Idi na sadržaj

CCL1

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
CCL1
Dostupne strukture
PDBPretraga ortologa: PDBe RCSB
Spisak PDB ID kodova

1EL0, 4OIJ, 4OIK

Identifikatori
AliasiCCL1
Vanjski ID-jeviOMIM: 182281 MGI: 98258 HomoloGene: 55541 GeneCards: CCL1
Lokacija gena (čovjek)
Hromosom 17 (čovjek)
Hrom.Hromosom 17 (čovjek)[1]
Hromosom 17 (čovjek)
Genomska lokacija za CCL1
Genomska lokacija za CCL1
Bend17q12Početak34,360,328 bp[1]
Kraj34,363,233 bp[1]
Lokacija gena (miš)
Hromosom 11 (miš)
Hrom.Hromosom 11 (miš)[2]
Hromosom 11 (miš)
Genomska lokacija za CCL1
Genomska lokacija za CCL1
Bend11 C|11 49.99 cMPočetak82,067,483 bp[2]
Kraj82,196,516 bp[2]
Ontologija gena
Molekularna funkcija• cytokine activity
• CCR chemokine receptor binding
• chemokine activity
Ćelijska komponenta• extracellular region
• Vanćelijsko
Biološki proces• chemokine-mediated signaling pathway
• cellular response to tumor necrosis factor
• cellular calcium ion homeostasis
• neutrophil chemotaxis
• Hemotaksija
• GO:0032320, GO:0032321, GO:0032855, GO:0043089, GO:0032854 positive regulation of GTPase activity
• cellular response to interleukin-1
• GO:0046730, GO:0046737, GO:0046738, GO:0046736 Imuni odgovor
• positive regulation of ERK1 and ERK2 cascade
• cellular response to interferon-gamma
• lymphocyte chemotaxis
• inflammatory response
• GO:0022415 viral process
• GO:0072468 Transdukcija signala
• positive regulation of cytosolic calcium ion concentration
• antimicrobial humoral immune response mediated by antimicrobial peptide
• positive regulation of monocyte chemotaxis
• regulation of signaling receptor activity
• G protein-coupled receptor signaling pathway
• positive regulation of inflammatory response
• monocyte chemotaxis
• eosinophil chemotaxis
Izvori:Amigo / QuickGO
Ortolozi
VrsteČovjekMiš
Entrez

6346

20290

Ensembl

ENSG00000108702

ENSMUSG00000020702

UniProt

P22362

P10146

RefSeq (mRNK)

NM_002981

NM_011329

RefSeq (bjelančevina)

NP_002972

NP_035459

Lokacija (UCSC)Chr 17: 34.36 – 34.36 MbChr 11: 82.07 – 82.2 Mb
PubMed pretraga[3][4]
Wikipodaci
Pogledaj/uredi – čovjekPogledaj/uredi – miš
Hemokinski (C-C motiv)-ni ligand 1
Identifikatori
SimbolCCL1
Alt. simboliSCYA1, I-309, TCA3, P500, SISe
NCBI gen6346
HGNC10609
OMIM182281
PDB1EL0
RefSeqNM_002981
UniProtP22362
Ostali podaci
LokusHrom. 17 q11.2
Pretraga za
StruktureSwiss-model
DomeneInterPro

Hemokin C-C motivnog liganda 1 (CCL1), kod ljudi poznat i kao mali inducibilni citokin A1 i I-309. CCL1 je mali glikoprotein koji pripada porodici CC hemokini.

Aminokiselinska sekvenca

[uredi | uredi izvor]

Dužina polipeptidnog lanca je 96 aminokiselina, a molekulska težina 10.992 Da.[5].

Simboli

C: Cistein
D: Asparaginska kiselina
E: Glutaminska kiselina
F: Fenilalanin
G: Glicin
H: Histidin
I: Izoleucin
K: Lizin
L: Leucin
M: Metionin
N: Asparagin
P: Prolin
Q: Glutamin
R: Arginin
S: Serin
T: Treonin
V: Valin
W: Triptofan
Y: Tirozin

1020304050
MQIITTALVCLLLAGMWPEDVDSKSMQVPFSRCCFSFAEQEIPLRAILCY
RNTSSICSNEGLIFKLKRGKEACALDTVGWVQRHRKMLRHCPSKRK

Genomika

[uredi | uredi izvor]

CCL1 kodiran je CCL1 genom koji je jedan od nekoliko gena hemokina grupiranih na hromosomu 17, pozicija 17q11.2-q12.[6] Eksprimira se specifično aktiviranim T-ćelijama, nakon sekundarne stimulacije.[7] Homologni mišji gen naziva se Tca-3.

