Drugi prodor NOVJ u Srbiju

Drugi prodor NOVJ u Srbiju izvršila je operativna grupa divizija (2. i 5. divizija) NOVJ tokom proleća 1944. godine.

Drugi prodor NOVJ u Srbiju
Segment Bitke za Srbiju
Partizani u maršu preko zavejane planine Golije ka rejonu Studenice, krajem marta 1943.
Datum 14. mart - 20. maj 1944. Lokacija jugozapadna i zapadna Srbija Ishod Pobeda Vermahta
Sukobljene strane
Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije	Vermaht Bugarska armija Jugoslovenska vojska u otadžbini
Komandanti i vođe
Milutin Morača	Hans-Gustav Felber Mirko Lalatović
Angažirane jedinice
2. i 5. divizija NOVJ u Srbiji 16. i 17. divizija NOVJ u neuspelom pokušaju sadejstva	Kombinovane policijske, zaštitne i okupacione trupe generala Felbera JVuO
Snage
oko 6.000 u Srbiji, oko 6.000 u istočnoj Bosni, oko 6.000 u istočnoj Bosni	25-30.000 u Srbiji, oko 40.000 u istočnoj Bosni, 15-20.000 u Raškoj oblasti

Između 14. marta i 20. maja 1944. 2. i 5. divizija NOVJ izvršile su nastupni marš od reke Lim do reke Ibar s jedne, i planina Povlen i Maljen s druge strane. Cilj ove operacije bio je podrška razvoju NOP u Srbiji, povezivanje sa lokalnim partizanskim snagama radi obezbeđivanja jače baze NOVJ u Srbiji, i stvaranje krupnijih operativnih formacija sa težištem u Srbiji. Podršku ovom prodorom trebalo je da pruže 16. i 17. divizija NOVJ forsiranjem Drine iz Bosne.

Radi sprečavanja prodora NOVJ, nemačka komanda je vodila operaciju Uništavač štetočina (nem. Kammerjäger, Kamerjeger), prvobitno nazvanu operacija »Sokolov lov« (nem. Falkenjagd). Komanda Armijske grupe F smatrala je ovu pretnju ozbiljnom i napravila je plan sopstvenih protivdejstava. Preduzela je mere za preuzimanje inicijative, suzvijanje i onemogućavanje operacije NOVJ. Za taktičko komandovanje dejstvima u Srbiji zadužila je Vojnoupravnog komandanta Jugoistoka, generala Felbera. Istovremeno se Komanda Ag F starala o koordinaciji dejstava generala Felbera sa 2. oklopnom armijom, odnosno sa 5. SS korpusom u istočnoj Bosni i 21. korpusom u Sandžaku.

Vojnoupravni komandant Jugoistoka general Felber, iako nije raspolagao frontovskim snagama, formirao je kombinovani združeni odred od pozadinskih nemačkih, bugarskih i snaga RZK I SDK. Glavnu masu njegovih snaga činile su snage JVuO, koje su samoinicijativno uzele široko učešće u ovoj operaciji. Ovim kombinovanim snagama on je uspeo da spreči snage NOVJ da forsiraju Ibar, i uspeo je da ih drži pod neporekidnim pritiskom, neprekidno ih napadajući, ometajući, uznemiravajući i slabeći.

Sa svoje strane, 5. SS korpus efikasno je sprečio pokušaje forsiranja Drine od strane 16. i 17. divizije NOVJ, a 21. korpus na polaznom području uspeo je da ugrozi neka važna područja za NOVJ, oba uz značajno angažovanje četnika.

Tako su nakon 66 dana iscrpljujućih borbi 2. i 5. divizija NOVJ bile prinuđene da se povuku na polazne pozicije neuspevši da uspostave planirane veze i uporišne zone, čime je operacija NOVJ završena neuspehom.

Osovinske snage

Prodor 2 i 5 divizije u Srbiju III-V 1944

Kažite svakom ko vam kaže da ima još nedićevaca, dražinovaca, ljotićevaca da je to laž, jer od danas ima samo Srba, s jedne, i komunista, s druge strane.

– 'Novo vreme' od 24. marta 1944.

Moral kod naših ljudi u reonima gde su prošli komunisti je mnogo opao. Sve veća sumnja u snagu naših i Nemaca i sve veći respekt prema crvenima.

– Izveštaj kapetana Mitića Draži Mihailoviću od 28. marta 1944.

Fukncija vojnoupravnog komandanta je vojno-administrativna i pozadinska. Međutim, pošto u Srbiji nije bilo nemačkih divizija, štab generala Felbera je po potrebi - na primer, u ovom slučaju - funkcionisao i kao operativni štab, vršeći taktičko komandovanje raspoloživim kombinovanim policijsko-satelitsko-kvislinškim snagama. On je u Srbiji je za ovu operaciju prikupio mnoštvo raznorodnih policijskih, pozadinskih, okupacionih, stražarskih i lokalnih formacija;

• delovi 4. puka Brandenburg
• 5. nemački SS policijski put
• 696 motorizovani policijski bataljon
• manji pozadinski armijski delovi
• 24. bugarska divizija
• delovi RZK
• delovi SDK
• Važnu pešadijsku snagu u njegovoj grupaciji predstavljale su jedinice JVuO kojima je bio pridodan oficir za vezu, major Vajel, pa se u nemačkim dokumentima one spominju kao "Borbena grupa Vajel" (nem. Wayel):
  • Cersko-majevička grupa korpusa JVuO
  • Zlatiborski korpus JVuO
  • Drinski korpus JVuO
  • 1. ravnogorski korpus JVuO
  • 2. ravnogorski korpus JVuO
  • Kolubarski korpus JVuO
  • Požeški korpus JVuO
  • Valjevski korpus JVuO
  • 1. mileševski korpus JVuO
  • 2. mileševski korpus JVuO
  • delovi drugih korpusa

Od početka aprila, zahvaljujući svojim intervencijama i intervencijom Komande Armijske grupe F, Felber je dodatno ojačan:

• 25. bugarskom divizijom
• delovima 2. i 3. SS-policijskog bataljona
• manjim delovima 297. divizije

U istočnoj Bosni, na pomoćnom pravcu, 5. SS korpus imao je na raspolaganju:

• glavninu 13. SS divizije
• delove 7. SS divizije
• delove 3. domobranskog zbora (korpusa)
• delove 1. ustaškog zdruga (Crne legije)
• Romanijski korpus JVuO, i delove drugih četničkih snaga.

