalom 
 ∞, za r < r0 ;
u(r) = ( )
 −ϵ r0 6 , za r > r ,
(6.1)
r 0
-
gde je ϵ minimalna vrednost potencijalne enrgije (vidi sliku 6.1). Koristeći odredeni
drugi virijalni koeficijent, naći prvu popravku termičke jednačine stanja u odnosu
243
na jednačinu klasičnog idealnog gasa. Takodje odrediti kompresibilnost gasa

( )
pri konstantnoj tempereturi kT = − V1 ∂V ∂p
, i Joule-Thomson-ov koeficijent
( ) T,N
∂T
∂p
, gde je E entalpija sistema. Rešenje:
E
- molekula
Drugi virijalni koeficijent za razmatrani potencijal interakcije izmedu
gasa
∫
1 1 ∞ ( )
B2 = − b2 = − d3⃗r e−βV − 1 (6.2)
2 2 0
se može izračunati integracijom u sfernom koordinatnom sistemu

∫ ro ∫ ∫ ∫ ( )
ro 6
b2 = 3
d ⃗r(−1) + eβε( r ) − 1 d3⃗r = (6.3)
0
∫ ∞( )
ro3 ro 6
= −4π + 4π eβε( r ) − 1 d3⃗r = (6.4)
3 r
∫ o∞ ( )
ro3 ro6 2 2 ro
12
= −4π + 4π 2
r dr βε 6 + β ε 12 = (6.5)
3 r r
3
( ro

6 ∞
)
12 ∞
ro ro 2 2 ro
= −4π + 4π −βε 3 − β ε , (6.6)
3 3r ro 12r9 ro
i tako dolazimo do
ro3 π
b2 = −4π + 4πβεro3 + β 2 ε2 ro3 . (6.7)
3 3
Za interagujuće sistema, kada patricionu funkciju raspišemo koristeći Majerov
razvoj, dobijamo [ ]
∑
∞
ξn
Z = exp V bl 3
l=1
λ
( )
∂ ln Z
N = ξ
∂ξ
V ∑
∞
= 3
l bl ξ l
λ l=1
Odatle dobijamo:
n λ 3 = ξ + 2 b2 ξ 2 + . . .
|{z}
≡x
244 § 6. RAVNOTEŽNA STATISTIČKA FIZIKA INTERAGUJUĆIH SISTEMA
Invertujemo ovu jednačinu traženjem hemijskog potencijala u obliku ξ = C1 x +

C2 x2 + . . .. Zamenom u predhodnu jednačinu, i izjednačavanjem uz iste koefici-
jene x dobijamo da j4 C1 = 1 i C2 = −2b2 . Jednačinu stanja dobijamo iz
pV ∑V ∞
ln Z = = b ξl.
3 l
kB T l=1
λ
pλ3
= b1 ξ + b2 ξ 2
kB T
= b1 (x + C2 x2 + . . .) + b2 (x + C2 x2 . . .)2
Odakle dobijamo:
p ∑ ∞
=n+ Bl nl ,
kB T l=2
gde je B2 = −λ3 b2 . Odakle dobijamo da je prva korekcija stanja:

( )
p r03 ϵ
= n + 2π 1+ n2
kB T 3 kb T
A koeficijent kompresabilnosti dobijamo direktno kao
1 ∂V 1
kT = − = ( 3
( ) )
V ∂p r0
kB T n + 2π 3 1 + ϵ
n2
kB T
2. Razmotriti gas koji se sastoji od molekula sa potencijalom interakcije
α
u(r) = , san > 0. (6.8)
rn
Odrediti drugi virialni koeficijent i Joule-Thomson-ov koeficijent.

Rešenje:
Drugi virialni koeficijent se dobija izrazom
∫
1 1 ∞ 3 ( −βu(r) )
B2 = − b2 = − d ⃗r e −1 , (6.9)
2 2 0
245
koji posle parcijalne integracije

∫ ∞
2π du(r)
B2 = − r3 dre−βu(r) , (6.10)
3kB T 0 dr
odakle posle zamene potencijalne energije dobijamo
∫
2πnα ∞ dr − rn kα T
B2 = e B . (6.11)
3kB T 0 rn−2
α
Prethodni izraz se može rešiti prelaskom na integraciju po x = r n kB T
. Tako se
dobija
( ) n3 ∫ ∞ ( ) n3 ( )
2πα α dx −x 2πα α n−3
B2 = 3 e = Γ . (6.12)
3 kB T 0 xn 3 kB T n
- gasa
3. U skladu sa Lenard-Jones-ovom jednačinom interakcije izmedu
A B
u(r) = 12
− 6, (6.13)
r r
Odrediti drugi virijalni koeficijent Lennard-Jones-ovog gasa i uporediti dobijeni
izraz sa termičkom jednačinom van der Waals-ovog gasa.
4. Odrediti eksplicitinu jednačinu za Joule-Thomson-ov koeficijent u slučaju da gas

interaguje potencijalom oblika


 ∞, za


0 < r < r0 ;
u(r) = −u0 , za r0 < r < r1 ; (6.14)



 0, za r1 < r < ∞.
Uzeti da je poznat toplotni kapacitet sistema pri konstantnom pritisku.

Rešenje:
Termička jednačina stanja za gas interagujućih čestica u razvoju do drugog viri-
jalnog člana je oblika
p
= 1 + B2 (T )n + · · · , (6.15)
nkB T
ro r1
-u o
Slika 6.2:
-
gde se drugi virijalni koeficijent odreduje izrazom
∫ ∫
1 1
B2 (T ) = − d⃗rf (r) = − d⃗r(e−βU − 1), (6.16)
2 2
odnosno da je ∫ ∞
B2 (T ) = −2π r2 dr(e−βU (r) − 1). (6.17)
0
Za slučaj potencijala prikazanog na slici 6.2 imamo

[ ∫ ro ∫ r1 ]
B2 (T ) = −2π − 2
r dr + r (e − 1)dr =
2 βuo
0 ro
2π 3 2π βuo − ro3 r13
= ro + (e − 1) =
3 3 3
2π [ 3 βuo ]
= r1 (e − 1) + ro3 eβuo . (6.18)
3
Joule-Thomson-ov koeficijent se može predstaviti izrazom

( ) ( )
∂T 1 ∂V
= (T − V ). (6.19)
∂p E Cp ∂T p
( )
Da bi odredili ovaj koeficijent, prvo ćemo odrediti ∂V
∂T p
tako što ćemo odrediti
(∂)
prvi izvod ∂T p izraza (6.18), čime se dobija
( )
∂V B2′ (T ) N
V
+ pV
N kB T 2
= p , (6.20)
∂T p N kB T
+ B2 (T ) VN2
247
gde je izvod drugog virijalnog koeficijenta
2π 3 uo
B2′ (T ) = − 2
(ro − r13 )eβuo . (6.21)
3T kB
Zamenom izraza (6.20) i (6.21) u jednačinu (6.19) dobijamo Joule-Thompson-ov

keficijent.
-
5. Čestice gasa u d = 3 dimenzija medusobno interaguju parnom interakcijom u(|⃗r2 −
⃗r1 |) = u(r), koja je data funkcijom


 ∞, za


0 < r < r0 ;
u(r) = −u0 , za r0 < r < r1 ; (6.22)



 0, za r1 < r < ∞.
(a) Izračunati drugi virijalni koeficijent B2 (T ) u visoko i nisko temperaturskom

limesu.
(b) Odrediti prvu popravku izotermske kompresibilnosti.
(c) Dokazati da u visoko temperaturskoj oblasti, jednačina stanja je prikazana

van der Waals-ovom jednačinom.
Rešenje:
(a) Drugi virijalni koeficijent u visokotemperaturskoj oblasti
1 4πro3
B2 (T ) ≈ , (6.23)
2 3
dok se za T → 0 dobija
2π ( 2 )
B2 (T ) ≈ − r1 − ro2 exp(βuo ). (6.24)
3
(b) Polazeći od termičke jednačine stanja u virijalnom razvoju, zadržavajući se

do drugog reda
p
= n + B2 (T )n2 , (6.25)
kB T
( )
izotermsku kompresibilnost KT = − V ∂V
1
∂p
možemo odrediti diferenci-
T,N
rajući ovu jednačinu po p. Tako se dobija
( )
1 ∂p N N2
= − 2 − 2B2 (T ) 3 , (6.26)
kB T ∂v T,N V V
odakle se može odrediti kompresibilnost

( )
1 ∂V 1 1
KT = − = . (6.27)
V ∂p T,N kB T n + 2B2 (T )n2
(c) Termičku jednačinu možemo napisati koristeći virijelni razvoj do drugog

člana
pV N 4πro3 uo 4πr13 4πro3
=1+ [ − ( − )], (6.28)
N kB T 2V 3 kB T 3 3
koja se zatim može transformisati u
pV N 4πro3 uo 4πr13 4πro3

=1+ [ − ( − )], (6.29)
N kB T 2V 3 kB T 3 3
odakle se dobija
( )2
1 uo 4π 3 2πro3
(p + N2 (r1 − ro3 ))(V − N ) = N kB T. (6.30)
V | 2 3{z } 3}
| {z
a b
6. Odrediti treći virijalni koeficijent u slučaju jedodimenzionog gasa čestica koje

-
medusobno interaguju potencijalom

 +∞, 0 < r < r ;
o
V (r) = (6.31)
 0, ro < r < +∞.
Rešenje: Treći virijalni koficijent u jednodimenzionom slučaju bi izračunali jednačinom

249
x
ro
-ro ro x
-ro
Slika 6.3: Integracija se vrši po oblasti koja je šrafirana.
∫+∞
∫
1
B3 = − dxdx′ f (x)f (x′ )f (x − x′ ), (6.32)
3
−∞
gde Mayer-ova funkcija u ovom slučaju uzima vrednosti


 −1, −r < r < r
o o
f (x) = e−βV (x) − 1 = (6.33)
 0, −∞ < r < −r i r < r < ∞.
o o
Ovako dobijene funkcije menjaju granice integracije u jednačini (6.32), tako da se

stiže do relacije za treći virijalni koeficijent
∫ +ro ∫ +ro
1
B3 = − dxdx′ f (x − x′ ), (6.34)
3 −ro −ro
koji se zatim transformiže u integral ukome se mora uzeti u obzir da se koordi-

nate x i x′ ne razlikuju za veću vrednost od ro , što je prikazano na slici 6.3. Zbog
toga se dobija integral
∫+r
∫o
1
B3 = − dxdx′ (−1), (6.35)
3
−ro
−ro <x−x′ <ro
čija vrednost je jednaka površini šrafirane površi, odnosno
B3 = ro3 . (6.36)
7. Pokazati da su drugi i treći virijalni koeficijent trodimenzionog sistema tvrdih

sfera, koje su modelirane potencijalom


 ∞, za


0 < r < r0 ;
u(r) = −u0 , za r 0 < r < r1 ; (6.37)



 0, za r1 < r < ∞.
tj. da su povezani jednačiom B3 (T ) = 83 B2 (T ).
8. Uzeti da sa potencijalnom energijom


 +∞, 0 < r < r ;
o
V (r) = (6.38)
 0, ro < r < +∞.
- dva atoma gasa argona koji se nalazi u trodi-

možemo opisati interakciju izmedu
r1
menzionom sudu. Odrediti odnos ro
ako je Boyl-ova temperatura TB , i maksi-
malna Joule-Kelvin-ova temperatura TJK .
UPUTSTVO: Boyl-ova temperatura je temperatura na kojoj proizvod pritiska i
zapremine pv ne zavisi od zapremine v, i to u limesu malih pritisaka, odnosno za
( )
∂(pv)
lim = 0, (6.39)
p→0 ∂v T =TB
251
gde je v predstavlja zapreminu po jednoj čestici. Joule-Kelvin-ova temperatura

TJK je maksimalna temperatura inverzione krive na kojoj se održava entalpija E.
-
Duž inverzione krive se odreduje
( )
∂v v
= . (6.40)
∂T p T
9. Odrediti popravku najnižeg reda koji pokazuje razliku u odnosu na idealni gas za
Helmholtz-ovu slobodnu energiju F , Gibbs-ovu slobodnu energiju G, entropiju
S, unutrašnju energiju U specifičnu toplotu pri konstantnoj zapremini CV i specifičnu
toplotu pri konstantnom pritisku Cp .
10. Odrediti eksplicitnu formulu za klaster integrale za klastere koji se sastoje od 3 i

4 nodova preko virijalnih koeficijenata b2 , b3 i b4 , koji su definisani
∫
1 ∞
b2 = f12 d⃗r1 d⃗r2 , (6.41)
V 0
∫ ∞
1
b3 = f12 f23 d⃗r1 d⃗r2⃗r3 , (6.42)
2V 0
∫ ∞
1
b4 = f12 f23 f34 d⃗r1⃗r2⃗r3 d⃗r4 . (6.43)
6V 0
11. Graf g poseduje n = nl +n2 −1 čvorova koji se mogu razdvojiti na dva podgrafa g1
i g2 sa n1 i n2 čvora, respektivno. Odrediti izraz kojim se povezuje klaster integral
a(g) sa a(g1 ) i a(g2 ).
12. (a) Izračunati drugi virijalni koeficijent za d-dimenzioni sistem, kada je poten-
- dve čestice dat relacijom
cijal izmedu
( a )j
u(r) = ε , (6.44)
r
sa a > 0 i j > 3.
(b) Za monoatomski gas u d-dimenzija sa potencijalom interakcije čija je funkci-

jska zavisnost data pod (a) i sa uslovom j > d i kinetičkom energijom
Ek = Cps , pokazati da za glavne popravke unutašnje energije U i pritiska

p važe relacije
U − Uideal p − pideal
=K . (6.45)
Uideal pideal
Odrediti vrednost konstante K.
§7 Osnove kvantne statističke fizike
1. 9 Odrediti velike particione funkcije Fermi-jevog i Bose-ovog idelanog gasa.