Otkriće

[uredi | uredi izvor]

CCL je prvi ljudski CCL hemokin koji je identificiran molekulskim kloniranjem tokom traženja eksprimiranih gena pomoću T-ćelija.[8]

Funkcija

[uredi | uredi izvor]

CCL1 je mali glikoprotein s molekularnom težinom od približno 15-16 kDa. CCL1 izlučujU aktivirani monociti / makrofagI, T-limfociti i endotelne ćelije.[9] CCL1 se veže za hemokinski receptor CCR8 i inducira priliv Ca2+, hemotaksije i reguliza apoptozu.[10] CCR8 konstitutivno je eksprimiram u monocitima / makrofagima, Th2 i regulatornim T-limfocitima.[6][11][12] Dakle, CCL1 uglavnom djeluje kao hemoatraktant za monocite / makrofage, T-limfocite, posebno Th2-diferencirane T-ćelije i podskup T-regulatornih ćelija in vitro u upalnom siteru. Također može privući NK-ćelije, nezrele B-ćelije, ali ne privlači neutrofile.

CCL1 stimulira privremeno povećanje koncentracije slobodnog citoplazmatskog kalcija u monocitima, ali ne i u drugim tipovima ćelija.Nadalje, CCL1 inhibira apoptoze u timusnim ćelijskim linijama, putem RAS / MAPK, ali mže spriječiti apoptozu koja je inducirana deksametazonom u kulturama ćelija mišjeg timusnog limfoma.[10][13][14]

Klinički značaj

[uredi | uredi izvor]

CCL1 je uključen u upalne procese putem aktiviranja leukocita i mogao bi imati presudnu ulogu u angiogenezi i drugim virusnim i tumorskim procesima.[15][16][17] Naprimjer, transkripcija CCL1 po većanau primarnim ljudskim CD4 +T-ćelijama koje eksprimiraju T-ćelijske imunoglobuline i protein 3 koji sadrži domen mucina (TIM-3) i identificiran je kao diferencijalno transkribirani gen u CD4+ćelijama T-ćelija koje eksprimiraju TIM-3 za regulaciju antitumorske imunosti. CCL1 je također prekomjerno eksprimiran u ATL ćelijama i posreduje autokrinu antiapoptoznuu petlju duž CCR8 za in vivo rast i preživljavanje leukemijskih ćelija. Zbog ovih činjenica, poremećaj regulacije CCL1 može dovesti do patogeneze nekoliko bolesti. CCL1 ima ulogu u različitim funkcijama CNS-a i mogao bi biti povezan s nekim neuroinflamatornim poremećajima. Pored ostalih hemokina, poput CCL2, CCL3 i CCL4, u razvoju apscesa mozga zabilježeno je i prisustvo CCL1, što je najverovatnije dovelo do priliva limfocita i monocita, a time adaptivniog imunskog odgovora hronične opstruktivne plućne bolesti.[18]

Budući da se CCL1 veže za CCR8 receptor, neke bolesti mogu biti uzrokovane poremećajem regulacije i disfunkcijom ovog receptora. Naprimjer, ekspresija iRNK CCL1 i CCR8 otkrivena je u CNS –u miševa s eksperimentalnim autoimunskim encefalomielitisom (EAE).[19] Međutim, pokazalo se da je i receptor CCR8 povezan s fagocitnim makrofagima i aktiviranom mikroglijom u MS lezijama i da je u direktnoj korelaciji s demijelinizacijskom aktivnošću. Receptor CCR8 može poslužiti kao osnovni receptor za razne sojeve HIV-1 tropskih, dualno-tropskih i makrofagnih tropskih područja HIV-1. Dakle, CCl1 je takođe proučavan kao mogući snažni inhibitor fuzije ćelija i ćelija posredovanih ovojnicom HIV-1 i virusnom infekcijom.[20]

