Лоуисиана
| |||
| Надимак: Баyоу Стате, Цхилд оф тхе Миссиссиппи,
Цреоле Стате, Пелицан Стате, Спортсман'с Парадисе, Сугар Стате | |||
| |||
| Главни град | Батон Роуге | ||
| Највећи град | Неw Орлеанс, послије урагана Катрина, вјеројатно Батон Роуге | ||
| Гувернер | Боббy Јиндал | ||
| Службени језик | енглески и француски | ||
| Површина | 134.382 км² | ||
| - Копно | 112.927 км² | ||
| - Вода | 21.455 км² | ||
| Становништво (2000.) | |||
| - Број | 4.496.334 | ||
| - Густоћа | 40//км² | ||
| Проглашење савезном државом САД-а | |||
| - Датум | 30. травња 1812 | ||
| - Поредак | 18. | ||
| Временска зона | Централ : УТЦ-6/-5 | ||
| Земљописна ширина | 29°Н - 33°Н | ||
| Земљописна дужина | 89°W - 94°W | ||
| Ширина | 210 км | ||
| Дужина | 610 км | ||
| Висина | |||
| - Највиша | 163 м | ||
| - Најнижа | -2,5 м | ||
| Кратице | |||
| - Поштанска | ЛА | ||
| - ИСО 3166-2 | УС-ЛА | ||
| Интернет страница | www.лоуисиана.гов | ||
Лоуисиана (француски: Лоуисиане) је јужњачка држава у Сједињеним Америчким Државама.
Становништво
уредиПрастановници Лоуисиане су Индијанци из више етнолингвистичких породица, то су: Аттацапан, Цхитимацхан, Адаизан, Цаддоан и Мускхогеан. Домородачка племена Лоуисиане су: Ацолаписса, Адаи, Атакапа, Авоyел, Баyогоула, Цхаwасха, Цхитимацха, Мугуласха, Натцхитоцхес (Доустиони, Натцхитоцхес, Оуацхита, Yатаси), Окелоуса, Опелоуса, Qуиниписса, Таенса, Тангипахоа, Wасха,
Жупе (Парисхес)
уредиЛоуисиана и Аљаска су двије од 50 америчких држава које нису подијељене по окрузима (цоунтиес), а у случају Лоуисиане то је жупа, точније цивилна жупа, и насљеђе су римокатоличких француских и шпањолских колонијалних утјецаја. Године 1803 Орлеанс Территорy (каснија Лоуисиана) подијељен је на 12 округа да би тек 1807. била подијељена на 19 жупа. Изворних 19 жупа су биле: Асценсион, Ассумптион, Авоyеллес (по племену Авоyел), Цонцордиа, Ибервилле, Лафоурцхе, Натцхитоцхес, Орлеанс, Оуацхита (по племену Оуацхита), Плаqуеминес, Поинте Цоупее, Рапидес, Ст Бернард, Ст Цхарлес, Ст Јамес, Ст Јохн тхе Баптист, Ст Ландрy, Ст Мартин и Wест Батон Роуге. Број жупа се касније повечавао и настајале су нове, виз.: (1808) , Цамерон, Цатахоула; (1810): Еаст Батон Роуге, Фелициана, Ст Хелена, Ст Тамманy; (1811): Билоxи (по племену Билоxи), Пасцагоула (по племену Пасцагоула), Ст Марy и Wаррен; (1819): Wасхингтон; (1822): Терребонне; (1823): Лафаyетте; (1824): Еаст Фелициана, Wест Фелициана; (1825): Јефферсон; (1828): Цлаиборне; (1832): Ливингстон; (1838): Цаддо (по племену Цаддо), Цалдwелл, Царролл, Мадисон; (1839): Унион; (1840): Цалцасиеу; (1843): Боссиер, ДеСота, Франклин, Сабине, Тенсас; (1844): Морехоусе, Вермилион; (1845): Јацксон; (1848): Беаурегард; (1852): Wинн; (1868): Ибериа, Рицхланд, Тангипахоа (по племену Тангипахоа); (1869): Грант; (1871): Ред Ривер, Вернон, Wебстер; (1873): Линцолн; (1877): Еаст Царролл, Wест Царролл; (1886): Ацадиа; (1908): ЛаСалле; (1910): Евангелине; и посљедње 3 (1912): Аллен, Биенвилле и Јефферсон Давис, настале од дијелова жупе Цалцасиеу.
Лоуисиана се данас састоји од 64 жупе (парисхес)
Највећи градови
уреди| Град | Становници 2004 |
|---|---|
| Неw Орлеанс | 462.269 |
| Батон Роуге | 224.097 |
| Схревепорт | 198.675 |
| Лафаyетте (Лоуисиана) | 111.966 |
| Лаке Цхарлес | 70.819 |
| Кеннер | 70.252 |
| Боссиер Цитy | 59.611 |
| Монрое (Лоуисиана) | 52.141 |
| Алеxандриа (Лоуисиана) | 45.971 |
| Неw Ибериа | 32.499 |