Operacije vođene u Sandžaku (Operacija Frilingservahen aprila 1944.) bile su posredno povezane sa glavnim dejstvima u Srbiji. Štab 21. korpusa tamo je raspolagao sa:

• 2. pukom Brandenburg
• manjim delovima 181. divizije
• Legijom Krempler
• četnicima Pavla Đurišića, ojačanim jednim pukom SDK

Saradnja četnika i Nemaca

Grupa nemačkih vojnika i četnika D. Mihailovića u vreme proboja u Srbiju 2. proleterske i 5. krajiške divizije NOVJ u proleće 1944.

Kapetan Zvonimir Vučković (desno), komandant 1. ravnogorskog korpusa JVuO, pozira sa njemačkim oficirom tokom partizanskog prodora u Srbiju (april/maj 1944. godine)

Po nalogu Draže Mihailovića, Raković je ponovo precizirao:

1. Sigurne (pismene) garantije da ne postoje ni najmanje namere da se planira opšti ustanak ili da se sprovedu sabotažne akcije.

2. Primirje na teritoriji Srbije.

3. Spremnost za borbu protiv komunista i izvan Srbije, uz isporuke municije.

Raković je dalje saopštio da u glavnom štabu DM strahuju zbog napredovanja Rusa na istočnom frontu.

– Nemački izveštaj od 25. marta 1944. o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa

Mihailović je od 1941. zastupao politiku nepomirljivog rata protiv partizana, uz taktičku saradnju sa okupatorom, ali uz očuvanje nezavisne pozicije, zbog veze sa saveznicima. On nije mogao sebi priuštiti stupanje u otvoreno neprijateljstvo prema Nemcima, i bio je razočaran nerazumevanjem Saveznika, prvenstveno Britanaca, za takvu poziciju. Ovo razočaranje sa jedne, i Nojbaherova pragmatična politika i ponuda saradnje sa druge strane, doveli su do potpisivanja ugovora o primirju i saradnji tokom jeseni 1943. Međutim, četničko nastojanje da održe nezavisnost, kao i prepadi na manje grupe vojnika i privredne objekte s druge, naveli su Nemce da raskinu ove ugovore tokom februara i marta 1944.

No, pojava zajedničkog neprijatelja - snaga NOVJ na Limu početkom marta 1944. brzo je potisnula nesuglasice između Nemaca, Mihailovića, Nedića i Ljotića. Dolazi do sadejstva sa četnicima na jugozapadu Srbije, dok se na severoistoku operacija Friling za kažnjavanje Mlavskog korpusa JVuO nastavlja smanjenim snagama posle preusmeravanja 5. SS policijskog puka protiv partizana.

S obzirom na okolnosti Nemci su razvili model za korišćenje snaga JVuO. Njih je trebalo prebacivati i usmeravati radi vezivanja i slabljenja partizana. Tako se tako postizala obostrana korist, a smanjivala se mogućnost incidenata i neprijatnosti. Prema slobodnim snagama JVuO trebalo je uvek držati neophodnu dozu opreza. Ovaj model korišćenja četnika, koji se prvi put u svom punom obliku iskazao tokom Operacije Kamerjeger, uz povremene probleme uspešno je funkcionisao do marta 1945.

Pošto su savezničke isporuke prestale, Nemci su postali jedini raspoloživ izvor četnicima za popunu municijom i za zbrinjavanje ranjenika. Sredinom marta 1944. godine održan je sastanak između Trifunovića i Šterkera u selu Vranićima, nedaleko od Čačka. Sastanku je prisustvovao i Milan Aćimović, koji je bio glavna Mihailovićeva veza sa okupatorskom upravom u Srbiji. Glavna tema na pregovorima bila je sklapanje sporazuma o međusobnoj saradnji na duži rok, koja bi se manifestovala u zajedničkoj borbi protiv Narodnooslobodilačke vojske i snabdevanju Mihailovićevih jedinica oružjem i municijom cd strane okupatora, o čemu je postignuta puna saglasnost.

Snabdevanje municijom od Nemaca nadalje je bilo regularno:

25. III oko 19 h primio sam u Užicu sledeću količinu municije:

60.000 metaka puščane municije 7,9

37.000 metaka mitraljeske municije 7,9

9.000 metaka puščane municije (engleske) 7,7

21.150 metaka mitraljeske municije (holandske) 6,5

16.640 metaka za M. Pi. 9 mm

400 bombi za bacač 81 mm

400 bombi za bacač 45 mm

Obećano nam je još 30.000 metaka puščane municije. Dobićemo čim transport stigne u Užice.

– Izveštaj komandanta Kolubarske brigade Ratomira Perića Dragoljubu Mihailoviću od 27. marta 1944.

Kapetan Mitić se 28. marta 1944. žalio Draži Mihailoviću kako Nemci i Bugari ne žele da se bore protiv partizana dublje na terenu već to moraju četnici da urade:

O nekoj akciji Bugara ili Nemaca protivu crvenih dublje na terenu nema ni govora. Doručak i večera su uvek u garnizonu. Ako se hoće uništenje komunista, onda to moramo mi da uradimo. Možemo da računamo na pomoć uzduž komunikacija, na municiju i avijaciju, mada ona ne može mnogo da pomogne. Ali moraju biti hitno bačene masovne snage i lično da vodite operacije, naravno kao 'siva eminencija', inače Peko ode u Toplicu i dalje.

– Izveštaj kapetana Mitića Draži Mihailoviću od 28. marta 1944.

Četnička propaganda

Iako je ratovao zajedno sa Nemcima protiv partizana, Mihailović je putem propagande simulirao sukob četnika sa okupatorom. Draža Mihailović je 21. aprila 1944. godine uputio radiografski "raspis za sve", u kome obaveštava potčinjene o situaciji u Srbiji:

SRBIJA: Propao je nemačko-ljotićevački pokušaj razbijanja naših snaga u oblasti Beograda, Aranđelovca, Smedereva i u Zapadnoj Srbiji. Sada okupatorska aktivnost oživljuje jače u Istočnoj Srbiji. Lokalni napadi na naše štabove i pojedine grupe svuda razbijeni. Našom zabranom potpuno je osujećen Ljotićev pokušaj nasilne mobilizacije za stvaranje jače kvislinške armije u Srbiji, koja je trebalo kao nemačka avangarda da se bori prvenstveno protiv nas. Komunistička grupa od dve divizije, koja je uspela po cenu velikih žrtava da se probije do doline Lima preko Zlatibora i reona Ivanjice, i Ibra, uništava se u obruču vrlo jakih snaga na prostoriji: Zlatibora i reona Ivanjice, Nova Varoš, Golija, Dragačevo. Osujećeni su pokušaji prodora preko Kopaonika ka Toplici i preko Dragačeva u unutrašnjost Srbije; čine uzaludne napore da se vrate istim putem natrag. Obruč se oko njih sve više steže sa pet strana i neprekidno se napadaju. Nadamo se da ovog puta neće umaći i da će do poslednjeg svi biti uništeni. Njihovi gubitci su već do sada ogromni.

