Wikipedija

Nikola Tesla

srpsko-američki naučnik
Za ostale upotrebe, v. Nikola Tesla (razvrstavanje).

Nikola Tesla (Smiljan, 10.7.1856. - New York, 7.1.1943.) bio je naučnik i inovator svjetskog glasa. Radio je u području elektrotehnike i radiotehnike, te je izumio okretno magnetsko polje i višefazni sustav izmjeničnih struja.

Nikola Tesla
circa 1890.; autor: Napoleon Sarony
Rođenje (1856-07-10)10. 7. 1856.
Smiljan, Austrijsko Carstvo
(Vojna krajina)
Smrt 7. 1. 1943. (dob: 86)
New York City, New York, USA
Prebivalište Austrijsko Carstvo ([])
Francuska SAD
Državljanstvo Austrijsko Carstvo (1856-1867)
([])
SAD (1891-1943)
Etnicitet Srbin
Polje strojarstvo i elektrotehnika
Istaknute nagrade Edisonova medalja (1916)
Medalja Elliott Cresson (1893)
Medalja John Scott (1934)
Religija Srpsko pravoslavlje[1]

Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka.

Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.

U nekoliko je navrata nominiran za Nobelovu nagradu za fiziku, ali ju nikada nije dobio; jedan od razloga je što ju nije htio dijeliti s Edisonom, a Švedska akadmija nije željela dijeliti nagrade svakom od njih pojedinačno.

Umro je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen.

Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja, tesla.

Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.[2][3]

Biografija

Detinjstvo, mladost i porodica

 
Replika kuće (parohijskog doma) u Smiljanu u kojoj se rodio i replika crkve u kojoj je Nikolin otac služio.
 
Krštenica

Nikola je rođen u Smiljanu u Lici, od oca Milutina, Srpskog Pravoslavnog sveštenika, i majke Georgine, u nekadašnjoj Vojnoj krajini Austrijskog carstva. Kršten je u srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Petra i Pavla u Smiljanu kao Nikolaj (slavenosrpski: Николай). Ime Nikola je dobio po jednom i drugom dedi. Prema krštenici je rođen 28. juna 1856. godine.

Nikolin otac je bio nadareni pisac i poeta koji je posedovao bogatu biblioteku u kojoj je i Nikola provodio svoje detinjstvo čitajući i učeći strane jezike.[4] Po jednom verovanju, Tesle vode poreklo od Draganića iz Banjana. Po navodima Jovana Dučića, Tesle su poreklom iz Stare Hercegovine, od plemena (Oputni) Rudinjani iz sela Pilatovaca u današnjoj nikšićkoj opštini.[5] Međutim, o Teslinom poreklu postoji i verzija da su od Komnenovića iz Banjana u Staroj Hercegovini. Po legendi koja se zadržala u Banjanima, Komnenovići su zidali crkvu prilikom čega su se posvađali sa majstorima usled čega je došlo do krvavih obračuna. Kao rezultat toga, deo Komnenovića se preselio sa Tupana u drugi kraj Banjana zbog čega su ih prozvali Čivije (ekseri) koji i danas žive u Banjanima, dok se drugi deo odselio u Liku koji je prozvan Tesla po tesli, vrsti tesarskog alata.

Nikolina majka bila je vredna žena s mnogo talenata. Bila je vrlo kreativna i svojim izumima olakšavala je život na selu. Smatra se da je Nikola Tesla upravo od majke nasledio sklonost ka istraživačkom radu.[6] Teslini roditelji su, osim njega, imali sina Daneta i kćerke Angelinu i Milku, koje su bile starije od Nikole, i Maricu, najmlađe dete u porodici Tesla. Dane je poginuo pri padu s konja kad je Nikola imao pet godina i to je ostavilo veliki trag u porodici. Dane je smatran izuzetno obdarenim, dok se za Nikolu verovalo da je manje inteligentan.[7] Veruje se da je Danetova smrt osnovni razlog što otac dugo nije pristajao da mu dozvoli da pohađa tehničku školu daleko od kuće.

Školovanje

Prvi razred osnovne škole pohađao je u rodnom Smiljanu. Otac Milutin rukopoložen je za protu u Gospiću, te se porodica preselila u ovo mesto 1862. godine.[8] Preostala tri razreda osnovne škole i trogodišnju Nižu realnu gimnaziju završio je u Gospiću.[9]

U Gospiću je Nikola prvi put skrenuo pažnju na sebe kada je jedan trgovac organizovao vatrogasnu službu. Na pokaznoj vežbi kojoj je prisustvovalo mnoštvo Gospićana, vatrogasci nisu uspeli da ispumpaju vodu iz reke Like. Stručnjaci su pokušali da otkriju razlog zašto pumpa ne vuče vodu, ali bezuspešno. Tesla, koji je tada imao sedam ili osam godina, je instiktivno rešio problem ušavši u reku i otčepivši drugi kraj creva. Zbog toga je slavljen kao heroj dana.[7][10]

Teško se razboleo na kraju trećeg razreda škole 1870. godine. S jeseni je otišao u Rakovac kraj Karlovca da završi još tri razreda Velike realke. Maturirao je 24. jula 1873. godine u grupi od svega sedam učenika sa vrlo dobrim uspehom jer je iz nacrtne geometrije bio dovoljan. Tada je imao 17 godina. Nakon završene mature vratio se u Gospić i već prvi dan razboleo od kolere. Bolovao je devet meseci. U tim okolnostima uspeo je da ubedi oca da mu obeća da će ga umesto na bogosloviju upisati na studije tehnike.[7]

Studije

Pošto je ozdravio, otac ga šalje ujaku proti Tomi Mandiću, u Tomingaj kod Gračca, da boravkom na selu i planini prikuplja snagu za napore koji ga očekuju. Na studije elektrotehnike kreće 1875. godine, dve godine nakon mature. Upisuje se u Politehničku školu u Gracu, u južnoj Štajerskoj (danas Austrija). Tada mu je bilo 19 godina.

Spava veoma malo, svega četiri sata dnevno i sve slobodno vreme provodi u učenju. Ispite polaže sa najvišim ocenama. Još tada ga je zainteresovala mogućnost primene naizmenične struje. Čita sve što mu dođe pod ruku (100 tomova Volterovih spisa). Nikola je o sebi pisao: „Pročitao sam mnogo knjiga, a sa 24 godine sam mnoge znao i napamet. Posebno Geteovog Fausta“. Zabrinuti za njegovo zdravlje, profesori šalju pisma njegovom ocu u kojima ga savetuju da ispiše sina ukoliko ne želi da se ubije prekomernim radom.

 
Nikola Tesla, 1879. sa 23 godine

Nakon prve godine studija izostaje stipendija Carsko-kraljevske general-komande (kojom su pomagani siromašni učenici iz Vojne krajine). Dva puta se za stipendiju obraća slavnoj Matici srpskoj u Novom Sadu. Prvi put 14. oktobra 1876, a drugi put 1. septembra 1878. godine. Oba puta biva odbijen. U decembru 1878. godine napušta Grac i prekida sve veze sa bližnjima. Drugovi su mislili da se utopio u Muri. Odlazi u Marburg (današnji Maribor) gde dobija posao kod nekog inženjera. Odaje se kockanju. Otac ga nakon višemesečne bezuspešne potrage pronalazi i vraća kući. Otac, uzoran čovek, nije mogao da nađe opravdanje za takvo ponašanje. (Nedugo potom otac umire 30. aprila 1879. godine). Nikola je te godine jedno vreme radio u gospićkoj realnoj gimnaziji.

Januara 1880. godine, odlazi u Prag da prema očevoj želji okonča studije.[11] Tamo ne može da se upiše na Karlov univerzitet jer u srednjoj školi nije učio grčki. Najverovatnije je slušao predavanja iz fizike i elektrotehnike. Živeo je na adresi Ve Smečkah 13,[12] gde je 2011. godine postavljena memorijalna tabla.[13] Većinu vremena provodio je bibliotekama u Klementinumu i narodnoj kavarni u Vodičkovoj ulici.

