Skip to main content

Gordan Maricic

Followers

143

Following

59

Co-authors

5

Mentions

1

Public Views

Intellegent and educate. Modest at my own expense. A poet and a translator more than a scholar. A teacher who needs creative vibes from his students.

less

Istraživanja Journal of Historical Researches

University of Novi Sad, Faculty of Philosophy

Marina Milanović Andrijašević

University of Belgrade

University of Basel

New College of Florida

King's College London

Zahra Jannessari Ladani زهرا جان نثاری لادانی

University of Isfahan

Eleonora Rocconi

University of Pavia

New York University

Rutgers, The State University of New Jersey

Elodie Paillard

The University of Sydney

InterestsView All (7)

Uploads

Drafts by Gordan Maricic

Gordan Maričić, Pregled antičke književnosti I (hrestomatija sa osvrtom na autore), NNK Internacional, Beograd 2023, 395.

by N. Internacional and Gordan Maricic

Nađe ga onde na žalu gde sedi, od očiju još je grozne prolivao suze, za povratkom tugujuć' svojim... more Nađe ga onde na žalu gde sedi, od očiju još je grozne prolivao suze, za povratkom tugujuć' svojim. Dane je gubio slatke, jer nije već voleo nimfe, nego je ipak on po nuždi provodio noći s nimfom u prostranoj spilji, on nehoćan ljubio hoćnu. Cele je dane sedeć' na hridi i obali morskoj, suzama, uzdahom, bolom svoje raskidajuć' srce, na trepetljivo more pogled'o i ronio suze. Blizu pristupi preda nj i reče nimfa božanska: "Jadniče, nemoj više tugovati ovde, i život neka ti više ne kopni, jer ja ću te pustiti rado. Nuder naseci dugih stabala i sekirom čamac prostrani složi, a rebra visoko nad njim učvrsti, da bi te po moru on po plavetnom nositi mog'o. A ja ću jela ti spremit' i vode i rumenog vina, mnogo ću svega pripremit' , da ne bi gladov'o putem, još ću te odeti ruhom, a vetar ću poslat ozad, da se neozleđen vratiš u svoju očinsku zemlju, ako to žele bozi, što širokim vladaju nebom, koji su voljom jači od mene, a jači i delom. " Reče i zadršće na to Odisej, patnik božanski, pa se obrati njojzi i krilate prozbori reči: "Drugo ti, boginjo, snuješ, a ne da pošalješ mene, kada me podstičeš sada da plovim bezdanom morskom, prostranom, strašnom i mučnom, da ne mogu broditi po njoj crne i jednake lađe, što Divov ih vetar veseli. Neću ja prekò volje u tvoj ući čamac, ako se, boginjo, pre ne zakuneš zakletvom svetom da mi nikakva jada ne pripremaš drugoga više!" Reče i nasmeja se Kalipsa, nimfa božanska, rukom ga pomiluje i reč progovori njemu: "Jesi domišljan ti i umeš pametno mislit' , kad ti je na pamet palo ovakve da spomeneš reči! Zemlja sada nek znade i široko nad nama nebo, i još podzemni Stiga u ponoru, najveća što je i najstrašnija kletva u blaženih bogova sviju: ja ti nikakva jada ne pripremam drugoga više,

Gordan Maričić, Željka Šajin, ANCIENT GREEKS AND SUICIDE IN THE TRAGEDIES: SOPHOCLES᾿ AJAX AND EURIPIDES᾿ HERACLES

by Gordan Maricic and Željka Šajin

This paper analyzes attitudes towards suicide in ancient Greece as presented in Greek tragedies. ... more This paper analyzes attitudes towards suicide in ancient Greece as presented in Greek tragedies. Although suicide as a social phenomenon was a common motif in various ancient plays, the focus here will be on two tragedies, Sophocles᾿ Ajax and Euripides᾿ Heracles, in which suicidal tendencies motivated by a loss of honor are most clearly depicted. In these plays, the two heroes are faced with a dilemma: choosing between an honorable death or a life spent in shame. In accordance with the ideals of his creator and the strict heroic code, Sophocles' Ajax decides to commit suicide. Euripides' Heracles, however, broken and devastated, chooses life by relying only on himself and his friendship with Theseus.

Гај Салустије Крисп, Историје (Historiae), Говори и писма, Превод с латинског Гордан Маричић, Коментар Жарко Петковић

ГАЈ САЛУСТИЈЕ КРИСП, КАТИЛИНИНА ЗАВЕРА (De coniuratione Catilinae)

Превод с латинског Гордан Маричић, коментар Жарко Петковић, СКЗ, Београд, 2015

Сви људи, који настоје да надвисе остала жива бића, ваља да запну што више могу да живот не прово... more Сви људи, који настоје да надвисе остала жива бића, ваља да запну што више могу да живот не проводе у муку, попут стоке што је природа створи погнуту и трбуху покорну. 1 2 Сва наша снага, међутим, у духу је и телу. Дух је, углавном, господар, а тело слуга: 2 једно нам је заједничко са боговима, 3 друго са зверима. 3 Зато ми се чини исправнијим тражити славу у менталној снази него у физичкој сили и, пошто је овај живот кратак, оставити о себи што трајнији спомен. 4 4 Углед заснован на пријатној спољашњости или на богатству променљив је и несталан, 5 а врлина је славна и вечна. 5 Људи су се надугачко и навелико препирали да ли је за успех на бојном пољу преча духовна или телесна снага. 6 Јер пре но што се чега прихватиш, ваља размислити; а кад си размислио, ваља ти бити хитар на делу. 6 7 Тако је по себи обоје недовољно, па једно друго треба да допуњава. 2 У почетку су се краљеви -јер то је био први назив за владаре на земљи 7 -различито понашали: једни су се служили духом, други телом. Тада су људи још живели без похлепе, свак је својим био задовољан. 2 Али доцније, Кир у Азији, Лакедемоњани и Атињани у Грчкој подјармљују градове и народе, 8 жудњу за моћи узимају као разлог за рат и највећу славу виде у највећој власти. Тада је, коначно, кроз опасности и тешкоће откривено да у рату највећу моћ има ментална снага. 3 1 Сасвим платонистички речено: Rep. 586a;Phaedo, 80a. Иначе, ова преамбула сасвим се ослања на почетнe идеје Цезаровог говора (51.1-4; cf. R. Sklenář, La République des Signes: Caesar, Cato, and the Language of Sallustian Morality, TAPhA 128 (1998) 205-211). 2 Locus communis: Cic. Rep. 3.37; Sen. Ep. 114.23. 3 Исто стоји код Платона, Phaedo, 80a. 4 Бесмртност се стиче тако што се на земљи творе славна дела. Тако стоји, различито интонирано, и код других писаца, нпр: Cic. Tusc. Disp. 1.32; Arch. 28; Verg. Aen. 4.232-3. 5 Oдбацивање лепоте и богатства је познати стоичарски захтев: Dion. Laert. 7.102. 6 Још једна опште позната мисао, која је до Салустија могла стићи преко његове лектире: Thuc.

Gordan Maričić, SOFOKLE I NJEGOVA "ANTIGONA": STVARALAC I TRAGEDIJA KROZ VEKOVE

Sofokle i njegova Antigona: stvaralac i tragedija kroz vekove, 2020

Posto ji legen da o tro ji ci grč kih tra gi ča ra, Eshi lu, Sofoklu i Euri pi du. Pre ma njoj, p... more Posto ji legen da o tro ji ci grč kih tra gi ča ra, Eshi lu, Sofoklu i Euri pi du. Pre ma njoj, pove zu je ih bit ka kod Sala mi ne, 480. godi ne pre n. e. Eshil je tada imao četr de set pet godi na i borio se pro tiv Per si ja na ca, Sofo kle je kao sedam na e sto godiš njak na čelu hora pevao pobed nič ki pean, a Euri pid se, navod no, rodio na sam dan bit ke. Otu da se u nji ho vim drama ma odra ža va ju tri raz li či ta raz do blja atin ske isto ri je. Eshil je pesnik atin skog pole ta u doba per sij skih rato va i rađanja demo kra ti je; Euri pid ope va kri zu te demo kra ti je, krv, znoj i suze Pelo po ne skog rata; Sofo kle je, među tim, poe ta koga nadah nju je pro cvat Ati ne u Peri klo vo vre me.

Јована Раденковић, Гордан Маричић, Катулова Песма 51 и Сапфин Фрагмент 31: дијалог или расправа

ЕАП, God. 13, Br. 2., стр. 529–538., 2018

GORDAN MARIČIĆ, ŽELJKA ŠAJIN, "Dugi život kralja Osvalda" Velimira Lukića: antika, savremenost, politika

by Gordan Maricic and Željka Šajin

Lucida Intervalla, 48,175-184., 2019

Ифигенија Радуловић Гордан Маричић AНДОКИД, БЕСЕДНИК КОЈИ ЈЕ ЈЕДНОМ ПОГРЕШИО

Gordan Maricic, Marina Milanovic FOR READING, WATCHING AND CLAPPING: SARTRE'S DIRTY HANDS AND HRISTIĆ'S CLEAN HANDS

by Gordan Maricic and Marina Milanović Andrijašević

Gordan Maričić – Marina Milanović, For reading, watching and clapping: Sartre’s Dirty Hands and Hristić’s Clean Hands, Istraživanja, 26, Faculty of Philosophy, Department of History, Novi Sad 2015, 46–56.

The aim of this paper is to show how and to what extent destinies of two characters two antipodal... more The aim of this paper is to show how and to what extent destinies of two characters two antipodal drama titles are intertwined in the context of human sinning and atonement. We are going to analyze Dirty Hands by Jean-Paul Sartre and Clean Hands by Jovan Hristić. The paper offers interpretations of errors committed by tragic heroes and their comparison with characters from Sophocles' tragedy Oedipus the King. The paper sheds more light on the role and importance of the environment in shaping human guilt, as well as the consequences which this guilt leaves in the lives of the drama characters.

Gordan Maricic, Marina Milanovic, THE TRAGIC CHORUS IN ANCIENT TIMES AND NOWADAYS: ITS ROLE AND STAGING

by Gordan Maricic and Marina Milanović Andrijašević

Gordan Maričić – Marina Milanović, The Tragic Chorus in Ancient Times and Nowadays: Its Role and Staging, Istraživanja, Journal of Historical Researches, 27, Faculty of Philosophy, Department of History, Novi Sad 2015, 58–68.

In this paper, we shall try to clarify the role of the chorus in the origin and development of th... more In this paper, we shall try to clarify the role of the chorus in the origin and development of the ancient tragedy. We can rightly say that it represents the pinnacle of intellectual and artistic expression of the Greek civilization. We will point out historical circumstances and facts related to existence of the chorus; the place the chorus has in Greek society and on the stage will also be discussed, as well as its characteristics. In the, conditionally speaking, second part of this paper, possibilities of reviving the ancient drama, especially tragedy on the modern scene, shall be discussed. Should one aspire to more faithful imitation or creative interpretation? What are the difficulties a director is facing when he has to decide what to do with the chorus? Is there only one answer or are there more?

Sterija i Horacije

Гордан Маричић, Од златне средине, стихом, до висине (Један Стеријин препев из Хорација), Свеске, број 82, Панчево 2006, 160–165.

(Jedan Sterijin prepev iz Horacija) KLJUČNE REČI: Sterija. Horacije. Original i prepev. ''Sklad d... more (Jedan Sterijin prepev iz Horacija) KLJUČNE REČI: Sterija. Horacije. Original i prepev. ''Sklad dva pesnička glasa''. Biografija pesnika i literarno nasleđe. Trajnost i prolaznost. KEY WORDS: Sterija. Horatius. The original and the poetic translation. "The harmony of two poetic voices". The poet's biography and the literary heritage. The permanence and the evanescence. Prelistavam Horacijeve Carmina, tražim pesmu koju bih mogao da prevedem, iskam predah od Euripidove Medeje. Znamenita oda II, 10. Čitam prevod Miroslava Markovića, a onda posežem za Sterijom. Izuzetan prepev! Ne umem ja ovako. Odlažem knjigu. Prolazi mesec dana. Dobijam ponudu da pišem o Sterijinoj poeziji. O njenim vezama sa antikom. Možda umem da pišem o II, 10. Vredi pokušati. Malo je eseja o pesmama Jovana Sterije Popovića. Još je manje onih značajnih. S radošću izdvajam Jovana Hristića (Pesnik Sterija), Miodraga Pavlovića (Jovan Sterija Popović, njegova poezija) i Miodraga Popovića (Meditativna lirika J. St. Popovića). Postoji i jedna knjiga koja je neprikosnovena. Studije o Steriji Mirona Flašara i u njoj Sterijino Davorje i Horacijeve ode. Posle Profesora, nije lako otkriti i napisati nešto novo o ovoj temi. Pokušaću. Kao njegov bivši student i magistrant. Kao prilježni čitalac njegove knjige. Uostalom, kao pesnik i prevodilac. Miron Flašar piše da Sterijine, kao i Horacijeve pesme počivaju na ''nerazlučivoj sprezi ličnog i obrazovnog, 'primarnog' i 'literarnog' iskustva.'' 1 Osvrnuo bih se zato, na početku, na biografije srpskog i rimskog pesnika. Sterijino Davorje izašlo je 1854. u Novom Sadu, dakle pred sam kraj Popovićevog života (1856. godine). Horacijeve Carmina (knjige 1-3) objavljene su kao celina 23. g. p. n. e. U to doba Kvint Flak imao je četrdeset i dve godine. Duboko razočaran, sputan nemoću da ostvari svoje kulturno-prosvetne ideje u Beogradu, Sterija daje ostavku u martu 1848. godine, a već u aprilu vraća se u rodni Vršac da u miru živi i piše. Spokoja, međutim, nije našao. "U sebi pesnik se neprestano kidao i lomio, u njemu su večito ključali srdžba i nespokoj." 2 Sterijini biografi ističu njegov sukob i neslaganje sa spoljnim svetom, ali nameće se misao da je pesimizam bio duboko usađen u pesnikov karakter. 3 Jer, teško je verovati da čovek u četrdeset i drugoj godini života, koliko je Steriji kad napušta Beograd, može imati suviše iluzija o životu. (U toj životnoj dobi Horacije je uveliko uspostavio duhovnu ravnotežu.) Tragedije i razočaranja i dalje sustižu i slamaju, ali je čovek uveliko formiran. Zato Sterijinu melanholiju i pesimizam možemo shvatiti i kao životni stav i opredeljenje. Biografi često prećutkuju 1 Miron Flašar, Studije o Steriji, Beograd 1988, 301. 2 Miodrag Popović, Meditativna lirika Jovana Sterije Popovića u: Jovan Sterija Popović, Zbornik radova, Beograd 1965, 297. 3 Još Jovan Skerlić piše (Istorija nove srpske književnosti, Beograd 1967, 177): "Ovaj pisac 'veselih pozorja' i veliki zabavljač srpske publike nije bio veseo duh. Jednom prilikom je kazao kako je 'glavna čerta moga temperamenta melanholija'. U stvari, on je bio pesimist, i gotovo sva njegova zbirka je ispevana u tom duhu. Njegov pesimizam nije bio onaj pomodni romantičarski 'svetski bol', jedno nakalemljeno i tuđe osećanje, razvijanje jedne konvencionalne književne teme. Život ga je načinio pesimistom, i svojim dubokim unutrašnjim životom došao je do zaključka o ništavilu sveta i o veličini bola. Nesrećan u očinskom domu, nesrećan u bračnom životu, rđavo prošavši u činovničkoj karijeri, odbačen u jedno malo mesto gde ga niko nije razumevao, u poslednjim godinama i u materijalnoj nevolji, naročito bolestan-on nije mogao gledati ružičasto na život. On je bio izgubio veru u ideje, u ljude, u život, i rad, i svuda je video: 'ništa, ništa, ništa'."

Marko Valerije Marcijal, Uvek epigrami

Marko Valerije Marcijal, Uvek epigrami, sa latinskog preveo, predgovor (5–13) i beleške (njih 87) napisao Gordan Maričić, Mali Nemo, Pančevo 2008, 91 strana.