Zbog patoloških promjena koje mogu biti uzrokovane poremećajem regulacije receptora CCR8, neka istraživanja usredotočena su na mogućnosti njegove inhibicije. Pokušavaju naćii put za suzbijanje apoptotske aktivnost CCL1, uklanjanjem tri aminokiseline sa C-kraja CCL1 smanjuje vezanje CCR8, ali pretvara CCL1 u snažniji CCR8 agonist, što dovodi do povećanog unutarćelijskog oslobađanja kalcija i povećane antiapoptotske aktivnosti.[21]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b c GRCh38: Ensembl release 89: ENSG00000108702 - Ensembl, maj 2017
  2. ^ a b c GRCm38: Ensembl release 89: ENSMUSG00000020702 - Ensembl, maj 2017
  3. ^ "Human PubMed Reference:". National Center for Biotechnology Information, U.S. National Library of Medicine.
  4. ^ "Mouse PubMed Reference:". National Center for Biotechnology Information, U.S. National Library of Medicine.
  5. ^ "UniProt, P22362". Pristupljeno 15. 6. 2021.
  6. ^ a b Rollins BJ (august 1997). "Chemokines". Blood. 90 (3): 909–28. doi:10.1182/blood.V90.3.909. PMID 9242519.
  7. ^ Miller MD, Krangel MS (april 1992). "The human cytokine I-309 is a monocyte chemoattractant". Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 89 (7): 2950–4. Bibcode:1992PNAS...89.2950M. doi:10.1073/pnas.89.7.2950. PMC 48781. PMID 1557400.
  8. ^ Miller MD, Wilson SD, Dorf ME, Seuanez HN, O'Brien SJ, Krangel MS (oktobar 1990). "Sequence and chromosomal location of the I-309 gene. Relationship to genes encoding a family of inflammatory cytokines". Journal of Immunology. 145 (8): 2737–44. PMID 2212659.
  9. ^ Wilson SD, Burd PR, Billings PR, Martin CA, Dorf ME (septembar 1988). "The expression and regulation of a potential lymphokine gene (TCA3) in CD4 and CD8 T cell clones". Journal of Immunology. 141 (5): 1563–70. PMID 2457620.
  10. ^ a b Tiffany HL, Lautens LL, Gao JL, Pease J, Locati M, Combadiere C, et al. (juli 1997). "Identification of CCR8: a human monocyte and thymus receptor for the CC chemokine I-309". The Journal of Experimental Medicine. 186 (1): 165–70. doi:10.1084/jem.186.1.165. PMC 2198957. PMID 9207005.
  11. ^ Trebst C, Staugaitis SM, Kivisäkk P, Mahad D, Cathcart MK, Tucky B, et al. (februar 2003). "CC chemokine receptor 8 in the central nervous system is associated with phagocytic macrophages". The American Journal of Pathology. 162 (2): 427–38. doi:10.1016/S0002-9440(10)63837-0. PMC 1851139. PMID 12547701.
  12. ^ Zingoni A, Soto H, Hedrick JA, Stoppacciaro A, Storlazzi CT, Sinigaglia F, et al. (juli 1998). "The chemokine receptor CCR8 is preferentially expressed in Th2 but not Th1 cells". Journal of Immunology. 161 (2): 547–51. PMID 9670926.
  13. ^ Louahed J, Struyf S, Demoulin JB, Parmentier M, Van Snick J, Van Damme J, Renauld JC (februar 2003). "CCR8-dependent activation of the RAS/MAPK pathway mediates anti-apoptotic activity of I-309/ CCL1 and vMIP-I". European Journal of Immunology. 33 (2): 494–501. doi:10.1002/immu.200310025. PMID 12645948.
  14. ^ Van Snick J, Houssiau F, Proost P, Van Damme J, Renauld JC (septembar 1996). "I-309/T cell activation gene-3 chemokine protects murine T cell lymphomas against dexamethasone-induced apoptosis". Journal of Immunology. 157 (6): 2570–6. PMID 8805659.
  15. ^ Tamgüney G, Van Snick J, Fickenscher H (novembar 2004). "Autocrine stimulation of rhadinovirus-transformed T cells by the chemokine CCL1/I-309". Oncogene. 23 (52): 8475–85. doi:10.1038/sj.onc.1207903. PMID 15378023.
  16. ^ Ruckes T, Saul D, Van Snick J, Hermine O, Grassmann R (august 2001). "Autocrine antiapoptotic stimulation of cultured adult T-cell leukemia cells by overexpression of the chemokine I-309". Blood. 98 (4): 1150–9. doi:10.1182/blood.v98.4.1150. PMID 11493464.
  17. ^ Bernardini G, Spinetti G, Ribatti D, Camarda G, Morbidelli L, Ziche M, et al. (decembar 2000). "I-309 binds to and activates endothelial cell functions and acts as an angiogenic molecule in vivo". Blood. 96 (13): 4039–45. doi:10.1182/blood.V96.13.4039. PMID 11110671.
  18. ^ Takabatake N, Shibata Y, Abe S, Wada T, Machiya J, Igarashi A, et al. (oktobar 2006). "A single nucleotide polymorphism in the CCL1 gene predicts acute exacerbations in chronic obstructive pulmonary disease". American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 174 (8): 875–85. doi:10.1164/rccm.200603-443OC. PMID 16864713.
  19. ^ Godiska R, Chantry D, Dietsch GN, Gray PW (maj 1995). "Chemokine expression in murine experimental allergic encephalomyelitis". Journal of Neuroimmunology. 58 (2): 167–76. doi:10.1016/0165-5728(95)00008-p. PMID 7539012. S2CID 13148735.
  20. ^ Horuk R, Hesselgesser J, Zhou Y, Faulds D, Halks-Miller M, Harvey S, et al. (januar 1998). "The CC chemokine I-309 inhibits CCR8-dependent infection by diverse HIV-1 strains". The Journal of Biological Chemistry. 273 (1): 386–91. doi:10.1074/jbc.273.1.386. PMID 9417093.
  21. ^ Denis C, Deiteren K, Mortier A, Tounsi A, Fransen E, Proost P, et al. (2012). "C-terminal clipping of chemokine CCL1/I-309 enhances CCR8-mediated intracellular calcium release and anti-apoptotic activity". PLOS ONE. 7 (3): e34199. Bibcode:2012PLoSO...734199D. doi:10.1371/journal.pone.0034199. PMC 3313992. PMID 22479563.

Vanjski linkovi

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz "https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=CCL1&oldid=3396928"