Naredne godine, svestan da njegovi bližnji podnose ogromnu žrtvu zbog njega, rešava da ih oslobodi tog tereta i napušta studije.[10][11]

Tesla je naveo u svojoj autobiografiji kako je živo i plastično doživljavao momente inspiracije. Od ranih dana je imao sposobnost da u mislima stvori preciznu sliku pronalaska pre nego što ga napravi. Ova pojava se u psihologiji naziva „Vizuelno razmišljanje“.[14]

Teslino prvo zaposlenje

Godine 1881. se seli u Budimpeštu gde se zapošljava u telegrafskoj kompaniji pod nazivom „Američka Telefonska Kompanija“. Tesla je pri otvaranju telefonske centrale 1881. godine postao glavni telefonijski tehničar u kompaniji. Tu je izmislio uređaj koji je, prema nekima, telefonski pojačavač, dok je prema drugima prvi zvučnik. U Budimpeštanskom parku se Tesli javila ideja o rešenju problema motora na naizmeničnu struju bez komutatora, dok je šetao sa prijateljem i recitovao Geteovog „Fausta“, a onda iznenada počeo štapom po pesku da crta linije sila obrtnog magnetskog polja. Za dva naredna meseca je razradio skice mnogih tipova motora i modifikacija koje će pet godina kasnije patentirati u Americi.[10]

Zaposlenje u Parizu i posao u Strazburu

U Pariz se seli 1882. godine gde radi kao inženjer za Edisonovu kompaniju na poslovima unapređenja električne opreme. Godine 1883. trebalo je da kompanija u Štrazburgu (današnji Strazbur) osposobi jednosmernu centralu jer se na otvaranju očekivao nemački car lično. Tesli je dat ovaj zadatak i on je boravio u Strazburu od 14. oktobra 1883. do 24. februara 1884. godine.[10]

Tesla ovde potpisuje prvi poslovni ugovor u vezi realizacije prvog indukcionog motora, tako je krajem 1883. godine u Strazburu nastao prvi indukcioni motor koji koristi princip obrtnog magnetskog polja naizmeničnih struja. Počeo je i sa razvojem raznih vrsta polifaznih sistema i uređaja sa obrtnim magnetskim poljem (za koje mu je odobren patent 1888. godine).

Prelazak okeana sa preporukom Edisonu

Tesla je došao u Ameriku 6. juna 1884. godine u Njujork[15] sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog šefa Čarlsa Bečelora. U preporuci je Bečelor napisao: „Ja poznajem dva velika čoveka, a vi ste jedan od njih; drugi je ovaj mladi čovek“. Edison je zaposlio Teslu u svojoj kompaniji Edisonove mašine. Tesla je ubrzo napredovao i uspešno rešavao i najkomplikovanije probleme u kompaniji. Tesli je ponuđeno da uradi potpuno reprojektovanje generatora jednosmerne struje Edisonove kompanije.[16]

Razlaz sa Edisonom

 
Spomenik Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadima u Kanadi

Pošto je Tesla opisao prirodu dobitaka od njegove nove konstrukcije, Edison mu je ponudio 50.000$ (1,1 milion $ danas)[17] kad sve bude uspešno završeno i napravljeno. Tesla je radio blizu godinu dana na novim konstrukcijama i Edisonovoj kompaniji doneo nekoliko patenata koji su potom zaradili neverovatan profit. Kada je potom Tesla pitao Edisona o obećanih 50.000$, Edison mu je odgovorio „Tesla, vi ne razumete naš američki smisao za humor“. i pogazio svoje obećanje.[18][19] Edison je pristao da poveća Teslinu platu za 10$ nedeljno, kao vrstu kompromisa, što znači da bi trebalo da radi 53 godine da zaradi novac koji mu je bio prvobitno obećan. Tesla je dao otkaz momentalno.[20]

Edison je kao dobar biznismen zarađivao novac korišćenjem svojih jednosmernih generatora struje koji su bili veoma skupi za postavljanje i održavanje. Bilo je potrebno i po nekoliko stanica jednosmerne struje da bi se obezbedila jedna gradska četvrt, dok je Teslin generator naizmenične struje bio dovoljan za snabdevanje kompletnog grada. Uvidevši efikasnost Teslinih patenata, Edison je koristio razne načine da uveri javnost kako je ta struja opasna, hodao je po gradskim vašarima i pred medijima naizmeničnom strujom usmrćivao životinje (pse, mačke, i u jednom slučaju, slona[21]). Na njegovu ideju stvorena je i prva električna stolica. Kao odgovor tome Tesla se priključio u kolo naizmenične struje što je prouzrokovalo užarenje niti električne sijalice, i tim pobio predrasude štetnosti naizmenične struje.

Srednje godine

Prvi patenti iz naizmeničnih struja

Godine 1886. Tesla u Njujorku osniva svoju kompaniju, Tesla električno osvetljenje i proizvodnja (Tesla Electric Light & Manufacturing).[22][23]

Prvobitni osnivači se nisu složili sa Teslom oko njegovih planova za uvođenje motora na naizmeničnu struju i na kraju je ostao bez finansijera i kompanije. Tesla je potom radio u Njujorku kao običan radnik od 1886. do 1887. godine da bi se prehranio i skupio novac za svoj novi poduhvat. Prvi elektromotor na naizmeničnu struju bez četkica je uspeo da konstruiše 1887. godine, i demonstrirao ga pred „Američkim društvom elektroinženjera“ (American Institute of Electrical Engineers, danas IEEE) 1888. godine. Iste godine je razvio principe svog Teslinog kalema i počeo rad sa Džordžom Vestinghausom u laboratorijama njegove firme „Vestinghaus električna i proizvodna kompanija“ (Westinghouse Electric & Manufacturing Company). Vestinghaus ga je poslušao u vezi njegovih ideja o višefaznim sistemima koji bi omogućili prenos naizmenične struje na velika rastojanja.

Eksperimenti sa Iks-zracima

Aprila 1887. godine Tesla počinje istraživanje onoga što će kasnije biti nazvano Iks-zracima koristeći vakuumsku cev sa jednim kolenom (sličnu njegovom patentu 514170). Ovaj uređaj je drugačiji od drugih ranih cevi za Iks-zrake jer nije imao elektrodu-metu. Savremen izraz za fenomen koji je razlog ovakvog dejstva uređaja je „probojno zračenje“. Do 1892. godine je Tesla već bio upoznat sa radom Vilhelma Rendgena i njegovim pronalaskom efekata Iks-zraka.

Tesla nije priznavao postojanje opasnosti od rada sa Iks-zracima, pripisujući oštećenja na koži ozonu pre nego, do tada nepoznatom zračenju: „U vezi štetnih dejstava na kožu... primećujem da su ona pogrešno tumačena... ona nisu od Rendgenovih zraka, već jedino od ozona stvorenog u kontaktu sa kožom. Azotna kiselina bi takođe mogla biti odgovorna, ali u manjoj meri“. (Tesla, Electrical Review, 30. novembar 1895.) Ovo je pogrešna ocena što se tiče katodnih cevi sa Iks-zračenjem. Tesla je kasnije primetio opekotine kod asistenta koje potiču od Iks-zraka i stoga je vršio eksperimente. Fotografisao je svoju ruku i fotografiju je poslao Rendgenu, ali nije javno objavio svoj rad i pronalaske. Ovaj deo istraživanja je propao u požaru u laboratoriji u ulici Hjuston 1895. godine.

Američko državljanstvo, eksplozija raznih otkrića

 
Teslin sistem proizvodnje naizmenične struje i prenos na velike daljine. Opisan u patentu US390721.

Američko državljanstvo dobija 30. jula 1891, sa 35 godina, a tada započinje rad u svojoj novoj laboratoriji u ulici Hauston u Njujorku. Tu je prvi put prikazao fluorescentnu sijalicu koja svetli bez žica. Tako se prvi put pojavila ideja o bežičnom prenosu snage. Sa 36 godina prijavljuje prvi patent iz oblasti višefaznih struja. U nastavku istraživanja se posvećuje principima obrtnih magnetnih polja. Postaje potpredsednik Američkog instituta elektroinženjera (kasnije IEEE) u periodu od 1892. do 1894. godine.

Put u Evropu, smrt majke, dolazak u Beograd

Tesla 1892. godine putuje u Evropu, gde prvo drži 3. februara senzacionalno predavanje u Londonu u Britanskom institutu elektroinženjera „Eksperimenti sa naizmeničnim strujama visokog potencijala i visoke frekvencije“. Potom u Parizu 19. februara članovima društva inženjera drži isto predavanje i ostaje mesec dana pokušavajući, po drugi put, da u Parizu nađe investitore za svoj novi polifazni sistem struja.

Tu ga zatiče telegram sa vešću da mu je majka na samrti. Žurno napušta Pariz da bi boravio uz svoju umiruću majku i stiže 15. aprila, par sati pre smrti. Njene poslednje reči su bile: „Stigao si Nidžo, ponose moj.“ Posle njene smrti Tesla se razboleo. Proveo je tri nedelje oporavljajući se u Gospiću i selu Tomingaj kod Gračca, rodnom mestu njegove majke i manastiru Gomirje u kome je arhimandrit bio njegov ujak Nikolaj.[10]

Jedini boravak Nikole Tesle u Beogradu bio je od 1. - 3. juna 1892. godine.[24][25] Došao je na poziv Đorđa Stanojevića u Beograd 1. juna[26]. Sledećeg dana je primljen u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića kojom prilikom je odlikovan ordenom Svetog Save. Potom je Tesla održao čuveni pozdravni govor u današnjoj zgradi rektorata, studentima i profesorima beogradske Velike škole.

Ja sam, kao što vidite i čujete ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu Srpstva u svetu.

– početak Teslinog govora u Velikoj školi

Teslin boravak u Beogradu je ostavio dubokog traga, međutim, iako je dobio 12. septembra priznanje engleskog udruženja inženjera i naučnika, ubrzo i počasnu titulu doktora Univerziteta Kolumbija, krajem 1892. godine nije prošao na izboru za redovnog člana Srpske kraljevske akademije. Za dopisnog člana izabran je 1894. a za redovnog 1937. godine.[27]

Zlatne godine stvaralaštva

Od 1893. do 1895. godine Tesla istražuje naizmenične struje visokih frekvencija. Uspeva da proizvede naizmeničnu struju napona od milion volti koristeći Teslin kalem i proučavao je površinski efekat visokih frekvencija u provodnim materijalima, bavio se sinhronizacijom električnih kola i rezonatorima, lampom sa razređenim gasom koja svetli bez žica, bežičnim prenosom električne energije i prvim prenosom radio-talasa. U Sent Luisu je 1893. godine, pred 6000 gledalaca, Tesla prikazao na atraktivan način mnoge eksperimente uključujući i prenos sličan radio komunikaciji. Obraćajući se Frenklinovom institutu u Filadelfiji i Nacionalnoj asocijaciji za električno osvetljenje on je opisao i demonstrirao svoje principe detaljno. Tesline demonstracije izazivaju veliku pažnju i pomno se prate.

Svetska izložba u Čikagu

Svetska izložba 1893. godine u Čikagu, Svetska Kolumbovska izložba, je bila međunarodna izložba na kojoj je po prvi put ceo salon izdvojen samo za električna dostignuća. To je bio istorijski događaj jer su Tesla i Vestinghaus predstavili posetiocima svoj sistem naizmenične struje osvetljavajući celu izložbu.[28] Prikazane su Tesline fluorescentne sijalice i sijalice sa jednim izvodom. Tesla je objasnio princip obrtnog magnetskog polja i indukcionog motora izazivajući divljenje pri demonstraciji obrtanja bakarnog jajeta i postavljanja na vrh, što je predstavljeno kao Kolumbovo jaje. To je korišćeno da se objasni i prikaže model obrtnog magnetskog polja i induktivnog motora.

Priznanja, nedaće i rat struja

Glavni članak: Rat struja

Februara 1894. se pojavljuje prva knjiga o Tesli, „Otkrića, istraživanja i pisani radovi Nikole Tesle“. Ubrzo knjiga biva prevedena na srpski i nemački jezik.

Veliki udarac za istraživanja se desio 13. marta 1895. godine kada izbija veliki požar u laboratoriji u Južnoj petoj aveniji broj 35 kojom prilikom je izgorelo oko 400 električnih motora, električni i mehanički oscilatori, transformatori, mnoge originalne konstrukcije i rukopis skoro završene knjige „Priča o 1001 indukcionom motoru“.[29] Međutim, to je bilo vreme izuzetne Tesline kreativnosti i žilavosti. Već 15. marta osniva kompaniju pod imenom „Nikola Tesla“ i nastavlja rad.

Kasnih 1880-ih, Tesla i Tomas Edison su postali protivnici, povodom Edisonovog pokretanja sistema distribucije električne energije na osnovu jednosmerne struje uprkos postojanja efikasnijeg, Teslinog, sistema sa naizmeničnom strujom. Kao rezultat rata struja, Tomas Edison i Džordž Vestinghaus su zamalo bankrotirali, pa je 1897. Tesla pocepao ugovor i oslobodio Vestinghausa obaveza plaćanja korišćenja patenata. Te 1897. godine je Tesla radio ispitivanja koja su vodila ka postavljanju osnova za istraživanja u oblasti kosmičkih zračenja.

Otkriće radija i bežičnog prenosa

 
Sijalica gori u Teslinoj ruci

Kada je napunio 41 godinu, podneo je svoj prvi patent br. 645576 iz oblasti radija. Godinu dana kasnije američkoj vojsci prikazuje model radijski upravljanog broda, verujući da vojska može biti zainteresovana za radio-kontrolisana torpeda. Tada je on govorio o razvoju „umeća telematike“, vrste robotike. Radio kontrolisan brod je javno prikazan 1898. godine na električnoj izložbi u Medison Skver Gardenu.[30][31] Samo godinu dana kasnije predstavio je u Čikagu brod koji je bio sposoban i da zaroni. Ovi uređaji su imali inovativni rezonantni prijemnik i niz logičkih kola. Radio-daljinsko upravljanje ostaje novotarija sve do Drugog svetskog rata.[32] Iste godine Tesla je izmislio električni upaljač ili svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem, za šta mu je priznat patent 609250 pod nazivom „Električni upaljač za benzinske motore“.

Kolorado Springs

 
Tesla sedi u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu unutar svog „Uveličavajućeg prenosnika“ koji proizvodi milione volti napona. Lukovi su dugi i po 7 metara. (Prema Teslinim beleškama ovo je dvostruka ekspozicija)

Tesla je 1899. odlučio da se preseli i nastavi istraživanja u Koloradu Springsu, gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima i visokim učestanostima. Po svom dolasku je novinarima izjavio da namerava da sprovede eksperiment bežične telegrafije između Pajks Pika (vrh Stenovitih planina u Koloradu) i Pariza. Teslini eksperimenti su ubrzo postali predmet urbanih legendi. U svom dnevniku je opisao eksperimente koji se tiču jonosfere i zemaljskih talasa izazvanih transferzalnim ili longitudinalnim talasima.

Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik i vršeći pražnjenja od više miliona volti proizvodio veštačke munje duge više desetina metara. Tesla je takođe proučavao atmosferski elektricitet, posmatrajući pražnjenja svojim prijemnicima. Reprodukujući njegove prijemnike i rezonantna kola mnogo godina kasnije se uvideo nepredvidivi nivo kompleksnosti (raspodeljeni helikoidni rezonator visokog faktora potiskivanja, radiofrekventno povratno kolo, kola sa grubim heterodinim efektima i regenerativnim tehnikama). Tvrdio je čak da je izmerio i postojanje stojećih talasa u Zemlji.

U jednom momentu je utvrdio da je u svojoj laboratoriji zabeležio radio-signale vanzemaljskog porekla. Naučna zajednica je odbacila njegovu objavu i njegove podatke. On je tvrdio da svojim prijemnicima meri izvesne ponavljajuće signale koji su suštinski drugačiji od signala koje je primetio kao posledica oluja i zemljinog šuma. Kasnije je detaljno navodio da su signali dolazili u grupama od jednog, dva, tri i četiri klika zajedno. Tesla je kasnije proveo deo života pokušavajući da šalje signal na Mars.

Tesla napušta Kolorado Springs 7. januara 1900., a laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga. Međutim, eksperimenti u Kolorado Springsu su Teslu pripremili za sledeći projekat, podizanje postrojenja za bežični prenos energije. U to vreme prijavljuje patent u oblasti rezonantnih električnih oscilatornih kola.

Svetska radio stanica na Long Ajlandu

 
Teslina kula na Long Ajlandu u saveznoj državi Njujork

Tesla počinje planiranje Svetske radio-stanice - Vordenklajf kule 1890. godine sa 150.000 $ (od kojih je 51% ulaže Džej Pi Morgan). Gradnja počinje 1901. godine, a januara 1902. godine ga zatiče vest da je Markoni uspeo da ostvari transatlantski prenos signala. Juna 1902. je Tesla premestio laboratoriju iz ulice Hjuston u Vordenklajf. Velelepna kula Svetske radio-stanice još nije dovršena, a glavni finansijer, Morgan, se novembra povlači iz poduhvata, dok su novine to propratile natpisima Teslin Vordenklajf je milionska ludorija. Godine 1906. Tesla napušta kulu i vraća se u Njujork. Ta kula je tokom Prvog svetskog rata razmontirana, pod izgovorom da može poslužiti nemačkim špijunima. Američki patentni zavod je 1904. godine poništio prethodnu odluku i dodelio Đuljelmu Markoniju patent na radio, čak je i Mihajlo Pupin stao na stranu Markonija. Od tada počinje Teslina borba za povratak radio patenta.

Na svoj 50-ti rođendan Tesla je priredio javno predstavljanje svoje turbine bez lopatica snage 200 konjskih snaga (150 kW) sa 16.000 min−1 (obrtaja u minuti). Tokom 1910—1911. su u Votersajd elektrane u Njujorku testirane Tesline turbine snaga između 100 i 5000 konjskih snaga.

Markoni 1909. godine dobija Nobelovu nagradu za otkriće radija, odnosno doprinos u razvoju bežične telegrafije što čini Teslu duboko ogorčenim. Godine 1915. Tesla podnosi tužbu protiv Markonija, tražeći sudsku zaštitu svojih prava na radio, međutim već 1916. je bankrotirao zbog velikih troškova. U tim trenucima njegov život opasno klizi ka ivici siromaštva.

Ratne prilike i neprilike

Pred Prvi svetski rat Tesla je tražio investitore preko okeana. Kad je počeo rat, Tesla je prestao da prima sredstva od svojih evropskih patenata. Nakon rata izneo je svoja predviđanja u vezi posleratnog okruženja. U članku objavljenom 20. decembra 1914. godine, Tesla je izneo mišljenje da Liga naroda nije rešenje za tadašnje probleme.

Mada bez materijalnih sredstava Tesli ipak stižu priznanja. Tako 18. maja 1917. godine dobija zlatnu Edisonovu medalju za otkriće polifaznog sistema naizmeničnih struja. Te večeri je izrečena misao da kada bi jednog momenta prestali da rade svi Teslini pronalasci, industrija bi prestala da radi, tramvaji i vozovi bi stali, gradovi bi ostali u mraku, a fabrike bi bile mrtve. Istorijski obrt je upravo u tome što je Tesla dobio medalju sa imenom čoveka koji mu je bio ljuti protivnik sa svojom idejom i izgubio u toj bici, ali je Edison na kraju stekao bogatstvo, a Tesli je ostalo samo priznanje.

Tesline opsesije i nevolje

Tesla je počeo da jasno pokazuje simptome opsednutosti bizarnim detaljima. Pored već ranije pokazanog straha od mikroba postao je opsednut brojem tri. Često mu se dešavalo da obilazi oko bloka zgrada tri puta pre nego što bi ušao u zgradu, zahtevao je da se pored tanjira uvek postave tri platnene salvete pre svakog obroka, itd. Priroda ovog poremećaja je u to vreme bila nedovoljno poznata, tako da se mislilo da su simptomi koje je ispoljavao, bili pokazatelji delimičnog ludila. Ovo je nesumnjivo oštetilo ono što je preostalo od njegovog ugleda.

Tesla u tom periodu boravi u hotelu Valdorf-Astorija, u iznajmljenom apartmanu sa odloženim plaćanjem. Zbog naplate nagomilanog duga od 20.000$, vlasnik hotela, Džordž Bolt, je preuzeo vlasništvo nad Vordenklajfom. Baš 1917. godine u vreme dok Bolt ruši kulu da bi rasprodao placeve, Tesla dobija najviše priznanje Američkog instituta električnih inženjera, Edisonovu medalju. Ironija ovog događaja je u Teslinom slučaju bila višestruka.

Avgusta 1917. je Tesla postavio principe u vezi sa frekvencijom i nivoom snage prvog primitivnog radara. Emil Žirardo je 1934. godine radeći prvi francuski radarski sistem tvrdio da je sve radio „prema principima koje je postavio gospodin Tesla“.

Pozne godine i usamljenički život

Na njegov sedamdeset peti rođendan 1931. godine ga Tajm magazin stavlja na naslovnu stranu. U podnaslovu je naglašen njegov doprinos sistemima proizvodnje električne energije. Tesli je odobren poslednji patent 1928. godine u oblasti vazdušnog saobraćaja kada je predstavio prvu letelicu sa vertikalnim poletanjem i sletanjem. Tesla 1934. godine piše jugoslovenskom konzulu Jankoviću i zahvaljuje Mihajlu Pupinu na ideji da vodeće američke kompanije formiraju fond kojim bi Tesli bila obezbeđena bezbrižna starost. Tesla odbija takvu pomoć i bira da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade i bavi se istraživanjima u skladu sa svojim mogućnostima. Poslednje godine života proveo je hraneći golubove i živeo je uglavnom od godišnjeg honorara iz svoje domovine.

U 81. godini Tesla izjavljuje da je kompletirao jedinstvenu teoriju polja. Tvrdio je da je razradio sve detalje i da će ih otkriti svetu uskoro. Teorija nikad nije objavljena, a naučna javnost je već bila ubeđena da se njegove izjave ne mogu uzimati ozbiljno. Većina danas veruje da Tesla nikad nije u celosti razradio takvu teoriju, a ono što je ostalo ima više istorijsku vrednost dok je u fizici potpuno odbačeno. Tesla je bio nominovan za orden Svetog Save prvog reda, ali pošto je imao američko državljanstvo nije ga dobio, ali je primio orden Svetog Save drugog reda.

Jedno predveče 1937. tokom uobičajnog izlaska udario ga je taksi. Nikola Tesla je pao na zemlju nepomičan, a onda je ustao i vratio se u hotel. Prema nekim izvorima polomio je tri rebra, a prema drugima to su bile samo lakše povrede. Trebalo mu je šest meseci da se oporavi.[33]

Godine 1939. na predlog svojig kolega iz kompanije Vestinghaus, vratio se na posao za nedeljnu platu od 125 dolara.[33]

Teslina smrt i epilog

Tesla umire od srčanog udara sam u hotelskom apartmanu 3327 na 33. spratu Njujorker hotela 7. januara[34] 1943. godine u 87. godini života. Zvanično je zabeleženo da je umro od srčane tromboze, 7. januara 1943. godine u 22 časa i 30 minuta. I pored prodaje patenata u oblasti naizmeničnih struja, Tesla umire siromašan i u dugovima. Tim povodom, gradonačelnik Njujorka Lagvardija je rekao: „Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće“. Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe telo je kremirano. Ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače.

 
Urna sa Teslinim ostacima u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu

Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu u pratnji slovenačkog hora Slovan, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija“, a onda srpsku pesmu Tamo daleko. Ostao je zabeležen i upečatljiv oproštajni govor tadašnjeg gradonačelnika Njujorka Fjorela Henrija Lagvardije.[35]

Kasnije 1943. godine Vrhovni sud SAD vratio je Tesli pravo na patent 645.576, priznajući mu prvenstvo na patent radija.[36]

Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatražio od Useljeničke službe oduzimanje sve pokojnikove lične stvari i dokumenata, iako je Tesla bio američki državljanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane kontaktiralo FBI, a Teslina dokumenta proglašena vrhunskom tajnom. Sva Teslina lična imovina po nalogu Edgara Huvera i predsednikovih savetnika dobila je etiketu „veoma poverljivo“ zbog prirode Teslinih otkrića i patenata.

Borba rodbine za ličnu imovinu

Teslina porodica i jugoslovenska ambasada su se borili sa američkim zvaničnicima za povratak dokumenata i ličnih stvari, zbog mogućeg značaja nekog od njegovih istraživanja. Konačno, njegov sestrić Sava Kosanović uspeva da dođe do dela njegovih ličnih stvari i to je sada smešteno u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.

Njegov pepeo je prenesen u Beograd jula 1957. godine. Urna je smeštena u Muzeju Nikole Tesle gde i danas stoji, tako da je Tesla i dalje nesahranjen.

28. februara 2014. je potpisan sporazum između Srpske pravoslavne crkve, Vlade Republike Srbije i Privremenog organa Grada Beograda o prenosu posmrtnih ostataka Nikole Tesle u portu Hrama Svetog Save.[37][38]

Tesline društvene aktivnosti

U svojim srednjim godinama, Tesla je imao prijateljski odnos sa Markom Tvenom koji je obožavao da provodi puno vremena u Teslinoj laboratoriji. Među njegovim najbližim prijateljima je bilo i umetnika. Družio se sa urednikom Century Magazine časopisa Robertom Džonsonom koji je objavio par pesama Jovana Jovanovića Zmaja u Teslinom prevodu, dok je sa Katarinom Džonson negovao prijateljstvo[39]. U ovom periodu je Tesla bio društveno aktivan, a poznato je da je jedno vreme čitao o Vedskoj filozofiji. Nakon incidenta sa Edisonom, Tesla je ostao ogorčen na njega, i nikada nisu popravili svoje odnose. Kada je Edison već bio star, Tesla je izjavio da mu je jedna od grešaka to što nikada nije poštovao Edisonov rad, ali to je malo značilo za popravljanje njihovog skoro nepostojećeg odnosa.

Čovek koji je izumeo dvadeseti vek

Imao je više od 700 zaštićenih patenata i inovacija. Njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike. Najznačajnija nagrada u domenu električne energije zove se Nagrada Nikole Tesle, a dodeljuje je Savet Elektro inženjera - IEEE. Osam američkih država (Njujork, Nju Džerzi, Pensilvanija, Kolorado, Nevada, Minesota, Arizona i Indijana) proglasile su Teslin dan rođenja za državni praznik. Tog dana, između ostalog, na svim javnim zgradama mora se istaći državna zastava, a učitelji u svim školama jedan čas posvećuju Tesli.

Govorio je mnogo jezika - srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, latinski i slovenački.[40]

Mnogi današnji obožavaoci Tesle su skloni verovanju da je on „čovek koji je izumeo dvadeseti vek“ i nazivaju ga „Prometej dvadesetog veka“.

Kontroverze o Nikoli Tesli

Nakon njegove smrti mnogi od njegovih izuma, teorija i tvrdnji su korišćeni neprimereno ili sa kontroverzama, da bi se podržale razne sumnjive teorije koje se sve smatraju nenaučnim. Većina Teslinog dela je nastala na principima i prema metodama prihvaćenim od nauke. Međutim njegova ekstravagantna ličnost i bombastične i nerealne izjave ujedinjene sa neospornim genijem su ga učinile izuzetno popularnim među naučnicima graničnih oblasti i sledbenicima teorija zavere o „skrivenom znanju“.

U patentnim prijavama koje je podnosio pre dobijanja američkog državljanstva za sebe je navodio eksplicitno da je „iz Smiljana u Lici, pograničnoj pokrajini Austrougarske, podanik austrijskog cara, nastanjen u Njujorku“, a od 31. jula 1891. (kada je dobio američko državljanstvo) u patentnim prijavama je navodio da je „građanin Sjedinjenih Država, nastanjen u Njujorku, u okrugu i državi Njujork...“.

Počasni doktorati i ordeni

Nikoli Tesli su dodeljeni sledeći počasni doktorati[10]:

  • Tehnička škola, Beč, 1908.
  • Univerzitet u Beogradu, 1926.
  • Univerzitet u Zagrebu, 1926.
  • Tehnička škola, Prag, 1936.
  • Tehnička škola, Grac, 1937.
  • Univerzitet u Poatjeu, 1937.
  • Tehnička škola, Brno, 1937.
  • Uniterzitet u Parizu, 1937.
  • Politehnička škola, Bukurešt, 1937.
  • Univerzitet u Grenoblu, 1938.
  • Univerzitet u Sofiji, 1939.

I ordeni:

  • Orden Svetog Save, II klase, Srbija, 1892.
  • Orden nezavisnosti Crne gore, 1895.
  • Orden Svetog Save, I klase Kraljevina SHS, 1926.
  • Orden Jugoslovenske krune, 1931.
  • Orden belog orla, I klase, Kraljevina Jugoslavija, 1936.
  • Orden belog lava, I klase, Čehoslovačka, 1937.
  • Medalja Univerziteta u Parizu, 1937.
  • Medalja Univerziteta Sv. Kliment, Sofija, 1939.

Najvažniji pronalasci

  • Od 1943. Tesla se smatra pronalazačem radija, koji je predložen u patentu[41] predatom Patentnom birou SAD 20. marta 1900. Pre toga se prvenstvo u ovom pronalasku davalo Markoniju, koji je imao više poslovnog duha.
  • Izmislio je električni asinhroni motor sa polifaznim alternatorom, sa tri faze u obliku zvezde, i sa komutatorom. Nikola Tesla je koristio jonizovane gasove za transformaciju električne energije na principima Volte, Herca i Faradeja, a po zakonima indukcije.
  • Bio je glavni promoter tehnike prenosa električne energije naizmeničnom strujom.
  • Godine 1889. zainteresovao se za visoke frekvencije i realizovao generator frekvencije od 15 kiloherca.
  • Počev od 1896, eksperimentisao je sa daljinskim upravljanjem. Razvio je Teslinu bobinu, na principu Hercovog oscilatora, što je bio prvi projektovani odašiljač talasa. Time je postavio temelje teleautomatike.[42] Imao je ideju da će se jednoga dana bežičnom telegrafijom upravljati vozilima bez posade udaljenim stotinama kilometara. Načinio je dva ploveća objekta kojima se upravljalo telekomandama, od kojih je jedan mogao da roni. Njegovi patenti iz 1895. su u stvari specifikacije torpednog čamca bez posade, koji bi nosio šest torpeda dugih 4,20 metara.

Zanimljivosti

  • On je planove za njegove izume čuvao u glavi, a nije ih zapisivao zbog opasnosti od krađe.
  • U čast doprinosu nauci Nikole Tesle, na stogodišnjici njegovog rođenja 27. juna 1956. godine u Minhenu, Međunarodna Elektrotehnička Komisija, odlučila je da uvede jedinicu Tesla (T) za magnetnu indukciju. (T=Wb/m2 ili T=N/(m x A)) [43][44]
  • U svetu filma postoji nagrada koja je nazvana po Nikoli Tesli - zvanični naziv: Nicola Tesla Award in Recognition for Visionary Achievements in the World of Digital Technology and Sound. Nagrada se dodeljuje ljudima koji su postigli izuzetne rezultate u polju filmske tehnike. Do sada su je primili: 2005. - Džeri Luis, 2004. - reditelj Džejms Kameron, 2003. - reditelj Džordž Lukas, Sten Vinston...
  • Odlukom Vlade Srbije iz avgusta 2010. godine, dan rođenja Nikole Tesle 10. jul proglašen je Danom nauke u Srbiji.[45]
  • U Beogradu postoji elektrotehnički institut „Nikola Tesla“, osnovan 1936. godine.
  • Univerzitetska biblioteka Univerziteta u Nišu nosi naziv Nikola Tesla.
  • Elektrotehničke škole u Beogradu[46] Nišu[47] Zrenjaninu [48] i Elektrotehnička i građevinska škola u Jagodini [49] nose ime „Nikola Tesla“.
  • Dve termocentrale u Srbiji su nazvane „Nikola Tesla A“ i „Nikola Tesla B“ u čast Tesle
  • Aerodrom u Beogradu se zove Aerodrom Nikola Tesla.[50]
  • Akceleratorska instalacija u Institutu za nuklearne nauke Vinča nosi naziv „Tesla“.
  • Tokom postojanja Republike Srpske Krajine je univerzitet u Kninu nosio naziv Univerzitet „Nikola Tesla“.[51]
  • Šesta lička divizija NOVJ u čijem sastavu su bili uglavnom Srbi iz Like, je ukazom Vrhovnog štaba NOVJ od 19. marta 1944, za postignute uspehe proglašena proleterskom i dobila naziv Šesta lička proleterska divizija „Nikola Tesla“.
  • Arhivska građa iz Tesline zaostavštine, iz Muzeja Nikole Tesle, je na osnovu odluke generalnog direktora Uneska, Koićira Macure, 16. oktobra 2003. godine upisana u registar Uneska Pamćenje sveta.
  • Američki hard rok bend Tesla je nazvan po našem naučniku kao izraz zahvalnosti što im je omogućio struju, bez koje ne bi postojale ni električne gitare.[52]
  • Godine 1975. njegovo ime uvedeno je u Dom slavnih pronalazača Amerike.
  • 10. jula 1990. godine u američkom Kongresu je proslavljen Teslin rođendan. Na svečanosti su govorila devetorica kongresmena i senator Karl Levin iz Mičigena. Takva čast u američkoj istoriji nije ukazana ni jednom američkom naučniku, čak ni Tomasu Edisonu niti Aleksandru Grejamu Belu.
  • Postoji nebesko telo, asteroid, 2244 Tesla. Asteroid je otkrio sa beogradske Astronomske opservatorije, a zatim i imenovao astronom Milorad B. Protić.[53]
  • Nils Bor je jednom prilikom rekao: Teslini genijalni pronalasci duboko su uticali na čitavu našu civilizaciju.
  • Američki inženjer i profesor B. A. Berend 1921. godine u svojoj knjizi je zapisao: Tesla nije ostavio drugima ništa više da urade. Kada bismo iz industrije isključili rezultate Teslinog istraživačkog rada, svi točkovi te industrije prestali bi da se okreću, naši tramvaji i vozovi bi stali, naši gradovi bi bili u mraku, a fabrike mrtve i besposlene.
  • Tesla se hranio isključivo vegetarijanskom hranom.[54]
  • Čuveni Muzej voštanih figura Madam Tiso, njujorški ogranak slavne londonske kuće, priprema figuru Nikole Tesle u vosku i postaviće je pored Aleksandra Bela, pronalazača telefona.
  • Iako su mnogi umetnici želeli da im Tesla pozira za portret, on je to gotovo uvek odbijao. Jedino je slikarki i princezi Vilmi Ljvov-Parlagi pošlo 1916. godine za rukom da ubedi Teslu da joj pozira. Svi ostali Teslini portreti rađeni su prema fotografijama. Tesli se nije dopalo osvetljenje u ateljeu i sam je načinio aranžman svetiljki čija je svetlost filtrirana kroz plavo staklo. Tako je nastao portret u tehnici ulja na platnu, poznat pod nazivom Plavi portret, koji je reprodukovan januara 1919. godine u časopisu Elektrikal Eksperimenter kao ilustracija uz Teslin autobiografski feljton Moji izumi i 20. jula 1931. godine na naslovnoj strani časopisa Tajm. Nije poznato gde se ovaj portret danas nalazi.
  • Tesla je samo jednom izrazio želju da neki umetnik izradi njegov portret. Godine 1939, 18. avgusta, uputio je tim povodom svom prijatelju, poznatom jugoslovenskom vajaru Ivanu Meštroviću telegram u Zagreb. Meštrović je sticajem okolnosti izradio Teslinu bistu tek 1952. godine. Odlivci ove biste čuvaju se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, u Muzeju Like u Gospiću i u Tehničkom muzeju u Beču.
  • Godine 1993, povodom pedesetogodišnjice smrti ovog velikog naučnika, a u sećanje na njegov neprocenjivi doprinos čovečanstvu, nastaje slika „Duh Tesle“ Dragana Maleševića Tapija. Ova slika našla se na naslovnoj strani kataloga izložbe organizovane ovim povodom u Muzeju savremenih umetnosti u Beogradu i ujedno predstavlja i jedno od najznačajnijih dela ovog srpskog slikara.
  • Umetnica Marina Abramović snimila je 2003. godine u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu video-instalacije Računajte na nas i Računajte na nas II, koje su inspirisane životom i delom Nikole Tesle.
  • Dejvid Boui - legendarni britanski muzičar, tumači ulogu Tesle u filmu Prestiž (2006), gde nastupa zajedno sa Hjuom Džekmenom, Kristijanom Bejlom, Majklom Kejnom i Skarlet Džohanson. Prestiž je režirao renomirani britanski reditelj Kristofer Nolan.
  • Američka kompanija Tesla motori prva je počela serijsku i masovnu proizvodnju čisto električnog automobila, prvo sportskog Tesla roudster tokom 2008. godine a potom 2012. i Tesla S porodični auto.
  • Krater Tesla se nalazi na Mesecu. Ima prečnik od 26 kilometara. Njegova selenografska širina je -2,0°, a dužina -132.0°.[53]
  • Gugl je u čast Teslinog rođendana 10. jula 2009. prikazao svoj logo sa slogom „G“ u obliku teslinog transformatora.[55][56]
  • Tesla Pančevo, firma za proizvodnju električnih sijalica iz Pančeva.
  • Hrvatska kompanija koja se bavi telefonijom nosi ime Nikola Tesla Erikson.
  • Naselje Nikola Tesla u opštini Niška banja.
  • Fabrika elektronske opreme i radio lampi (elektronskih cevi) „Tesla“ u Liptovskom Hradoku u republici Slovačkoj, osnovana za vreme Čehoslovačke.
  • Teslino Naselje u Subotici, koje je mahom sagrađeno za radnike fabrike SEVER, Subotica, koja se bavi proizvodnjom električnih rotacionih mašina, baziranih na obrtnom polju.

“Srpske novine“ i poslednji Teslin dolazak na Balkan

Poslednji Teslin dolazak na Balkan maja (po starom julijanskom kalendaru), odnosno juna (po novom gregorijanskom kalendaru) 1892. godine beleže i „Srpske novine“ , novine i službeni list Kneževine Srbije, u tri broja:[57]

U “Srpskim novinama“ od srede 20.maja (po starom, julijanskom kalendaru), odnosno od 2. juna (po novom gregorijanskom kalendaru) 1892. godine, na naslovnoj strani se kaže :

Nikola Tesla u Zagrebu - Na poziv gradonačelnika Zagreba d-ra Amruša išao je čuveni elektrotehničar, Srbin Nikola Tesla, u Zagreb, te je 12 ovog meseca kazao svoje mišljenje o električnom osvetljenju koje opština zagrebačka namerava uvesti.

U svome govoru održanom u Zagrebu, Tesla prvenstveno navodi prednosti naizmenične struje u elektrifikaciji zagrebačkog osvetljenja.[58]

  • “Srpske novine“ u četvrtak 21.maja ( po starom julijanskom kalendaru), odnosno 3.juna (po novom gregorijanskom kaledaru) 1892. godine objavljuju:

Mio gost – Sinoćnim vozom prispeo je u Beograd Srbin g. Nikola Tesla, slavni elektrotehničar, i, kako smo izvešteni, ostaće ovde samo danas.[59]

  • “Srpske novine“ u nedelju 24.maja ( po starom julijanskom kalendaru), odnosno 6.juna (po novom gregorijanskom kaledaru) 1892. godine objavljuju:

Nikola Tesla u Beogradu - U sredu 20. ovog meseca (2. juna 1892. godine po novom kalendaru) u 12 sati u veče došao je u Beograd čuveni elektrotehničar g. Nikola Tesla Srbin, građanin slobodne Amerike, naučenjak svetskog glasa, čije ime zanima danas sav obrazovani svet...

U daljnjem tekstu „Srpske novine“ govore da je na beogradskoj železničkoj stanici dočekan ovacijama i da je odseo u „gostionici Imperijal“. Bio je u audijenciji kod „Njegovog veličanstva kralja“ i zadržao se gotovo „sahat“ vremena. „Tačno u 4 sahata pojavio se u sali Velike škole“ gde su ga sačekali studenti i profesori uzvicima „Živeo, dobro nam došao“. Priređen je banket u njegovu čast. U najlepšem opštem raspoloženju, kažu „Srpske novine“, je „ naš uvaženi starina Zmaj ustao i potresnim glasom pročitao svoj "napisak" u stihovima: Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd“. Tesla je bio vidno uzbuđen. Svi su ostali do "pola jedan" posle ponoći. Sutradan je Tesla, u 5 časova i 22 minuta, otputovao brzim vozom iz Beograda za Budimpeštu. "Tako je prošao prvi i jedini za života boravak Nikole Tesle u prestonici Srbije." [60]

Filmski portreti i popularna kultura i umjetnost

Lik Nikole Tesle se na filmu i televiziji pojavio pet puta:

Galerija slika

  •  
    Spomenik Nikoli Tesli ispred ETFa u Beogradu
  •  
    Crkvena Pravoslavna krštenica Nikole Tesle(srpsko-slovenska ćirilica)
  •  
    Portret
  •  
    Muzej Nikola Tesla, Beograd
  •  
    Statua Nikola Tesla na Aerodromu „Nikola Tesla“, Beograd
  •  
    Spomenik Nikoli Tesli blizu Nijagarinih vodopada, Kanada (postavljen 2006.)
  •  
    Otac Nikole Tesle -Milutin Tesla, pravoslavni sveštenik SPC
  •  
    Spomenik Nikoli Tesli ispred Srpske pravoslavne crkve Sv. Sava na Menhetnu, Njujork
  •  
    Tesla sa knjigom Ruđera Boškovića "Theoria Philosophiae Naturalis", ispred transformatora , Njujork
  •  
    Pasoš Nikole Tesle
  •  
    Spomenik Nikoli Tesli, Tehnički Fakultet - Novi Sad
  •  
    Spomen ploča Nikoli Tesli kod Sabora u Zagrebu
  •  
    Tabla o poseti Nikole Tesle Beogradu, na kapetan Mišinom zdanju
  •  
    Mark Tven u laboratoriji Nikole Tesle, proleće 1894
  •  
    Teslina rodna kuća i statua(Smiljan, Hrvatska)
  •  
    Tesla statua(Smiljan, Hrvatska)
  •  
    Tesla transformator (Smiljan, Hrvatska)

Povezano

Reference

  1. ↑ Tesla Society. Commemoration
  2. ↑ „Milić Stojić: 150th Birth Anniversary of Nikola Tesla, page 117”. Scindeks-clanci.nb.rs. Pristupljeno 2. 4. 2012. [mrtav link]
  3. ↑ „Vladimir Baltić: Nikola Tesla discovered „very special radiation“ or X-radiation, page 101”. Scindeks-clanci.nb.rs. Pristupljeno 2. 4. 2012. [mrtav link]
  4. ↑ Tesla 2006: str. 8
  5. ↑ Obrad Mićov Samardžić (1992). Porijeklo Samardžića i ostalih bratstava roda Orlovića. Mostar. ISBN 86-82271-53-2. 
  6. ↑ Seifer 2001: str. 7
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 Tesla 2006
  8. ↑ O'Neill 2007: str. 32
  9. ↑ O'Neill 2007: str. 33
  10. ↑ 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 10,5 Mrkić 2003
  11. ↑ 11,0 11,1 Tesla 2006: str. 39
  12. ↑ „Nikola Tesla Timeline 1880 - Tesla Arrives In Prague”. Teslauniverse.com. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  13. ↑ „RTS :: Spomen-ploča Tesli u Pragu”. Rts.rs. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  14. ↑ „Felix T. Hong: Tesla Composed Like Mozart, 5.10.2006” (PDF). Pristupljeno 12. 1. 2015. 
  15. ↑ „Coming to America”. Public Broadcasting Service. Pristupljeno 14 November 2010. 
  16. ↑ Carey 2002: str. 337
  17. ↑ „Adjusting the reported given amount of money for inflation, the US$50,000 in 1885 would equal US$1,140,112.60 in 2007”. Westegg.com. Pristupljeno 1. 8. 2010. 
  18. ↑ Pickover 1999: str. 14
  19. ↑ O'Neill 2007: str. 64
  20. ↑ Jonnes 2004: str. 110
  21. ↑ Andrew Tomlinson. „"Bad elephant killed. Topsy meets quick and painless death at Coney Island, " The Commercial Advertiser, New York, Jan. 5, 1903. retrieved Oct. 27, 2006”. Railwaybridge.co.uk. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  22. ↑ „"Stock certificate for the Tesla Electric Light and Manufacturing Company" Tesla: Life and legacy: Coming to America, PBS”. Pbs.org. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  23. ↑ „Vladimir Baltić: Nikola Tesla discovered „very special radiation“ or X-radiation, pp. 101Nikola Tesla discovered „very special radiation“ or X-radiation”. Scindeks-clanci.nb.rs. Pristupljeno 2. 4. 2012. [mrtav link]
  24. ↑ „Dra­gan Si­me­u­no­vić: Rodoljublje Nikole Tesle, pp. 166”. Scindeks-clanci.nb.rs. Pristupljeno 2. 4. 2012. [mrtav link]
  25. ↑ Godišnjica Tesline jedine posete Beogradu („Blic“, 1. jun 2014)
  26. ↑ Rajna Popović. „Teslin jedan dan u Beogradu („Politika“, 16.3.2009.)”. Politika.rs. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  27. ↑ „Biografija na sajtu SANU”. Sanu.ac.rs. 7. 1. 1943.. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-05. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  28. ↑ O'Neill 2007
  29. ↑ „Aleksandar Marinčić: Nikola Tesla’s Contributions to Radio Developments page 139”. Scindeks-clanci.nb.rs. 18. 1. 1902.. Pristupljeno 2. 4. 2012. [mrtav link]
  30. ↑ Norrie, H. S., "Induction Coils: How to make, use, and repair them".Norman H. Schneider, 1907, New York. 4th edition.
  31. ↑ Cheney 2001: str. 174
  32. ↑ „Miomir Vukobratović: Nikola Tesla and Robotics, page 166”. Scindeks-clanci.nb.rs. Pristupljeno 2. 4. 2012. [mrtav link]
  33. ↑ 33,0 33,1 „Hronologija života Nikole Tesle, pp. 18, Univerzitetska biblioteka Nikola Tesla”. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-04. Pristupljeno 2015-04-21. 
  34. ↑ „Nikola Tesla Dies. Prolific Inventor. Alternating Power Current's Developer Found Dead in Hotel Suite Here. Claimed a 'Death Beam'. He Insisted the Invention Could Annihilate an Army of 1,000,000 at Once.”. New York Times. 8. 1. 1943., Friday. Pristupljeno 21. 7. 2007. 
  35. ↑ „Jelena Kalderon: Nikola Tesla od Smiljana do Amerike”. Planeta.org.rs. Pristupljeno 2. 4. 2012. 
  36. ↑ „Patent 645.576”. Google.com. Pristupljeno 2. 4. 2012. [mrtav link]
  37. ↑ U čast Srbina koji je zadužio svet (SPC, 28. februar 2014)
  38. ↑ Urna Nikole Tesle se premešta u Hram Svetog Save (B92, 28. februar 2014)
  39. ↑ Moja ljubav Nikola Tesla („Politika“, 20. jun 2013)
  40. ↑ O'Neill 2007: str. 282
  41. ↑ Patent 0645576: "System of Transmission of Electrical Energy", Pristupljeno 15. 4. 2013.
  42. ↑ Rencontre d'un génie inconnu[mrtav link], Pristupljeno 15. 4. 2013.
  43. ↑ Tesla Memorial Society of New York, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  44. ↑ Gordana Spaić: The Greatest Recognition to the Scientist Nikola Tesla – Award of the Unit for Magnetic Induction (T) in the International System of Units (SI)[mrtav link], Pristupljeno 15. 4. 2013.
  45. ↑ B92: Tesla - izumitelj modernog točka, 10.07.2011, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  46. ↑ ETŠ Nikola Tesla - Beograd, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  47. ↑ ETŠ Nikola Tesla - Niš, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  48. ↑ ETŠ Nikola Tesla - Zrenjanin, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  49. ↑ EGŠ Nikola Tesla - Jagodina, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  50. ↑ „Belgrade Nikola Tesla Airport”. airport-desk.com. Pristupljeno 29 November 2010. 
  51. ↑ Milojko Budimir, viši kustos: Kulturne aktivnosti u Republici Srpskoj Krajini u vrijeme građanskog rata, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  52. ↑ Seifer 2001: str. 468
  53. ↑ 53,0 53,1 Schmadel 2003: str. 183
  54. ↑ International vegeterian Union, Pristupljeno 15. 4. 2013.
  55. ↑ „Google Doodles: 2009 July - September”. Google. Pristupljeno 9. 1. 2011. 
  56. ↑ Wardrop, Murray (10. 7. 2009.). „Nikola Tesla: Google commemorates birthday of pioneering electrical engineer”. The Telegraph. Pristupljeno 28 November 2010. 
  57. ↑ Srpske novine (1892) Pristupljeno 11. 12.2014.
  58. ↑ Srpske novine (1892) Broj 110 Pristupljeno 11. 12.2014.
  59. ↑ Srpske novine (1892) Broj 111 Pristupljeno 11. 12.2014.
  60. ↑ Srpske novine (1892) Broj 113 Pristupljeno 11. 12.2014.