Takodje odrediti veliki termdoinamički potencijal.
Rešenje:
Velika particiona funkcija u opštem slučaju
∑
∞
Ξ= eβµN ZN
N =0
∑
∞ ∫ ∑
∞ ∑ −βE{nf }
Ξ= e βµN
e−βHN dΓN = eβµN e .
N =0 N =0 {nf }
∑
Kako je E{nf } = f nf ϵf , biće
∑
∞ ∑
∑
Ξ= e−β f (ϵ−µ)nf ,
N =0 {nf }
∑
∞ ∏
Ξ= e−β(ϵf −µ)nf .
∑
nf =0 f
Posmatrajmo izraz tipa
∑
∞ ∏ n
∑
∞
n
af f = an1 1 an2 2 · · · af f · · ·
∑ ∑
nf =0 f nf =0
1 + a1 + a2 + · · · + a21 + a1 a2 + a22 + a1 a3 + a2 a3 + a23 + · · ·

= |{z}
∑ | ∑ {z } | {z }
nf =0 ∑
nf =1 nf =2
254 § 7. OSNOVE KVANTNE STATISTIČKE FIZIKE
Grupisanjem dobijamo
∑
∞ ∏ n
af f = (1 + a1 + a21 + · · · )(1 + a2 + a22 + · · · ) · · · (1 + af + a2f + · · · ) · · ·
∑
nf =0 f
∑
∞ ∏ n
∑ ∑ ∑ n
∏∑
∞
n
af f = an1 1 an2 2 ··· af f ··· = af f .
∑
nf =0 f n1 n2 nf f nf =0
Dakle, u opštem slučaju velika particiona funkcija je

∏∑
∞
Ξ= e−β(ϵ−µ)nf .
f nf =0
(a) U slučaju bozona, brojevi popunjenosti su nf = {0, 1, 2, . . .}

∑
∞
1 ∏ 1
e−β(ϵ−µ)nf = ⇒ Ξ= .
nf =0
1 − e−β(ϵf −µ) f
1 − e−β(ϵf −µ)
Veliki termodinamički potencijal za bozone je

∏ 1 ∑( )
Ω = −kB T ln ⇒ Ω = kB T 1 − e−β(ϵf −µ) .
f
1− e−β(ϵf −µ) f
(b) U slučaju fermiona, brojevi popunjenosti su nf = {0, 1}
∑
1 ∏( )
e−β(ϵf −µ)nf = 1 + e−β(ϵf −µ) ⇒ Ξ= 1 + e−β(ϵf −µ) .
nf =0 f
Veliki termodinamički potencijal za fermione je

∑ ( )
Ω = −kB T ln 1 + e−β(ϵf −µ) .
f
I. Bose-Einstein-ova statistika
2. 9 Odrediti kaloričku jednačinu Bose idealnog gasa.

Rešenje:
I.. BOSE-EINSTEIN-OVA STATISTIKA 255
m
Tc
T
Slika 7.1:
∑ ( )
Za Bose idealan gas imamo da je Ω = kB T f ln 1 − e−β(ϵf −µ) . Kako je ϵf ≡ ϵp⃗ =
⃗2
p
2m
, pa je
∑ ( )
Ω = kB T ln 1 − e−β(ϵp⃗ −µ) .
p
⃗
Prelaskom na integral dobijamo

∫
V ( )
Ω = kB T 3 d3 p⃗ ln 1 − e−β(ϵp⃗ −µ) ,
h
uvodimo fugicitivnost z = eβµ i sferne koordinate, pa je

∫ ∞ ( )
V p2
− 2mk
Ω = kB T 3 4πp dp ln 1 − ze
2 B T
.
h 0
Zamenom p2 = 2mkB T x2 , imamo

∫ ∞ ( )
V
x2 ln 1 − ze−x dx,
3 2
Ω = 4πkB T 3 (2mkB T ) 2
h 0
√
h2
ako dodatno uvedemo veličinu λT = 2πmk BT
, biće
[ ∫ ∞ ( ) ]
V 4 −x2
Ω = kB T √ x ln 1 − ze
2
dx .
λT π 0
∫∞ ( )
Integral I = ± √4π x2 ln 1 ∓ ze−x dx ne može da se izračuna u opštem slučaju,
2
0
već mora da se koristi razvoj u red. Posmatrajmo

∑
∞
(±1)n y n
ln(1 ∓ y) = − , y ∈ (−1, 1)
n=1
n
Za naš slučaj to je
∫ ∞ ∫
4 ∑ (±1)n+1 z n ∞ 2 −nx2
∞
4 (±1)n+1 n −nx2
I = −√ z e dx = − √ xe dx.
π 0 n π n=1 n 0
∫∞ √
x2 e−nx dx = · ·
2 1 1 π
Budući da je 0 2 3 2
, imaćemo
n2
∑
∞
zn
I=− (±1)n+1 5 .
n=1 n2
Ovde je pogodno uvesti sledeću klasu funkcija

∑
∞
(±1)n+1 z n
G±
s (z) = ,
n=1
ns
pa se vidi da je I = −G±
5/2 (z). Ovde uvedena klasa funkcija je u vezi sa Riemann-
ovom ζ-funkcijom
1 1
ζ(s) = 1 + s
+ s + ···
2 3
Funkcije G±
s (z) i Riemann-ova funkcija ζ(s) su vezane
G+s (1) = ζ(s),

( )
− 1
Gs (1) = 1 − s−1 ζ(s).
2
Dakle, imamo da je Ω = −kB T λV3 · G±
5/2 (z) = −pV, odakle
T
1 ±
p = kB T G (z).
λ3T 5/2
Unutrašnja energija je
( )
∂
U (z, T, V ) = − ln Ξ ,
∂β z,V
a kako je Ω = −kB T ln Ξ, imaćemo

( )
∂ ∂Ω
U (z, T, V ) = (βΩ) = Ω + β .
∂β ∂β z,V
Rešavanjem i uz Ω = −pV , dolazimo do
3
U = pV.
2
Da bi smo našli termičku jednačinu stanja potreban nam je srednji broj čestica,
( )
∂Ω ∂Ω ∂z
⟨N ⟩ = − =− · .
∂µ T,V ∂z ∂µ
Može se pokazati da je
∂ ±
G (z) = −G±
3/2 (z),
∂z 5/2
-
te se sredivanjem dobija
V ±
⟨N ⟩ = G (z).
λ3T 3/2
Pritisak je ranije dobijen da je
( )
kB T ∑
∞ n
1 ± n+1 z kB T 1 2 1 3
p = kB T 3 G5/2 (z) = 3 (±1) 5 = · z ± 5 z + 5 z + ··· .
λT λT n=1 n2 λ3T 22 32
Iz rezultata za srednji broj čestica imamo
λ3T ⟨N ⟩ ∑ ∞ n
n+1 z 1 2 1 3
= G±
3/2 (z) = (±1) 3 = z ± 3 z + 3 z + ···
V n=1 n 2 2 2 3 2
λ3T ⟨N ⟩
Označimo ξ = V
i izrazimo pritisak preko te veličine.
Može se pokazati da ako imamo dva polinoma oblika
y(x) = ax + bx2 + cx3 + · · ·
ϕ(y) = x = Ay + By 2 + Cy 3 + · · ·
možemo pisati
x = A(ax + bx2 + cx3 + · · · ) + B(ax + bx2 + cx3 + · · · ) + C(ax + bx2 + cx3 + · · · ) + · · ·
= Aax + (Ab + a2 B)x2 + (Ac + 2abB + Ca3 )x3 + · · ·
iz ove jedankosti slede
1 b 2b2 − ac
A= ; B=− ; C= .
a a3 a5
Kako gore navedeno važi i za fugacitivnost z i parametar ξ biće
1 1 1 1
ξ=z± 3 z2 + 3 + ··· a = 1; b=± 3 ; c= 3 ;
2 2 3 2 2 2 32
te stoga
1 1 1 1
A = 1; B=∓ 3 ; C= − 3; z=ξ∓ 3 ξ2 + · · ·
2 2 2 32 2 2
Konačno, pritisak je
( ( )2 )
⟨N ⟩ kB T 1 1 1
p= · 1∓ 3 ξ± 5 ξ 1∓ 3 ξ + ···
V 2 2 2 2 22
što u linearnoj aproksimaciji daje
3
pV = ⟨N ⟩ kB T ⇒ U= ⟨N ⟩ kB T
2
3. Odrediti kritičnu temperaturu Tc (tj. temperaturu na kojoj se hemijski potencijal

anulira, slika (7.1)) Bose idealnog gasa koncentracije n.
Rešenje:
Važi da je
∑ ∑ 1
N= ⟨nf ⟩ = .
f f
eβ(ϵf −µ) −1
Na temperaturi T = Tc je µ = 0, pa imamo
∑ ∫ ∫ ∞
1 V 1 3⃗ 4πV 1
N= βϵf − 1
= 3 βϵ − 1
d k = 3 βϵ − 1
k 2 dk.
f
e (2π) e (2π) 0 e
~2 k2
Kako je ϵ = 2m
, biće
√ 3 ∫ ∞ √
2 V m2 ϵ
N= · dϵ.
2 2π 2 ~3 0 eβϵ −1
Uvodimo smenu βϵ = x, te rešavanjem dobijamo

√ 3 ( ) ( )
2 V m2 3 3
N= · 3 · Γ ζ .
2 2π 2 ~3 β 2 2 2
2
Dakle imamo da je Tc ∼ n 3 .
4. 9 Odrediti broj čestica u osnovnom stanju Bose gasa u zavisnosti od tem-

pearature gasa.
Rešenje:
Ako postoji Tc = 0, onda za T < Tc dolazi do makroskopske okupiranosti na-
jnižeg jednočestičnog nivoa. Ukupan broj bozona je
N= N (ϵ = 0) + N (ϵ ̸= 0) ,
| {z } | {z }
broj bozona broj bozona koji
u osnovnom stanju nisu u osnovnom stanju
biće N (ϵ = 0) = N − N (ϵ ̸= 0). Na T < Tc imamo

∫
V 1
N (ϵ > 0; T < Tc ) = d3⃗k βϵ .
(2π)3 e −1
Analogno prethodnom zadatku imamo

