Боготá
Боготá службено шпањолски: Боготá, Дистрито Цапитал некад знана као Сантафé де Боготá је главни град Колумбије и административни центар властитог дистрикта и Департмана Цундинамарца, који га потпуно окружује.
Боготá
| |
|---|---|
 | |
| Координате: 4°42′Н 74°4′W / 4.700°Н 74.067°W | |
| Држава |  Колумбија
|
| Дистрикт | Дистрито Цапитал |
| Основан | 1538.[1] |
| Власт | |
| - Градоначелник | Цлаудиа Наyибе Лóпез Хернáндез |
| Површина | |
| - Укупна | 1,623 км²[1] |
| - Урбано подручје | 416.1 км²[1] |
| Висина | 2,582 м[1] |
| Становништво (2018.) | |
| - Урбано подручје | 7,387,400[1] |
| - Урбана густоћа | 17,755 стан./км²[1] |
| - Подручје утјецаја | 7,743,955[1] |
| - Густоћа подручја утјецаја | 4,772 стан./км²[1] |
| Временска зона | УТЦ+5 (УТЦ) |
| Поштански број | 11[1] |
| Позивни број | 1[1] |
| Карта | |
  Боготá Боготá на карти Колумбије | |
Дистрикт Боготá формално опћина има 7,743,955 становника а сам град 7,387,400 стан..[1]
Географија
уреди
Боготá се налази у центру Колумбије у плодној висоравни на 2,640 метара надморске висине у Источним Колумбијским Кордиљерима.[2]
Центар града простире се између планина, Гуадалупе и Монсеррате, на чијим врховима стоје двије импозантне цркве. Град је изграђен по ортогоналном плану са бројним трговима, укључујући и Трг Болíвар, на ком се налазе главне јавне зграде и цркве. Дуж широких авенијама нижу се стамбени небодери уз зграде из колонијалног периода.[2]
Административна подјела
уредиДистрикт Богота је административно подјељен на 20 административних јединица градова (лоцалидадес)[3], то су;
- Антонио Нариñо, са великим болничким комплексом Сан Јуан де Диос
- Барриос Унидос, до 1930-их индустријско предграђе
- Боса Боса на југозападу, са парком Боса и великом црквом
- Цхапинеро на сјеверу, познат као центар музике.
- Циудад Болíвар на планинском југу познат по првој жичари
- Енгативá на западу, са квартом Лас Фериас који је финанцијски центар
- Фонтибон са библиотеком Ла Гиралда и аеродромом Ел Дорадо
- Кеннедy град на југозападу до ког се може јавним транспортом и широким авенијама.
- Ла Цанделариа је хисторијски и културни центар земље.
- Лос Мáртирес на југу, назван по стријељаним борцима у Рату за независност
- Пуенте Аранда на југу, центар индустрије у ком посљедњих година све више људи станује.
- Рафаел Урибе на југу назван по генералу Рафаелу Урибеу
- Сан Цристóбал на југоистоку са црквом Божанског дјетета, која је једна од најзначајнијих
- Санта Фе је дио хисторијског центра града, сједиште банака, интернационалних компанија у ком се налазе авеније Јимéнез и Сан Вицторино.
- Суба на сјеверу има више од милион становника, и највше зеленила
- Сумапаз на југу је површином највећи, а по броју становника најмањи град
- Теусаqуилло сјеверозападно од хисторијског центра, познат по парку Симóна Болíвара
- Туњуелито на југу, познат по Метрополитанском парку Ел Тунал и библиотеци Ел Тунал
- Усаqуéн на крајњем сјеверу у прошлости је био мјесто великих хацијенда.
- Усме на крајњем југоистоку мало је одвојен од главног урбаног дијела метрополитанске Боготе[3]
Хисторија
уредиНововјека хисторија Боготе почела је 1538., кад је шпањолски конквистадор Гонзало Јимéнез де Qуесада заузео Бацату, пријестолницу Цхибцха Индијанаца.[2] То ново насеље са 12 великих ранчева испрва се којекако звало; Ел Валле де лос Алцáзарес, Боцатá, Богота, Муеqуетá, све док му Qуесада није дао име Санта Фé де Бацатá[4] Санта Фé, по граду у ком је живио у Шпањолској и Бацата (које је брзо искривљено у Богота) по оргиналном индијанском имену.[2]
Судбина Боготе била је уско повезана са судбином колоније Ново Краљевство Гранада (каснијег Вицекраљевства), чија је пријестолница постао. Као такав развио се у центар шпањолске колонијалне моћи у Јужној Америци.[2]
Грађани Боготе успјешно су се побунили против шпањолске владавине (1810.-11.), и борили са шпањолским ројалистима до 1819., кад је Симóн Болíвар заузео град након побједе у Битци код Боyаце. Након проглашења независности - 1821., Боготá је постала главни град Велике Колумбије, конфедерације у којој су били поред данашње Колумбије, Венезуела, Еквадор и Панама. Када се конфедерација распала 1830., постао је главни град Републике Нове Гранаде, која је касније постала Република Колумбија.[2]
Бурне борбе за политичку превласт у главном граду, као и његова географска изолираност, онемогућиле су раст и просперитет Боготе у 19. вијеку. Град је тешко оштећен у априлу 1948. у немирима и валу насиља знаном као боготазо, који је захватио ширу регију. Сукоби подземних политичких струја праћени демонстрацијама и насиљем наставили су се до 1958., када су Либерална и Конзервативна партија постигле консензус.[2]
Образовање, култура и знаменитости
уредиОд бројних универзитета, најзначајнији су Унивезитет Санто Томáс основан 1580., и Папински унивезитет Xавиер из 1622.[2] Богота је дом бројних образовних и културних институција, као што су; Ботанички институт, Национални конзерваториј, Национални музеј, Национални астрономски опсерваториј, Национална библиотека и Театар Цолумбус.
Поред тог град има Планетариј, Природословни музеј, бројне галерије модерне умјетности и Музеј злата, који има највећу колекцију артефаката од злата Претколумбовске умјетности.
Главне туристичке атракције су слапови Теqуедама на ријеци Боготи високи 157 метара, удаљени око 32 км јужно од центра града, трамвај и жичара до врха планине Монсеррат (550 м.[2]
Привреда и транспорт
уредиКао сједиште бурзе од 1928. и свих највећих банака Боготá је финанцијски центар земље. Боготá је и центар колумбијске гумарске, фармацеутске и кемијске индустрије.[2]
Град је жељезицом повезан са карипским и пацифичким лукама. Како се налази на траси Панамеричког и аутопута Симóн Болíвар повезан је са свим већим колумбијским градовима. У њему се налази највећи колумбијски аеродром Ел Дорадо (ИАТА: БОГ, ИЦАО: СКБО) који је сједиште прве јужноамеричке Авио-компаније Авианце (Аеровíас Националес де Цоломбиа).[2]
Јавни градски транспорт организиран је трамвајима, лаком градском жељезницом и са 1,061 електричних аутобуса. До 2023. требале би бити пуштене у промет линије 1 и 2 метроа.[5]
Побратимски градови
уредиБогота има побратимске уговоре са слиједећим градовима[6];
Извори
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 „Боготá Муниципалитy ин Цоломбиа” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 6.1.2023.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 „Богота натионал цапитал, Цоломбиа” (енглески). Енцyцлопаедиа Британница. Приступљено 6.1.2023.
- ↑ 3,0 3,1 „Лоцалидадес де Боготá” (шпањоски). Боготá. Приступљено 6.1. 2023.
- ↑ „Лоцалидадес де Боготá” (шпањоски). Боготá. Приступљено 6.1. 2023.
- ↑ „Цоноце лас нотициас мáс релевантес собре ла мовилидад ен Боготá” (шпањоски). Боготá. Приступљено 6.1. 2023.
- ↑ „Систер цитиес оф Боготá” (енглески). Систерцитy. Приступљено 6.1. 2023.