Literatura

Literatura na srpskohrvatskomm

  • Đorđe Stanojević: Nikola Tesla i njegova otkrića, Beograd, 1894.
  • Slavko Bokšan, Nikola Tesla, život i dela, Matica srpska, Novi Sad, 1926-27.
  • Branko Đurić: Život i radovi Nikole Tesle, „Narodni Univerzitet“ sv. 16, Beograd, 1929.
  • Sava Kosanović: Poslednji dani i smrt Nikole Tesle, „Nauka i Tehnika“, Beograd, maj-jun 1945
  • Slavko Bokšan: Nikola Tesla i njegovo delo, „Naučna knjiga“, Beograd, 1950.
  • Džon o Nil (John O'Neill): Nenadmašni genije, „Prosveta Beograd“, 1951.
  • Nenad Divljan: Genije, „Sedma sila“, Beograd 1956.
  • Božidar Sojanović: Doživljaji i slike iz Teslinog života, Beograd, 1956.
  • Dušan Nedeljković: Teslin etički kodeks, „Dijalektika“, br.1, god. VIII, Beograd 1973.
  • Vladimir Njegovan: Tesla-heroj tehnike, „Prosvjeta“, Zagreb, 1976.
  • Nikola Tesla: Dnevnik istraživanja u Kolorado Springsu 1899—1900 Nolit, 1976.
  • Radomir Đorđević: Teslin stvaralački postupak, „Dijalektika“, br. 1-4, god.XVI, Beograd, 1981.
  • Kosta Dimitrijević: Genije iz Smiljana, „Grafika“, Beograd, 1981.
  • Nikola Tesla: Kako kosmičke sile utiču na našu sudbinu, „Dijalektika“ br.1-4, god.XVII, Beograd, 1983.
  • Vojin Popović: Teslin čudesni svet elektriciteta, Fond „Nikola Tesla“, Beograd, 1984.
  • Teslina otkrića u mašinstvu, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1986
  • Katalog Teslinih patenata, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1987
  • Radovi u oblasti elektroenergetike, Muzej Nikole Tesle, „Naučna knjiga“; Beograd, 1988.
  • Radio-tehnika, Muzej Nikole Tesle, Elektroprivreda Srbije, Beograd, 1991.
  • Kosta Dimitrijević: Nikola Tesla - Srpski genije, „Prometej“, Zemun, 1992.
  • Nikola Tesla - prepiska sa rodbinom, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1993.
  • Sava N. Vujnović: Nikola Tesla i njegovo vreme, „Istočnik“, Toronto, 1993.
  • Aleksandar Marinčić: Život i rad Nikole Tesle, SANU, Muzej nauke i tehnike, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1995.
  • Nikola Tesla: Moji izumi, (autobiografija), Klub NT, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1995
  • Aleksandar Milinković: Tesla − Pronalazač za treći milenijum, Beograd. 1998. ISBN 978-86-83569-16-8. pp.
  • Civrić, Zorica; Stojiljković, Bratislav (2002). Nikola Tesla u Beogradu 1892. ISBN 978-86-81243-04-6. 
  • Draginja Maskareli, Umetnička zbirka Muzeja Nikole Tesle, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 2002, [uporedni tekst na engleskom jeziku]. ISBN 978-86-81243-08-4.
  • Aleksandar Milinković, Teslino tajno oružje, Beograd. 2002. ISBN 978-86-83569-12-0. pp.
  • Vesna Radojev, Teslina lična biblioteka - knjige s posvetom, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 2003, [uporedni tekst na engleskom jeziku]. ISBN 978-86-81243-12-1.
  • Grupa autora, Muzej Nikole Tesle 1952—2003, Muzej Nikole Tesle, Beograd. 2004. ISBN 978-86-81243-16-9. pp.
  • Milica Kesler, Diplome Nikole Tesle, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 2006, [uporedni tekst na engleskom jeziku]. ISBN 978-86-81243-23-7.
  • Željko Sarić, Posvećenik, roman o Nikoli Tesli
  • Vladimir Pištalo: Tesla, mladost, Beograd. 2006. ISBN 978-86-331-3001-1. pp.

Izbor literature na stranim jezicima

  • Thomas Commerford Martin: The inventions, researches and writing of Nikola Tesla, 1894, The Electrical Engineer, New York.
  • Nikola Teslas Untersuchungen uber Mehrphasenstrome und uber Weschselstrome hoher Spannung und Frequenz von Th.S. Martin, Autorisierte deutche Ausgabe von H. Maser Halle a. S. Verlag von wilhelm Knapp 1895.
  • Silvanus P. Sewall: Wireless Telegraphy, its origins, development, inventions, and apparatus, New York, 1903. D. van Nosfrand Company.
  • George F. Haller: The Tesla high frequency coil, New York, 1910. D. van Nostrand Company.
  • B.A. Behrend: The Induction Motor, New York, 1919.
  • N.M. Hopkins: The outlook for research and invention D. van Nostrand Company 1919.
  • B. N. Ržonsnickiй: Nikola Tesla, Moskva, „Molodaя gvardiя“, 1959.
  • Tribute to Tesla, Muzej Nikole Tesle, Beograd, 1961.
  • B. Rjonsniţki: Nikola Tesla, Ediura Ştiintificǎ, Bucureşti, 1961.
  • G. K. Cverava: Nikola Tesla, Leningrad, „Nauka“, 1974.
  • B. Ržonsnicki: Tesla, Sofiя, dъržavno izdatelьstvo „Tehnika“, 1975.
  • Margaret Cheney: Tesla - Man out of Time, A Laurel Book, 1983.
  • Draginja Maskareli: Art Collection in Nikola Tesla Museum, Muzej Nikole Tesle, Beograd. 2002. ISBN 978-86-81243-08-4. pp.
  • Vesna Radojev: Tesla's Personal Library - Books with Inscriptions, Muzej Nikole Tesle, Beograd. 2003. ISBN 978-86-81243-12-1. pp.
  • Milica Kesler: Diplomas and Certificates of Nikola Tesla, Muzej Nikole Tesle, Beograd. 2006. ISBN 978-86-81243-23-7. pp.
  • Zorica Civrić (ed.): Nikola Tesla Museum 1952-2003, Muzej Nikole Tesle, Beograd. 2006. ISBN 978-86-81243-21-3. pp.

Vanjske veze

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nikola_Tesla&oldid=42041797