√ ( )
V π 3 3 3
N (ϵ > 0; T < Tc ) = 2 3 m 2 · ζ · (kB T ) 2 .
2π ~ 2
√ ( )
V π 3 3 3
N (ϵ > 0; T = Tc ) = 2 3 m 2 · ζ · (kB Tc ) 2 .
2π ~ 2
Na kritičnoj temperaturi važi pretpostavka da nema čestica u osnovnom stanju,

te je N = N (ϵ > 0; T = Tc ), dakle
( )
N (ϵ > 0)
N (ϵ = 0) = N − N (ϵ > 0) = N 1 − ,
N
( ( ) 32 )
T
N (ϵ = 0) = N 1 −
Tc
5. Posmatrati idelan gas ultrarelativističkih nenaelektrisanih bozona, spina 1 i mag-

netnog momena µo . Odrediti krtičnu temperaturu Bose kondenzacije, u slučaju
da nema magnetnog polja i u slučaju velikog magnetnog polja µo H >> kT .
Rešenje:
Prvo rešenje:
Bose kondenzacija se javlja u slučaju da je temperatura Bose gasa manja od kritične
temperature Tc . Tada hemijski potencijal mora biti jednak 0. Za slučaj da postoji
magnetno polje, hemijski potencijal mora da bude manji od 0. Elem, u slučaju
da je H = 0, kritičnu temperaturu cemo dobiti ako nadjemo koncetraciju Bose
čestica u zavisnosti od temperature, tj.
∑ 1
N= p2
, (7.1)
σ,⃗
p e βc 2m
−1
1
gde je βc = kB Tc
. Prelaskom u termodinamički limes, i integraleći po svim uglovima
u sfernom koordinatnom sistemu, dobijamo da koncentracija broja čestica data
relacijom ∫ ∞
p2 dp
n = 12π p2
, (7.2)
h3 0 eβc 2m − 1
N
gde je n = V
koncentracija broja čestica. Tako dobijamo da je kritična temper-
atura
nh3 2 1
Tc (H = 0)[ 3 ]
3 . (7.3)
2ζ( 2 ) 2πmkB
Kada je H ̸= 0, broj čestica u kondezatu (tj na najnižem, osvnom nivou Bose

sistema) zavisi i od jačine magnetnog polja, tj. kao
1
no = , (7.4)
eβ(µo H+µ) − 1
gde je µo - konstanta, tj. Bohr-ov magenton. Za T → Tc , broj čestica u kondenzatu

teži vrednosti broja čestica čitavog sistema, tj no → N . Hemijski potencijal zavisi
od broja čestica u kondenzatu na sledeći način:
1 1
µ = −µo H − ln(1 + ), (7.5)
β no
što znači da u limesu T → Tc , hemijski potencijal µ → −µo H, pošto no postaje jako

veliko. Zamenjujući hemijski potencijal sa pomenutom graničnom vrednošću, i
vodeći računa da σ ∈ {1, 0, −1}, dobijamo da je broj četica u sistemu zavisi od
temperature i ječine magnetnog polja na sledeći način:
∑ 1 ∑ 1 ∑ 1
N= p2
+ p2
+ p2
.
−µo H+µo H)
p
⃗
β( 2m
e −1 p
⃗ e β( 2m +0+µo H)
−1 p
⃗
β( 2m
e +µo H+µo H)
−1
(7.6)
µo H
Prelazeći na termodinamički limes, i koristeći uslov kB T
>> 1, dobijamo
2π 3 3 3 − µo H − 2µ oH
n= (2mk B T ) 2 Γ( )[ζ( ) + e kB T + e kB T
]. (7.7)
h3 2 2
µo H
Gde, takodje, možemo iskoristiti da je kB T
>> 1, što dovodi do
N h3 2 1
Tc = [ 3 ]
3 . (7.8)
V ζ( 2 ) 2πmkB
Drugo rešenje:
Hamiltonijan jednog bozona je
H = cp −σµ0 H.
|{z}
ϵ
Ukupan broj čestica je

∑ 1 ∑V ∫ d3 p⃗
N= = N0 + ,
eβ(ϵ−σµ0 H−µ) − 1 σ
h3 eβ(ϵ−µ0 σH−µ) − 1
p
⃗,σ
gde je N0 je broj čestica u osnovnom stanju kada je p⃗ = 0 i σ = 1.
1
N0 = ,
eβ(−µ0 H−µ) −1
odakle sledi ( )
1
µ = −µ0 H − kB T ln 1 + .
N0
Ako je T ≈ 0 ⇒ N0 ≈ N , tada
µ ≈ −µ0 H.
(a) H = 0 ∫
4πV ∑ ∞ p2 dp ∑
N = N0 + 3 β(ϵ−µ) − 1
, 1 = 3,
h σ 0 e σ
pa je ∫ ∞
12πV p2 dp
N = N0 + .
h3 0 eβ(ϵ−µ) − 1
Za T = Tc ⇒ µ=0 ⇒ N0 = 0,
∫
N 12π ∞ p2 dp
n= = 3 .
V h 0 eβ(ϵ−µ) − 1
Kako je ϵ = pc, možemo pisati

∫ ∞
12π ϵ2 dϵ
n= 3 3 ,
hc 0 eβϵ − 1
( )3
kB Tc
n = 24πζ(3) ,
hc
imamo konačno ( ) 13
hc n
Tc = .
kB 24πζ(3)
(b) H ̸= 0
∑ 4πV ∫ ∞
p2 dp
N= ,
σ
h3 0 eβ(ϵ−σµ0 H+µ0 H) − 1
a kako je σ = {−1, 0, 1}
 
∫ ∞ 2 ∫ ∞ ∫ ∞
4πV 
 p dp p2 dp p2 dp 
.
N= 3  + +
h eβϵ − 1 eβ(ϵ+µ0 H) − 1 eβ(ϵ+2µ0 H) − 1 
| 0
{z } | 0
{z } | 0
{z }
I1 I2 I3
Rešavanjem integrala dobijamo

( )3
kB Tc
I1 = 2 ζ(3);
c
( )3
kB Tc µ H
− 0
I2 = 2 e kB Tc ;
c
( )3
kB Tc 2µ H
− 0
I3 = 2 e kB Tc .
c
Dakle, imamo
( )3
4π ( µ H
− k 0T
2µ H )
− k 0T kB Tc
n = 3 · ζ(3) + e B + e B
c c ·2 ,
h c
što možemo da aproksimiramo
( )3
8π kB T c
n≈ 3 ζ(3),
h c
pa je
( ) 13
ch n
Tc = .
kB 8πζ(3)
6. 10 Dokazati da u slučaju Bose gasa koji se nalazi u jednodimenzionom i

dvodimenzionom sudu je jedino moguće da na Tc = 0 postoji Bose kondenzacija.
Rešenje:
Pretpostavimo da postoji Bose kondenzacija. To znači da T < Tc → µ = 0,
∑ 1
N = N0 +
eβϵ −1
⃗k,σ
(a) 2D gas
∫ ∫ ∞
gS d2⃗k gS k dk
N = N0 + = N0 + 2π .
(2π)2 e −1
βϵ (2π)2 0 eβϵ−1
~2 k 2
Kako je ϵ = 2m
dolazimo do
∫ ∞
gS m dϵ
N = N0 + 2π 2 = ∞,
(2π)2 ~ 0 eβϵ−1
odnosno
N
n= → ∞.
S
(b) 1D gas
∫ ∞ ∫ ∞
gL dk gL dk
N = N0 + = N0 + 2 = ∞,
2π −∞ e −1
βϵ 2π 0 e
2 k2
β ~2m
−1
tj.
N
n= → ∞.
L
7. 10 Posmatramo idealan gas nenaelektrisanih nerelativističkih bozona spina

1 i magnetnog momenta µ0 . Odrediti kritičnu temperaturu Bose kondenzacije u
slučaju
(a) kad nema magnetnog polja;
(b) kada je magnetno polje ekstremno jako: µ0 H ≫ kB T .
Rešenje:
Bose kondenzacija se javlja kada je temperatura Bose gasa manja od kritične tem-
perature Tc . Tada je linijski potencijal jednak nuli. Ako pak postoji magnetno
polje, hemijski potencijal mora da bude manji od nule. Ukupan broj čestica je
∑ 1 ∑V ∫ d3 p⃗
N= ( ) = N0 + .
2
β p −σµ0 H−µ h3 eβ(ϵ−µ0 σH−µ) − 1
⃗,σ e 2m
p −1 σ
N0 je broj čestica u osnovnom stanju, tj. p⃗ = 0 i σ = 1,

( )
1 1
N0 = ⇒ µ = −µ0 H − kB T ln 1 + ,
eβ(−µ0 H−µ) − 1 N0
kako je na T ≈ 0, N0 ≈ N , imamo
µ ≈ −µ0 H.
(a) H = 0
∑ 4πV ∫ ∞
p2 dp ∑
N = N0 + , 1=3
σ
h3 0 eβ(ϵ−µ) − 1 σ
∫ ∞ 2 ∫ ∞
12πV p dp 12πV p2 dp
N = N0 + ( ) = N0 + ( ) .
p2 p2
h3 β −µ h3 β +µ0 H
0 e 2m
−1 0 e 2m
−1
Kako je H = 0, ∫ ∞
12πV p2 dp
N = N0 + p2
,
h3 0 eβ 2m − 1
na T → Tc je µ = 0 ⇒ N0 = 0, imamo
∫
12π ∞ p2 dp
n= 3 p2
,
h 0 eβ 2m − 1
rešavajući integral biće
√ ( )3 ( ) ( )
12 2π m 2 3 3
n= 3
Γ ζ ,
h β 2 2
odakle sledi ( ) 23
1 nh3
Tc = ( ) .
2πmkB 3 ζ 32
(b) H ̸= 0; µ0 H ≫ kB T
∑ 4πV ∫ ∞
p2 dp
N= ( ) ,
p2
h3 β +µ0 H(σ+1)
σ 0 e 2m
−1
 
∫ ∞ ∫ ∞ ∫ ∞ 
4πV  p 2
dp p 2
dp p 2
dp 
N= 3  + ( 2 ) + ( 2 ) .
h  p 2 p p 
| 0 e{z − 1}
β 2m 0 e
β 2m
+µ 0 H
− 1 0 e
β 2m
+2µ 0 H
− 1 
| {z } | {z }
I1 I2 I3
Rešavanjem imamo
√ ( ) 32 ( )
2π m 3
I1 = ζ ;
2 β 2
√ ( ) 32
2π m
I2 = e−βµ0 H ;
2 β
√ ( ) 32
2π m
I3 = e−2βµ0 H .
2 β
Integrali I2 i I3 se mogu zanemariti, te je

( )
1 3 3
n = 3 (2πmkB Tc ) 2 · ζ ,
h 2
što daje
( ) 32
1 nh3
Tc = ( ) .
2πmkB ζ 23
~2 k2
8. Razmotriti trodimenzionalni gas bozona sa disperzionom relacijom ϵ = 2m
.
Odrediti kritičnu temperaturu Tc Boze kondezacije, i diskontinuitet toplotnog ka-
( v)
paciteta ∂C
∂T V
na toj temperaturi.
Rešenje:
Odredimo kritičnu temperaturu. Da bi makroskopski deo čestica prešao u kon-
Ncond
denzat potrebno je da Ne
bude nenulto, gde je Ncond broj bozona u stanju sa
minimalnom energijom (kondezovani), a Ne broj bozona u preostalim, pobud-
jenim energetskim nivoima. Pošto je minimalna energija za datu disperzionu
relaciju ϵ = 0 za k = 0, treba da važi ξ
(1−ξ)N
̸= 0 za makroskopske uzorke N → ∞,
što je jedino moguće ako je ξ → 1 kada T → Tc . Broj atoma Ne u pobudjenim stan-
jima, na kritičnoj temperaturi (granici kada dolazi do Boze kondezacije) jednak je
ukupnom broju atoma N :

∑ 1
N =
eβϵ −1
{excited states}
∫ ∞
V 1
= 4πk 2 dk · .
(2π)3 eβϵ −1
| {z } 0
1/zapremina stanja u k prostoru
~2 k 2 1
Nakon uvedjenja smene x ≡ 2m kb T
dobijamo:
∫ ∞
V x3/2−1 dx
N = 3 2π (2 kB T )3/2
h ex − 1
|0 {z }
ζ(3/2) Γ(3/2)
(2π m kB T )3/2
= V ζ(3/2),
h3
gde je ζ Rimanova zeta funkcija. Odatle dobijamo da je kritična temperatura

jednaka:
h2 n2/3
Tc = ·
2π kB ζ(3/2)2/3 m
Odredimo sada toplotni kapacitet Boze gasa. Važi:
∑ 1
E = ϵ·
ξ −1 eβϵ −1
{states}
∫ ∞
V ~2 k 2 1
= 4π k dk ·
2
· −1 βϵ
3
(2π) 0 2m ξ e −1
∫ ∞ 5/2−1
2πV x dx
= (kB T )5/2 (2m)3/2
h 3 ξ e −1
−1 x
|0 {z }
g5/2 (ξ) Γ(5/2)
(√ )3
3 2π kB T m
= V kB T g5/2 (ξ),
2 h
∑
pri čemu je gν (ξ) ≡ ∞ −ν
n=1 n ξ. Specijalno za ξ = 1, gν = ζ(ν). Slično se dobija da
je ukupan broj čestica, na temperaturama većim ili jednakim kritičnoj, jednak

(√ )3
N 2π m kB T
=n= g3/2 (ξ). (7.9)
V h
Na temperaturama nižim od kritične, važi ξ = 1, te dobijamo:

( ) (√ )3
∂E 15 2π m kB T
C= = V kB ζ(5/2). (7.10)
∂T 4 h
Na temperaturama višim od kritične, ξ ̸= 1. Iz definicije gν date u vidu reda
dobijamo ( ) ( )
∂g5/2 (ξ) g3/2 (ξ) ∂ξ
= · .
∂T ξ ∂T
∑
Ako iskoristimo iz (7.9) da je nλ3T = g3/2 (ξ) = ∞ 1 n ξ ≃ ξ, dobijamo diferenci-
3/2 n
ranjem tog izraza po T : ( )