I pored propagande, moral u četničkim jedinicama je drastično opadao zbog saradnje sa Nemcima u borbi protiv sopstvenih sunarodnika. Među četničkim starešinama i borcima česti su znaci nediscipline. Jedan komandant je išao toliko daleko da je od Draže Mihailovića tražio objašnjenje "sa kim smo u ratu".

Nemačke operativne namere

Zahvaljujući dobrom obaveštajnom radu (kako se smatra, prvenstveno zahvaljujući dekodiranju radio-saobraćaja), Nemci su od početka bili obavešteni o namerama, značaju i razmerama poduhvata NOVJ.

U situaciji je najvažnije da su Titove jedinice ugrozile zapadnu i jugozapadnu srpsku granicu. Druga i Peta crvena divizija, iza njih delovi 27. divizije, kao Moračina grupa, dobile su zadatak da prodru u Srbiju i da ovladaju područjem Toplice, koje je već duže vremena neprekidno pod komunističkom vlašću ...

Jače prikupljanje crvenih primećeno je i u istočnoj Bosni duž Drine. Ovde je obrazovana jedna pokretna udarna divizija (17. divizija), koja je u formiranju u rejonu Vlasenice i koja je takođe, navodno, dobila zapovest da umaršira u Srbiju",... "Komunističke snage u južnoj Srbiji, u Toplici i Jablanici imaju zadatak da potpomognu kasnije nameravani prelaz 2. i 5. divizije preko Ibra, dok dijelovi 2. crvenog korpusa, koji se nalaze na prostoriji Berane - Kolašin, imaju da olakšaju ovaj pokret izvođenjem operacija prema sjeveru i sjeveroistoku sa područja Brodarevo - Pljevlja. Očigledna je namera da se sa svim raspoloživim snagama izvojuje do sada neuspeli prodor u Srbiju.

U slučaju uspeha, to ne bi samo značilo da su ovladali izvesnom teritorijom u Srbiji, nego bi pre svega bile ugrožene obe glavne saobraćajnice koje vode ka jugu.

Ova dobra obaveštenost omogućila im je da u susret operaciji NOVJ istovremeno organizuju svoju protiv-operaciju, da se bore i izbore za inicijativu.

Tok borbi

Izvlačenje iz snežnih nanosa na brdu Čemerno kod Dragačeva, aprila 1944

Priprema

Naređenjem Vrhovnog štaba od ove dve divizije formirana je borbena grupa pod jedinstvenom komandom komandanta 5. divizije pukovnika Morače, pa se od tada, kako u prepisci NOVJ, tako i u nemačkoj (kojima je očigledno bila poznata sadržina radio-saobraćaja NOVJ), ova formacija naziva "grupom Morača".

S obzirom da prisustvo ove dve divizije nije moglo ostati tajna, nadležna nemačka komanda (21. AK) organizovala je preventivne napade za razbijanje njihove koncentracije. 5. marta delovi 2. puka Brandenburg zajedno s četnicima napali su Drugu proletersku brigadu na sektoru selo Gornje Krće - planina Gradina, a zatim, koncentrišući dodatne snage (bataljon 5. puka SDK, četničku Pribojsku brigadu i delove legije Krempler) na grebenu planine Biča kod Priboja 4. crnogorsku proletersku brigadu.

Forsiranje Lima

U međuvremenu je Druga proleterska brigada pokušala da forsira Lim uzastopno noću 6/7, i 7/8. marta kod Rudog, i ponovo noću 9/10. marta kod sela Ustibara, blizu Rudog. Svi ovi pokušaji su odbijeni, a četničke jedinice koje su učestvovale u odbijanju napada pohvaljene su od Istaknutog dela Štaba Vrhovne komande, odnosno potpukovnika Ostojića.

Grupa Morača uspela je konačno stvoriti višak i omogućiti forsiranje Lima Prvoj krajiškoj brigadi tek tokom noći 14/15. marta. Njeni delovi su tokom noći prešli preko Lima kod sela Štitkova i odbacili četničke zaštitne delove (Dobrunska "brigada" JVuO, jačine 50 ljudi). U toku prepodneva 15. marta cela ova brigada prešla na desnu obalu Lima i nastavila prodor u pravcu sela Ravanaca, gde je razbila Rogatičku i Srebreničku četničku brigadu. Obe divizije su zatim iskoristile ovaj mostobran i prešle Lim.

I na desnoj strani Lima neprekidan pritisak se nastavio. U oštrim borbama u toku 16. i 17. marta kod sela Bijelog Brda r sela Štrbaca, odbacčena je Višegradska četnička brigada, Drinski četnički korpus i 5. puk SDK u pravcu Višegrada i Dobruna, a odred Pavla Đurišića u pravcu Rače, gde ih je prihvatio Zlatiborski korpus JVuO.

Marš-proboj prema Ibru

Titove snage 31. marta 1944. stigle su blizu Užica.

– Ratni dnevnik Vrhovne komande Vermahta

Prema planu, dve divizije su oko 15. marta 1944. forsirale Lim, sa namerom da se prelaskom preko Ibra povežu sa tamošnjim partizanskim snagama. Kombinovane nemačko-bugarske i četničke snage su pravovremeno reagovale, i sprečile prelazak preko Ibra. Nakon toga, dve divizije orijentisale su se na sever, u oblast Valjeva. Budući da je njihov marš bio praćen te da su bile pod konstantnim pritiskom, tokom maja 1944. prebacile su se nazad u Sandžak

.

Time je Grupa Morača ušla u nadležnost generala Felbera, vojnoupravnog komandanta koji je prvi put bio prinuđen da deluje kao taktički komandant u Srbiji. On je naredio Bugarskom okupacionom korpusu, da u saradnji sa kvislinzima i JVuO obrazuje zaprečni front na liniji Mokra Gora - Semegnjevo - Palisad i zatim, kad je ovaj probijen, da obrazuje sledeći na Moravici i od Ivanjice prema jugu, koji je takođe probijen. Felber je ovim neprekidnim ometanjem i uznemiravanjem divizija NOVJ dobio neophodno vreme. Uočivši nameru grupe Morača da forsira Ibar i poveže se sa tamošnjim brigadama NOVJ, glavni front je formirao na reci Ibar kao najpogodnijoj prirodnoj prepreci. U dolini Ibra već je postojala železnička pruga, koja je zbog svoje važnosti bila fortifikacijski uređena i branjena višespratnim betonskim bunkerima na pogodnim mestima. Na ovu liniju on je pod komandu pukovnika Šredera doveo sve raspoložive rezerve sastavljene od nemačkih pozadinskih formacija i alarmnih sastava 2. oklopne armije, RZK, SDK i Bugare. Intervencijom Komande Jugoistoka, za dolinu Ibra dobio je motorizovanim i železničkim transportom još neke sitnije raspoložive jedinice sa drugih područja (3. i 7. bataljon nemačkog 2. policijskog puka, 2. bataljon nemačkog 3. policijskog puka, dve čete 297. pešadijske divizije iz severne Albanije, dva oklopna voza...) To mu je omogućilo da, sa oko 12.000 raspoloživih vojnika i teškim oruđima, osim neposredne linijske odbrane, formira jake mostobrane na levoj obali Ibra. Na desnoj obali Ibra Mihailović je naredio mobilizaciju Rasinskog i Drugog kosovskog korpusa JVuO za svaki slučaj.

