15. 11.

15. новембра/студеног (15. 11.) је 319. дан године по грегоријанском календару (320. у преступној години). До краја године има још 46 дана.

Догађаји

1533. — Францисцо Пизарро стигао у Цузцо, Перу.
1791. — отворен први амерички католички факултет- Георгетоwн.
1889. — Марецхал Деодоро да Фонсеца проглашава Бразил републиком.
1920. — одржан први сазив Лиге народа у Женеви.
1941. — СС-овац Хеинрицх Химмлер наређује хапшење свих хомосексуалаца у Њемачкој и њихову депортацију у концентрацијске логоре (изузети су високи нацистички дужносници).
1942. — Други свјетски рат: крај битке код Гуадалцанала.
1943. — СС-овац Хеинрицх Химмлер наређује да се Роми сврстају "у исти кош са Жидовима те да се затворе у концентрацијске логоре".
1966. — програм Гемини: Гемини 12 се сигурно приземљио у Атлантски оцеан.
1969. — Хладни рат: совјетска подморница К-19 се сударила с америчком подморницом Гато у Барентсовом мору.
1969. — Вијетнамски рат: у Wасхингтону се окупило између 250,000-500,000 демонстраната у мирном просвједу против рата.
1970. — совјетско возило Луноход 1 је слетило на Мјесец.
1971. — Интел лансира први комерцијални микропроцесор на свијету.
1983. — основана је Турска република Сјеверни Ципар.
1988. — израелско-палестински конфликт: палестински Национални одбор проглашава самосталну државу Палестину.
1990. — глазбени скандал: састав Милли Ванилли, који је освојио Граммyја за најбољег извођача 1990., није пјевао вокале, већ је све снимљено на плаyбацк .
1991. — српско-црногорски напад на Сплит; изведен је с мора преко "федералне" ЈРМ (којом су управљали Срби и Црногорци).
2001. — мицрософтова Xбоx конзола за видео игре представљена је у Сјеверној Америци, заједно с игром Хало.
2002. — Ху Јинтао постаје главним тајником Комунистичке Партије Кине.
2004. — женски р'н'б састав Дестинy'с Цхилд објављују посљедњи студијски албум: Дестинy Фулфиллед.

.

Рођења

1316. — француски краљ Јеан I (у. 1316.).
1397. — папа Никола V. (у. 1455.).
1498. — Елеонора од Аустрије, краљица Португала и Француске (у. 1558.).
1511. — Јоханнес Сецундус, низоземски пјесник (у. 1536.).
1607. — Маделеине де Сцудéрy, француска књижевница (у. 1701.).
1660. — Херманн вон дер Хардт, њемачки повјесничар (у. 1746.).
1692. — Еусебиус Аморт, њемачки католички теолог (у. 1775.).
1708. — Wиллиам Питт Старији, британски државник (у. 1778.).
1731. — Wиллиам Цоwпер, енглески пјесник (у. 1800.).
1738. — Вилијам Херсел (Wиллиам Херсцхел), британски астроном. Открио планету Уран. (у. 1822.).
1766. — Родолпхе Креутзер, француски виолинист, складатељ и педагог (у. 1831.).
1862. — Герхарт Хауптманн, њемачки драматичар, Нобеловац (у. 1946.).
1886. — Ренé Гуéнон, француско-египатски писац (у. 1951.).
1887. — Марианне Мооре, америчка пјесникиња (у. 1972.).
1887. — Георгиа О'Кееффе, америчка сликарица (у. 1986.).
1889. — португалски краљ Мануел II (у. 1932.).
1890. — Рицхмал Цромптон, британски писац (у. 1969.).
1891. — Ерwин Роммел, њемачки војсковођа. Један је од најцијењенијих њемачких фелдмаршала у II. свјетском рату. (у. 1944.).
1895. — Антони Сłонимски, пољски писац (у. 1976.).
1897. — Сацхеверелл Ситwелл, енглески писац (у. 1988.).
1899. — Искандер Мирза, први предсједник Пакистана (у. 1969.).
1905. — Аннунзио Паоло Мантовани, талијански диригент.
1907. — Цлаус вон Стауффенберг, њемачки пуковник који је планирао атентат на Хитлера (у. 1944.).
1912. — Бранко Белан, хрватски филмски режисер, теоретичар филма, филмски и телевизијски критичар, романописац и новелист.
1912. — Ивана Ланг, хрватска складатељица (у. 1982.).
1914. — Петар Драпшин, шпански борац и партизански командант.
1915. — Константин Симонов, совјетски писац († 1979.).
1925. — Yули Даниел, руски писац (у. 1988.).
1930. — Ј. Г. Баллард, британски књижевник.
1932. — Петула Цларк, енглеска пјевачица.
1936. — Wолф Биерманн, њемачки кантаутор.
1937. — Yапхет Котто, амерички глумац.
1942. — Даниел Баренбоим, аргентинско-израелски пијанист и диригент.
1942. — Драган Зарић, српски филмски глумац (у. 2000.).
1944. — Јоy Флеминг, њемачка пјевачица.
1945. — Анни-Фрид Лyнгстад (Фрида), шведска поп-пјевачица (АББА).
1945. — Јосип Букал, босанскохерцеговачки ногометаш и тренер, бивши репрезентативац Југославије.
1951. — Беверлy D'Ангело, америчка глумица.
1954. — Александер Кwаśниеwски, бивши предсједник Пољске.
1954. — Ули Стиелике, њемачки ногометаш и тренер.
1956. — Златко "Цицо" Крањчар, хрватски ногометаш и ногометни тренер и изборник.
1957. — Кевин Еубанкс, амерички јазз гитарист.
1965. — Нигел Бонд, енглески играч сноокера.
1967. — Франçоис Озон, француски редитељ.
1967. — Сњежана Петика, бивша хрватска рукометашица, чланица Подравке из Копривнице.Била је и чланица Хрватске рукометне репрезентације. У Лиги првакиња и Купу првакиња за Подравку је одиграла 89 утакмицу и постигла 571 гола. Наступала је и за Селекције Свијета 1994., 1997. и Еуропе 1993., 1995., 2008. године.
1968. — Ол' Диртy Бастард, амерички репер (у. 2004.).
1970. — Патрицк Мбома, камерунски ногометаш.
1970. — Карол Праженица, словачки ногометаш.
1974. — Сéргио Цонцеиçãо, умировљени португалски ногометаш.
1975. — Борис Живковић, хрватски ногометаш.
1975. — Никола "Никша" Пркачин, бивши хрватски професионални кошаркаш.
1976. — Марио Галиновић, хрватски ногометаш.
1979. — Јосеми, шпањолски ногометаш.
1983. — Фернандо Вердасцо, шпањолски тенисер.
1983. — Фернандо Вердасцо, шпањолски тенисер.
1983. — Јохн Хеитинга, низоземски ногометаш.
1983. — Јохн Хеитинга, низоземски ногометаш.
1986. — Саниа Мирза, индијска тенисачица.
1987. — Сергио Ллулл, шпањолски кошаркаш.
1991. — Цхристиан Диссингер, њемачки рукометаш.
1993. — Пауло Дyбала, аргентински ногометаш.