3 λ3 g1/2 (ξ) ∂ξ
−n T =
2 T ξ ∂T
Odakle koristeći ξ ≃ g3/2 (ξ):
( )
∂ξ 3 n 3 g3/2 (ξ)
⇒ =− λ .
∂T 2 T T g1/2 (ξ)
Koristeći ovo upravo izvedeno dobijamo toplotni kapacitet kao
15 V
C = kB 3 g5/2 (ζ)
4 λT
3 V g3/2 (ζ) ∂ξ
+ kB T 3 ·
2 λT ζ ∂T
15 V
≃ kB 3 g5/2 (ζ)
4 λT
9 g3/2 (ξ)
− kB N
4 g1/2 (ξ)
Dakle, koristeći (7.9) dobijamo da su toplotni kapaciteti u jednom i u drugom
slučaju jednaki:
( )3/2
15 T ζ(5/4)
C− /N = kB
4 TC ζ(3/2)
( )3/2
15 T g5/4 (ξ) 9 g3/2 (ξ)
C+ /N = kB − kB
4 TC g3/2 (ξ) 4 g1/2 (ξ)
odakle vidimo da će izvodi toplotnog kapaciteta po temperaturi neće biti isti levo
i desno od kritične tačke (T = Tc , ξ = 1) zbog postojanja dodatnog člana u C+
koji zavisi od ξ, pa samim tim i od temperature.
9. Pokazati da za idelani trodimenzioni Bose gas važe izrazi
(a)
−
f5/2 (z)
pV = N kB T − (7.11)
f3/2 (z)
(b)
( ) −
1 ∂z 5 f5/2 (z)
=− − . (7.12)
z ∂T P 2T f3/2 (z)
∫∞
Koristiti da je Γ(s)fs− (z) = 0
xs−1 dx
z −1 ex −1
, gde je Γ(s)- gama funkcija, dok je fs− (z)
Riemann-ova zeta funkcija.
Rešenje:
(a) Broj čestica Bose gasa je jednak

∑
N= n̄⃗k,σ
⃗k,σ
∑ -
pov́ sto je suma po spinovima σ 1 = g degeneracija ⃗k-tog nivoa i ako predemo
u termodinamički limes, dobijamo
∫
V d3 k
N = g 3 (7.13)
2π eβ(ϵ−µ) − 1
∫ ∞
V k2 dk
= g 3 4π , (7.14)
2π 0 z eβϵ − 1
−1
~2 k2
gde je z = eβµ fugacitivnost i ϵ = 2m
. Prelaskom na integraciju po ϵ dobijamo
N g −
= 3 f3/2 (z), (7.15)
V λ
h
gde je λ = 1 . Koristeći da u trodimenzionom slučaju idelanog gasa
(2πkB T ) 2
imamo
p g −
= 3 f5/2 (z). (7.16)
kB T λ
Deobom ova dva izraza dobijamo

−
f5/2 (z)
pV = nkB T − . (7.17)
f3/2 (z)

∂
(b) Diferencirajući izraz (7.16) po ∂T p
dobija se
2 2
( )
5 gkB − gkB T − ∂z
0= 3
f5/2 (z) + 3
f3/2 (z) , (7.18)
2 λ λ ∂T p
- prvi izvod izraza (8.15) po fugacitivnosti z, odnosno

gde je naden
( − )
∂f5/2 1 −
= f3/2 (z). (7.19)
∂z z
Izraz (7.18) se, zatim, jednostavno transformiše u traženu relaciju.
10. Razmatrati gas neinteragujućih identičnih Bose kvantnih čestica, čija je energijska
disperziona relacija istog oblika kao u prethodnom zadatku. Odrediti minimalnu
dimenziju sistema d(s) na kojoj se mo ze zapaziti Bose-Einsein-ova kondenzacija.
11. Odrediti prvu popravku pritiska i toplotnog kapaciteta na temperaturama T >

Tc , gde je Tc kritična temperatura Bose-Einstien-ove kondenzacije.
12. Razmatrati idealni Bose gas u trodimenzionom sudu u blizini kritične tempera-
( v)
ture T = Tc . Odrediti vrednost diskontinuiteta veličine ∂C
∂T V
na kritičnoj tem-
peraturi.
13. Razmatrati sistem N idealnih bozona, koji se nalaze u sudu zapremine V i na

temperaturi T . Uzimajući da je spektar (disperziona relacija) oblika ϵ = Ck s
(C > 0, 0 < s < 3).
a. Odrediti entropiju sistema u funkciji z = eβµ .

II.. FERMI-DIRAC-OVA RASPODELA 271
b. Odrediti toplotni kapacitet Cv kao funkciju iste promenljive. Posebno, razma-

trati ponašanje toplotnog kapaciteta za male vrednosti temperature T << Tc ,
c. Odrediti termalnu jednačinu stanja, a posebno njen oblik za temperature T ≤

Tc .
14. Odrediti Clausius-Clapeyron-ovu jednačinu za idealni Bose-Einstein-ov gas uokolini

kritične tačke Tc i skicirati liniju koegzistencije. Pokazati da je jednačina tačaka
prelaza u P − v ravni
5 2π~2 f5/2 (1)
pv 3 = . (7.20)
m (f3/2 (1))5/3
II. Fermi-Dirac-ova raspodela
15. 10 Odrediti termičku jednačinu Fermi gasa na temperaturi T = 0. Takodje,

odrediti hemijski potencijal razmatranog gasa na T = 0.
Rešenje:
Za fermione važe sledeći grafici Kako je za bozone i za fermione E = 23 pV , biće
∫
2 2∑ ϵ 2 V ϵd3⃗k
pV = E = = · g · ,
3 3 eβ(ϵ−µ) + 1 3 (2π)3 eβ(ϵ−µ) + 1
p
⃗,σ
-
gde je g degeneracija. Uvodenjem sfernih koordinata imamo
∫ ∞
2 V ϵk 2 dk
pV = g 4π ,
3 (2π)3 0 eβ(ϵ−µ) + 1
~2 k 2
a kako je ϵ = 2m
, biće
√ 3 ∫ ∞ 3
2 gV 2m 2 ϵ 2 dϵ
pV = 4π .
3 (2π)3 ~3 0 eβ(ϵ−µ) + 1
Integral oblika
∫ ∞ 3
ϵ 2 dϵ
I= β(ϵ−µ)
0 e +1
rešavamo uvodeći smenu x = β(ϵ − µ), te je

 
∫ ∫ 0 ∫ ∞
∞
1  (x + βµ) 2 
3 3 3
1 (x + βµ) 2  (x + βµ) 2 
I= dx = 5 ·  dx + dx .
β2
5
−βµ ex + 1 β  ex+1 ex+1 
| −βµ
2 0
{z }
I1
Integral I1 možemo napisati kao

∫ 3 ∫ 3 ∫ ∫ 3
0
(βµ − x) 2 dx βµ
ex (βµ − x) 2 βµ
3
βµ
(βµ − x) 2
I1 = − = = (βµ−x) dx− 2 dx,
βµ e−x + 1 0 ex + 1 0 0 ex + 1
pa je
(∫ ∫ ∫ ∫ )
3 3 ∞ 3
1 βµ
3
βµ
(βµ − x) 2 βµ
(x + βµ) 2 (x + βµ) 2
I= 5 (βµ − x) dx −2 dx + dx + dx .
β2 0 0 ex + 1 0 ex + 1 βµ ex + 1
Za poslednji integral u zbiru važi

∫ ∞ 3
(x + βµ) 2
dx = 0,
βµ ex + 1
jer kada T → 0, tada je βµ → ∞. Imaćemo

 ( ) 32 ( ) 32 
∫ βµ ∫ βµ 1 + x
− 1− x
1  3 3 βµ βµ 
I= 5  (βµ − x) 2 dx + (βµ) 2 dx ,
β2 0 0 ex +1
a kada brojilac u drugom integralu razvijemo u red

( ) 32 ( ) 32
x x 3 x 3 x 3x
1+ − 1− =1+ · −1+ · ≈ ,
βµ βµ 2 βµ 2 βµ βµ
biće ( )
∫ ∞
1 2 5 3 3 x dx
I= 5 (βµ) 2 + (βµ) 2 + ··· .
β2 5 βµ 0 ex + 1
Kako je ( )
∫ ∞
x dx 1 1 π2
= Γ(2) 1 − ζ(2) = · ,
0 ex + 1 2 2 6
imamo konačno
( )
1 2 5 3 3 π2
I= 5 · (βµ) 2 + (βµ) 2 · · + ··· ,
β2 5 βµ 12
pa je
( ) 32 ( ( ) 52 ( ) 12 )
2 V 2m 25 µ π2 µ
pV = g 2 (kB T ) · 2 + + ··· .
3 4π ~2 5 kB T 4 kB T
( )
Kako važi Ω = −pV , a N = − ∂Ω
∂µ
, biće
T,V
( ) 32 ( 3
)
gV 2m 5 µ2 π2 1
N= 2 (kB T ) 2
5 + · 1 + ··· .
6π ~2 (kB T ) 2 8 µ 2 (kB T ) 12
Sa druge strane je
∑ ∫ ∫ kF
1 V 3⃗ V V 3
NT =0 = = g· d k θ(kF −k) = g ·4π k 2 dk = g ·k .
eβ(ϵ−µ)+1 (2π)3 (2π)3 0 6π 2 F
p
⃗,σ
Ako je ϵF = µ0 , tad
~2 kF2 1√
= µ0 ⇒ kF = 2mµ0 , µ0 = µ(T = 0)
2m ~
Ako izjednačimo dobijena dva izraza za N , imamo

( ( )2 )
2
3 3 π k B T
µ02 = µ 2 1 + + ··· ,
8 µ
što razvijanjem u red daje

( )
π 2 (kB T )2
µ0 = µ 1 + · + ··· .
12 µ2
Pretpostavimo da je
( ( )B )
kB T
µ = µ0 1+A + ··· ,
µ0
gde su A i B neke konstante. Tada je

( ( )B ) ( ( ( )B ))
kB T π2 1 kB T
µ0 = µ0 1 + A · 1 + (kB T )2 2 1 − A + ··· ;
µ0 12 µ0 µ0
π2 π2
0 = A(kB T )B µ1−B
0 + (kB T )2 µ−1
0 − A · (kB T )B+2 µ−1−B
0 +···
12 | 12 {z }
≈0
mora biti 1 − B = −1 ⇒ B = 2, te
1 π2 1 π2
0 = A(kB T )2 + (kB T )2 ⇒ A=− ,
µ0 12 µ0 12
pa je konačno ( )
( )2
π2 kB T
µ(T ) = µ0 · 1− + ··· .
12 µ0
16. Odrediti termičku jednačinu i hemijski potencijal Fermi gasa na temperaturama

T → 0.
17. Izračunati razliku izmedju toplotnih kapaciteta cp i cv za idealni Fermi gas čestica
spina 1/2 u trodimenzionom slučaju na temperaturama bliskim 0.
18. Pokazati da u niskotemperaturnom limesu važi sledeća aproksimativna formula:

∫ ∞ ∫ µ
dεf (ε) π2
1 ≈ dεf (ε) + (kB T )2 f ′ (µ) + o(T 2 ) . (7.21)
0 e B
k T
(ε−µ)
+1 0 6
Rešenje:
Sommerfeld-ov razvoj se sastoji od nekoliko sledećih koraka
∫ ∞ ∫ ∞
dεf (ε) dzf (µ + kB T z)
1 = kB T =
0 e kB T
(ε−µ)
+1 − k µT ez + 1
∫ µ
B
kB T dzf (µ − k T z)(1 + e−z − e−z )

B
= kB T +
e−z + 1
0
∫ ∞
dzf (µ + kB T z)
+ kB T =
0 ez + 1
∫ µ ∫ µ
kB T f (µ − k T z)dz
B
= dεf (ε) − kB T z +1
+
0 0 e
↑ T →0⇒ µ
→∞
∫ ∞
kB T
f (µ + kB T z)dz
+ kB T =
ez + 1
∫ µ ∫ 0
∞
f (µ + kB T z) − f (µ − kB T z)
= dεf (ε) + kB T dz ≈
0 0 ez + 1
∫ µ ∫ ∞
2 ′ z
≈ dεf (ε) + 2(kB T ) f (µ) dz z +
e +1
0
|0 {z }
π2
∫
2·6
∞
(kB T )4 ′′′ z3
+ f (µ) dz z +o(T 5 ) . (7.22)
3 e +1
| 0
{z }
3·7π 4
360
∫∞ s−1 ( ) -
Gde je iskorišćena jednakost 0
dz ezaz +1 = Γ(s)
as
1− 2s−1
1
ζ(s) .1 Neznatnim sredivanjem
jednakosti (7.22) dobijamo
∫ ∞ ∫ µ
dεf (ε) π2 2 ′ 7π 4
1 ≈ dεf (ε) + (kB T ) f (µ) + (kB T )4 f ′′′ (µ) + o(T 4 ) .
0 e kB T
(ε−µ)
+1 0 3 360
(7.23)
19. 10 Odrediti srednju koncentraciju broja fotona n u stanju ravnoteže, ako je

disperziona relacija ϵ = c~k.
1
20. Odrediti hemijski potencijal jednodimenzionog fermionskog gasa, spina 2
i mag-
netnog momenta u zavisnosti od spoljašnjeg magnetnog polja H na temperaturi
T = 0.
Rešenje:
Energija fermiona je
p2
− σµo H.
ϵp,σ = (7.24)
2m
Pošto je spin σ ∈ {1/2, −1/2}, broj fermiona u sistemu je
1
Jednakost poznata iz Statističke fizike - Uvod u kvantnu statističku fiziku. Dokazuje se jednos-
tavno, odgovarajućim razvojem u red i integracijom ”član po član”.
ε ε
εk
εk +µB B
εF εF
εk−µB B g (ε)
Slika 7.2: Cepanje energijskih nivoa elektronskog gasa u prisustvu magnetskog

polja B. (a) Energijske parabole ϵ(k) za spinove koji su u smeru, ili u suprotnom
smeru od magnetskog polja. and density of states g(E) (b) Gustina stanja g(ϵ) elek-
trona u dva različita spinska stanja u prisustvu Zeemanovog cepanja.
∑ ∑ 1 ∑ 1
N= np⃗,σ = ϵ+ −µ + ϵ− µ , (7.25)
p,σ p
⃗ e kB T
+1 p
⃗ e kB T
+1
gde je µ hemijski potencijal sistema, T temperatura sistema, dok su ϵ+ i ϵ− energije
fermiona koji ima spin + 21 , odnosno − 12 . Ako predjemo u termodinamički limes
i zamenimo za ϵ+ , tj ϵ− dobijamo
∫ ∞ ∫ ∞
2L dp dp
N= { p2
+ p2
}. (7.26)
h 0 µo
2m − 2 H−µ 0
µo
2m + 2 H−µ
e kB T +1 e kB T +1
Prethodni izraz ćemo izračunati, tako što najpre predjemo na integraciju po ϵ,
pa zatim integral izračunamo za T = 0. U tom graničnomslučaju dobićemo
raspodelu broja v cestica po energijama u obliku Heviside-ove Θ funkcije, tako
da se prethodna relacija svodi na
∫ ∞ ∫ ∞
2L dϵ p2 µo dϵ p2 µo
N= { √ Θ(− + H + µ) + √ Θ(− − H + µ)} = (7.27)
h 0 ϵ 2m 2 0 ϵ 2m 2
2L √ µo 1 µo 1
= 2m{(µ(T = 0, H) + H) 2 + (µ(T − 0, H) − H) 2 }. (7.28)
h 2 2
U slučaju slabog spoljašnjeg magnetnog polja, gornje izraze možemo da razvi-
µo H N
jemo po 2µ(0,H)
. Takodje ako uvedemo koncentraciju fermiona n = V
dobijamo
izraz
√ 1 4 1 µo H 2
n= 2mµ(0, H) 2 {1 − ( ) }. (7.29)
h 16 2µ(0, H)
Koncentraciju broja fermiona možemo prikazati i preko hemijskog potencijala za
√ √
T = 0 i H = 0. Tako dobijamo da je n = h4 2m µ(0, 0), koji možemo da koris-
timo prilikom zamene koncentracije fermiona u okviru sistema, tako da nizom
jednstavnih matematičkih transformacija dobijamo da hemijski potencijal fermi
sistema za H ̸= 0 se menja sa uključenjem magnetnog polja na sledeći način:
1 µo H 2
µ(0, H) = µ(0, 0){1 + ( ) }. (7.30)
32 2µ(0, H)
21. 10 Odrediti Paulijevu paramegnetnu susceptibilnost na niskim temperatu-

1
rama jednodimenzionog idelanog nerelativisitčkog gasa fermiona 2
i magnetnog
momenta µo . Odrediti izotermsku susceptibilnost u obliku reda, dobijenog do
kvadratnih članova ( µkTF )2 , gde je µF fermijeva energija. Koncentracija gasa je n, a
temperatura T . Interakciju izmedju elektrona zanemariti.
Rešenje:
Ukupna magnetizacija je M = 21 µ0 (n+ − n− ), gde je n+ broj magnetnih momenata
1
µ,
2 0
a n− broj magnetnih momenata − 21 µ0 (u jedinici zapremine),
 
1 µ0  ∑ ∑
M= · np⃗,+ − np⃗,−  ,
2 L
p
⃗ p
⃗
 
µ0  ∑ 1 ∑ 1
M= ( ) − ( ) .
p2 µ H p2 µ H
2L β − 02 −µ(T,H) β + 02 −µ(T,H)
p
⃗ e 2m
+1 p
⃗ e 2m
+1
Hemijski potencijal za fermione je

( ( )2 )
π2 kB T
µ(T, 0) ≈ µ(0, 0) 1 − + ··· ,
12 µ(0, 0)
µ(T, 0) = µ(0, 0) + ∆µ, za neku funkciju koja zavisi od hemijskog potencija je

∂f
f (µ(T, 0)) = f (µ(0, 0)) + ∆µ,
∂µ
2
( )2
gde je ∆µ = −µ(0, 0) π12 kB T
µ(0,0)
.

( )
( )2 p2 µ H
µ0 
− 02 −µ(0,0)
∑ π2 ∑
β 2m
1 kB T βe
M=  ( ) − µ(0, 0) ( ( 2 ) )2 −
2L  p2 µ H
− 02 −µ(0,0) µ(0, 0) 12 β p
−
µ0 H
−µ(0,0)
p
⃗ e 2m
+1 p
⃗ e 2m 2 +1

( )
∑ ( )2 p2

µ H
+ 02 −µ(0,0)
π2 ∑
β 2m
1 kB T βe 
− ( ) − µ(0, 0) ( ( 2 ) )2  .
p2 µ H
+ 02 −µ(0,0) µ(0, 0) 12 µ H
β p + 0 −µ(0,0) 
p
⃗ e 2m
+1 p
⃗ e 2m 2 +1
Potrebno je da rešimo integral oblika

∫
L ∞ βeβ(ϵ−µ)
I(µ) = dp,
h ∞ (eβ(ϵ−µ) + 1)2
p2
pošto je ϵ = 2m
i kasnije uz smenu x = β(ϵ − µ), imamo
√ ∫ ∞
√ ∫ ∞ ( )− 12
2L m dϵ eβ(ϵ−µ) 2L m ex dx x
I(µ) = √ · 2 = · µ+ .
hkB T 2 0 ϵ (eβ(ϵ−µ) + 1) h(kB T )2 2 −βµ (ex + 1)2 β
Integral može da se napiše kao

( ) 12 (∫ 0 ∫ βµ
(βµ + x)− 2 ex dx (βµ + x)− 2 ex dx
1 1
2L m
I(µ) = + +
h 2(kB T )5 −βµ (ex + 1)2 0 (ex + 1)2

∫
(βµ + x)− 2 ex dx 
1
∞

+ ,
βµ (ex + 1) 2

| {z }
≈0
te je
( ) 21 ∫ βµ ( )
2L m ex dx − 12 − 12
I(µ) = · (βµ − x) + (βµ + x) ,
h 2(kB T )5 0 (ex + 1)2
√ ∫ ( ( )2 ( )2 )
βµ
2Lβ 2 m ex dx 1 x 3 x 1 x 3 x
I(µ) = · 1+ + +1− + ,
h 2µ 0 (ex + 1)2 2 βµ 8 βµ 2 βµ 8 βµ
√ ∫ ( )
4Lβ 2 m βµ ex dx 3 x2
I(µ) = · 1+
h 2µ 0 (ex + 1)2 8 (βµ)2
što na kraju daje √ ( )
4Lβ 2 m 1 π2 3 1
I(µ) = + .
h 2µ 2 6 8 (βµ)2
( )
Za slučaj I µ(0, 0) ± µ02H , imamo
( ) √ ( )− 12 ( ( )2 )
µ0 H 2Lβ 2 m µ0 H π2 µ0 H
I µ(0, 0) ± = µ(0, 0) ± · 1 + 2 µ(0, 0) ± ,
2 h 2 2 8β 2
a razvijanjem u red
( ) √ ( )( ( ))
µ0 H 2Lβ 2 m 1 µ0 H π2 µ0 H
I µ(0, 0) ± = √ 1∓ · 1+ 1∓ ,
2 h 2 µ(0, 0) 4µ(0, 0) 8(βµ(0, 0))2 µ(0, 0)
dolazimo do
( ) √
µ0 H 2Lβ 2 m 1 µ0 H
I µ(0, 0) ± = √ (1 ∓ +
2 h 2 µ(0, 0) 2µ(0, 0)
)
π2 π 2 µ0 H π 2 µ0 H
+ ∓ ∓ .
8(βµ(0, 0))2 32β 2 µ(0, 0)3 8β 2 µ(0, 0)3
∂N N
22. Pokazati da je u 2D slučaju za fermione ispunjeno ∂T
= T
.
23. Razmatrati sud sa pregradom, koji je prikazan na slici. Zapremina na levoj strani
3
suda je 4
ukupne zapremine suda. Deo suda s leve strane sadrži fermione, spina
1
2
, na temperaturi T = 0 sa Fermi-jevom energijom od 1 eV. Desna strana suda je
prazna. Sistem je potpuno izolovan. U trenutku t = 0 pregradni zid je pomeren
udesno do kraja, i nakon izvesnog vremena sistem prelazi u novu termodinamiǔ

ravnotežu. Odrediti energiju gasa pre pomeranja pregradnog zida. Odrediti tem-
peraturu gasa kada je sistem dostigao ravnotežu. Uzeti da se ceo proces dešava
na temperaturama koje su mnogo manje od Fermi-jeve temperature.
24. Odrediti toplotni kapacitet relativističkog Fermi-jevog gasa na niskim temperat-

urama, koji se nalazi u trodimenzionom sudu. Pokazati da se dobija korektni
rezultat u neralitivističkom slučaju.
Rešenje:
Dobija se da je toplotni kapacitet oblika
kB T mc2 1
Cv = N kπ 2 (1 + )2 . (7.31)
~kF ~kF
25. 10 Fermi idealni paramagnetni gas, koncentracije n i temperature T , sastoji

se od molekula koji imaju magnetni moment µ i masu m. Odrediti susceptibilnost
gasa na niskim temperaturama.
Rešenje:
Pošto je
∑ ∫ ∫ ∞
1 gS d2⃗k gS k dk
N= β(ϵ−µ)
= = ,
e +1 (2π)2 e β(ϵ−µ) +1 2π 0 eβ(ϵ−µ)+1
⃗k,σ
tada
∂N ∂N ∂β 1 ∂N
= · =− 2
· ,
∂T ∂β ∂T kB T ∂β
a drugi činioc je
∫ ( )
∂N gS ∂ ∞
k dk gS ∂ m ( )
= · = · ln 1 + e βµ
,
∂β 2π ∂β 0 eβ(ϵ−µ) + 1 2π ∂β ~2 β
( )
∂N gS m ( ) gS m µeβµ
= − 2 2 ln 1 + e βµ
+ · 2 · ,
∂β 2π ~β 2π ~ β 1 + eβµ
dok je
gS m ( )
N= · 2 ln 1 + eβµ .
2π ~ β
Za visoke temperature će važiti N ≈ gS
2π
· m βµ
~2 β
e ,
∂N ∂N
= −kB β 2 ,
∂T ∂β
gde je
∂N gS m gS m ( )
≈− · 2 2 eβµ + · 2 · µeβµ 1 − eβµ ,
∂β 2π ~ β 2π ~ β
∂N gSm gSm gSm gSmµ
≈− 2 2
(1 + βµ) + 2
µ(1 + βµ)(−βµ) = − 2 2
− .
∂β 2π~ β 2π~ β 2π~ β 2π~2 β
26. Razmatrati gas neinteragujućih identičnih kvantnih čestica, hemijskog potenci-

jala µ, sa disperzionom relacijom ε = k s koji se nalaze u zapremini V u d-dimenzionom
N
prostoru. Odrediti veliku particionu funckiju gasa i gustinu broja čestica n = V
.
η
Izraziti veliku paricionu funkciju u funkciji s, d i fm (z), gde je ta funkcija zadata
izrazom ∫ ∞
η 1 dxxm−1
fm (z) = . (7.32)
Γ(m) 0 z −1 ex − η
- nadite
Takode - odnos E
, gde je E energija sistema čestica.
pV
Rešenje:
Velika particiona funckija je data izrazom
∏
Ξ= (1 − e−β(ϵg −µ) )−1 . (7.33)
g
Zbog toga je veliki termodinamički potencijal predstavljen izrazom oblika

∑
Ω = −kB T ln Ξ = kB T ln(1 − e−β(ϵg −µ) ), (7.34)
g
koji se nakon primene termodinamičkog limesa transformi’v se u