Mihailovićevi četnici su naoružavani od Nemaca. 27. marta 1944. godine Ratomir Perić, komandant Kolubarske brigade, izveštava generala Mihailovića da je u Užicu primio municiju od Nemaca:

25. III oko 19 h primio sam u Užicu sledeću količinu municije: 60.000 metaka puščane municije... 21.150 metaka mitraljeske municije, 400 bombi za bacač... Obećano nam je još 30.000 metaka puščane municije. Dobićemo čim transport stigne u Užice.

Istoga dana 27. marta u 18 časova general Mihailović je odgovorio Periću na nastoji da izvuče još municije i da ne prebacuje ljude nemačkim automobilima:

Dobili smo Vaš izveštaj... Dobro je da su Dobrovoljci, SDS, Nemci i Bugari krenuli u napad. Našim snagama naređeno da preduzmu najenergičnije napade sa svih skoro strana. Za Ajdačića, poslali smo naređenje da se prikupi u Dragačevu... Nemojte ga prebacivati automobilima. Vrlo dobro ste uspeli u pogledu municije. Nastanite da još izvučete...

– Draža Mihailović

Pokušaj forsiranja Ibra

Nakon dvodnevnog iscrpljujućeg marša iz doline Studenice, grupa Morača izvršila je pokušaj forsiranja Ibra. S obzirom na veoma jaku i dobro organizovanu utvrđenu odbranu, pokušaj je završen neuspehom. Pojava jakih bogarskih snaga u pozadini onemogućila je ponavljanje napada sledeće noći. Naredna dva dana trajale su iscrpljujuće borbe za razbijanje ove opasnosti. S obzirom na utvrđeno stanje odbrane na Ibru i iscrpljenost trupa, komandant Morača obavestio je Vrhovni štab 2. aprila da u postojećoj konstelaciji nije u stanju da forsira Ibar. Divizijama je dao zadatak da raščiste teren od Golije preko Ivanjice do Dragačeva od pozadinskih neprijateljskih delova, i da su tu reorganizuju i odmore. Takođe, bila je neophodna i popuna municijom.

Ovaj plan borbene grupe NOVJ bio je ometen napadom Felberovih snaga. Sa novim ojačanjima, on je za 6. april naredio opšti napad. Grupa Morača ovim je uglavnom ispustila inicijativu iz svojih ruku.

Borbe u Dragačevu i dolini Studenice

Borci 2. proleterske brigade za vreme marša u selu Dubac, Dragačevo, početkom aprila 1944

Na dan 9. aprila 1944. godine, po odobrenju Komandanta korpusa gde smo bili zajedno, a u vezi sa situacijom, sastali smo se sa Nemcima u selu Guči u blizini varošice... Na dan 10. aprila pošla je jedna četa Nemaca desnom kolonom a ja sam sa oko sto naših pošao levom kolonom u napad na komuniste, gde smo se susreli sa crvenima, Nemci na Ljutoj Krušci a ja u Guberevcima ... Borba je trajala 5 časova, kakva nije viđena na ovom sektoru za celo vreme. (...) U ovoj borbi, koja je zaista bila paklena, sa svojom grupom i pridodatim ljudima postigao sam dobre rezultate, tako da su se i Nemci divili.

– Izveštaj potporučnika Milutina Jankovića, komandanta Dragačevske brigade, generalu Draži Mihailoviću od 17. aprila 1944.

Pošto je u Roćevićima kod Kraljeva 7. aprila dobio popunu municijom, i Drugi ravnogorski korpus JVuO se, zajedno sa jednim bataljonom SDK, uključio u ovaj koncentrični napad u oblasti Dragačeva. Kod sela Kaone, ove snage uspele su da izdrže celodnevne napade Druge proleterske brigade i zadrže položaje. Četvrta proleterska brigada tog dana vodila je borbu protiv Prvog ravnogorskog korpusa JVuO i 1. i 3. bataljona 3. puka Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Četnici i ljotićevci nastojali su da zauzmu Donji i Gornji Dubac, ali su predveče odbačeni, i proterani iz sela Vučkovice, Luke i Osonice. Tokom noći 8/9. aprila razbijena je i Rakovićeva grupa.

Napadi raznorodnih Felberovih formacija međutim nastavljani su iz raznih pravaca, iz dana u dan. Suzbijajući ove napade srpskih i bugarskih snaga, jedinice NOVJ manevrisale su neprekidno sa jednog na drugi sektor. U tom periodu - 16. arpila - grupa je dobila i jedinu savezničku pomoć u municiji i materijalu, koju su dopremila dva britanska i dva sovjetska aviona. Iz dana u dan, napadi su se pojačavali, i štab borbene grupe bio je suočen sa činjenicom da nije u stanju da ovlada osnovicom sa koje bi ponovio pokušaje forsiranja Ibra.

