Deuterij

Deuterij
bezokvira
Općenito
Druga imena	Teški vodik, teški hidrogen
Maseni broj	2
Simbol	H ili D
Broj neutrona	1
Broj protona	1
Podaci o nuklidu
Zastupljenost	0,0156% (na Zemlji)
Vrijeme poluraspada	stabilan
Atomska masa	2,01410178 u
Spin	1+
Višak energije	13.135,720±0,001 keV
Energija vezivanja	2.224,52±0,20 keV

Deuterij, poznat i kao teški vodik, je stabilni neradioaktivni izotop vodika kod kojeg se atomsko jezgro sastoji od protona i neutrona, za razliku od najčešće prisutnog izotopa vodika kojem se jezgro sastoji od samog protona. Atomska masa mu je 2,104 u.

Hemijski simbol deuterija je ²H ali se koristi i simbol D mada deuterij sam za sebe nije hemijski element. Hemijski se ponaša identično vodiku uz izraziti izotopski efekt. Dva izotopa se mogu razlikovati pomoću masene spektrometrije zbog ogromne razlike u atomskoj masi i nuklearne magnetne rezonancije zbog ogromne razlike u rezonantnim frekvencijama. Zbog izotopskog efekta i fizičke osobine spojevi deuterija mogu značajno da se razlikuju od vodikovih analoga; naprimjer, D₂O, teška voda je viskoznija od H₂O i ima znatno višu tačku topljenja. Atomsko jezgro deuterija naziva se deuteron, ima spin +1 pa je, prema tome, bozon.

Upotreba

Deuterij je posebno koristan u protonskoj nuklearnoj magnetnoj rezonanciji. Da bi se izbjeglo preklapanje signala iz uzorka sa signalom iz rastvarača, većina NMR rastvarača je perdeuterisana, dakle, sav vodik je zamenjen deuterijem.

Također pogledajte

• Fuzija
• Tokamak
• Tricij

Vanjski linkovi

• "Nuclear Data Center". KAERI.
• "Annotated bibliography for deuterium". ALSOS: The Digital Library for Nuclear Issues. Lexington, VA: Washington and Lee University. Arhivirano s originala, 5. 5. 2010. Pristupljeno 26. 11. 2019.
• Mullins, Justin (27. 4. 2005). "Desktop nuclear fusion demonstrated". New Scientist.
• Lloyd, Robin (21. 8. 2006). "Missing gas found in Milky Way". Space.com.

Lakši: hydrogen-1	Deuterij je izotop hydrogena	Teži: Tritium
Proizvod raspada : —	Lanac raspada deuterij	raspada se u: Stable