∫
Ω = kB T ln(1 − e−β(k −µ) )dd⃗k,
s
(7.35)
gde je integracija po dd⃗k integracija po celom d-dimenzionom prostoru. Tu in-

tegraciju po ceom prostoru možemo zameniti integracijom po slojevima, čija je
zapremina Cd dk d−1 dk, gde je Cd dk d−1 površina hipersfere u tom prostoru. Pošto
d
π2
znamo da je konstanta Cd = Γ( d2 +1)
, onda je
∫ ∞ d
−β(ks −µ) π2
Ω = kB T d ln(1 − e ) d k d−1 dk. (7.36)
0 Γ( 2 + 1)
Posle parcijalne integracije po talasnom vektoru k, dobijamo da je veliki termod-

inamički potencijal
V Γ( ds + 1) eβµ 1
Ω=− d d d f d +1 (e
βµ
). (7.37)
(4π) 2 Γ( 2 + 1) β s s
Srednji broj čestica, ćemo zračunati iz velike particione funckije

( )
∂Ω V Γ( ds + 1) ds 1 βµ
N =− = d d d f d (e ). (7.38)
∂µ V,T (4π) 2 Γ( 2 + 1) β s s
I na kraju, na osnovu Kramersove relacije Ω = −pV i srednje energije sistema koja

je
∑ ϵg
E= , (7.39)
g
1− e −β(ϵg −µ)
koja posle niza transformacija postaje
Γ( ds + 1) d eβµ 1
V βµ
E= d d d f d +1 (e ) (7.40)
s
(4π) 2 Γ( 2 + 1) β s s
dobijamo da je
E d
= . (7.41)
pV s
27. Za Fermi-Dirac-ov gas, temperatura To je temperatura na kojoj se anulira hemijski

potencijal. Odrediti To u funkciji Fermi-jeve energije.
Rešenje:
Polazeći od formule za srednji broj fermiona
∫ ∞ 1
N 2gπ(2kB T )3/2 x2
= , (7.42)
V h3 0 z −1 ex + 1
u kojoj se usled µ = 0, uzima da je fugacitivnost z = 1, odnosno dobijamo

∫ ∞ 1
2gπ(2kB T0 )3/2 x2
n= . (7.43)
h3 ex + 1
| 0
{z }
I(s= 32 )
U prethodnom izrazu smo izdvojili integral I,

∫ ∞
xs−1
I(s) = =
0 ex + 1
∫ ∞ ∑
∞
s−1 −x
= x e (−e−x )r dx =
0 r=0
∑
∞ ∫ ∞
s−1 −(r+1)x
= (−1)r x e dx =
r=0 0
∑∞ ∫ ∞
− 2s
e−t dt,
s−1
r
= (−1) (r + 1) t 2
r=0 0
gde je uvedena smena t = (r + 1)x. Tako dobijamo da je
∑
∞
(−1)r (r + 1)− 2 .
s
I(s) = Γ(s) (7.44)
r=0
Suma iz prethodnog izraza se može transformisati u
∑
∞
(−1)r (r + 1)− 2 = (1− 2 + 3− 2 + 5− 2 + 7− 2 + · · · + (2r − 1)− 2 ) +
s s s s s s
r=0
+ (2− 2 + 4− 2 + 6− 2 + 8− 2 + · · · + (2r)− 2 ) =
s s s s s
∑∞
−s
∑
∞
− 2s
(r)− 2 =
s
= (r) − 2 2
+1
r=1 r=1
−s s
= (1 − 2 2
+1
)ζ( ),
2
gde je ζ( 2s ) Riemann-ova ζ(s) Riemann-ova ζ-funkcija2 Ovim izrazom se trans-

formiše izraz (7.43) u
2gπ(2kB T0 )3/2 3 −1 3
n= 3
Γ( )(1 − 2 2 )ζ( ). (7.45)
h 2 2
Broj čestica možemo odrediti i na temperaturi T = 0, tada je
∑ ∫ kF
V
N = g n̄k = g 2 k 2 dk =
k
2π 0
( )3
V kF3 g 2mεF 2
= g 2 = 2 . (7.46)
2π 3 6π ~2
Zamenom prethodnog izraza (7.46) u izraz (7.43) dobija se
4πϵF 1
To = √ . (7.47)
kB 6π 2 (1 − 2 )ζ( 3 )
2 2
28. Razmatrati idealni gas fermiona, mase m i spina 12 , na temperaturi T = 0. Uzi-

2 2
-
majući da je disperziona relacija ϵk = ~ k , odrediti medusobnu relativnu brzinu.
2m
29. Odrediti razliku toplotnih kapaciteta Cp − Cv za idealni Fermi gas čestica spina
1
2
u trodimenzionom slučaju na niskim temperaturama. Uzeti da je disperziona
relacija ε = Ak s , gde su A i s konstante.
30. Razmatrati gas neintergujućih fermiona spina 12 , sa energijskom disperzionom

√
relacijom ϵ(k) = (mc2 )2 + (~ω)2 . Gas se sastoji od N molekula i nalazi se u
zapremini V .
N
a. Odrediti izraz za Fermi-jev talasni broj kF za taj gas u funkciji gustine n = V
.
2
Videti na kraju zbirke Dodatak C deo.
b. Pokazati da je na T = 0 ukupna energija data izrazom

∫
V m 4 c 3 xF 2 √ 2
E= 2 2 x x + 1dx (7.48)
π ~ 0
~kF
gde je xF = mc
.
c. Razmotriti nerelativistički limes ~kF << mc (odnosno xF << 1). Taylor-ovim

razvojem integranda do četvrtog reda po x, i odrediti izraz za ukupnu energiju
u toj oblasti. Prikazati vaš odgovor u zavisnosti od N i V , i pokazati da je
energija forme E ∼ N mc2 + EN R , gde je EN R gustina energije nerelativističkog
gasa fermiona, spina 21 .
d. Sada razmatrati gas u ultrarelativističkom limitu ~kF >> mc (odnosno xF >>

1). Dobiti energiju za ukupnu energiju.
( ∂E )
e. Koristeći i̧njenicu da je ba T = 0, pritisak dat izrazom p = − ∂V N
, pokazati
da za slučajeve pod (c) i (d), pritisak dat izrazom p ∼ nα . Odrediti α u oba
limita.
31. Pokazati da u slučaju idealnog Fermi gasa važe za izotermsku i adijabatsku kom-
presibilnost sledeće relacije:
+
1 ζ1/2 (z)
KT = + ,
nkT ζ3/2 (z)
+
3 ζ3/2 (z)
KS = + ,
5nkT ζ5/2 (z)
∫∞ xj−1 dx
gde je n koncentracija broja čestica. Sa ζj+ (z) = 1
Γ(j) 0 z −1 ex +1
je dat tzv. general-
isani logaritamski red. Pokazati da na niskim temperaturama važe relacije:
[ ( )2 ]
3 π 2 kB T
KT ≈ 1− ,
2nϵF 12 ϵF
[ ( )2 ]
2
3 5π kB T
KS ≈ 1− .
5nϵF 12 ϵF
32. Gustina stanja idealnog Fermi gasa je


 D, za ε > 0
D(ε) = (7.49)
 0, za ε < 0,
gde je D konstanta. Odrediti Fermi-evu energiju i zavisnost hemijskog potenci-

jala µ(T ) na niskim temperaturama. Odrediti zavisnost toplotnog kapaciteta na
niskim temperatruama.
33. Izračunati magnetizaciju idealnog gasa elektrona u prisustvu magnetnog polja

za temperature T ∼ 0 u d-dimenzionom slučaju. Pretpostaviti da fermioni imaju
p2
magnetni moment µo i da je disperziona jednačina ϵp = 2m
.
Rešenje:
p2
Energija elektrona (čestice spina 12 ) u magnetnom polju je ϵ± = 2m
∓ µ0
2
H, zav-
isno od orjentacije spina elektrona spram pravca magnetnog polja. Magnetizaciju
možemo izračunati kao
M = µ0 n+ − µ0 n−
[ d ∫ ∞
L 1
= µ0 d
d Cd k d−1 dk · β(ϵ+ −µ(H,T ))
(2π) 0 e +1
d ∫ ∞
]
L 1
− d Cd k dk · β(ϵ− −µ(H,T ))
d−1
,
(2π)d 0 e +1
( 2π )d
gde je L
zapremina jednog stanja sistema u d-dimenzionalnom k prostoru, a
Cd zapremina sfere jediničnog radijusa u d dimenzionalnom prostoru. Hoćemo
da u uračunamo prvu korekciju koju unose magnetno polje i temperatura u broj
popunjenosti stanja. Već vidimo da magnetno polje utiče na energiju sistema, ali
želimo da vidimo i kako utiče na hemijski potencijal. Podjimo od
( )d [∫ ∞
L k d−1 dk
N = d Cd
2π eβ(ϵ+ −µ(H,T )) + 1
∫ ∞
0
]
k d−1 dk
+ . (7.50)
0 eβ(ϵ− −µ(H,T )) + 1
Hoćemo odavde da izvučemo ponašanje hemijskog potencijala pri malim mag-

netnim poljima na temperaturi oko 0K. Za T → 0 važi
1
→ Θ(ϵ − µ).
eβ(ϵ−µ) +1
Koristeći ovo, integrali u (7.50) više ne idu do beskonačnosti. Zamenom i izraza
~2 k 2
za enerigju elektrona koja odgovara prostornim stepenima slobode K = 2m
,
dobijamo nakon integracije:
( √ )d [( )d/2
Ld 2m µ0 H
N = Cd · µ(H, 0) +
(2π)d ~ 2
( )d/2 ]
µ0 H
+ µ(H, 0) −
2
( √ )d ( ( )2 )
L 2m d(d − 2) µ0 H
≃ Cd (µ(H, 0))d/2 2 +
2π ~ 16 µ(H, 0)
( √ )d
L 2m
= Cd (µ(0, 0))d/2 · 2,
2π ~
gde je iskorišćeno da posmatramo slaba polja za koja važi µ0 H

2µ(H,0)
≪ 1, i, u posled-
njoj jednakosti, da se broj elektrona ne menja pri promeni polja, te isti broj elek-
trona imamo i kada polja nema H = 0. Odatle dobijamo
( ( )2 )2/d
d(d − 2) µ0 H
µ(0, 0) = µ(H, 0) 1 +
32 µ(H, 0)
( ( )2 )
d−2 µ0 H
≃ µ(H, 0) 1 + . (7.51)
16 µ(H, 0)
Želimo(da invertujemo ) dobijenu jednačinu. Traženjem rešenja u obliku µ(H, 0) =

( )B
µ0 H
µ(0, 0) 1 + A µ(0,0) , zamenom izraza u (7.51) razvojem u red, zadržavanjem
samo najnižih članova po B, dobijamo da je B = 2 i A = 2−d16
, odnosno
( ( )2 )
2−d µ0 H
µ(H, 0) ≃ 1 + .
16 µ(0, 0)
Vidimo da za mala polja popravka hemijskog potencijala srazmerna sa H 2 . Budući

µ0
da u izrazu za srednji broj popunjenosti stanja već imamo u sumi član 2
H koji je
linearan po H, uticaj magnetnog polja na hemijski potencijal nećemo ni uračunavati u
prvoj korekciji broja popunjenosti po magnetno polju. Nadjimo sada korekciju hemi-
jskog potencijala usled male, ali konačne, temperature (za računanje prve korek-
~2 k 2
cije, možemo uzeti da je H = 0). Koristeći ϵ = 2m
, dobijamo:
( √ )d ∫ ∞
L 2m 1 dϵ
N = d Cd ϵd/2−1 β(ϵ−µ)+1 .
2π ~ 2 e
|0 {z }
≡I
Integral I možemo da sredimo, uvodeći smenu x ≡ β(ϵ − µ) na sledeći način
∫ ∞ ( )d/2−1
x 1 1
I = +µ dx
−βµ β ex + 1 β
∫ βµ ( )d/2−1 x ∫ ∞
x e +1−11
= µ− dx + ...
0 β 1 + ex β 0
∫ βµ ( )d/2−1
x 1
= µ− dx
0 β β
( )d/2−1 ( )d/2−1
∫ βµ µ + x − µ − x ∫ ∞
β β ...
+ x
dx + x
dx
0 e +1 βµ e + 1
∫ ∞
d/2 2 µd/2−2 x dx
≃ µ + (d − 2) 2
d β ex + 1
| 0 {z }
1
Γ(2)ζ(2)(1− )
22−1
( )
d/2 d π 2 (d − 2) kB
2 2
T
= µ + ,
2 12 µ2
gde je iskorišćena aproksimacija da za T → 0 važi βµ → ∞, te je jedan inte-

gral proširen do beskonačnosti, a drugi, od βµ do ∞, budući da je podintegralna
funkcija brzo opadajuća funkcija pri rastu x, zanemaren. Zamenom integrala u
početni izraz dobijamo:

( √ )d/2 ( )
L 2m 1 2 π 2 (d − 2) kB
2 2
T
N = d Cd · µ(0, T )d/2 +
2π ~ 2 d 12 µ(0, T )2
( √ )d/2
L 2m 1 2
= d Cd · µ(0, 0)d/2 · ,
2π ~ 2 d
gde je u poslednjoj jednakosti iskorišćeno da broj elektrona ne zavisi od temper-

ature, te je isti kao kada je temperatura T = 0. Odatle dobijamo:
( )2/d
π 2 d(d − 2) kB2 2
T
µ(0, 0) = µ(0, T ) 1 +
24 µ(0, T )2
( )
π 2 (d − 2) kB
2 2
T
≃ µ(0, T ) 1 + .
12 µ(0, T )2
( ( )B )
kB T
Invertovanjem ove relacije, traženjem rešenja u obliku µ(0, T ) = µ(0, 0) 1 + A µ(0,0)
π 2 (2−d)
dobijamo B = 2 i A = 12
, tj:
( ( )2 )
π 2 (2 − d) kB T
µ(0, T ) = µ(0, 0) 1 + (7.52)
12 µ(0, 0)
Sada se vraćamo na početan izraz za magnetizaciju sistema. Kao što smo ranije
zaključili, nije potrebno u prvoj korekciji srednjeg broja popunjenosti uračunavati
promenu hemijskog potencijala usled postojanja magnetnog polja, ali treba uračunati
promenu hemijskog potencijala usled nenulte temperature. Razvijanjem funkcije
srednjeg broja popunjenosti u red oko µ(0, 0) dobijamo:
( √ )d [∫ (
∞
L 2m 1 d/2 1
M = µ0 K dK +
2π ~ 2 0 eβ(K−µ0 H/2−µ(0,0)) +1
( )2 )
βeβ(ϵ−µ0 H/2−µ(0,0)) π 2 (2 − d) kB T
+ β(ϵ−µ0 H/2−µ(0,0)) · µ(0, 0)
e +1 12 µ(0, 0)
+slično sa drugim integralom]
Za niske temperature, deo podintegralne funkcije prvog dela integrala postaje

step funkcija. A drugi deo integrala rešimo tako što nakon jedne parcijalne inte-
gracije opet završimo sa jednom podintegralnom step funkcijom. Nakon sredji-

vanja, dobijamo:
( √ )d [(
µ0 L 2m µ0 )2
M = d Cd H + µ(0, 0)
2 2π ~ 2 d
( ) 2
π 2 (2 − d) kB T
+ µ(0, 0) (µ(0, 0) + µ0 H/2)d/2−1
12 µ(0, 0)
( µ0 ) 2
− µ(0, 0) − H
2 d ]
( )2
π (2 − d)
2
kB T
− µ(0, 0) (µ(0, 0) − µ0 H/2)d/2−1
12 µ(0, 0)
( √ )d
µ20 L 2m [
≃ d Cd µ(0, 0)d/2−1
2 2π ~
( )]
π 2 (2 − d) d
+ µ(0, 0)d/2−3
(kB T )2
−1 ·H
12 2
III. Primena kvantnih raspodela
34. Stanje termodinamičke ravnoteže kristalne rešetke od N atoma, koja osciluje, pri-
bližno je ekvivalentno stanju ravnoteže skupa od 3N neinteragujućih kvantnome-
haničkih oscilatora. Prema tzv. Debajevoj aproksimaciji postoji: dnω = ω9N3 ω 2 dω
D
-
za ω < ωD i dnω = 0 za ω > ωD , oscilatora sa učestanošću izmedu ω i ω + dω.
- ∫ω
Konstanta ωD , tzv. Debajeva učestanost odredena je uslovom: 0 D dnω = 3N .
Prihvatajući ovu aproksimaciju odrediti toplotni kapacitet kristalne rešetke pri
veoma niskim i veoma visokim temperaturama.
35. Pri faznom prelazu gasa elektrona iz normalnog u superprovodno stanje, e− us-
trojavaju se po energijskim nivoima
~2 (k − kF )2
ϵk = ∆ + , (7.53)
2m∗
III.. PRIMENA KVANTNIH RASPODELA 291
gde je m∗ efektivna energija kvazičestica. Odrediti toplotni kapacitet ovog sis-

tema.
36. Uzeti da je fononski deo spektra čvrstog tela dat relacijom ϵ = Ak s . Koristeći
Debay-evu aproksimaciju odrediti toplotni kapacitet trodimenzionog čvrstog tela.
- odrediti gustinu stanja, i pokazati da se u limesu niskih temperatura
Takode
3
toplotni kapacitet ponaša u skladu sa relacijom Cv ≈ T s .
Rešenje:
Uzimajući u obzir da je hemijski potencijal fonona jednak nuli i da su bozoni, za
f(ω)
ωD ω
Slika 7.3: Raspodela normalnih moda f (ω) za aluminijum. Puna linija prikazuje
rezultate dobijene rasejanjem x-zraka, dok isprekidana linija prikazuje raspodelu
normalnih moda u Debay-evoj aproksimaciji.
njihovu srednju energiju možemo pisati:

∫ ϵm
g(ε)ϵdε
E= , (7.54)
0 eβε − 1
gde je g(ϵ) gustina stanja, a ϵm njihova maksimalna energija u Debay-evoj aproksi-
maciji3 . Gustinu stanja g(ε) možemo, a εmožemo odrediti na osnovu poznate
3
Pročitati na primer poglavlje ”Phonons” u knjizi [9] na 283. strani.
relacije za gustinu stanja po talasnim vektorima
V 2
g(k) = g k , (7.55)
2π 2
gde je degenarcija nivoa g = 3. Pošto je disperziona relacija ε = Ak s , odnosno da

je dϵ = sAk s−1 dk dobijamo da je
V − 3 3 −1 1
g(ϵ) = g A s εs . (7.56)
2π 2 s
Maksimalnu vrednost talasnog vektora u Debay-ovoj aproksimaciji možemo odred-

iti na osnovu toga što ukupan broj stanja treba da bude jednak broju moda oscilo-
vanja koja se za jedan sistem od N čestica iznosi 3N , odnosno da je
∫ kD
V
3N = g 2 k 2 dk (7.57)
2π 0
V k3
= g 2 D. (7.58)
2π 3
Energija dobijena u ovoj aproksimaciji je oblika

∫
gV 1 −3/s ϵm ε3/s dε
E = A (7.59)
2π 2 s 0 eβε − 1
∫
gV 1 −3/s −1− 3 xm x3/s dx
= A β s , (7.60)
2π 2 s 0 ex − 1
gde smo uveli smenu x = βε. U cilju da pojednostavimo zapis, uvešćemo oznaku
∫ xm
TD x3/s dx
D(xm ) = D( ) = g , (7.61)
T 0 ex − 1
εD
gde je definisana tzv. Debay-eva temeratura TD = kB
. Za ukupni toplotni ka-
pacitet dobijamo
( )
∂E
Cv = = (7.62)
∂T V
[ ( )]
gV 1 −3/s 1+ 3s 3 3 TD 3
′ TD TD
= A kB ( + 1)T s D( ) + T s D ( ) − 2
+1
. (7.63)
2π 2 s s T T T
U limitu niskih temperatura, gornja granica Debye-evog integrala se može aproksimi-

rati sa +∞
gV 1 −3/s 1+ 3s 3 3
CV ≈ 2
A kB ( + 1)T s D(+∞), (7.64)
2π s s
gde je D(+∞) konstanta. Vidimo da se zaista u limesu niskih temperatura, toplotni
kapacitet menja kao
3
CV ∼ T s . (7.65)
37. Odrediti hemijski potencijal poluprovodnika, u graničnom slučaju, u kome važi

(∆−µ) µ
e kB T
>> 1 i e kB T >> 1. Smatrati da je poznata masa šupljina mp , masa elektrona
me i energija procepa ∆.
38. Disperziona relacija talasnog kretanja unutar čvrstog stanja je data relacijom ω =
αk n . Odrediti specifičnu toplotu na visokim temperaturama.
-
39. Grafen je pojedinačan list (sloj) ugljenikovih atoma, koji su medusobono spo-
jeni u dvodimenzionoj ravni. On se može dobiti skidanjem (ljuštenjem) grafita.
Struktura provodnih zona grafena su takve da ekscitacije pojedinačnih čestica se
mogu ponašati kao relativistički Dirac-ovi fermioni, čija je disperziona jednačina
na nisikim energijama data jednačinom
ϵ(⃗k) = a|⃗k|. (7.66)
Eksperimenti u kojima je zapažena ova neuobičajena osobina su opisani u N ature438, 197(2005)
a. Odrediti kako se hemijski potencijal ponaša na niskim temperaturama.
b. Odrediti toplotni kapacitet Cv ovakih bezmasenih čestica.
40. N čestica, spina 21 , i mase m u zapremini V na konstantnoj temperaturi T mogu se

vezivati i praviti parove spina 0. Energija veze je ϵ0 < 0 po jednom paru. Čestice
su u suprotnom medjusobno neinteragujuće.
a. Pokazati da je u ravnoteži
µ2 = 2µ1 , (7.67)
gde je µ2 hemijski potencijal para, a µ1 hemijski potencijal pojedinačnih čestica.
b. Odrediti broj parova čestica u ravnoteži na T = 0.
c. Na kojoj vrednosti hemijskog potencijala µ1 dolazi do Bose kondenzacije?
41. Fermioni A, spina 12 su smešteni u zapreminu V na temperaturi T . Dva fermiona

-
mogu medusobno da interaguju, čime se dobijaju bozoni
A + A → A2 . (7.68)
za čije stvaranje je potrebno uložiti energiju ϵo > 0. U ravnoteži, sistem sadrži

Nf fermiona i Nb bozona. Pronaći izraz na osnovu koga se može odrediti odnos
Nb
broja fermiona i bozona .
Zatim, dobiti taj odnos eksplicitno za nulu temper-
Nf
ature T = 0. I na kraju, odrediti odnos izmedu- tih dvaju vrsta čestica i za slučaj
kada bi kvantna statistika bila zanemarena, odnosno da su i pre reakcije i posle

reakcije klasične čestice.
42. Elektroni u nekom komadu metala bakra se mogu razmatrati kao Fermi gas.
gr
Metal bakra u čvrstom stanju ima masenu gustinu 9 cm3 . Pretpostavljajući da
je T = 0, izračunati Fermi-jevu energiju εF i Fermi-jevu temperaturu TF = kεFB .
43. He3 na niskim temperaturama može preći iz tečnog u čvrsto stanje promenom
( dp )
pritiska. Posebna osobina te granice faza je u tome da dT topljenja
je negativno na
( dp )
temperaturama od 0.3K (dok je na temeraturama oko 0.1K dostiže čak dT topljenja
≈
−3 · 106 PKa .
a. U čvrstoj fazi, He3 formira kristalnu rešetku. Spin nukleusa svakg atma je
1 - spinova, odrediti entropiju ss po atomu
. Zanemarujući interakciju izmedu
2
(koristeći jedino ”spinske” stepene slobode). Svaki atom ima nuklearni spin 21 .
b. Tečni He3 je modelovan kao idealni gas fermiona sa zapreminom od 46·10−30 m−3
po atomu. Odrediti kolika je Fermijeva temperatura TF , u stepenima Kelvina?
c. Kako se toplotni kapacitet He3 u tečnom stanju ponaša na niskim temperatu-

rama? Zapiši izraz na niskim temperaturama T << TF u zavisnosti od N , T ,
kB , TF i ostalih numeričkih konsanti.
d. Koristeći rezultat iz prethodne tačke odrediti entropiju po čestici sl

( dp )
e. Koristeći Clausius-Klapeiron-ovu jednačinu, odrediti dT topljenja
upotrebljavajući
rezultat koji je dobijen u eksperimentu, po kome je razlika zapremina po ǎtomima
vl − vs ≈ 3 · 10−30 m3 .
44. Pokazati da ukupna ukupna energija čvrstog tela u Debye-ovoj aproksimaciji je

- da za T << TD , veličina koja predstavlja ra-
jednaka 9 N kB TD . Pokazati takode
8
zliku toplotnih kapaciteta Cp − CV Debye-ovog čvrstog tela se menja sa T 7 , dok

njihov količnik CV
Cp
∼ 1.
§8 Dodatak
I. Gama funkcija
Gama funkcija se uvodi integralom
∫∞
Γ(n + 1) = 0
xn e−x dx, (8.1)
koji konvergija za n > 0. Domen se može proširiti u kompleksnoj ravni. Korisne

osobine gama funkcije:
Γ(n + 1) = nΓ(n); (8.2)
Γ(n + 1) = n! zan ∈ N; (8.3)

1 √
Γ( ) = π, (8.4)
2
- su bitne i sledeće relacije

a takode
π
Γ(n)Γ(1 − n) = zan ∈ (0, 1); (8.5)
sin(πx)
√
1 π
Γ(n)Γ(n + ) = 2n−1 Γ(2n). (8.6)
2 2
Za velike vrednosti parametra n, može se koristiti Stirling-ova funkcija
√
Γ(n) ∼ nn e−n 2πn. (8.7)
II.. O RIEMANN-OVOJ ζ FUNKCIJI 297
U slučaju da se uzme da je argument gama funkcije kompleksni broj z, asimptotski

izraz za |z| < 1 je dat izrazom
( )
1 z π2
Γ(z) = − γ + 2
3γ + , (8.8)
z 6 2
gde je γ = 0.577216... Euler-ova konstanta.
II. O Riemann-ovoj ζ funkciji
Riemann-ova ζ (zeta) funkcija1 se uvodi

∑∞
1
ζ(s) = s
, (8.9)
n=1
n
i predstavlja specijalan slučaj tzv. Hurwitz-ove ζ funkcije, koja se uvodi kao ζH (s, q) =
∑∞ 1
n=1 (n+q)s . Vrednosti Riemann-ove funkcije se dobijaju kao specijalan slučaj, odnosno
ζR (s) = ζH (s, 1). Ako u gama funkciji2

∫ ∞
Γ(n) = e−x xn−1 dx, (8.10)
0
-
predemo sa integracije po x na integraciju po sx, dobijamo
∫ ∞
Γ(n) = s n
e−sx xn−1 dx. (8.11)
0
Zatim prebacimo sn na levu stranu, i tako dobijeni izraz prosumiramo po s što

dovodi do izraza ∫
∑
∞ ∞∑
∞
−n
Γ(n) s = e−sx xn−1 dx, (8.12)
s=1 0 s=1
koji nas dovodi do

∫∞ xn−1
Γ(n)ζ(n) = 0 ex −1
dx. (8.13)
1
Bernhard Riemann (1826-1866), nemački matematičar, poznat po svom doprinosu oblastima
matematike poput analize ili diferencijalne geometrije. Njegov rad je 50 godina kasnije bio
korišten pre svega u razvoju teorije relativnosti.
2
Na dalje će se koristiti oznaka ζ bez indeksa za Riemann-ovu ζ funkciju.
298 § 8. DODATAK
Tako Fermi -Dirac-ova funkcija se može opisati funkcijom

( ) ∫∞ xn−1
Γ(n) 1 − 1
2n−1
ζ(n) = 0 ex +1
dx. (8.14)
Vrednosti zeta funkcije za neke cele i polucele vrednosti:
3 5 7
s 2
2 2
3 2
4 5 6 7
π2 π4 π6
ζ(s) 2.612 6
1.341 1.202 1.127 90
1.037 945
1.008
Analogno se uvodi generalisani logaritamski red

∑
∞ ∑
∞
(±1)n
fs± (z) = zn. (8.15)
n=1 n=1
ns
Riemann-ova funkcija se koristi i kod sledećih integrala

∫ ∞
xn ex
ζ(n)Γ(n + 1) = ;
(ex − 1)2
0
( )
1
G±
1 (x) = ln(1 ∓ x), G±
n (1) = ζ(n), G−
n (1) = 1− ζ(n).
2n−1
III. Bessel-ove funkcije
Bessel-ova funkcija ν-tog ranga je uvedena izrazom

( x )ν ∑
∞
(−1)n ( x )2n
Jν (x) = . (8.16)
2 n=0
n!(n + ν)! 2
d
Treba dokazati da je xJν−1 (x) = dx
(xJν (x)), za ν = 1. Krenimo od prvog izvoda
izraza (8.16)
( )
d d ( x )ν ∑
(−1)n ( x )2n
∞
(xJν (x)) = x =
dx dx 2 n=0 n!(n + ν)! 2
∑∞
(−1)n ( x )2n+ν
= (2n + ν + 1)
n=0
n!(n + ν)! 2
( x )ν−1 ∑ (−1)n 2n + ν + 1 ( x )2n
∞
= x .
2 n=0
n!(n + ν)! 2 2
III.. BESSEL-OVE FUNKCIJE 299
d
Zahtevajući da je dx
(xJν (x)) = xJν−1 (x), dobijamo da je ν = 1, što dovodi do izraza
d
xJo (x) = (xJ1 (x)). (8.17)
dx
Ovome je ekvalitetno ∫ x
zJo (z)dz = xJ1 (x). (8.18)
0
Aproksimativni izrazi za x << 1:

za ν = 0 dobija se izraz
1 ( x )0
J0 (x) ≈ = 1, (8.19)
Γ(0 + 1) 2
dok za ν = 1, Bessel-ova funkcija postaje
1 ( x )1 x
J1 (x) ≈ = . (8.20)
Γ(1 + 1) 2 2
Aproksimativni izrazi za x >> 1:

za ν = 0 dobija se √
2 π
J0 (x) ≈ cos(x − ), (8.21)
πx 4
dok za ν = 1, Bessel-ova funkcija postaje
√
2 3π
J1 (x) ≈ cos(x − ). (8.22)
πx 4
Bibliography
[1] Dalvit D.A.R, Frastai J. i Lawrie I.D. Problems on Statistical Mechanics, Institute
of Physics Publishing, Bristol and Philadelphia, 1999.
[2] Problems and Solutions on Thermodynamics and Statistical Mechanics, edited by

Yung-Kuo Lim, World Scientific, Singapore, 1990.
[3] Milić B, Milošević S. i Dobrosavljević Lj. Zbirka Zadataka iz Teorijske Fizike III deo:
Statistička Fizika, Naučna Knjiga, Beograd 1979.
[4] Milošević S. Osnovi Fenomenološke Termodinamike, Privredno-Finansijski Vodič,

Beograd 1979.
[5] Feldman Y. Statistical Mechanics, The Hebrew University of Jerusalem,

Jerusalem 1997 (http://www.aph.huji.ac.il/feldman/statistical.htm).
[6] Feynman R. Statistical Mechanics: A set of Lectures, W. A. Benjamin, New York

1972.
[7] Gibbs J.W. Elementary Principles in Statistical Mechanics, Dover Publication, New
York 1960 (Reprint of original 1902. edition).
[8] Hill T.L. Statistical Mechanics: Principles and Selected Applications, McGraw-Hill,
New York 1956.
BIBLIOGRAPHY 301
[9] Huang K. Statistical mechanics, 2nd ed., John Wiley, New York 1987.
[10] Huang K. Introduction to Statistical Physics, Taylor & Francis, London 2001.
[11] Isihara A. Statistical Physics, Academic Press, New York – London 1971.
[12] Kubo R. Statistical Mechanics, North-Holland Publishing Company, Amsterdam

1968.
[13] Landau L.D. and Lifshitz E.M. Statistical Physics, Addison-Wesley 1969.
[14] Milić B. Statistička Fizika, Naučna Knjiga, Beograd 1970.
[15] Mušicki Dj. Uvod u Teorijsku Fiziku II – Statistička Fizika, Prirodno-matematički

Fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd 1984.
[16] Nattermann T. Statistische Physik, University of Cologne, Köln 1999

(http://www.thp.uni-koeln.de/natter/data/stat pdf.zip).
¯
[17] Pathria R.K. Statistical Mechanics, 2nd ed. Butterworth-Heinemann, Oxford
1996.
[18] Reichl L. A Modern Course in Statistical Physics, 2nd ed., J. Wiley and Sons, New
York 1998.
[19] Reif F. Statistical Physics, Berkeley Physics Course, V5, McGraw-Hill, New York
1965.
[20] Tošić B. Statistička Fizika, Institut za Fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u

Novom Sadu, Novi Sad 1978.
[21] Honercamp, J, Statistical Physics Springer-Verlag, Heidelberg 2002.
[22] Stanley H.E. Introduction to Phase Transitions and Critical Phenomena, Oxford Uni-
versity Press, Oxford 1971.
302 BIBLIOGRAPHY
[23] Yeomans J.M. Statistical Mechanics of Phase Transitions Department of Physics,

Clarendon Press, Oxford, 1992.
[24] D. Mermin and H. Wagner, Phys. Rev. Letters 17 1133 (1966).

SF - Zbirka, Vladimir Miljković

Uploaded by

Document Informationclick to expand document information

Copyright:

Available Formats

SF - Zbirka, Vladimir Miljković

Uploaded by

Document Information

Original Description:

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

SF - Zbirka, Vladimir Miljković

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

.

pripremio: Vladimir Miljković

Beograd, mart 2013.

§4 Neravnotežna statistička fizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

II. Slučajne šetnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

§5 Ravnotežna statistička fizika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

§6 Ravnotežna statistička fizika interagujućih sistema . . . . . . . . . . . 242

§7 Osnove kvantne statističke fizike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253

1. Pokazati da u slučaju da bilo koja promenljiva je u zavisnosti druge dve promenljive

u slučaju da je x = x(y, ω), i da je ω = ω(y, z).

Drugi identitet, dobijamo iz formule za izvod složene funkcije važi

što se može uporediti sa zavisnošću varijable x po parametrima y i z:

što nas dovodi do dokaza identiteta

3. Pretpostavimo da je data funkcija f = f (x, y, z), i da su poznati parcijalni izvodi

4. Proveri mogućnost da sledeće diferencijalne forme predstavljaju totalne diferen-

(a) df (x, y) = (2y 2 − 3x)dx − 4xydy

(b) df (x, y) = (y − x2 )dx + (x + y 2 )dy

5. Razmatrati dva diferencijala

(a) df (x, y) = (2xy + x2 )dx + x2 dy

(b) dg(x, y) = y(x − 2y)dx − x2 dy.

- dve tačke (a, b) i (x, y).

6. Pokazati da za svaki diferencijal koji se može uvesti izrazom

̸ dF = u(x, y)dx + v(x, y)dy,

I. Prvi i drugi princip termodinamike

gde su T1 i T2 (Q1 i Q2 ) temperature (količine toplote) idealnog gasa u izotermskim

2. Idealni gas vrši ciklus

Odrediti koeficijent korisnog dejstva razmatranog ciklusa, uzimajući u obzir da

gde su Cv i Cp odgovarajući toplotni kapaciteti.

Relacija koja se dobija je oblika

a time smo i potvrdili zavisnost koja se tražila u uslovima zadatka.

4.  2 Pokazati da razlika toplotnih kapaciteta važe sledeće reacije

(a) Na početku, zapisaćemo izobarni toplotni kapacitet u obliku jakobijana

što ćemo dalje transformisati umetanjem ∂, odnosno

5. Pokazati da važi sledeća relacija

koji prelazi u zapis parcijalnih izvoda

čime je dokazan izraz koji je formulisan u tekstu zadatka.

6. Termička jednačina idealnog gasa dvoatomskih molekula je pV = nm RT , dok je

(b) Izračunati entropiju sistema S.

(c) Izračunati unutrašnju energiju sistema U

(d) Odrediti izotermsku i adijabatsku kompresibilnost kT i kS idealnog gasa.

(b) S(T, V ) = S(To , Vo ) + kB ln VVo + CV ln TTo .

7. Pokazati sledeću relaciju

8.  2 Klasični realni gas se u nalazi u ravnotežnom stanju, tako da su termod-

(a) Odrediti toplotni kapacitet Cp .

(b) Izračunati unutrašnju energiju sistema U .

(c) Izračunati entropiju sistema S.

(d) Odrediti izotermsku i adijabatsku kompresibilnost kT i kS idealnog gasa.

(e) Pokazati da pri adijabatskim kvazistatičkim promenama važi T (v − b)γ−1 =

(a) Polazeći od relacije (2.8) i izračunavajući parcijalne izvode za ovde razma-

(b) Unutrašnju energiju možemo da zapišemo u zavisnosti od temperature T i

dok s druge strane unurašnja energija za termomehaničke sisteme ima oblik

Uzimajući da se entropija menja po zakonu

(c) Polazeći od jednačine (2.22) dobijamo jednačinu

Polazeći od relacije (2.3), i izraza koji su dobijeni u prethodnim koracima

(e) Do jednačine adijabatskog procesa za van der Waals-ove gasove se može

odakle se uz nekoliko jednostavnih matematičkih operacija i zajedno sa relacijom

p(T, V ) = aT 5/2 + bT 3 + cV −2 , (2.34)

CV (T, V ) = gT 3/2 V + eT 2 V + f T 1/2 , (2.35)

4. 2 Pokazati da razlika toplotnih kapaciteta važe sledeće reacije

8. 2 Klasični realni gas se u nalazi u ravnotežnom stanju, tako da su termod-

13. 2 Pokazati da unutrašnja enerija supstance ne zavisi od zapremine sistema,

17. 2 Izračunati entropiju i jednačinu adijabatskog procesa sistema, čija gustina

20. 3 Posmatrati zračenje apsolutno crnog tela ako je unutrašnja energija po