Prvi pokušaj podrške preko Drine

Operacije Narodnooslobodilačke vojske tokom Narodnooslobodilačke borbe 1941-1945

1941. godina

Trinaestojulski ustanak

Užička republika

Prva neprijateljska ofanziva

Povlačenje u Sandžak i Pljevaljska bitka

1942. godina

Druga neprijateljska ofanziva i Igmanski marš

Treća neprijateljska ofanziva i Bitka za Kozaru

Pohod u Bosansku krajinu; Napadi na Kupres, Jajce i Udbinu

Bihaćka operacija i Bihaćka republika

1943. godina

Četvrta neprijateljska ofanziva (Bitka na Neretvi)

Peta neprijateljska ofanziva (Bitka na Sutjesci)

Napad na Vlasenicu i Zvornik

Oktobarska ofanziva

Šesta neprijateljska ofanziva

Limsko-drinska operacija

Prva banjalučka operacija

1944. godina

Desant na Korčulu

Sedma neprijateljska ofanziva (Desant na Drvar)

Andrijevička i Durmitorska operacija

Prodor u Srbiju

Druga banjalučka operacija

Niška i Kosovska operacija

Beogradska operacija; Sremski front i Batinska bitka

Kninska operacija

1945. godina

Mostarska i Sarajevska operacija

Karlovačka i Riječka operacija

Završne i Tršćanska operacija

Usled toga, štab Grupe predložio je Vrhovnom štabu da mu odobri prebacivanje na sever, preko Zapadne Morave, uz istovremeno forsiranje Drine od strane Trećeg korpusa u istom pravcu. Uz velike rezerve, s obzirom na situaciju Trećeg korpusa čije su snage i same bile pod pritiskom ofanzive, Vrhovni štab je ovo na kraju prihvatio. U istočnoj Bosni iz snaga Trećeg korpusa formirana je borbena grupa sastava 16. i 17. divizija, koja je dobila zadatak da se izvuče ispod nemačkog pritiska, iz marša forsira Drinu u oblasti Ljubovija - Bajina Bašta i prebaci se u zapadnu Srbiju.

Međutim, nemački štabovi ponovo su bili brži i preokrenuli ovu operaciju u svoju korist. Komandant Felber je poslao 24. bugarsku diviziju da čvrsto posedne Drinu. Sa druge strane, 5. SS korpus znatnim snagama poseo je ključne položaje sa kojih bi 16. i 17. diviziji presekao odstupnicu sa izbočine u srednjem toku Drine. 16. i 17. diviziji pripremljena je klopka, u koju im je naređeno da uđu. Međutim, komanda i ljudstvo ove dve divizije bilo je na visini situacije, i krajem aprila, nakon složenih borbi, one su se probile nazad u obrast Kladnja.

Prebacivanje na sever

Njihov dolazak je dao novu nadu i ohrabrenje narodnom otporu u samoj Srbiji. Ljudi su videli u ovim partizanskim jedinicama ne krvožedne boljševičke bandite, kako su Nemci pokušavali da ih predstave, već napokon zaštitu od četničkog bezakonja i pljačke i sredstvo kojim se Srbi mogu boriti za svoje oslobođenje.

– Basil Davidson

20. aprila počeo je pokret 2. i 5. divizije NOVJ iz okoline Ivanjice prema dolini Zapadne Morave. Situaciju je sada otežavao i znatan broj ranjenika iz prethodnih neprekidnih borbi. Marš se odvijao uz još intenzivnije borbe, uglavnom sa pukom Brandenburg, četnicima i dobrovoljcima. Četnici koji su se borili protiv partizana su bili pod direktnom nemačkom komandom, o čemu svedoči izveštaj Jevrema Simića generalu Mihailoviću:

Vučković sa 130 odabranih četnika stavio se pod komandu nemačkog poručnika Kerpera i nalazi se južno od Jasenova na Beloj Glavi. Naredio sam mu da odmah izađe na Okruglicu i ojača medvede.

– Izveštaj Jevrema Simića generalu Mihailoviću od 20. aprila 1944.

Druga proleterska divizija prešla je komunikaciju Užice - Požega noću 26/27. aprila i u prvim jutarnjim satima 27. aprila. Tom prilikom došlo je do više borbi, i uništen je voz. U borbi sa ljudstvom iz voza poginulo je 46 osovinskih vojnika, među kojima 2 nemačka oficira i 6 podoficira; a zarobljeno je 5 Nemaca, 40 bugarskih vojnika i 40 mobilisanih nedićevaca. Na strani Druge divizije NOVJ, između ostalih, poginuo je Lune Milovanović, zamenik komandanta Druge proleterske brigade. Peta krajiška divizija tokom marša dočekala je bugarsku kolunu u zasei na putu Užice - Čajetina, nanevši joj znatne gubitke. Na komunikaciju Višegrad - Užice izbila je ujutro 28. aprila, i uz borbu sa nemačkim oklopnim snagama, do ranog poslepodneva uspela da je pređe sa kompletnom bolnicom.

Borbe između Užica i Valjeva

Prateća četa Glavnog štaba NOVJ Srbije u rejonu Kadinjača - Ponikve, početak maja 1944

Snage potčinjene meni prešle su trenutno u odbranu na liniji Bačevci — Kosjerić i to: valjevski korpus sa delom Nemaca drži levo obalu Graca u visini Lipa — Ravan. Juče su na ovom odseku odbijeni svi napadi komunista. Ajdačić sa delom Nemaca zatvara položaj Bukovi — Kažana. Na prostoru Ražana — Kosjerić ima jedan bataljon Nemaca. (...) Moja težnja je da sa naslonom na Nemce, stvorim čvrstu odbranu linije Bačevci — Kosjerić, dok se snage ne prikupe i ne stvore preduslovi za uništavajući udar, a tada uništi prva, druga a potom peta divizija. U ovom cilju front ostaje prema drugoj diviziji danas u odbrani, dok na ovu diviziju sa zapada napadaju jedan bataljon Nemaca i tri bataljona ljotićevaca a mi je dočekujemo.

– Depeša komandanta Valjevskog korpusa, kapetana Neška Nedića, upućena Mihailoviću 8. maja 1944.

Od 30. aprila ove dve divizije NOVJ našle su se u oblasti Jelova Gora - Povlen - Kosjerić. Zahvaljujući dobrom obaveštajnom radu, general Felber bio je u stanju da ovde protiv njih pokrene koncentričan napad prikupljenim svim raspoloživim snagama već 1. maja. Pored ostalih, uz gotovo komplente nemačke snage iz Srbije, ojačane dodatnim delovima, dve divizije Bugara, glavninu SDK pod komandom zamenika komandanta pukovnika Tatalovića, u ovom napadu učestvovala je i najveća koncentracija snaga JVuO od 10 korpusa (uključujući Korpus gorske garde JVuO, Rudnički, Valjevski, Šumadijsku grupu korpusa...).

Budući da su grupi nametnute iscrpljujuće borbe koje je prinuđena da prihvati bez jasnog cilja, u štabu je izvršena konsultacija 3. maja, odlučeno o dekoncentraciji snaga i zatražena intervencija Vrhovnog štaba u pogledu vazdušnog snabdevanja i sadejstva Trećeg korpusa. Vrhovni štab je na ovu intervenciju ponovo naredio prebacivanje 16. i 17. divizije preko Drine.