Katul i Sima Pandurović

Гордан Маричић, Пољупци без броја – браник вечној ноћи: Пета Катулова песма и За старим Катулом Симе Пандуровића, Истраживања, 22, Филозофски факултет у Новом Саду, Одсек за историју, Нови Сад 2011, 85–9.4.

Сажетак: У својој песми број 5, једној од четири, директно или индиректно посвећених бројању пољу... more Сажетак: У својој песми број 5, једној од четири, директно или индиректно посвећених бројању пољубаца, Гај Валерије Катул супротставља страстан и интензиван живот вечној ноћи, у ствари, смрти. Такав живот, испуњен небројеним пољупцима и сталним давањем и примањем, лек је и против опаких стараца и зле зависти.

BUBE I JANTAR -PROLAZNOST I TRAJ: MARCIJAL I DOBRIŠA CESARIĆ

Gordan Maričić, Bube i jantar – prolaznost i traj: Marcijal i Dobriša Cesarić, Антика, савремени свет и рецепција античке културе, Међународни скуп, Књига резимеа, Београд – Сремска Митровица , 9–11. септембар 2011, 17.

Apstrakt: U svoja dva epigrama (IV 32 i VI 15) rimski pesnik Marko Valerije Marcijal (između 40. ... more Apstrakt: U svoja dva epigrama (IV 32 i VI 15) rimski pesnik Marko Valerije Marcijal (između 40. i 104. g. n. e.) govori o pčeli, odnosno mravu koje jantar ovekovečuje. Tom smrću pčela stiče nagradu za svoj mar i trud, a mravlji neugledan život tako zablista. Dobriša Cesarić (1902-1980) u Bubici (Pjesme, Zagreb 1951.) izjednačuje jantar i svoju pesmu, koja takođe čuva spomen na "stvorenjce malo", ali i relativizuje poetsko stvaranje i fikciju. U tom duhu je i autoironični katren Kad bi bar ćilibar Gordana Maričića, kojim se zaokružuje ovaj mali motivski srodan kvartet pesama. Ključne reči: Marcijal, Dobriša Cesarić, bubice, jantar, prolaznost, stvaranje, trajanje. Prema helenskom mitu, Helijade su kćerke koje je Heliju rodila Okeanida Klimena. 1 Zovu se Meropa, Helijeja, Feba, Eterija i Dioksipa ili Lampetija. Kad je Zevs Faetonta munjom oborio u Eridan, Helijade su oplakivale bratovljevu smrt sve dok im se suze nisu pretvorile u ćilibar, a tela u topole. Neumoljivi, jetki i cinični Marcijal svoju osećajnu i saosećajnu poetsku prirodu pokazuje jedino kad piše epitafe na smrt dece, posebno robova, 2 i u dva epigrama o kojima će danas biti reči. I koji, čini se, nemaju uzore u ranijoj helenskoj i rimskoj tradiciji. Kako to kod ovog pesnika obično ide, da posle najskarednijeg i najoštrijeg epigrama dolazi najdirljiviji, tako je i ovde. Prepoznajemo i poentu, "žilu kucavicu" Marcijalove pesme, ali ona stiže nekako lako i blago, kao ljubav kad joj je stvarno vreme. Mesto zbivanja je, pretpostavljamo, hlad velikih topola, širokih krošanja. I mrava i pčelu sustiže smrt koja je nagrada za njihov životni trud i vrednoću. Pčela je takvu smrt možda i priželjkivala (credibile est ipsam voluisse mori), dok je mrav, za života preziran-mada ne znamo zašto jer i on je trudbenik-zahvaljujući jantaru postao dragocen (pretiosa). Marcijal čak smešta pčelu u 1 Helije, s nimfom Rodom, ima i sedam sinova, izuzetnih vajara. 2 Demetrija (I 101), Atule (I 104 i 106), Erotione (V 34 i 37; X 61), Glaucija (VI 28 i 29), Urbika (VII 96) i Kanaka (XI 91).

Doživljaj Troje u raznim generacijama srpskih pesnika: Vojislav Ilić, Velimir Lukić i Jovan Hristić

Gordan Maričić, Doživljaj Troje u raznim generacijama srpskih pesnika: Vojislav Ilić, Jovan Hristić i Velimir Lukić, Античка култура, европско и српско наслеђе, Међународни скуп, Књига резимеа, Београд – Сремска Митровица – Нови Сад, 25–28. септембар 2009, 21.1.

DOŽIVLJAJ TROJE U RAZNIM GENERACIJAMA SRPSKIH PESNIKA: VOJISLAV ILIĆ, VELIMIR LUKIĆ I JOVAN HRIST... more DOŽIVLJAJ TROJE U RAZNIM GENERACIJAMA SRPSKIH PESNIKA: VOJISLAV ILIĆ, VELIMIR LUKIĆ I JOVAN HRISTIĆ Apstrakt: Trojica srpskih pesnika bili su nadahnuti motivima iz Trojanskog rata: Vojislav Ilić (Pred Trojom) krajem devetnaestog, Velimir Lukić (Plač Helene za Parisom) i Jovan Hristić (Tri ratne pesme, 3) koncem dvadesetog veka. Ovaj rad pokušava da pokaže da li su i koliko njihove pesme bile vezane za istorijski trenutak ili za trenutnu inspiraciju. I da, možda, pokaže da su Velimir Lukić (1936-1997) i Jovan Hristić (1933-2002) napisali uspele, čak svevremene pesme, dok je Vojislav Ilić (1860-1894) svojim doživljajem Troje pravio tek predah za istinska poetska pregnuća. Ključne reči: Doživljaj Troje: motivi i slike. Nadahnuće. Poetski angažman. Savremenost i svevremenost. Vojislav Ilić: Pred Trojom. Velimir Lukić: Plač Helene za Parisom. Jovan Hristić: Tri ratne pesme, 3. U vremenskom intervalu od nekih stotinak godina, trojica srpskih pesnika nadahnuli su se Trojom, odnosno nekim motivima i slikama vezanim za slavnu i krvavu vojnu i njene sudeonike. To su: Vojislav Ilić, Velimir Lukić i Jovan Hristić. Pođimo redom, hronološki, onako kako su pesme nastajale. PRED TROJOM 1 Dan je okončan burni. Pred kapijama Troje Strašne ahajske čete na ravnoj poljani stoje, I Feb buktinju pali, i zrači sa visine Bakarne šlemove njine. Čuj! U daljini tavnoj kimvali sladosno zvone, I smeh se razleže njihov i trube njihove ječe. U slavu sutrašnjeg dana, o gromovniče Krone! To njini pehari zveče. 1 Pesma je preuzeta iz: Vojislav Ilić, Celokupna dela, I, s predgovorom Sime Pandurovića, uredio Ranko Mladenović, Beograd 1922, 162-163.

Gaj Salustije Krisp, Jugurtin rat, Sa latinskog preveo, predgovor i beleške napisao dr Gordan Maričić, Stylos, Novi Sad 2004.

Neosnovano se žale ljudi da im je priroda krhka i kratkoveka, pa da njom više upravlja slučaj neg... more Neosnovano se žale ljudi da im je priroda krhka i kratkoveka, pa da njom više upravlja slučaj nego vrlina. Sa druge strane, ako razmisliš, nećeš naći ništa veće ni izvrsnije i otkrićeš da toj prirodi pre nedostaje marljivosti ljudske negoli snage ili vremena. Duh je vođa i zapovednik ljudskog života. Kad stupa ka slavi putem vrline, on obiluje snagom i moći, čuven je i ne oskudeva u sreći, pošto ona ne može nikome ni dati ni oteti poštenja, marljivosti i ostalih dobrih svojstava. Ali ako se, obuzet opakim požudama, oda lenjosti i putenim slastima, ubrzo ga savlada pogubna strast; a kad se u nemaru rasplinu snaga, vreme i um, optužuje se slabost ljudske prirode: svako svoju krivicu objašnjava spletom okolnosti. Kad bi se ljudi toliko brinuli za dobro, s kolikom revnošću sežu za tužim i suvišnim, a često i opasnim, ne bi njima više upravljao slučaj, nego bi oni vladali njime i dosegli takvu veličinu, da bi se, iako smrtni, slavom obesmrtili. 2

TWO RADIO DRAMAS OF LOVE, HATE AND REVENGE

by Gordan Maricic and Ifigenija Radulović

The topic of this paper is an ancient and everlasting story of love, hate, and vengeance. This ar... more The topic of this paper is an ancient and everlasting story of love, hate, and vengeance. This archetypal narrative was recreated and staged in the 1960s in the form of two radio dramas by two Serbian (at the time Yugoslav) playwrights Jovan Hristić and Velimir Lukić. By means of those plays the two renowned scholars and playwrights achieved the revival of the previously mentioned ancient myth in the contemporary circumstances and rewrote the old story using modern features and language.

Papers by Gordan Maricic

The Tragic Chorus in Ancient Times and Nowadays: Its Role and Staging

ИСТРАЖИВАЊА, 2016

In this paper we shall try to clarify the role of the chorus in the origin and development of the... more In this paper we shall try to clarify the role of the chorus in the origin and development of the ancient tragedy. We can rightly say that it represents the pinnacle of intellectual and artistic expression of the Greek civilization. We will point out historical circumstances and facts related to the existence of the chorus; the place the chorus has in Greek society and on the stage as well as its characteristics will also be discussed.In the second part of this paper, possibilities of reviving the ancient drama, especially tragedy on the modern scene, shall be discussed. Should one aspire towards a more faithful imitation or a creative interpretation? What are the difficulties a director is facing when he has to decide what to do with the chorus? Is there only one answer or are there more?

For Reading, Watching and Clapping: Sartre’s “Dirty Handsˮ and Hristić’s “Clean Handsˮ

ИСТРАЖИВАЊА, 2016

The aim of this paper is to show how and to what extent destinies of two characters two antipodal... more The aim of this paper is to show how and to what extent destinies of two characters two antipodal drama titles are intertwined in the context of human sinning and atonement. We are going to analyze Dirty Hands by Jean-Paul Sartre and Clean Hands by Jovan Hristić. The paper offers interpretations of errors committed by tragic heroes and their comparison with characters from Sophocles' tragedy Oedipus the King. The paper sheds more light on the role and importance of the environment in shaping human guilt, as well as the consequences which this guilt leaves in the lives of the drama characters.

Катулова Песма 51 и Сапфин Фрагмент 31: дијалог или расправа?

Issues in Ethnology and Anthropology, 2018

Рад преиспитује добро познат, али никада до краја растумачен однос Катулове Песме 51. и Сапфиног ... more Рад преиспитује добро познат, али никада до краја растумачен однос Катулове Песме 51. и Сапфиног Фрагмента 31, са циљем да још једном истакне поклапања и мимоилажења два текста, као и њихову међусобну условљеност и повезаност. Компаративном анализом текста рад ће испитати оне аспекте интертекстуалности који су своју функционалност и значај распарчали у мноштвo скривених подслојева, те их тако лишили стега стриктних и искључивих тумачења. Намера је да се открије нови текстолошки простор на којем би се Катул и Сапфа још једном срели и отпочели дијалог. Исто тако, трагамо за текстолошким простором, на коме би тај, још давно започети, дијалог песник и песникиња разрешили и окончали.

Gordan Maričić, Pregled antičke književnosti I (hrestomatija sa osvrtom na autore), NNK Internacional, Beograd 2023, 395.

by N. Internacional and Gordan Maricic

Nađe ga onde na žalu gde sedi, od očiju još je grozne prolivao suze, za povratkom tugujuć' svojim... more Nađe ga onde na žalu gde sedi, od očiju još je grozne prolivao suze, za povratkom tugujuć' svojim. Dane je gubio slatke, jer nije već voleo nimfe, nego je ipak on po nuždi provodio noći s nimfom u prostranoj spilji, on nehoćan ljubio hoćnu. Cele je dane sedeć' na hridi i obali morskoj, suzama, uzdahom, bolom svoje raskidajuć' srce, na trepetljivo more pogled'o i ronio suze. Blizu pristupi preda nj i reče nimfa božanska: "Jadniče, nemoj više tugovati ovde, i život neka ti više ne kopni, jer ja ću te pustiti rado. Nuder naseci dugih stabala i sekirom čamac prostrani složi, a rebra visoko nad njim učvrsti, da bi te po moru on po plavetnom nositi mog'o. A ja ću jela ti spremit' i vode i rumenog vina, mnogo ću svega pripremit' , da ne bi gladov'o putem, još ću te odeti ruhom, a vetar ću poslat ozad, da se neozleđen vratiš u svoju očinsku zemlju, ako to žele bozi, što širokim vladaju nebom, koji su voljom jači od mene, a jači i delom. " Reče i zadršće na to Odisej, patnik božanski, pa se obrati njojzi i krilate prozbori reči: "Drugo ti, boginjo, snuješ, a ne da pošalješ mene, kada me podstičeš sada da plovim bezdanom morskom, prostranom, strašnom i mučnom, da ne mogu broditi po njoj crne i jednake lađe, što Divov ih vetar veseli. Neću ja prekò volje u tvoj ući čamac, ako se, boginjo, pre ne zakuneš zakletvom svetom da mi nikakva jada ne pripremaš drugoga više!" Reče i nasmeja se Kalipsa, nimfa božanska, rukom ga pomiluje i reč progovori njemu: "Jesi domišljan ti i umeš pametno mislit' , kad ti je na pamet palo ovakve da spomeneš reči! Zemlja sada nek znade i široko nad nama nebo, i još podzemni Stiga u ponoru, najveća što je i najstrašnija kletva u blaženih bogova sviju: ja ti nikakva jada ne pripremam drugoga više,

Gordan Maričić, Željka Šajin, ANCIENT GREEKS AND SUICIDE IN THE TRAGEDIES: SOPHOCLES᾿ AJAX AND EURIPIDES᾿ HERACLES

by Gordan Maricic and Željka Šajin

This paper analyzes attitudes towards suicide in ancient Greece as presented in Greek tragedies. ... more This paper analyzes attitudes towards suicide in ancient Greece as presented in Greek tragedies. Although suicide as a social phenomenon was a common motif in various ancient plays, the focus here will be on two tragedies, Sophocles᾿ Ajax and Euripides᾿ Heracles, in which suicidal tendencies motivated by a loss of honor are most clearly depicted. In these plays, the two heroes are faced with a dilemma: choosing between an honorable death or a life spent in shame. In accordance with the ideals of his creator and the strict heroic code, Sophocles' Ajax decides to commit suicide. Euripides' Heracles, however, broken and devastated, chooses life by relying only on himself and his friendship with Theseus.

Гај Салустије Крисп, Историје (Historiae), Говори и писма, Превод с латинског Гордан Маричић, Коментар Жарко Петковић

ГАЈ САЛУСТИЈЕ КРИСП, КАТИЛИНИНА ЗАВЕРА (De coniuratione Catilinae)

Превод с латинског Гордан Маричић, коментар Жарко Петковић, СКЗ, Београд, 2015

Сви људи, који настоје да надвисе остала жива бића, ваља да запну што више могу да живот не прово... more Сви људи, који настоје да надвисе остала жива бића, ваља да запну што више могу да живот не проводе у муку, попут стоке што је природа створи погнуту и трбуху покорну. 1 2 Сва наша снага, међутим, у духу је и телу. Дух је, углавном, господар, а тело слуга: 2 једно нам је заједничко са боговима, 3 друго са зверима. 3 Зато ми се чини исправнијим тражити славу у менталној снази него у физичкој сили и, пошто је овај живот кратак, оставити о себи што трајнији спомен. 4 4 Углед заснован на пријатној спољашњости или на богатству променљив је и несталан, 5 а врлина је славна и вечна. 5 Људи су се надугачко и навелико препирали да ли је за успех на бојном пољу преча духовна или телесна снага. 6 Јер пре но што се чега прихватиш, ваља размислити; а кад си размислио, ваља ти бити хитар на делу. 6 7 Тако је по себи обоје недовољно, па једно друго треба да допуњава. 2 У почетку су се краљеви -јер то је био први назив за владаре на земљи 7 -различито понашали: једни су се служили духом, други телом. Тада су људи још живели без похлепе, свак је својим био задовољан. 2 Али доцније, Кир у Азији, Лакедемоњани и Атињани у Грчкој подјармљују градове и народе, 8 жудњу за моћи узимају као разлог за рат и највећу славу виде у највећој власти. Тада је, коначно, кроз опасности и тешкоће откривено да у рату највећу моћ има ментална снага. 3 1 Сасвим платонистички речено: Rep. 586a;Phaedo, 80a. Иначе, ова преамбула сасвим се ослања на почетнe идеје Цезаровог говора (51.1-4; cf. R. Sklenář, La République des Signes: Caesar, Cato, and the Language of Sallustian Morality, TAPhA 128 (1998) 205-211). 2 Locus communis: Cic. Rep. 3.37; Sen. Ep. 114.23. 3 Исто стоји код Платона, Phaedo, 80a. 4 Бесмртност се стиче тако што се на земљи творе славна дела. Тако стоји, различито интонирано, и код других писаца, нпр: Cic. Tusc. Disp. 1.32; Arch. 28; Verg. Aen. 4.232-3. 5 Oдбацивање лепоте и богатства је познати стоичарски захтев: Dion. Laert. 7.102. 6 Још једна опште позната мисао, која је до Салустија могла стићи преко његове лектире: Thuc.

Gordan Maričić, SOFOKLE I NJEGOVA "ANTIGONA": STVARALAC I TRAGEDIJA KROZ VEKOVE

Sofokle i njegova Antigona: stvaralac i tragedija kroz vekove, 2020

Posto ji legen da o tro ji ci grč kih tra gi ča ra, Eshi lu, Sofoklu i Euri pi du. Pre ma njoj, p... more Posto ji legen da o tro ji ci grč kih tra gi ča ra, Eshi lu, Sofoklu i Euri pi du. Pre ma njoj, pove zu je ih bit ka kod Sala mi ne, 480. godi ne pre n. e. Eshil je tada imao četr de set pet godi na i borio se pro tiv Per si ja na ca, Sofo kle je kao sedam na e sto godiš njak na čelu hora pevao pobed nič ki pean, a Euri pid se, navod no, rodio na sam dan bit ke. Otu da se u nji ho vim drama ma odra ža va ju tri raz li či ta raz do blja atin ske isto ri je. Eshil je pesnik atin skog pole ta u doba per sij skih rato va i rađanja demo kra ti je; Euri pid ope va kri zu te demo kra ti je, krv, znoj i suze Pelo po ne skog rata; Sofo kle je, među tim, poe ta koga nadah nju je pro cvat Ati ne u Peri klo vo vre me.

Јована Раденковић, Гордан Маричић, Катулова Песма 51 и Сапфин Фрагмент 31: дијалог или расправа

ЕАП, God. 13, Br. 2., стр. 529–538., 2018

GORDAN MARIČIĆ, ŽELJKA ŠAJIN, "Dugi život kralja Osvalda" Velimira Lukića: antika, savremenost, politika

by Gordan Maricic and Željka Šajin

Lucida Intervalla, 48,175-184., 2019

Ифигенија Радуловић Гордан Маричић AНДОКИД, БЕСЕДНИК КОЈИ ЈЕ ЈЕДНОМ ПОГРЕШИО

Gordan Maricic, Marina Milanovic FOR READING, WATCHING AND CLAPPING: SARTRE'S DIRTY HANDS AND HRISTIĆ'S CLEAN HANDS

by Gordan Maricic and Marina Milanović Andrijašević

Gordan Maričić – Marina Milanović, For reading, watching and clapping: Sartre’s Dirty Hands and Hristić’s Clean Hands, Istraživanja, 26, Faculty of Philosophy, Department of History, Novi Sad 2015, 46–56.

The aim of this paper is to show how and to what extent destinies of two characters two antipodal... more The aim of this paper is to show how and to what extent destinies of two characters two antipodal drama titles are intertwined in the context of human sinning and atonement. We are going to analyze Dirty Hands by Jean-Paul Sartre and Clean Hands by Jovan Hristić. The paper offers interpretations of errors committed by tragic heroes and their comparison with characters from Sophocles' tragedy Oedipus the King. The paper sheds more light on the role and importance of the environment in shaping human guilt, as well as the consequences which this guilt leaves in the lives of the drama characters.

Gordan Maricic, Marina Milanovic, THE TRAGIC CHORUS IN ANCIENT TIMES AND NOWADAYS: ITS ROLE AND STAGING

by Gordan Maricic and Marina Milanović Andrijašević

Gordan Maričić – Marina Milanović, The Tragic Chorus in Ancient Times and Nowadays: Its Role and Staging, Istraživanja, Journal of Historical Researches, 27, Faculty of Philosophy, Department of History, Novi Sad 2015, 58–68.

In this paper, we shall try to clarify the role of the chorus in the origin and development of th... more In this paper, we shall try to clarify the role of the chorus in the origin and development of the ancient tragedy. We can rightly say that it represents the pinnacle of intellectual and artistic expression of the Greek civilization. We will point out historical circumstances and facts related to existence of the chorus; the place the chorus has in Greek society and on the stage will also be discussed, as well as its characteristics. In the, conditionally speaking, second part of this paper, possibilities of reviving the ancient drama, especially tragedy on the modern scene, shall be discussed. Should one aspire to more faithful imitation or creative interpretation? What are the difficulties a director is facing when he has to decide what to do with the chorus? Is there only one answer or are there more?

Sterija i Horacije

Гордан Маричић, Од златне средине, стихом, до висине (Један Стеријин препев из Хорација), Свеске, број 82, Панчево 2006, 160–165.

