хипишизик

хипишизик

живот без прикљученија 
књижевност студирам, овде искаљујем бес ♡⁠˖⁠✧.⁠。⁠*⁠♡

Favorite films

  • 2001: A Space Odyssey
  • Solaris
  • The Young Girls of Rochefort
  • 8½

Recent activity

All
  • Conclave

    ★★★★

  • Anora

    ★★★★

  • Apollo 13

  • The Wind Rises

Recent reviews

More
  • Conclave

    Conclave

    ★★★★

    Поред своје рупол дрег рејс и хаусвајвз ноте, озбиљно остварење.

    Потпун филм. Иако крај.... Чудан? Логичан............. Прелепо, али и ружно срамите се честитке..........

    Кад сам чула КЛИНИКА У ЖЕНЕВИ у тренутку сам знала да је нешто ТЕ ПРИРОДЕ у питању. Али нисам знала тачно шта. ТАКО ДА СУПРАЈЗ.

    Свакако, обојена филмска посластица личних амбиција, обојена у најлепшем смислу. Амбиција, унутрашњих превирања, а такоооооо суптилно и у небласфемичним границама. С обзиром на то да сам донекле упућена у црквено и то - СВЕ ЈЕ ТАКО.

    Грлзззззззззззззз

  • Anora

    Anora

    ★★★★

    Кад је почела да плаче на Игоровом рамену само сам се молила да је то крај филма, јер је то САВРШЕН КРАЈ.

    Први сусрет са Бејкером је, наравно, био Флорида проџект у четвртој средње. И тад ми је био невероватан као ум. Просте спољашње приче оплемењене духовном комплексношћу, које су ликови ТЕК ПОМАЛО свесни. Његов поступак је потпуно хипнотички, увија слике, боје, кадрове, све је увијено и уврнуто, девијантно - а познато.

    Бејкер нас чини живим учесницима. Ми смо хор његових филмова.

    Игор је мој омиљени лик. Његовом појавом све добија свој рам.

Popular reviews

More
  • Next to Us

    Next to Us

    ★★★

    Три звездице јер

    Рибе које стално висе с педерима обично на крају заврше саме.

    ХВАЛА РЕЖИСЕРУ ЗА СЛЕЈОВАЊЕ И СЕРВИРАЊЕ! 🎀🏳️‍🌈 Страле је ОПАСНО сервирао цунт!

    + ДИНКИЋ ЗАУВЕК РИЧАРД ТРЕЋИ

    остало, онако, школски, понекад добро, мало чешће комично. било је смешних сцена стварно.

  • Red Desert

    Red Desert

    ★★★★

    Бити жена овога века. Душевно растројство приказано на тако, тако миран начин. О самоћи и неснађености. О неким космичким устројствима. О идеалима. Locus amoenus.
    Врхунски аудитивни моменти.
    Боје, боје, као да идем по музеју, а не да се крећем по фабрици.
    Моника Вити која глуми изгубљену/шизо/луду жену. Ђулијана која је мајка, која има љубави за све, али за њу саму места нема.
    Ово је филм у ком се на пола заборавиш, заборавиш се потпуно, тонући у ништавило, а разумејући то исто ништавило, јер смо савремени. И изгубљени, хипериндивидуализовани.

    Everything was singing.