Međutim, 5. maja, pre nego što je bilo šta od zaključenog izvršeno, usledio je najjači udar Felberovih snaga na Operativnu grupu. Nemačka Borbena grupa "Vajel" (2. bataljon 4. puka Brandenburg, 696. motorizovani bataljon poljske žandarmerije i četnici) napala je od prevoja Bukova i ovladala položajima 4. krajiške brigade na Drenovačkom kiku. Borbena grupa "Holman" (3 bataljona 4. puka Brandenburg i četnički Valjevski korpus) tokom celog dana napadali su na jedinice 4. proleterske brigade u nameri da zauzmu Maglješ-planinu.

Drugi pokušaj podrške preko Drine

Slični napadi odvijali su se i na ostale jedinice. Umesto da proširi manevarsko i operativno područje, Operativna grupa NOVJ sabijena je na još uži prostor. U međuvremenu, ponovila se slična situacija i sa leve strane Drine. Jake snage 7. i 13. SS divizije koncentrisale su se na 16. i 17. diviziju, a na desnoj obali Drine na utvrđenim položajima čekala ih je ojačana bugarska 24. divizija. Umesto ovladavanja prelazima na Drini, ove dve divizije bile su ponovo prinuđene da se u teškom borbama izvlače iz klopke. Noću 11/12. maja odstupile su preko komunikacije Sarajevo - Vlasenica, čime je ova opcija definitivno skinuta sa dnevnog reda.

Izvlačenje

Partizani kod sela Semegnjeva (Čajetina), početkom maja 1944

Pokušaj komunista da prodru u Srbiju sprečili smo... Nemačke snage u ovoj poslednjoj akciji nisu nas ometale... Potrebno je da se prema Nemcima prekine svaka akcija. Ovo je potrebno ovako: jer kad bi napali na Nemce, direktno bi pomagali komuniste, a time bi otežavali samo akciju naših snaga. Stoga ima da se prekine, do mog daljeg naređenja, svaka oružana akcija prema okupatorskim snagama.

– Telegram D. Mihailovića potčinjenim komandantima 7. maja 1944.

Felberove snage u Srbiji svojim neprekidnim pritiskom uspešno su demonstrirale uzaludnost pokušaja Operativne grupe. Zato je štab operativne grupe doneo odluku o izvlačenju na jug. Noću 5/6. maja obe divizije bile su na maršu prema planini Tari. Noću 6/7. maja one su u više kolona prešle cestu Užice - Bajina Bašta. 7. maja bile su ponovo izložene intenzivnim napadima nemačkih snaga, koje su, budući motorizovane, mnogo lakše i brže manevrisale. Tog dana je ponovo ubačen u napad i 500. SS padobranski lovački bataljon, koji je u Kraljevu pripreman za desant na Drvar.

Celog dana 7-og maja, Nemci, Bugari, Dobrovoljci i moje zlatiborske i račanske snage vodile su jaku borbu sa kolonama crvenih na prostoru Solotuša, Bioska, Kadinjača, Zaglavak, Dub. Bugarska artiljerija dejstvuje vrlo uspešno. Odred nemačkih padobranaca na Kadinjači naneo mnogo gubitaka crvenima... U toku noći crveni otstupaju u neredu preko Tare u pravcu Zaovine i Mokre Gore, a izvesni delovi u pravcu Šljivovice. Okupator ih goni. Sa brigadama produžujem gonjenje.

– Izveštaj komandanta Zlatiborskog korpusa od 8. maja 1944. Draži Mihailoviću

Suočena sa rastućim pritiskom, Operativna grupa usmerila se na izvlačenje prema planini Goliji. Dve brigade Druge divizije ostale su na Tari radi ispitivanja mogućnosti prebacivanja u Šumadiju, a ostale jedinice sa bolnicom bile u u pokretu prema jugoistoku. Tokom ovog marša i dalje je trajalo neprekidno praćenje uz pokušaje opkoljavanja od strane četničkih i doborvoljačkih snaga uz nešto slabije nemačke i bugarske delove.

Konačno, i štab Operativne grupe i štabDruge divizije koja je ostala izdvojena na Tari, i Vrhovni štab, postali su svesni da su u ovoj operaciji ostali bez realnih dobitnih opcija. 12. maja u 16 časova Štab Operativne grupe primio je od Tita direktivu sadržine:

"Vaše obe divizije morate odmoriti. Pri tome se oslonite na Peka..."

Peko, odnosno Drugi udarni korpus uspeo je da preokrene u svoju korist istovremeno vođenu nemačko-četničku operaciju Frilingservahen, i ponovo ovlada najvećim delom Limske doline. I izvlačenje dveju divizija teklo je kroz stalne borbe. 15. maja Peta divizija prihvatila je Drugu na prostoru južnog Zlatibora, čime je najteža faza prebrođena.

Poslednje veliko iskušenje bilo je prelazak ceste Prijepolje - Sjenica. Nemci su bili svesni da grupa tuda mora prići, i učinili su sve što su mogli da to iskoriste, utvrđivanjem i bezobzirnim koncentrisanjem snaga. Nakon više oštrih borbi, štab je doneo odluku da 5. divizija napadne komunikaciju tokom noći 18/19. maja na najmanje očekivanom mestu, u neposrednoj blizini Prijepolja.

Ovaj prepad je potpuno uspeo. Njime je do neke mere rastrojena nemačka zaprečna linija i kompromitovan plan, što je olakšalo proboj Drugoj diviziji, mada se i on odvijao pod dramatičnim okolnostima, otežan dugačkom i sporom kolonom bolnice. Tokom 19. maja divizije su ponovo uspostavile vezu, a 20. maja u 4 časa ujutro prethodnica Druge divizije susrela se u Rudopolju kod Brodareva sa delovima 5. crnogorske brigade Treće udarne divizije - prednjom jedinicom Drugog korpusa koja je vodila borbu na Jadovniku. Tokom dana 20. maja obe divizije (2. i 5.) prebacile su se preko mosta u oslobođenom Brodarevu na slobodnu teritoriju, čime je operacija okončana.

Ishod operacije

Komandant 5. krajiške divizije NOVJ Milutin Morača.

„Srbija: ostaci 2. i 5. divizije su se sjedinili na planini Zlatar (južno od Nove Varoši). Time je nakon dva mjeseca skončao pokušaj „Grupa Morača“, koja je izgubila tri četvrtine svoje snage, da izvrši Titovu naredbu o stvaranju komunističke baze u jugoistočnoj Srbiji. Nasuprot malim njemačkim i na nekim mjestima priličnim četničkim i dobrovoljačkim gubicima, neprijatelj je izgubio 2736 mrtvih, 108 zarobljenih i 64 prebjega [...].“

– Dnevni izvještaj nemačke komande Jugoistoka od 16. maja 1944.

Operacija se okončala jasnim neuspehom snaga NOVJ i uspehom generala Felbera kao komandanta Srbije, odnosno, u celini gledano, uspehom Komande Jugoistoka (Armijske grupe F). Iako jedinice NOVJ ni na jednom mestu nisu bile ozbiljnije poražene niti su im naneti teški gubici, one su sprečene u svojoj nameri da su učvrste u Srbiji i stvore stabilnu slobodnu teritoriju na kojoj bi se mogla organizovati vlast NOP-a i koja bi bila relativno sigurna baza za delovanje. Bez krupnijih borbenih jedinica, general Felber uspeo je maksimalno da iskoristi svoj raznorodni sastav za uznemiravanje, razvlačenje i iscrpljivanje jedinica NOVJ. Stalnim uznemiravanjem jedinicama NOVJ oduzeta je inicijativa i sloboda da sami biraju ciljeve svojih akcija i prilagođavaju sredstva. Umesto toga, uglavnom su bili angažovani u nametnutim okršajima.

Ukupni gubici Operativne grupe Morača za period od 14. marta do 20. maja 1944. iznose 257 poginulih i preko 600 ranjenih, i oko 50 nestalih. Gubici protivničke strane, prema procenama datim u izveštajima jedinica NOVJ višestruko su veći, ali takve su procene po pravilu nepouzdane i najčešće preterane.

Četničke snage takođe su ostvarile taktičku pobedu, ne dozvolivši jedinicama NOVJ opstanak u Srbiji. Međutim to je plaćeno značajnom moralnom cenom i gubitkom političkog ugleda, jer su bili prinuđeni na dugotrajnu i intenzivnu javnu saradnju sa Nemcima, Bugarima i "dobrovoljcima".

Sledeću operaciju sa istim ciljem ova operativna grupa, pojačana 17. divizijom, preduzela je, ovog puta sa uspehom, krajem jula 1944, nakon neuspeha operacije Draufgenger.

Naređenje vlade Božidara Purića

Iako su se četnici Draže Mihailovića borili pod komandom Nemaca, emigrantska vlada Božidara Purića je 22. maja 1944. godine naredila da će biti najstrože kažnjeni svi koji se bore u partizanima i da moraju stupiti u četničke redove. Naredba je bacana iz aviona nad okupiranom Jugoslavijom:

Svim vojnim obveznicima Kraljevine Jugoslavije naređuje se ovim putem da stupaju u oružane snage đenerala Draže Mihailovića, našeg vojnog ministra, radi organizovanja i vođenja oružanog otpora za oslobođenje Otadžbine. Svi vojni obveznici i građani Kraljevine Jugoslavije koji se sada aktivno bore u redovima Josipa Broza Tita dužni su da iste odmah napuste i stave se pod komandu đenerala Mihailovića, jer Josip Broz Tito nije ovlašćen od strane Kraljevske vlade da organizuje i vodi oružane formacije u zemlji. Naredba stupa na snagu odmah. Prestupnici će iskusiti kaznu po odgovarajućim pozitivnim zakonima Kraljevine Jugoslavije.

– VK. br. 713 22. maja 1944. Kairo — Kraljevska Jugoslovenska vlada.

Božidar Purić je smenjen sa funkcije istog meseca, a formirana je vlada Ivana Šubašića, koja je podržala Narodnooslobodilačku vojsku Jugoslavije kao legitimnu oružanu silu (vidi Sporazumi Tito-Šubašić).

Posleratno suđenje

O učešću četnika u borbama na strani okupatora bilo je reči na beogradskom procesu 1946. godine četničkom vođi generalu Mihailoviću. Svedočili su neki od boraca koji su se borili u četničkim jedinicima, na istoj strani sa belogardejcima, ljotićevcima i Nemcima.

Tužilac: U proleće 1944. godine kad ste vodili borbu protiv Druge i Pete divizije NO vojske, na ovom sektoru fronta, koje od okupatorskih snaga su se nalazile sa vama?

Svedok Marković Vojislav: Bio je belogardejski bataljon i bataljon dobrovoljaca.

Tužilac: A na levom krilu jesu li učestvovali Nemci?

Svedok: Jeste, ali zasebno.

Tužilac: A protiv koga ste pucali i vi i Nemci?

Svedok: Protiv Narodnooslobodilačke vojske.

Optuženi Mihailović je njihovu zajedničku borbu protiv partizana pokušao da prikaže samo kao slučajno sadejstvo.

Optuženi Dragoljub Mihailović pred Vrhovnim sudom u Beogradu 1946.

Pretsednik: Da li se sećate da su prilikom operacija Druge proleterske divizije, koja je iz Sandžaka prodrla u Srbiju u pravcu Užica, Javorski, Zlatiborski i Požeški korpus napali na delove Druge proleterske?

Optuženi Mihailović: Oni su branili taj granični teren.

Pretsednik: Da li vam je poznato da su tom prilikom učestvovale i bugarske jedinice?

Optuženi: Poznato mi je.

Pretsednik: Da li vam je poznato da su u toj operaciji učestvovale Nedićeve trupe i jedinice Srpske državne straže?

Optuženi: To ne znam.

Pretsednik: Da li vam je poznato da su učestvovali ljotićevci?

Optuženi: Možda su.

Pretsednik: Da li vam je poznato da su učestvovali Nemci?

Optuženi: Jeste, samo ne znam u kom broju. Oni su štitili Užice.

Pretsednik: Izlazi li prema tome, da je prilikom prelaska Druge proleterske divizije iz Sandžaka u Srbiju postojala saradnja četnika sa Nemcima i Bugarima?

Optuženi: Saradnja ja mislim da nije. Ona je postojala slučajno.

Pretsednik: Da li je postojalo sadejstvo?

Optuženi: Sadejstvo može da se kaže, saradnja ne.

Uprkos ovakvoj odbrani, sudsko veće je utvrdilo da je Mihailović sarađivao sa okupatorom. Osuđen je na smrt i streljan iste godine.

Literatura

• Petar Višnjić, Prodor Druge i Pete divizije u Srbiju 1944, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1968.
• Jovo VUKOTIĆ, Druga proleterska divizija, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1972.
• Milutin Morača: Peta krajiška divizija - Vojnoizdavački zavod, Beograd 1985
• Gligorije Gligo Mandić: 17. ISTOČNOBOSANSKA NOU DIVIZIJA, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1976
• OSLOBODILAČKI RAT NARODA JUGOSLAVIJE - knjiga 2, Vojnoistorijski institut, Beograd 1963
• Nemački dokumenti - Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XII (nemački dokumenti), knjiga 4, Vojnoistorijski institut, Beograd
  • Dnevni Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 12. marta 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o pokretu 2. i 5. NOU divizije iz istočne Bosne i Sandžaka prema Srbiji
  • Naređenje vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 17. marta 1944. nemačkom štabu za vezu pri 1. bugarskom okupacionom korpusu za preduzimanje mera u vezi pokreta 2. proleterske i 5. NOU divizije prema jugozapadnoj Srbiji
  • Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 27. marta 1944. Grupi armija »F« o prodoru 2. i 5. NOU divizije i preduzetim protivmerama u operaciji »Kamerjeger« kao i o odbijanju zahteva kvislinške crnogorske vlade za pripajanje Sandžaka Crnoj Gori
  • Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 10. maja 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o dejstvima protiv 2. i 5. NOU divizije na komunikaciji Užice - Višegrad
  • Izveštaj vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 13. maja 1944. Vrhovnoj komandi Vermahta o borbama sa 2. i 5. NOU divizijom na komunikaciji Užice - Višegrad
  • Informacija vojnoupravnog komandanta Jugoistoka od 30. maja 1944. potčinjenim komandama i ustanovama o iskustvima stečenim u operaciji »Kamerjeger« protiv 2. i 5. NOU divizije
  • Izveštaj Feldkomandanture u Čačku od 25. marta 1944. komandantu Jugoistoka o pregovorima sa komandantom 2. ravnogorskog korpusa
• Četnički dokumenti - Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u, tom XIV (četnički dokumenti), knjiga 3, Vojnoistorijski institut, Beograd
  • Pismo pomoćnika komandanta 2. dragačevske brigade od 24. marta 1944. komandantu 1. ravnogorskog korpusa o borbama četnika i okupatora protiv jedinica NOVJ na pl. Zlatiboru
  • Pismo Draže Mihailovića od 27. marta 1944. kapetanu Miloradu Mitiću o saradnji četnika i okupatora u borbama protiv NOVJ u jugozapadnoj Srbiji
  • Izveštaj komandanta 2. ravnogorskog korpusa od 30. marta 1944. četničkoj Vrhovnoj komandi o dobijenim podacima od Nemaca za dejstvo NOVJ u dolini r. Ibra
  • Obaveštenje komandanta Zlatiborskog korpusa od 7. aprila 1944. potčinjenima o naređenju Draže Mihailovića za borbu protiv NOVJ na pl. Goliji
  • Naredba Draže Mihailovića od 11. aprila 1944. o postavljenju pukovnika Jevrema Simića za delegata kod Zlatiborskog i Požeškog korpusa radi uspešnije borbe protiv NOVJ između reka Lima i Moravice
  • Izveštaj komandanta 2. mileševskog korpusa od 14. aprila 1944. Komandi Starog Rasa o borbama protiv delova 2. udarnog korpusa NOVJ u južnom delu Sandžaka i zahtev za pomoć od strane nemačkih trupa
  • Zapovest komandanta 1. račanske brigade od 17. aprila 1944. komandantima bataljona za posedanje položaja Kršanje - Kaluđerske Bare radi sprečavanja prodora jedinica NOVJ prema pl. Tari
  • Pismo delegata Vrhovne komande od 18. aprila 1944. Draži Mihailoviću o saradnji četnika sa nemačkim i bugarskim trupama u borbama protiv NOVJ u jugozapadnom delu Srbije
  • Zapovest delegata Draže Mihailovića od 20. aprila 1944. koman dantima Zlatiborskog i Požeškog korpusa za posedanje položaja na pravcima Katušnica - Bjeluša i Katići - Bjeluša radi sprečavanja prodora jedinicama NOVJ ka pl. Bjeluši i sadejstvo sa nemačkim i bugarskim trupama u tom cilju
  • Naređenje komandanta Zlatiborskog korpusa od 21. aprila 1944. načelniku Štaba Grupe račanskih brigada za mobilizaciju četnika i dejstvo preko Drine ka Srebrenici protiv jedinica NOVJ u vezi sa naređenjem Draže Mihailovića
  • Izveštaj komandanta 2. ravnogorskog korpusa od 21. aprila 1944. Draži Mihailoviću o borbama protiv jedinica NOVJ kod Ušća u saradnji sa okupatorom
  • Naređenje komandanta Grupe požeških brigada od 25. aprila 1944. komandantu 2. požeške brigade za posedanje položaja na Kovačici i Drežničkoj Gradini radi sprečavanja prodora jedinicama NOVJ prema komunikaciji Požega - Uzice
  • Naređenje komandanta Grupe požeških brigada od 28. aprila 1944. komandantu 2. požeške brigade da mobiliše četnike pobegle iz borbe protiv jedinica NOVJ kod Roge
  • Naređenje komandanta Romanijskog korpusa od 29. aprila 1944. komandantu brigade »Romanija« za sadejstvo sa nemačkim trupama pri napadu na 17. udarnu diviziju NOVJ kod Vlasenice
  • Naređenje komandanta Kolubarskog korpusa od 4. maja 1944. komandantima brigada za mobilizaciju ljudstva radi sprečavanja prodora jedinica NOVJ ka pl. Povlenu
  • Naređenje komandanta Cersko-majevičke grupe korpusa od 6. maja 1944. komandantu azbukovačkog sreza da se razgovori sa Nemcima vode po odobrenju Štaba Grupe korpusa
  • Izveštaj pomoćnika komandanta Zlatiborskog korpusa od 9. maja 1944. komandantu korpusa o rasporedu jedinica i namerama da sa nemačkim i bugarskim trupama napadne jedinice NOVJ kod Semegnjeva
  • Izvod iz Operacijskog dnevnika Zlatiborskog korpusa od 30. marta do 10. maja 1944. godine
  • Naređenje komandanta Sreza azbukovačkog od 10. maja 1944. komandantima mesta o stavu prema Nemcima
  • Zapovest komandanta Cersko-majevičke grupe korpusa od 11. maja 1944. komandantima Cerskog i Mačvanskog korpusa za borbu protiv jedinica NOVJ kod Zaovine
  • Naređenje komandanta Valjevskog korpusa od 15. maja 1944. komandantu Zlatiborskog korpusa za napad na jedinice NOVJ kod Močioca, Trudova i Dobroselice u saradnji sa nemačkim i bugarskim trupama
  • Pismo pomoćnika komandanta Zlatiborskog korpusa od 15. maja 1944. načelniku Štaba korpusa o borbama protiv jedinica NOVJ kod Semegnjeva, Jablanice i Visoke
  • Pismo potpukovnika Zaharija Ostojića od 20. maja 1944. komandantu Drinskog korpusa o saradnji četnika i Nemaca u borbi protiv NOVJ u Crnoj Gori i istočnoj Bosni

Povezano

• Prodori NOVJ u Srbiju
• Bitka za Srbiju 1944.