(Jedan Sterijin prepev iz Horacija) KLJUČNE REČI: Sterija. Horacije. Original i prepev. ''Sklad d... more (Jedan Sterijin prepev iz Horacija) KLJUČNE REČI: Sterija. Horacije. Original i prepev. ''Sklad dva pesnička glasa''. Biografija pesnika i literarno nasleđe. Trajnost i prolaznost. KEY WORDS: Sterija. Horatius. The original and the poetic translation. "The harmony of two poetic voices". The poet's biography and the literary heritage. The permanence and the evanescence. Prelistavam Horacijeve Carmina, tražim pesmu koju bih mogao da prevedem, iskam predah od Euripidove Medeje. Znamenita oda II, 10. Čitam prevod Miroslava Markovića, a onda posežem za Sterijom. Izuzetan prepev! Ne umem ja ovako. Odlažem knjigu. Prolazi mesec dana. Dobijam ponudu da pišem o Sterijinoj poeziji. O njenim vezama sa antikom. Možda umem da pišem o II, 10. Vredi pokušati. Malo je eseja o pesmama Jovana Sterije Popovića. Još je manje onih značajnih. S radošću izdvajam Jovana Hristića (Pesnik Sterija), Miodraga Pavlovića (Jovan Sterija Popović, njegova poezija) i Miodraga Popovića (Meditativna lirika J. St. Popovića). Postoji i jedna knjiga koja je neprikosnovena. Studije o Steriji Mirona Flašara i u njoj Sterijino Davorje i Horacijeve ode. Posle Profesora, nije lako otkriti i napisati nešto novo o ovoj temi. Pokušaću. Kao njegov bivši student i magistrant. Kao prilježni čitalac njegove knjige. Uostalom, kao pesnik i prevodilac. Miron Flašar piše da Sterijine, kao i Horacijeve pesme počivaju na ''nerazlučivoj sprezi ličnog i obrazovnog, 'primarnog' i 'literarnog' iskustva.'' 1 Osvrnuo bih se zato, na početku, na biografije srpskog i rimskog pesnika. Sterijino Davorje izašlo je 1854. u Novom Sadu, dakle pred sam kraj Popovićevog života (1856. godine). Horacijeve Carmina (knjige 1-3) objavljene su kao celina 23. g. p. n. e. U to doba Kvint Flak imao je četrdeset i dve godine. Duboko razočaran, sputan nemoću da ostvari svoje kulturno-prosvetne ideje u Beogradu, Sterija daje ostavku u martu 1848. godine, a već u aprilu vraća se u rodni Vršac da u miru živi i piše. Spokoja, međutim, nije našao. "U sebi pesnik se neprestano kidao i lomio, u njemu su večito ključali srdžba i nespokoj." 2 Sterijini biografi ističu njegov sukob i neslaganje sa spoljnim svetom, ali nameće se misao da je pesimizam bio duboko usađen u pesnikov karakter. 3 Jer, teško je verovati da čovek u četrdeset i drugoj godini života, koliko je Steriji kad napušta Beograd, može imati suviše iluzija o životu. (U toj životnoj dobi Horacije je uveliko uspostavio duhovnu ravnotežu.) Tragedije i razočaranja i dalje sustižu i slamaju, ali je čovek uveliko formiran. Zato Sterijinu melanholiju i pesimizam možemo shvatiti i kao životni stav i opredeljenje. Biografi često prećutkuju 1 Miron Flašar, Studije o Steriji, Beograd 1988, 301. 2 Miodrag Popović, Meditativna lirika Jovana Sterije Popovića u: Jovan Sterija Popović, Zbornik radova, Beograd 1965, 297. 3 Još Jovan Skerlić piše (Istorija nove srpske književnosti, Beograd 1967, 177): "Ovaj pisac 'veselih pozorja' i veliki zabavljač srpske publike nije bio veseo duh. Jednom prilikom je kazao kako je 'glavna čerta moga temperamenta melanholija'. U stvari, on je bio pesimist, i gotovo sva njegova zbirka je ispevana u tom duhu. Njegov pesimizam nije bio onaj pomodni romantičarski 'svetski bol', jedno nakalemljeno i tuđe osećanje, razvijanje jedne konvencionalne književne teme. Život ga je načinio pesimistom, i svojim dubokim unutrašnjim životom došao je do zaključka o ništavilu sveta i o veličini bola. Nesrećan u očinskom domu, nesrećan u bračnom životu, rđavo prošavši u činovničkoj karijeri, odbačen u jedno malo mesto gde ga niko nije razumevao, u poslednjim godinama i u materijalnoj nevolji, naročito bolestan-on nije mogao gledati ružičasto na život. On je bio izgubio veru u ideje, u ljude, u život, i rad, i svuda je video: 'ništa, ništa, ništa'."

Marko Valerije Marcijal, Uvek epigrami

Marko Valerije Marcijal, Uvek epigrami, sa latinskog preveo, predgovor (5–13) i beleške (njih 87) napisao Gordan Maričić, Mali Nemo, Pančevo 2008, 91 strana.

Katul i Sima Pandurović

Гордан Маричић, Пољупци без броја – браник вечној ноћи: Пета Катулова песма и За старим Катулом Симе Пандуровића, Истраживања, 22, Филозофски факултет у Новом Саду, Одсек за историју, Нови Сад 2011, 85–9.4.

Сажетак: У својој песми број 5, једној од четири, директно или индиректно посвећених бројању пољу... more Сажетак: У својој песми број 5, једној од четири, директно или индиректно посвећених бројању пољубаца, Гај Валерије Катул супротставља страстан и интензиван живот вечној ноћи, у ствари, смрти. Такав живот, испуњен небројеним пољупцима и сталним давањем и примањем, лек је и против опаких стараца и зле зависти.

BUBE I JANTAR -PROLAZNOST I TRAJ: MARCIJAL I DOBRIŠA CESARIĆ

Gordan Maričić, Bube i jantar – prolaznost i traj: Marcijal i Dobriša Cesarić, Антика, савремени свет и рецепција античке културе, Међународни скуп, Књига резимеа, Београд – Сремска Митровица , 9–11. септембар 2011, 17.

Apstrakt: U svoja dva epigrama (IV 32 i VI 15) rimski pesnik Marko Valerije Marcijal (između 40. ... more Apstrakt: U svoja dva epigrama (IV 32 i VI 15) rimski pesnik Marko Valerije Marcijal (između 40. i 104. g. n. e.) govori o pčeli, odnosno mravu koje jantar ovekovečuje. Tom smrću pčela stiče nagradu za svoj mar i trud, a mravlji neugledan život tako zablista. Dobriša Cesarić (1902-1980) u Bubici (Pjesme, Zagreb 1951.) izjednačuje jantar i svoju pesmu, koja takođe čuva spomen na "stvorenjce malo", ali i relativizuje poetsko stvaranje i fikciju. U tom duhu je i autoironični katren Kad bi bar ćilibar Gordana Maričića, kojim se zaokružuje ovaj mali motivski srodan kvartet pesama. Ključne reči: Marcijal, Dobriša Cesarić, bubice, jantar, prolaznost, stvaranje, trajanje. Prema helenskom mitu, Helijade su kćerke koje je Heliju rodila Okeanida Klimena. 1 Zovu se Meropa, Helijeja, Feba, Eterija i Dioksipa ili Lampetija. Kad je Zevs Faetonta munjom oborio u Eridan, Helijade su oplakivale bratovljevu smrt sve dok im se suze nisu pretvorile u ćilibar, a tela u topole. Neumoljivi, jetki i cinični Marcijal svoju osećajnu i saosećajnu poetsku prirodu pokazuje jedino kad piše epitafe na smrt dece, posebno robova, 2 i u dva epigrama o kojima će danas biti reči. I koji, čini se, nemaju uzore u ranijoj helenskoj i rimskoj tradiciji. Kako to kod ovog pesnika obično ide, da posle najskarednijeg i najoštrijeg epigrama dolazi najdirljiviji, tako je i ovde. Prepoznajemo i poentu, "žilu kucavicu" Marcijalove pesme, ali ona stiže nekako lako i blago, kao ljubav kad joj je stvarno vreme. Mesto zbivanja je, pretpostavljamo, hlad velikih topola, širokih krošanja. I mrava i pčelu sustiže smrt koja je nagrada za njihov životni trud i vrednoću. Pčela je takvu smrt možda i priželjkivala (credibile est ipsam voluisse mori), dok je mrav, za života preziran-mada ne znamo zašto jer i on je trudbenik-zahvaljujući jantaru postao dragocen (pretiosa). Marcijal čak smešta pčelu u 1 Helije, s nimfom Rodom, ima i sedam sinova, izuzetnih vajara. 2 Demetrija (I 101), Atule (I 104 i 106), Erotione (V 34 i 37; X 61), Glaucija (VI 28 i 29), Urbika (VII 96) i Kanaka (XI 91).

Doživljaj Troje u raznim generacijama srpskih pesnika: Vojislav Ilić, Velimir Lukić i Jovan Hristić

Gordan Maričić, Doživljaj Troje u raznim generacijama srpskih pesnika: Vojislav Ilić, Jovan Hristić i Velimir Lukić, Античка култура, европско и српско наслеђе, Међународни скуп, Књига резимеа, Београд – Сремска Митровица – Нови Сад, 25–28. септембар 2009, 21.1.

DOŽIVLJAJ TROJE U RAZNIM GENERACIJAMA SRPSKIH PESNIKA: VOJISLAV ILIĆ, VELIMIR LUKIĆ I JOVAN HRIST... more DOŽIVLJAJ TROJE U RAZNIM GENERACIJAMA SRPSKIH PESNIKA: VOJISLAV ILIĆ, VELIMIR LUKIĆ I JOVAN HRISTIĆ Apstrakt: Trojica srpskih pesnika bili su nadahnuti motivima iz Trojanskog rata: Vojislav Ilić (Pred Trojom) krajem devetnaestog, Velimir Lukić (Plač Helene za Parisom) i Jovan Hristić (Tri ratne pesme, 3) koncem dvadesetog veka. Ovaj rad pokušava da pokaže da li su i koliko njihove pesme bile vezane za istorijski trenutak ili za trenutnu inspiraciju. I da, možda, pokaže da su Velimir Lukić (1936-1997) i Jovan Hristić (1933-2002) napisali uspele, čak svevremene pesme, dok je Vojislav Ilić (1860-1894) svojim doživljajem Troje pravio tek predah za istinska poetska pregnuća. Ključne reči: Doživljaj Troje: motivi i slike. Nadahnuće. Poetski angažman. Savremenost i svevremenost. Vojislav Ilić: Pred Trojom. Velimir Lukić: Plač Helene za Parisom. Jovan Hristić: Tri ratne pesme, 3. U vremenskom intervalu od nekih stotinak godina, trojica srpskih pesnika nadahnuli su se Trojom, odnosno nekim motivima i slikama vezanim za slavnu i krvavu vojnu i njene sudeonike. To su: Vojislav Ilić, Velimir Lukić i Jovan Hristić. Pođimo redom, hronološki, onako kako su pesme nastajale. PRED TROJOM 1 Dan je okončan burni. Pred kapijama Troje Strašne ahajske čete na ravnoj poljani stoje, I Feb buktinju pali, i zrači sa visine Bakarne šlemove njine. Čuj! U daljini tavnoj kimvali sladosno zvone, I smeh se razleže njihov i trube njihove ječe. U slavu sutrašnjeg dana, o gromovniče Krone! To njini pehari zveče. 1 Pesma je preuzeta iz: Vojislav Ilić, Celokupna dela, I, s predgovorom Sime Pandurovića, uredio Ranko Mladenović, Beograd 1922, 162-163.

Gaj Salustije Krisp, Jugurtin rat, Sa latinskog preveo, predgovor i beleške napisao dr Gordan Maričić, Stylos, Novi Sad 2004.

Neosnovano se žale ljudi da im je priroda krhka i kratkoveka, pa da njom više upravlja slučaj neg... more Neosnovano se žale ljudi da im je priroda krhka i kratkoveka, pa da njom više upravlja slučaj nego vrlina. Sa druge strane, ako razmisliš, nećeš naći ništa veće ni izvrsnije i otkrićeš da toj prirodi pre nedostaje marljivosti ljudske negoli snage ili vremena. Duh je vođa i zapovednik ljudskog života. Kad stupa ka slavi putem vrline, on obiluje snagom i moći, čuven je i ne oskudeva u sreći, pošto ona ne može nikome ni dati ni oteti poštenja, marljivosti i ostalih dobrih svojstava. Ali ako se, obuzet opakim požudama, oda lenjosti i putenim slastima, ubrzo ga savlada pogubna strast; a kad se u nemaru rasplinu snaga, vreme i um, optužuje se slabost ljudske prirode: svako svoju krivicu objašnjava spletom okolnosti. Kad bi se ljudi toliko brinuli za dobro, s kolikom revnošću sežu za tužim i suvišnim, a često i opasnim, ne bi njima više upravljao slučaj, nego bi oni vladali njime i dosegli takvu veličinu, da bi se, iako smrtni, slavom obesmrtili. 2

TWO RADIO DRAMAS OF LOVE, HATE AND REVENGE

by Gordan Maricic and Ifigenija Radulović

The topic of this paper is an ancient and everlasting story of love, hate, and vengeance. This ar... more The topic of this paper is an ancient and everlasting story of love, hate, and vengeance. This archetypal narrative was recreated and staged in the 1960s in the form of two radio dramas by two Serbian (at the time Yugoslav) playwrights Jovan Hristić and Velimir Lukić. By means of those plays the two renowned scholars and playwrights achieved the revival of the previously mentioned ancient myth in the contemporary circumstances and rewrote the old story using modern features and language.

The Tragic Chorus in Ancient Times and Nowadays: Its Role and Staging

ИСТРАЖИВАЊА, 2016

In this paper we shall try to clarify the role of the chorus in the origin and development of the... more In this paper we shall try to clarify the role of the chorus in the origin and development of the ancient tragedy. We can rightly say that it represents the pinnacle of intellectual and artistic expression of the Greek civilization. We will point out historical circumstances and facts related to the existence of the chorus; the place the chorus has in Greek society and on the stage as well as its characteristics will also be discussed.In the second part of this paper, possibilities of reviving the ancient drama, especially tragedy on the modern scene, shall be discussed. Should one aspire towards a more faithful imitation or a creative interpretation? What are the difficulties a director is facing when he has to decide what to do with the chorus? Is there only one answer or are there more?

For Reading, Watching and Clapping: Sartre’s “Dirty Handsˮ and Hristić’s “Clean Handsˮ

ИСТРАЖИВАЊА, 2016

The aim of this paper is to show how and to what extent destinies of two characters two antipodal... more The aim of this paper is to show how and to what extent destinies of two characters two antipodal drama titles are intertwined in the context of human sinning and atonement. We are going to analyze Dirty Hands by Jean-Paul Sartre and Clean Hands by Jovan Hristić. The paper offers interpretations of errors committed by tragic heroes and their comparison with characters from Sophocles' tragedy Oedipus the King. The paper sheds more light on the role and importance of the environment in shaping human guilt, as well as the consequences which this guilt leaves in the lives of the drama characters.

Катулова Песма 51 и Сапфин Фрагмент 31: дијалог или расправа?

Issues in Ethnology and Anthropology, 2018

Рад преиспитује добро познат, али никада до краја растумачен однос Катулове Песме 51. и Сапфиног ... more Рад преиспитује добро познат, али никада до краја растумачен однос Катулове Песме 51. и Сапфиног Фрагмента 31, са циљем да још једном истакне поклапања и мимоилажења два текста, као и њихову међусобну условљеност и повезаност. Компаративном анализом текста рад ће испитати оне аспекте интертекстуалности који су своју функционалност и значај распарчали у мноштвo скривених подслојева, те их тако лишили стега стриктних и искључивих тумачења. Намера је да се открије нови текстолошки простор на којем би се Катул и Сапфа још једном срели и отпочели дијалог. Исто тако, трагамо за текстолошким простором, на коме би тај, још давно започети, дијалог песник и песникиња разрешили и окончали.

by Visnja Knezevic and Gordan Maricic

Ово је шира верзија прилога о Платону у хрестоматији за античку књижевност, намењеној студентима ... more Ово је шира верзија прилога о Платону у хрестоматији за античку књижевност, намењеној студентима прве године класичних наука и историје, чији је приређивач и аутор проф. др Гордан Маричић (хрестоматија је у штампи). Љубазношћу колеге Маричића, којем се овом приликом захваљујем, ширу верзију прилога постављам на свом Academia профилу. Захваљујем се и проф. др Ирини Деретић на сугестијама и критикама, које су овај прилог учиниле бољим. Делови текста који се поклапају са текстом у хрестоматији подлежу ауторским правима, онако како су ова прописана хрестоматијом проф. Маричића. Делови текста који нису захваћени хрестоматијом, open-source су и слободни за умножавање у образовне, некомерцијалне сврхе. Академско цитирање open-source делова је дозвољено уз навођење аутора и одговарајуће Academia.edu веб-странице, док се за цитирање остатка садржаја наводи хрестоматија проф. Маричића као извор.

Аристотел

by Visnja Knezevic and Gordan Maricic

Ово је шира верзија прилога о Аристотелу у хрестоматији за античку књижевност, намењеној студенти... more Ово је шира верзија прилога о Аристотелу у хрестоматији за античку књижевност, намењеној студентима прве године класичних наука и историје, чији је приређивач и аутор проф. др Гордан Маричић (хрестоматија је у штампи). Љубазношћу колеге Маричића, којем се овом приликом захваљујем, ширу верзију прилога постављам на свом Academia профилу. Захваљујем се и проф. др Ирини Деретић на сугестијама и критикама, које су овај прилог учиниле бољим. Делови текста који се поклапају са текстом у хрестоматији подлежу ауторским правима, онако како су ова прописана хрестоматијом проф. Маричића. Делови текста који нису захваћени хрестоматијом, open-source су и слободни за умножавање у образовне, некомерцијалне сврхе. Академско цитирање open-source делова је дозвољено уз навођење аутора и одговарајуће Academia.edu веб-странице, док се за цитирање остатка садржаја наводи хрестоматија проф. Маричића као извор.

Положај и статус декуриона у време Позног царства, Зборник радова са 13. међународног научног скупа: Антика и савремени свет: Епистемиолошки значај древних знања античких аутора и у познијој традицији, Друштво за античке студије Србије, Београд, 2021, 301-323.

by Željka Šajin and Gordan Maricic

У овом раду настојимо да осветлимо друштвени положај и правни статус декуриона у време Позног цар... more У овом раду настојимо да осветлимо друштвени положај и правни статус декуриона у време Позног царства на основу првих десет одредаба Дванаесте књиге Теодосијевог кодекса (De decurionibus), чији превод по први пут објављујемо на српском језику. Сви декрети проглашени су за време владавине цара Константина Великог и имали су за циљ да вежу декурионе за муниципије, као и да драстично повећају њихове финансијске обавезе према локалној заједници. Наметнуте дужности и обавезе изазваће снажна настојања декуриона да побегну и од статуса, и од места живљења. Бекства декуриона за крајњу последицу имала су дезорганизацију и економско назадовање градова, али и урушавање унутрашње стабилности државе.

Two Radio Dramas of Love, Hate and Revenge

ИСТРАЖИВАЊА, 2018

The topic of this paper is an ancient and everlasting story of love, hate, and vengeance. This ar... more The topic of this paper is an ancient and everlasting story of love, hate, and vengeance. This archetypal narrative was recreated and staged in the 1960s in the form of two radio dramas by two Serbian (at the time Yugoslav) playwrights Jovan Hristić and Velimir Lukić. By means of those plays the two renowned scholars and playwrights achieved the revival of the previously mentioned ancient myth in the contemporary circumstances and rewrote the old story using modern features and language.

Ancient Greeks and Suicide in the Tragedies: Sophocles᾿ Ajax and Euripides᾿ Heracles

ISTRAŽIVANJA, Јournal of Historical Researches, 2020

This paper analyzes attitudes towards suicide in ancient Greece as presented in Greek tragedies. ... more This paper analyzes attitudes towards suicide in ancient Greece as presented in Greek tragedies. Although suicide as a social phenomenon was a common motif in various ancient plays, the focus here will be on two tragedies, Sophocles᾿ Ajax and Euripides᾿ Heracles, in which suicidal tendencies motivated by a loss of honor are most clearly depicted. In these plays, the two heroes are faced with a dilemma: choosing between an honorable death or a life spent in shame. In accordance with the ideals of his creator and the strict heroic code, Sophocles’ Ajax decides to commit suicide. Euripides’ Heracles, however, broken and devastated, chooses life by relying only on himself and his friendship with Theseus.

The status of the coloni in the mining district of Vipasca in view of the provisions of the Lex metallis dicta, Starinar 69 (2019), 287-296.

by Željka Šajin and Gordan Maricic

R oman mining legislation from the time of the Republic is sparse despite the continuing de velop... more R oman mining legislation from the time of the Republic is sparse despite the continuing de velopment of Roman law over the centuries. The absence of legal sources is a result of the way the Roman state collected revenues from mining. The fis cal regime implied that the collection of tax revenues from customs and mining (ager publicus) 3 was carried out by companies of publicans (societates publicanorum) 4 , to whom lessees of mining concessions paid taxes. 5 Hence, legal regulations related to the publicans covered the mining sector of the economy as well. This means that the Roman Republic was not directly involved in the mining process at all. The miners, pre dominantly slaves, were left to the mercy of the lessees 6 , and the latter to the mercy of the societates publicanorum. 7 The radical changes that were introduced only as late as the time of Vespasian 8 included the disap pearance of associations of publicans 9 , legislation for each aspect of mine exploitation, and a new status for the coloni, the former lessees of mining pits. Owing to the Vipasca laws, we are in a position to follow these changes and to gain an insight into the new mining Abstract -This paper discusses changes in the Roman mining policy that took place during the Empire, based on the provisions found on the second tablet of the Lex metallis dicta 2 (Vip ii, 1, 2,5,6,7,8,9) from Vipasca. The main stress is placed on the position, rights and obligations of the coloni and miners and the status of mining pits after their sale. By examining the efficiency of the indirect model of silver and lead exploitation in the mining district of Vipasca, the authors present their solution to the unresolved issue of the means by which the Roman state obtained large quantities of metals necessary for the operation of staterun factories and imperial mints. 1 We would like to express our deep gratitude to the anonymous readers of Starinar for their thoughtful comments and valuable suggestions which greatly improved the manuscript.

The stat us of the coloni in the mining district of Vipasca in view of the provisions of the Lex metallis dicta

Starinar

R oman mining legislation from the time of the Republic is sparse despite the continuing de velop... more R oman mining legislation from the time of the Republic is sparse despite the continuing de velopment of Roman law over the centuries. The absence of legal sources is a result of the way the Roman state collected revenues from mining. The fis cal regime implied that the collection of tax revenues from customs and mining (ager publicus) 3 was carried out by companies of publicans (societates publicanorum) 4 , to whom lessees of mining concessions paid taxes. 5 Hence, legal regulations related to the publicans covered the mining sector of the economy as well. This means that the Roman Republic was not directly involved in the mining process at all. The miners, pre dominantly slaves, were left to the mercy of the lessees 6 , and the latter to the mercy of the societates publicanorum. 7 The radical changes that were introduced only as late as the time of Vespasian 8 included the disap pearance of associations of publicans 9 , legislation for each aspect of mine exploitation, and a new status for the coloni, the former lessees of mining pits. Owing to the Vipasca laws, we are in a position to follow these changes and to gain an insight into the new mining the statUs oF the COLONI IN THE MINING DISTRICT OF VIPASCA in VieW oF the proVisions oF the LEX METALLIS DICTA 1

Domavian Public Bath in View of the Mining Legislation of the Roman Empire

Филолог – часопис за језик књижевност и културу

Rereading others` people letters: the mythical world of Ovid`s Heroides, Lucida Intervalla 49 (2020), 53-72.

by Željka Šajin and Gordan Maricic

Ovid was writing his master piece as a complex work. Almost every verse in the Heroides is allusi... more Ovid was writing his master piece as a complex work. Almost every verse in the Heroides is allusive, and how these allusions will be understood is left to the readers. Ovid’s innovation certainly can’t be disputed but we must remember that in ancient times the original did not mean leaving the tradition behind but rather recreating something new within its context. Ovid wrote Heroides within the framework of elegy and its verses, epistolography, ancient drama and rhetoric. Heroides are one of the rare works of Roman literature where the main role is entrusted to women, not men. For their long life they can thank their author who at the same time made them complex enough that we can read them in countless ways, and unattainable enough for critics who want to reduce them to one reading. The author owes them his literary self-portrait of an elegiac poet of love and a proud innovator convinced of his literary immortality. Ovid’s immortality in Heroides rests mostly on the skillful use of myth in the process of depicting the inner emotional state of his heroines and the agony they endured, no less than was the case with the most acclaimed Greek tragedians like Sophocles. Just as the Athenian women spoke through Sophocles’s works, so the voice of real Roman women comes to us through Ovid’s Heroides, their love suffering, sorrow and hopes. Despite their exposed vulnerability, these women are not helpless but have an active creative power, unlike traditional female characters of Greek and Roman mythology, and by giving them the main role Ovid enabled them to become symbols of strong and emotional female nature of all historical periods.

Ancient Greeks and suicide in the tragedies: Sophocles᾿ Ajax and Euripides᾿ Heracles, Journal of Historical Researches 31 (2020), 65-77.

by Željka Šajin and Gordan Maricic

This paper analyzes attitudes towards suicide in ancient Greece as presented in Greek tragedies. ... more This paper analyzes attitudes towards suicide in ancient Greece as presented in Greek tragedies. Although suicide as a social phenomenon was a common motif in various ancient plays, the focus here will be on two tragedies, Sophocles᾿ Ajax and Euripides᾿ Heracles, in which suicidal tendencies motivated by a loss of honor are most clearly depicted. In these plays, the two heroes are faced with a dilemma: choosing between an honorable death or a life spent in shame. In accordance with the ideals of his creator and the strict heroic code, Sophocles' Ajax decides to commit suicide. Euripides' Heracles, however, broken and devastated, chooses life by relying only on himself and his friendship with Theseus.