Смрти

1028. — Константин VIII., бизантски цар (р.960.).
1280. — Алберт Велики, њемачки филозоф, теолог, светац, црквени научитељ и ратисбонски бискуп (р.1200.).
1579. — Ференц Дáвид, мађарски религијски реформатор (р.1510.).
1630. — Јоханнес Кеплер, њемачки астроном и математичар (р.1571.).
1670. — Цомениус, чешки писац и педагог (р. 1592.).
1691. — Аелберт Цуyп, низоземски сликар (р. 1620.).
1706. — Тсангyанг Гyатсо, шести Далаи Лама (р.1683.).
1787. — Цхристопх Wиллибалд Глуцк, њемачки складатељ и диригент (р. 1714.).
1795. — Цхарлес-Амéдéе-Пхилиппе ван Лоо, француски сликар (р. 1719.).
1853. — Мариа II., португалска краљица (р. 1819.).
1878. — Антон Доминик Фернкорн, њемачко-аустријски кипар (р. 1813.).
1908. — кинеска царица Доwагер Циxи (рођена 1835.).
1910. — Wилхелм Раабе, њемачки писац (рођен 1831.).
1916. — Хенрyк Сиенкиеwицз, пољски књижевник, Нобеловац (рођен 1846.).
1917. — Éмиле Дуркхеим, француски социолог (рођен 1858.).
1919. — Алфред Wернер, швицарски/њемачки кемичар, Нобеловац рођен. 1866.).
1919. — Микхаил Доливо-Доброволскy, пољско-руски електротехничар (рођен 1861. или 1862.).
1949. — Натхурам Годсе, индијски радикални хиндус и атентатор на Махатма Гандхи (р. 1910.).
1954. — Лионел Баррyморе, амерички глумац (рођен 1878.).
1959. — Цхарлес Тхомсон Реес Wилсон, шкотски физичар, Нобеловац (рођен 1869.).
1963. — Фритз Реинер, мађарски диригент (рођен 1988.).
1965. — Даwн Поwелл, америчка пјесникиња (рођена 1896.).
1969. — Искандер Мирза, први предсједник Пакистана (рођен 1899.).
1971. — Едие Седгwицк, америчка глумица и манекенка (рођена 1943.).
1976. — Јеан Габин, је глумац којег Француска и даље слави као свог највећег глумца 20. вијека. (рођен 1904.).
1978. — Маргарет Меад, америчка антропологиња (рођена 1901.).
2003. — Раy Леwис, канадски спорташ (рођен 1910.).
2006. — Иван Ђалма Марковић, хрватски ногометни тренер и играч (рођен 1928.).
2009. — Патријарх Павле, поглавар Српске православне цркве (рођен 1914.)
2015. — Гуо Јие, најстарији олимпијац, бацач диска и носилац заставе Републике Кине на олимпијским играма у Беијингу 2008. (рођен 1912.).

.

Благдани

Свети мученици Акиндин, Пигасије и други

.

Празници и дани сећања

Бразил - Дан Републике.
Палестина - Дан Независности.
Дан св. Леополда

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар